Жељко Радошевић државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, говорећи о проблемима у вези са ратарским усевима, истакао је да производња кукуруза у 2017. години, према досадашњим проценама, неће бити рекордна, као и да ћемо ову годину завршити са прелазним залихама од милион тона кукуруза, при чему остаје неизвесно колико кукуруза остаје расположиво за извоз као економско питање од велике важности за Србију. Радошевић је у вези са узгојeм пшенице истакао да је пожњевено 2,3 милиона тона и да са постојећим резервама располажемо са 2,8 милиона тона, од чега је за извоз предвиђено 1,3 милиона тона пшенице. Такође, навео je да Министарство интензивно прати, на недељном нивоу, стање усева, предузима ангажовање свих капацитета Управе за аграрна плаћања, има добру комуникацију са пољопривредним произвођачима и предузима остале адекватне мере у циљу спречавања негативних последица суше на усеве.

Велимир Станојевић државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, говорећи о проблемима у вези са вишегодишњим засадима, истакао је да суша ствара последице на текућу вегетацију, али и код формирања родних пупољака за наредну годину. У вези са засадима малине рекао је да је, по досадашњој процени, принос нижи у односу на претходне године, као и да се суша одразила на квалитет малине при крају бербе. Када су у питању засади јабуке, крушке и шљиве, производња у регионима интензивне производње је задовољавајућа. Станојевић је такође истакао да Министарство подстиче набавку и побољшање система за наводњавање.

Зорица Радичевић, представник Хидрометеоролошког завода Србије представила је температурни и падавински режим на територији Србије забележен од почетка лета и закључила да ова година неће донети приносе као протекла, која је, по климатским условима, била идеална за узгој биљака.

Жељко Каитовић представник Института за кукуруз „Земун Поље“, говорио је о кукурузу као економско најзначајнијој ратарској култури, и истакао чињеницу да је, као последица суше, принос кукуруза, према досадашњој процени, у односу на протеклу годину, у паду за око 40 одсто. Каитовић је рекао да су Банат, делови Срема, Бачке, источне и јужне Србије, региони који су највише погођени негативним ефектима суше. Такође је истакао да привредни произвођачи све више усвајају мере предострожности од којих, као најзначајнију, наводи сетву хибрида са краћом вегетацијом.

Одбор је закључио да би Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде требало да у што краћем року, постојећим мерама, ублажи штетне последице суше по пољопривредну производњу, да приступи реализацији постојећих пројеката, а да се будућим пројектима побољша систем наводњавања.

По питању друге тачке дневног реда, Бранислав Вељковић, представник Одељења за рурални развој Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, изнео је активности удружења пољопривредника у протеклих годину дана, пројекте који су у развоју и истакао да је отворен пољопривредни клуб као вид додатне комуникације између пољопривредника и Министарства. Остали присутни представници удружења пољопривредника изнели су постојеће проблеме и сугестије.

Седници је председавао председник Одбора Маријан Ристичевић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова: Верољуб Матић, Тијана Давидовац, Жарко Богатиновић, Радован Јанчић, Милија Милетић, Владимир Ђурић, Нада Лазић, проф. др Миладин Шеварлић, Арпад Фремонд, Горан Јешић, Мирослав Алексић, Звонимир Ђокић, Милорад Мирчић, др Љубинко Ракоњац и Драган Јовановић.