На иницијативу општине Сребреница покренут је заједнички пројекат у Подрињу, са обе стране Дрине, за изградњу фабрика за прераду меса и млека у кооперацији са једном аустријском фирмом, са циљем да се искористе произвођачки капацитети и упосле пољопривредници у Сребреници, али и околним општинама, као и српским општинама са којима се ова општина граничи.

Начелник општине Сребреница Младен Грујичић истакао је да Сребреница располаже великим пољопривредним потенцијалом са 20 000ha обрадивог земљишта. Међутим, тренутно је обрађено само 1,37 одсто земљишта, имајући у виду девастираност села и недостатак услова за повратак људи на село, навео је Грујичић. Отварањем фабрика за прераду меса и млека омогућило би се оживљавање села која су замрла, подстакла већа производња меса и омогућио откуп на лицу места преко 8 милиона литара млека, колико се годишње произведе у Сребреници, Братунцу и још две суседне општине, закључио је начелник општине Сребреница. Он је додао да је вредност пројекта 15 милиона евра, од чега општина Сребреница треба да издвоји 6 милиона, због чега су им поред финансијских средстава потребни и програми за обуку произвођача, али и обука људи који би радили у прерађивачким капацитетима.

Након расправе у којој је било речи о власништву над прерађивачким капацитетима, конкретној сарадњи управа за ветерину Србије и Републике Српске у смислу размене искустава, али и предлога где конкурисати за додатна финансијска средства, Одбор је донео закључак који је упутио Влади и председнику Републике на даље поступање.

Могућности сарадње са пољопривредницима и прерађивачима на АП Косово и Метохија члановима Одбора представио је државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић. Он је истакао да је закључак Министарства, а након посете председника Републике Косову и Метохији, да је пољопривреда услов опстанка људи на КиМ. Министарство је предузело више конкретних мера подршке пољопривредницима на КиМ, тако што су опредељена средства за помоћ која су упућена преко Канцеларије за КиМ, а формирана је и Радна група Министарства која је сагледала приоритете пољопривредних произвођача, навео је Станојевић. Након посете Радне групе пољопривредницима на КиМ установљено је да се они и у енклавама и на северу Косова суочавају са великим административним проблемима и са недостатком прерађивачких капацитета за своје производе. Станојевић је додао да на КиМ подршку треба пружити младима који се баве искључиво пољопривредном производњом, озбиљним пољопривредним произвођачима којима треба подршка у обнови механизације и обнови сточног фонда, као и изградити прерађивачке капацитете. Такође, још један вид подршке пољопривредницима на КиМ јесу и донације приватних компанија које су показале спремност да помогну, закључио је Станојевић.

Након краће расправе, Одбор је и по овој тачки дневног реда донео закључак.

Чланови Одбора размотрили су и иницијативу за измену Правилника о условима и поступку давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини.

У разговору са представницима Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду и релевантних управа истакнути су проблеми са којима се произвођачи суочавају на терену, након чега је Одбор донео закључак да се приступи изменама Правилника о условима и поступку давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини.

Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.

Седници су присуствовали следећи чланови и заменици чланова Одбора: проф. др Миладин Шеварлић, Радослав Цокић, Арпад Фремонд, Верољуб Матић, Марко Зегуљ, Радован Јанчић, др Љубинко Ракоњац, Тијана Давидовац, Младен Лукић, Јасмина Обрадовић, Мирослав Алексић и Милија Милетић.