Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности
Четвртак, 14. мај 2015.
25. седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду
На седници одржаној 14. маја, Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду размотрио је проблем нефункционисања противградне заштите у Србији.
Председник Одбора Маријан Ристичевић указао је на проблем лошег стања противградне заштите и његових последица по усеве и упознао чланове Одбора са проблемима са којима се суочавају локалне самоуправе.
Заменик начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Ђорђе Бабић објаснио је да је надлежност над противградном заштитом 2011. године пребачена из Републичког хидрометеоролошког завода у Сектор за ванредне ситуације МУП-а, али да је надлежност над противградним станицама и стрелцима остала у РХМЗ.
Ђорђе Бабић је рекао да су најозбиљнији проблеми који угрожавају систем противградне заштите недостатак противградних ракета и финансијских средстава за ангажовање стрелаца. Како је навео Бабић, просечна месечна нето зарада која се исплаћује стрелцима је 4.000 динара, што је испод сваког просека зараде у Републици Србији.
Директор РХМЗ Југослав Николић апеловао је на хитно решавање проблема у систему функционисања противградне заштите који је, по његовим речима, неодржив и пред укидањем. Он је рекао да су противградне станице одржаване последњи пут 80-их година, да су радари који су стари 40 година неисправни, као и да постоји проблем недостатка људства и мањак метеоролога у радарским центрима.
Југослав Николић истакао је да је неопходно 160 милиона динара за решавање акутног проблема ангажовања стрелаца и изразио очекивање да ће ово питање бити регулисано Закључком Владе. Као главну системску меру за решавање проблема, Николић је навео потребу доношења измена постојећег Закона.
Седници је присуствовао и секретар Министарства унутрашњих послова Милорад Тодоровић који је обавестио чланове Одбора да Штаб за кризне ситуације покушава да реализује закључке које је усвојио у фебруару ове године, а који се односе на промену начина финансирања система противградне заштите.
Проблем нефункционисања система је рестриктиван буџет и план реформе државне управе, а да би се успоставила одговарајућа заштита од града потребно је улагање од 50 милиона евра и измене постојеће законске регулативе, закључио је Тодоровић.
Чланови Одбора су у дискусији апеловали на хитно решавање драматичне ситуације у области противградне заштите, како би се заштитили пољопривредни усеви. Такође су апеловали да се поделе противградне ракете и обезбеде додатне и да се локалне самоуправе укључе у евентуалну набавку ракета. Чланови Одбора су затражили хитно доношење измена Закона о заштити од града, а као евентуално решење проблема навели могућност аплицирања за средства из европских фондова.
Одбор је, поводом разматрања проблема нефункционисања противградне заштите у Србији, усвојио Закључке.
Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.
Заменик начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Ђорђе Бабић објаснио је да је надлежност над противградном заштитом 2011. године пребачена из Републичког хидрометеоролошког завода у Сектор за ванредне ситуације МУП-а, али да је надлежност над противградним станицама и стрелцима остала у РХМЗ.
Ђорђе Бабић је рекао да су најозбиљнији проблеми који угрожавају систем противградне заштите недостатак противградних ракета и финансијских средстава за ангажовање стрелаца. Како је навео Бабић, просечна месечна нето зарада која се исплаћује стрелцима је 4.000 динара, што је испод сваког просека зараде у Републици Србији.
Директор РХМЗ Југослав Николић апеловао је на хитно решавање проблема у систему функционисања противградне заштите који је, по његовим речима, неодржив и пред укидањем. Он је рекао да су противградне станице одржаване последњи пут 80-их година, да су радари који су стари 40 година неисправни, као и да постоји проблем недостатка људства и мањак метеоролога у радарским центрима.
Југослав Николић истакао је да је неопходно 160 милиона динара за решавање акутног проблема ангажовања стрелаца и изразио очекивање да ће ово питање бити регулисано Закључком Владе. Као главну системску меру за решавање проблема, Николић је навео потребу доношења измена постојећег Закона.
Седници је присуствовао и секретар Министарства унутрашњих послова Милорад Тодоровић који је обавестио чланове Одбора да Штаб за кризне ситуације покушава да реализује закључке које је усвојио у фебруару ове године, а који се односе на промену начина финансирања система противградне заштите.
Проблем нефункционисања система је рестриктиван буџет и план реформе државне управе, а да би се успоставила одговарајућа заштита од града потребно је улагање од 50 милиона евра и измене постојеће законске регулативе, закључио је Тодоровић.
Чланови Одбора су у дискусији апеловали на хитно решавање драматичне ситуације у области противградне заштите, како би се заштитили пољопривредни усеви. Такође су апеловали да се поделе противградне ракете и обезбеде додатне и да се локалне самоуправе укључе у евентуалну набавку ракета. Чланови Одбора су затражили хитно доношење измена Закона о заштити од града, а као евентуално решење проблема навели могућност аплицирања за средства из европских фондова.
Одбор је, поводом разматрања проблема нефункционисања противградне заштите у Србији, усвојио Закључке.
Седници је председавао Маријан Ристичевић, председник Одбора.
Одбори везани за ову активност
Видео (1)
Четвртак, 14. мај 2015. | 25. седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду 14.05.2015.