Предлог закона о финансијској подршци породици са децом образложио је помоћник министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милош Јанковић и том приликом истакао да се новина предложеног закона односи на то да мајке имају право на накнаду средстава у трајању од годину дана за прво и друго дете, односно у трајању од две године за треће и четврто, ако су у периоду од 18 месеци пре рођења детета остваривале приходе. Такође, новим законом породиљски додатак моћи ће да користе и мајке које у моменту рађања нису биле запослене, односно запослене мајке по основу уговора о привременим и повременим пословима, предузетнице и пољопривреднице које су 24 месеца пре рођења детета биле пољопривредне осигуранице.

Милош Јанковић је истакао да се мења и начин обрачуна накнаде тако што се, као основ за утврђивање накнаде узима основица на коју су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање посматрано уназад 18 месеци за све наведене категорије, док се за пољопривреднице узима просек посматран уназад 24 месеца. У наставку излагања, помоћник министра навео је да је, новим законом, предвиђено повећање додатка за прво дете са 39 345,83 на 100.000 динара, као и повећање од 50 одсто за помоћ деци са посебним потребама и деци са инвалидитетом. Истакао је да ће уместо повраћаја ПДВ за беби опрему, свака мајка добити једнократну помоћ у износу од 5.000 динара.

Предлог закона о изменама и допунама Закона о раду образложила је в. д. помоћника министра Бојана Станић, истакавши да се измене Закона предлажу на основу иницијативе Инспектората за рад, у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као органа који врши надзор над применом овог закона. Разлог за измену Закона је сузбијање рада на црно, кроз вршење надзора над склопљеним уговорима између послодаваца и запослених који су често закључени без датума, па се исти уноси на лицу места, током инспекцијског надзора.

Бојана Станић је образложила и Предлог закона о изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености и том приликом истакла да је основни разлог за доношење закона обезбеђивање пуне ефикасности у функционисању Националне службе за запошљавање и смањењу трошкова. Овим законом уводи се могућност организовања обука за стицање додатних знања и вештина запослених са исказаним потребама послодаваца. Предлогом закона је прописана накнада за полагање испита за рад у запошљавању и уведена је новина која се односи на то да лица која обављају послове запошљавања морају да поседују лиценцу. Исто тако, уводи се забрана обављања делатности агенцијама у трајању од три године, оснивачима агенција које су обављале послове запошљавање као нерегистровани привредни субјекти.

Предлог закона о изменама и допунама Закона о запошљавању странаца је такође образложила Бојана Станић, истакавши да се предложеним изменама и допунама прецизирају услови за прибављање дозволе за рад за странце који обављају обуку, приправнички стаж и стручну праксу. Чланови ауторске и глумачке екипе изузимају се од примене Закона због специфичности њиховог положаја, а радне дозволе за остала страна лица, која обављају послове и услуге од интереса за Републику Србију, могу се продужити најдуже до две године, уз претходну сагласност ресорног министарства.

Након конструктивне расправе, чланови Одбора су, већином гласова, усвојили све предложене законе дневног реда седнице.

У наставку рада, чланови Одбора размотрили су 13 представки и жалби грађана упућених Одбору и једногласно прихватили предлоге Радне групе за поступање по свим поднесцима.

Седницом је председавала др Весна Ракоњац, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Миланка Јевтовић Вукојичић, Радован Јанчић, др Бранимир Ранчић, прим. др Владо Бабић, Бојан Торбица, Драган Савкић, Јосип Броз, Весна Николић Вукајловић, Татјана Мацура, Милена Бићанин, Милена Ћорилић и Марија Јањушевић.