22. април 2019. Учесници седнице

22. април 2019. Учесници седнице

Понедељак, 22. април 2019.

15. седница Одбора за дијаспору и Србе у региону

На седници Одбора, одржаној 22. априла, чланова Одбора размотрили су једину тачку дневног реда, сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској, поводом 74 године од пробоја последњих јасеновачких логораша.


Председник Одбора Миодраг Линта је, на почетку седнице, истакао да је 22. април дан када су 1945. године последњи заточеници највеће фабрике смрти на Балкану, у Другом светском рату, Јасеновцу извршили пробој. Он је навео да је у ноћи између 21. и 22. априла од преко 1000 заточеника њих око 600 кренуло у пробој, а преживело је свега 117 људи. Истог дана пробој је извршило 147 логораша у Кожари од којих је преживело свега 11 њих. Председник Одбора навео је да у Хрватској од доласка Туђмана и ХДЗ на власт 1990. године траје процес рехабилитације злочиначке НДХ и усташке идеологије. Хрватска је још 1993. године донела законске одредбе да се преживелим усташама и другим припадницима злочиначке НДХ, као и њиховим породицама исплаћују пензије. Линта је истакао да власт у Хрватској, између осталог, финансира десетине удружења која као своја обележја користе усташки грб са почетним белим пољем и усташки поздрав „За дом спремни”, финансира удружења која заступају антицивилизацијску тезу да је Јасеновац био сабирни и радни логор и финансира концерте једног од главних промотера усташтва, певача Марка Перковића Томпсона и друге. Актуелна власт у Хрватској је донела 2016. године срамну одлуку да Хрватски сабор поново буде покровитељ комеморације убијеним усташким злочинцима у Блајбургу где се сваке године окупљају хрватски званичници и десетине хиљада Хрвата који жале за пропашћу НДХ. Према Линти, Хрватска се још није суочила са својом злочиначком прошлошћу, није признала да је НДХ починила злочин геноцида над српским народом, није изразила кајање српским жртвама и није затражила опроштај.

Душан Басташић, председник Удружења Јадовно из Бањалуке нагласио је да Република Србија, односно српско друштво у целини до данас се није терминолошки одредило према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док су Јевреји и Роми увели терминологију која је планетарно позната за геноцид извршеним над овим народима, Срби и даље немају термин за геноцид почињен током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске, и дао је идеју да се поменути геноцид именује као Покољ. Линта је навео да термин Покољ, као назив за геноцид над српским народом, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске оценио као неподобан. Наведена институција сматра да и даље треба да се користи појам геноцид за незапамћени масовни злочин који је извршен над српским народом током Другог светског рата у НДХ.

Историчар проф. др Василије Крестић, истакао је да Република Србија не може да понуди подобна решења за најопштија питања попут термина којим ће се именовати почињен догађај, те да у Србији не постоји ни један меморијали центар за жртве геноцида, док Јевреји у свету имају 17 меморијалних центара подигнутих за жртве Другог светског рата. Он је подсетио да и да Старо сајмиште које ће бити претворено у меморијални центар, бити меморијални центар Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, а не само за жртве Јасеновца, што такође говори о недовољној посвећености о жртвама Другог светског рата.

Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, присутнима је говорио о активностима којим се Одбор бави и додао да се воде заветом остављеним од стране владике Николаја Велимировића, да се празнују Новомученици Јасеновачки, да се свету објављују, односно да се свет упозна са страдањем српских мученика и да се српски народ не свети за неправду која му је учињена, већ да не заборавља и учи из својих искустава.

Ненад Антонијевић, саветник у Музеју жртава геноцида, говорио је о активностима Музеја и потреби да се о овом питању говори више у јавности, како српска историја не би пала у заборав.

На седници су говорили и Славко Милановић, председник Удружења логораша Јасеновац, Милинко Чекић, почасни председник Удружења логораша Јасеновац, Снежана Драгосављевић, потпредседник Удружења логораша Јасеновац, Јелена Радојчић, члан УО Удружења логораша Јасеновац и Ранко Бујић, члан УО Удружења логораша Јасеновац. Чланови Удружења говорили су о иницијативама које су подносили Народној скупштини и другим државним и међународним институцијама, нагласивши да очекују да ће у будућности наилазити на више разумевања и подршке која је удружењима потребна. Једна од тих иницијатива јесте да Народна скупштина Републике Србије донесе Декларацију о осуди геноцида у НДХ.

Седници је председавао председник Одбора Миодраг Линта, а присуствовали су и чланови и заменици чланова Одбора Драган Вељковић, Блажа Кнежевић, Александар Чотрић, Александар Марковић, Оливера Огњановић, Горан Николић, Снежана Пауновић и Мaрјана Мараш.

Линта је на крају седнице рекао да ће до наредне седнице Одбора бити припремљени закључци у вези оснивања Меморијалног центра српских жртава геноцида НДХ, усвајање Декларације о геноциду над Србима Ромима и Јеврејима у НДХ и други који се односе на неговање културе сећања на незапамћено и масовно страдање нашег народа у НДХ. Он очекује да ће Одбор на наредној седници једногласно усвојити предложене закључке.


Одбори везани за ову активност

Видео (1)

Понедељак, 22. април 2019. | 15. седница Одбора за дијаспору и Србе у региону 22.04.2019.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2