Четвртак, 14. септембар 2017.

23. седница Одбора за европске интеграције

На основу члана 44. став 4. Пословника Народне скупштине, Одбор за европске интеграције одржао је 14.септембра 23.седницу заједно са Одбором за људска и мањинска права и равноправност полова, на којој је представљен извештај „Бити ЛГБТИ у Србији“, који је припремљен од стране Програма за развој Уједињених нација (УНДП) у Републици Србији.


О извештају УНДП-а и активностима државних институција и цивилног друштва у Србији у борби против дискриминације према представницима ЛГБТИ популације говорили су Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права, Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка Министарства унутрашњих послова, Стелиана Недера, заменица сталне представнице УНДП-а, Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност и Горан Милетић, директор за Европу организације Civil Rights Defenders.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истакла је да је важно бавити се положајем и проблемима ЛГБТИ заједнице, као и да регионално истраживање УНДП-а даје прилику за упоређивање шта јесте, а шта није урађено. Она је додала да је, према извештају Високог комесара УН за људска права, Србија, од 2011. године до данас, земља која је направила значајне помаке у унапређењу права и положаја ЛГБТИ особа. Она је закључила да Влада и цивилно друштво имају све бољу сарадњу која је резултирала Стратегијом о превенцији и заштити од дискриминације и позвала организације цивилног друштва да поново дају свој допринос изради нове стратегије и акционих планова.

Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка Министарства унутрашњих послова истакла је да је МУП предузео активности на унапређењу комуникације и сарадње са мањинским групама, као и јачање законитости у раду полицијских службеника, те је обавио обуке за јачање њихове свести о различитостима и сузбијању предрасуда, како не би утицали на њихов професионални рад. Она је додала да је МУП 2014. године усвојио акциони план за сарадњу са удружењима сексуално различитих особа, са посебним акцентом на увођење официра за везу, односно, сарадњу са ЛГБТИ заједницом, чији су приоритети мере и активности заштите ЛГБТИ лица. Поповић Ивковић је навела да ће МУП наставити са овом сарадњом уз конкретне предлоге за заштиту, и то кроз сарадњу са страним полицијским службама, реализацију пројеката са ЛГБТИ организацијама, сарадњу са тужилаштвом, као и спровођење превентивних мера у заједници. Она је ову прилику искористила да позове ЛГБТИ особе да пријаве полицији свако угрожавање сигурности и безбедности, јер само тако могу бити заштићени, а починиоци процесуирани.

Стелиана Недера, заменица сталне представнице УНДП-а, рекла је да ова организација остаје посвећена борби против дискриминације свих угрожених група. Ово регионално истраживање показало је да, иако има унапређења, сексуалне мањине и даље имају потешкоћа у остваривању својих права у региону Западног Балкана. Она је оценила да је процес приступања ЕУ прилика за промоцију права ЛГБТИ особа кроз усклађивање законодавства и успостављење механизама заштите људских права. Она је поздравила напоре институција у Србији за јачање положаја ЛГБТИ особа у Србији. Иако је законодавни оквир задовољавајући, недостаје доследна примена антидискриминационих закона, а приоритети у наредном периоду треба да буде системска подршка ЛГБТИ особама у образовању, запошљавању и здравству, као и признавање истополних заједница. Недера је закључила да се истраживање детаљно фокусира на све ове теме, са циљем идентификовања будућих активности и њихове реализације, а УНДП и УН остају посвећени даљој сарадњи по питању заштите права ЛГБТИ популације.

Заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић истакла је активну улогу институције Заштитника грађана у изради Извештаја, са циљем сагледавања слике о проблемима припадника ЛГБТИ особа. Она је истакла да се ЛГБТИ особе слабо обраћају Заштитнику грађана, па се ствара слика да проблема нема у остваривању њихових права, а основни разлог лежи у неповерењу у институције система.

Горан Милетић, директор за Европу организације Civil Rights Defenders, навео је у свом обраћању да 26 одсто припадника ЛГБТИ заједнице каже да су били жртве физичког насиља, а чак преко 70 одсто њих су били жртва вербалног насиља. Починиоци су у мањем проценту непозната лица, док су то у 36 одсто случајева школски другови, па бити ЛГБТИ у Србији јесте бити жртва насиља и дискриминације, истакао је Милетић. Он је навео да ова популација има јасна очекивања од Народне скупштине, а то је пре свега усвајање декларације против хомофобије, на којој се ради и за коју верује да постоји политичка воља за доношење. Ова популација се залаже за доношење закона који би решио проблем вршњачког насиља, затим закон о регулисању правног положаја транс особа или закон о родном идентитету, као и закон о регистрованим партнерствима. Милетић је похвалио рад полиције на заштити ЛГБТИ особа и оценио да рад тужилаштва на процесуирању предмета није задовољавајући, као и да кључни проблем остаје приступ правди.

У наставку рада Ненад Петковић из УНДП-а представио је извештај „Бити ЛГБТИ у Србији“, који је део регионалног пројекта „Бити ЛГБТИ у Источној Европи“ и којим су, поред Србије, обухваћене Албанија, Босна и Херцеговина и Македонија. Главни резултати истраживања су on-line база података који се односе на права ЛГБТИ особа, процена капацитета ЛГБТИ друштва на Западном Балкану, подстицај партнерства цивилног и владиног сектора на националном нивоу и његово ширење на регионални ниво. Извештај обухвата анализу правног и политичког оквира, радно право и положај на послу, положај у оквиру оружаних снага, питање здравља, приступ документима за транс особе и питање азила, преглед идентификованих недостатака, као и препоруке за државне органе.

Петковић је као главне налазе навео да су ЛГБТИ особе најдискриминисанија група, заједно са особама оболелима од ХИВ-а, правни оквир за забрану дискриминације је задовољавајући и широк, а главни недостатак је његова имплементација. Оно што су недостаци јесте регулисање истополних бракова, признање промене пола, евиденција и судске пресуде код злочина из мржње и недостатак системске подршке ЛГБТИ особама. На основу свега дате су и основне препоруке Народној скупштини, Влади и цивилном друштву, а то се пре свега односи на доношење декларације против хомофобије, закона о родном идентитету, прописа о грађанском партнерству, спровођење истрага о нападима на ЛГБТИ особе, израду националних докумената у области здравства, већу политичку посвећеност поштовању права ЛГБТИ особа, унапређење судских поступака у случајевима дискриминације и насиља на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, прилагођавање образовних програма и избацивање дискриминаторских садржаја према ЛГБТИ особама, подизање свести о интерсекс особама, као и бољи приступ здравственој заштити и веће партнерство између државе, цивилног сектора и локалне заједнице.

Седници је председавао председник Одбора Ненад Чанак, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Иван Карић, Звонимир Ђокић, Милорад Хаџи Стошић, др Муамер Бачевац, Тања Томашевић Дамњановић, Милимир Вујадиновић, Оливера Пешић, Драган Вељковић, Петар Јојић, Александар Стевановић, Маја Виденовић, Балинт Пастор, мр Александра Јерков и Жарко Мићин.


Одбори везани за ову активност

Видео (1)

Четвртак, 14. септембар 2017. | 23. седница Одбора за европске интеграције 14.09.2017.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
недеља, 20. октобар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја