Четвртак, 22. јун 2017.

18. седница Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије

На 18. седници, одржаној 22. јуна, чланови Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним - најнеразвијенијим подручјима Републике Србије разговарали су о органском сточарству, као шанси за најнеразвијенија подручја Србије.


Са члановима Пододбора, о овој теми, мишљења су разменили државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Велимир Станојевић, проф. Цвијан Мекић са Пољопривредног факултета у Београду и Горан Митић, директор Центра за зелену економију.

Председник Пододбора Милија Милетић истакао је да велике територије на простору југоисточне Србије омогућавају развој органског сточарства. Он је нагласио да за ову област постоји законска регулатива, као и да су могућности у брдско-планинским подручјима за органску производњу велике, с обзиром да су она еколошки очувана, као и да омогућавају узгој аутохтоних раса. Он је оценио да је, уз подстицаје Министарства пољопривреде и заштите животне средине и локалних самоуправа, од органске производње могуће остварити приходе веће и до 30 одсто у односу на конвенционалну производњу.

Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Велимир Станојевић навео је да је органска производња код нас још у повоју. Подаци из 2016. године показују да је 126 газдинстава тражило подстицајна средства за овај вид производње, а до половине 2017. године само 90. У органском сточарству број говеда се креће од 3.300 до 3.500, оваца, коза има око 7.000, а кошница до 3.500, навео је Станојевић. Он је оценио да Министарство подстицајима охрабрује произвођаче за органску производњу, посебно оне у брдско-планинским подручјима, имајући у виду да ови простори нису загађени, те се тако за овај вид производње издваја и 30 одсто више средстава него за конвенционалну производњу. Он је додао и да појединачни произвођачи сами у овом процесу не могу да опстану, већ је потребно њихово удруживање у гранска и струковна удружења, што им олакшава промовисање и пласман регионалне производње.

Проф. Цвијан Мекић, са Пољопривредног факултета у Београду истакао је предности брдско-планинских подручја, која чине 65 одсто територије Србије, а то су становници, природни ресурси и еколошка незагађеност, као и аутохтоне технологије узгоја и прераде, које су јединствене, како код нас, тако и у Европи. Уз адекватан начин коришћења земљишта, бољу инфраструктуру и адекватне економске мере, могао би се створити одрживи систем узгоја говеда и оваца. Он је члановима Пододбора изнео предлог одрживости производње у говедарству и овчарству, што би уз еко-туризам оживело села у овим подручјима и смањило исељавање становништва са тих простора.

Директор Центра за зелену економију Горан Митић представио је идеје за преображај пољопривредне производње у Србији у органску, као и начине њеног финансирања.

Након расправе, чланови Пододбора једногласно су усвојили Закључак којим се позива Министарство пољопривреде и заштите животне средине да стави акценат на органско сточарство и развој брдско-планинских подручја, као и да уђе у поступак промене Закона о враћању утрина и пашњака селима на коришћење.

Седници је председавао Милија Милетић, председник Пододбора, а присуствовали су и чланови Жарко Богатиновић и Далибор Радичевић, као и народни посланик Горан Чабради.


Видео (1)

Четвртак, 22. јун 2017. | 18. седница Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним – најнеразвијенијим подручјима Републике Србије 22.06.2017.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31