Уводним излагањем скупу се обратио председник Одбора Мехо Омеровић, истичући да је Србија у борби против дискриминације жена постигла значајан напредак, али предрасуде са којима се и даље сусрећемо у великој мери доприносе томе да је положај жена и даље далеко од положаја који им је гарантован законима и међународним конвенцијама на које се Република Србија обавезала. Колико су жене заиста дискриминисане највише говори чињеница да ми и данас имамо велики број случајева насиља над женама које оне трпе, често са смртним исходом, а изложене су зато што су физички слабије да се одбране од насилника и зато што су економски зависне да би направиле одлучујући корак и изашле из тог зачараног круга, навео је Мехо Омеровић.
Истакао је да Народна скупштина, Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова и Женска парламентарна мрежа, могу својим активностима да допринесу побољшању положаја жена, кроз даље унапређење правног оквира и кроз контролну функцију над радом Владе.

Потпредседница Владе и председница Координаторног тела Владе Републике Србије за родну равноправност Зорана Михајловић обратила се скупу истакавши да је кључни циљ зауставити дискриминацију, а да би се тај циљ остварио, неопходно је заједничко укључивање цивилног друштва, представника невладиних организација и државних институција. Оно што ми као жене не можемо да прихватимо јесте да више од половине жена није запослено, да су много мање плаћене од мушкараца и да трпе породично или партнерско насиље, истакла је Зорана Михајловић. Као председник Координаторног тела Владе за родну равноправност навела је да се велика пажња пружа институцији Повереника за заштиту равноправности, као и да заједно са независним институцијама и невладиним сектором радимо на доношењу закона о родној равноправности и неговању политичке климе, која ће учинити све да се заустави дискриминација међу женама.

Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине и координаторка Женске парламентарне мреже навела је да сви видови насиља, омаловажавања, претњи, дискриминације морају бити санкционисани. Због тога је и усвојен Закон о забрани дискриминације а на основу њега успостављена институција Повереника за заштиту равноправности. И поред тога што се указивало да Закон неће добро функционисати, јер не садржи казну у виду затвора, напредак је видљив и неспоран, навела је Гордана Чомић. Истакла је и да је сваки решен случај у борби против било ког вида дискриминације жена, наш огроман успех у борби против истог.
Ирена Војачкова Солорано, директорка Канцеларије УН у Србији, је истакла да је живот без насиља основно људско право. Навела је да се мали број жена налази на руководећим местима и да се мора радити на побољшању њиховог положаја.

Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности представила је Посебан извештај о дискриминацији жена и навела да се овим извештајем заокружује пет година рада институције Повереника за заштиту равноправности. Такође је додала да је извештај пресек тренутног стања и да указује на све видове дискриминације са којима се жене данас суочавају. Анализирајући извештаје државних органа, организација цивилног друштва и извештаје међународних организација, систематизовали смо и презентовали у овом извештају налазе и оцене о положају жена у појединим областима друштвених односа, навела је Невена Петрушић. Посебна пажња посвећена је женама из вишеструко маргинализованих дискриминисаних друштвених група. Активности које се предузимају за спречавање дискриминације, одвијају се у амбијенту са дубоко укорењеним сексизмом, родним стереотипом и предрасудама. Упркос донетим законима, стратегијама, акционим плановима и протоколима које смо усвојили, жртве насиља и даље лутају кроз лавиринте правног система, без икакве помоћи и подршке, навела је Петрушић. Такође је изнела податак да је у протеклој години 27 жена изгубило живот насиљем у породици. Указала је да су учињени велики помаци у успостављању институционалних механизама за спровођење политике родне равноправности, пре свега успостављање Координационог тела Владе Републике Србије за родну равноправност.
Препорука институције Повереника за заштиту равноправности је да више жена буде на руководећим местима и да се у будућем закону о родној равноправности пропише да 30 одсто представника мање заступљеног пола, треба да буде запослено у свим органима државне управе.
Навела је да извештај садржи 40 препорука и да представља позив свим органима јавне власти, органима цивилног друштва и медијима да удруженим снагама још одлучније сузбијамо идеологију сексизма, стереоптипа и предрасуда, користећи све полуге система, како бисмо спречили све видове дискриминације.

У наставку дискусије говорили су представници независних регулаторних тела и представници цивилног друштва.

Седници је председавао председник Одбора Мехо Омеровић.