Председник Пододбора Милија Милетић подсетио је да је та грана пољопривреде својевремено била најразвијенија у Србији, те да је неопходно поспешивати њен развој, посебно у неразвијеним брдско-планинским подручјима jугоисточне Србије. Указао је и на то да се кроз програме за развој Министарства пољопривреде и у сарадњи са локалним самоуправама може пружити помоћ пољопривредним произвођачима у девастираним подручјима, у виду оснивања малих газдинстaва и удружења и задруга, помоћу којих ће моћи да пласирају своје производе на тржиште.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Велимир Станојевић изнео је податак да се у Србији 350 хиљада пољопривредних газдинстава бави производњом свиња, од којих 25 одсто производи по 400 грла годишње. Додао је да су у Србији најзаступљеније висококвалитетне расе „јоркшир“ и „ландрас“, као и да се на годишњем нивоу закоље око 6 милиона грла. Упркос томе што се тржиште све више отвара за сточарство, како је нагласио, треба даље радити на успостављању типске, предвидиве производње, чиме би се подмириле потребе домаћег тржишта, али и поспешио извоз. Станојевић је нагласио и да је Министарство пољопривреде определило средства за узгој квалитетних крмача и нераста у износу од 10 000 динара по комаду, односно за сваку утовљену свињу по 1000 динара, као и подстицаје за изградњу нових, али и адаптацију и надоградњу постојећих објеката за смештај животиња и набавку механизације.

Мирко Новаковић из Сектора за аграрну политику при Министарству пољопривреде додао је да се са Краљевином Данском тренутно спроводи пројекат утврђивања квалитета свињских и говеђих грла, те да ће се након класификације имати тачан податак о степену квалитета. Као неке од могућности за рурална подручја у Србији, Новаковић је пре свега навео наступ малих произвођача на локалним тржиштима, али и наступ на већим тржиштима, кроз задруге и удружења, са специфичним производима попут производа од мангулице и слично. Посебно је нагласио да треба обратити пажњу на органску производњу, као највећег потенцијала руралних подручја.

Представници Високе пољопривредно-прехрамбене школе струковних студија из Прокупља проф. др Небојша Златковић и проф. др Бранислав Пешић истакли су да је сточарство погодно за рурална подручја, имајући у виду старосну структуру становништва и високу адаптибилност животиња на средину. Истакли су да је покренута акција субвенционисања неуматичених грла, у вредноси од 5000 динара појединачно, тако да се у наредном периоду очекује да око 25-30 одсто грла буде регистровано. Указали су на неопходност увођења у систем матичних књига мешовитих раса као и оснивање задруга у девастираним подручјима.

Тијана Вуковић из сајамског удружења „Баш из Србије“ нагласила је да је удружење основано са циљем помоћи малим и средњим пољопривредним домаћинствима и указала на потребу додатне едукације малих произвођача о узгоју чистокрвних раса и даљег пласмана производа на тржиште.

Председник Пододбора је, након дискусије, предложио усвајање закључака који се односе на омогућавање уматичења и мешовитих раса, пре свега у девастираним подручјима Србије, као и омогућавање подстицајних средстава за заједнички узгој свиња, ћурака и живине у неразвијеним срединама, од стране надлежног министарства.

Седници је председавао председник Пододбора Милија Милетић, а присуствовали су чланови Далибор Радичевић и Жарко Богатиновић.