Представник Министарства унутрашњих послова, Ђорђе Кардум из Управе за управљање ризиком образложио је Предлог закона, истичући да ће Србија после 23 године коначно добити јединствен закон о одбрани од града. Навео је да одбрана од града представља активну заштиту од града, односно његово сузбијање, као и да су сви системи одбране засновани на томе да се у облаку симулира и ради оно што ради и природа, односно, да се убацивањем вештачких језгара кристализације створи ситније зрно града у самом облаку.

У Србији је систем одбране од града заснован на ракетној техници, авиотехници и приземним генераторима. Кардум је изнео да је у претходном предлогу закона, део одбране од града припадао јединицама локалне самоуправе, односно противградној управи и стрелцима, а у новом предлогу закона, надлежност је јединствена и припада надлежном органу, у овом случају Републичком хидрометеоролошком заводу. Новим Предлогом закона, средства за финансирање система одбране од града обезбеђиваће се из буџета Републике Србије, дела премије осигурања усева и других извора, у складу са законом, истакао је Ђорђе Кардум.

Директор Републичког хидрометеоролошког завода Југослав Николић, изнео је да надлежност коју преузима Републички хидрометеоролошки завод од Министарства унутрашњих послова, када је у питању одбрана од града, није адекватно решење, уколико се не обезбеде неопходна финансијска средства. Процењени трошкови за нормално одржавање система одбране од града, без увођења нових технологија, износе око 8 милиона евра на годишњем нивоу. Става је да је неприхватљиво да локалне самоуправе буду искључене из процеса, сматрајући да је немогуће да на 4000 локација излазе запослени из Републичког хидрометеоролошког завода да врше контролу и делују.

Марјан Ристичевић, председник Одбора навео је да ће у нацрту новог закона о пољопривредном земљишту бити унето да се пет одсто од прихода који се остварује од закупа пољопривредног земљишта издваја за одбрану од града, и на тај начин ће бити обезбеђена средства за ову намену.

У наставку дискусије чланови Одбора изнели су своје сугестије и предлоге који се односе на Предлог закона о одбрани од града, наводећи да је неопходно се у Предлог закона унесе и одговорност за начињену штету која је настала. Наведено је да локалне самоуправе треба да спроведу законске одредбе, како би се легално финансирали слободни стрелци којих има све мање, као и да само седам одсто произвођача плаћа осигурање, док осталих од 93 одсто не плаћа, па су на тај начин платише у неправедном положају.

Након расправе која је уследила, Одбор је већином гласова одлучио да предложи Народној скупштини да прихвати Предлог закона о одбрани од града, у начелу и усвојио Закључак.

Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.