Среда, 25. децембар 2019.

25. седница Одбора за заштиту животне средине

На седници, одржаној 25. децембра, чланови Одбора размотрили су Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2018. годину, који је поднела Влада.


Члановима Одбора, Извештај је представио министар за заштиту животне средине Горан Триван и директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић. За израду Извештаја о стању животне средине одабрани су индикатори на основу доступности и важности за оцену стања у појединим сегментима животне средине у Србији, као што су квалитет ваздуха и мониторинг климе, воде, природна и биолошка разноликост, земљиште, управљање отпадом, бука, нејонизујуће зрачење, шумарство, ловство и риболов, одрживо коришћење природних ресурса, природни и друштвени потенцијали и активности, спровођење законске регулативе из ресорне области и субјекти система заштите животне средине.

На основу Извештаја за 2018. годину изведени су закључци да емисија гасова у ваздух, односно оксида сумпора, оксида азота и суспендованих честица највише потичу из термоенергетских постројења, прехрамбених, хемијских и минералних индустрија. Што се тиче алергена, полен амброзије био је најдоминантнији и у 2018. години, а највећу концентрацију достигао је у Суботици. Према индикатору SWQI квалитет вода у периоду од 2008. до 2017. године, забележен је раст квалитета вода у Републици Србији. Лош квалитет вода одређен је на 12 одсто мерних места, и то претежно на територији Војводине. У 2018. години, заштићено је 6416 хектара земљишта, укупно је заштићено 2 633 врсте биљака, животиња и гљива, од којих су 1 783 врсте строго заштићене. Производња рибе је у 2018. години у односу на 2017. годину повећана за 26 одсто.

Што је се тиче земљишта у 2018. години и праћења угрожености од хемијског загађења које је вршено у 18 јединица локалне самоуправе, забележено је прекорачење граничних вредности за цинк, бакар, никл, кобалт, кадмијум, полихлороване бифениле.

У 2018. години произведено је 11,6 милиона тона отпада, од којих је 92 хиљаде био опасан отпад, а највећи произвођачи отпада су били термоенергетски објекти. Праћење интензитета буке у 2018. години вршено је у 12 јединица локалне самоуправе, с тим да је град Ниш једини са континуалним мониторингом буке. У 2018. години издато је 28 решења за коришћење извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса, а у области индустрије примењене су мере у циљу смањења утицаја на животну средину. У области енергетике и потрошњи финалне енергије забележено је да домаћинства имају највећи удео, потом индустрија и саобраћај. Задата вредност обновљиве енергије за 2020. годину износи 27 одсто, а Србија иде ка том циљу. У области пољопривреде у 2018. години забележен је пад органске производње, а од коришћеног привредног земљишта оранице и баште заузимају 74.1 одсто, на којима се највише гаји жито и индустријско биље.

Након дискусије Одбор је усвојио Извештај и предложио Народној скупштини да га прихвати.

Седници је председавала председница Одбора Маја Гојковић, а присуствовали су и чланови и заменици чланова Одбора Душко Тарбук, Милена Турк, Младен Лукић, Радослав Цокић, Александра Јевтић, Јасмина Каранац, Нада Лазић, проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, Борка Грубор и Милена Ћорилић.


Одбори везани за ову активност


Видео (1)

Среда, 25. децембар 2019. | 25. седница Одбора за заштиту животне средине 25.12.2019.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
четвртак, 28. март

Цео календар догађаја