Одбор за пољопривреду је одржао Двадесет пету седницу 18. марта. Председавао је Драган Рафаиловић, заменик председника Одбора.

Поред народних посланика, у раду Одбора учествовали су представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Задружног савеза Србије, Задружног савеза Војводине, регионалних задружних савеза, Регионалне привредне коморе у Ужицу, потпредедник Одбора за пољопривреду СО Зрењанин, представници Самосталног синдиката пољопривредника Србије и Савеза синдиката земљорадника Србије и Земљорадничке задруге «Котража».

На седници је размотрена радна верзија Нацрта закона о задружном друштву коју је израдило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и констатовано да је у питању један од кључних закона који може спасити село од одумирања. Одбор је препоручио Министарству да што хитније донесе посебан закон о земљорадничким задругама којим би постојеће биле јасно рашчлањене од оних које ће се тек основати.

Одбор је расправљао о Информацији Задружног савеза Србије о статусном и економском положају земљорадничких задруга. У име Задружног савеза Србије предложено је да се што хитније донесе нови закон о задругама на нивоу Србије, који ће афирмисати задругу као привредни субјект посебне врсте у приватном власништву задругара – чланова, који у њој на задружним принципима остварују своје економске, социјалне и друге потребе. Такође је предложено доношење посебне стратегије о развоју задругарства у току 2005. године, којом ће се дефинисати место и улога задруга у аграрној политици земље. Мерама аграрне и економске политике треба подстицати развој задругарства кроз повољније кредитирање, текућих и развојних програма субвенционирања одређених активности задруга и слично. У предлогу даље стоји да је потребно новим уставним и законским решењима зајемчити задружну својину и њену адекватну заштиту, као и повраћај задружне имовине, која је без икакве надокнаде политиком принуде својевремено постала друштвено или државно власништво. У вези са тим, потребно је спречити продају такве имовине у процесу приватизације применом већ постојећих законских решења садржаних у Закону о задругама, којим се прописује враћање задружне имовине задружном сектору. Наглашено је да није логично да Агенција за заприватизацију тражи од Задружног савеза Србије да за поједина предузећа изда потврду о постојању задружног у структури капитала и да након добијања потврде дозволи да се та предузећа продају. У досадашњем току процеса приватизације је затражена потврда за сто тридесет предузећа, од којих је у сто потврђено постојање задружне имовине али су предузећа у највећем броју продата.