Председник Одбора др Муамер Бачевац је подсетио да је на данашњи дан ослобођен концентрациони логор Аушвиц, који је симбол Холокауста, у коме је убијено шест милиона Јевреја у нацистичкој кампањи да се истреби јеврејска популација у Европи. У циљу трајног памћења, наш задатак је да обележавамо овај дан као помен на жртве, а наша је цивилизацијска дужност у будућности да стално и громогласно осуђујемо злочинце и њихова зверства, оценио је Бачевац.

На седници Одбора говорио је председник Народне скупштине Ивица Дачић. „Сећајући се великог ослобађања концентрационог логора Аушвиц од стране Црвене армије, цео свет данас симболично одаје пошту свим жртвама Холокауста, највећег погрома савременог доба. Обележавамо овај дан у знак почасти свим жртвама нацизма и фашизма, а у исто време потврђујемо нашу обавезу и наше вечно опредељење да се тако нешто никада не понови“, нагласио је Дачић.
„Веома је важно да сваког 27. јануара говоримо о Холокаусту и његовим жртвама, зато што нажалост, и после 77 година, жртве Холокауста и ми који се клањамо њиховим сенима, доживљавамо оспоравања, релативизовања, чак и отворено негирање ових незапамћених злочина у људској историји. Као цивилизација допустили смо да незнање и зла намера добију простор да прекрајају историју и да не признају жртве једног времена у којем је истребљење целих народа била мисија болесних умова“, рекао је Дачић.
Председник Народне скупштине је такође нагласио да смо овде сви због тога да поновимо да јесмо цивилизација и да се са највећим пијететом сећамо жртава и Аушвица и Јасеновца, али и Крагујевца и Бањице и Сајмишта. На крају је истакао да је то наша обавеза, не само 27. јануара, већ и сваког другог дана и сваке године, док год се чује и један једини глас који правда највеће злочине икад почињене.
Присутнима се обратила министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, која је том приликом говорила о Холокаусту као индустрији смрти, чији је производ био милиони мртвих током Другог светског рата, а операција се водила као законита.
„Доста дуго година после Другог светског рата, свет није причао о концентрационим логорима, као ни о патњама Јевреја, Рома и Срба, ни других који су гоњени широм рајховске Европе и убијани на најстрашније могуће начине“ истакла је Чомић. Додала је да се, захваљујући активизму јеврејске заједнице и разуму људи, омогућило да се тематизује и учини видљивим тема Холокауста.
Учешће на седници су узели мр Зоран Пашалић, Заштитник грађана, Бранкица Јанковић, Повереник за заштиту равноправности, Мина Пашајлић, председница Верске комисије Јеврејске општине Београд, генерал-мајор Видосав Ковачевић, председник Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова и проф. др Драгољуб Ацковић, председник Пододбора за питања Рома.
Мр Зоран Пашалић је такође говорио о жртвама Холокауста, о шест милиона страдалих Јевреја, од тога милион убијених у логору, као и о страдању Рома и Срба. „Сврха свих активности, које сви ми обављамо је да се на сваки начин боримо против заборава, против антисемитизма и сваког другог вида релативизације злочина из Другог светског рата“. Заштитник грађана је предложио да се у Републици Србији изграде и уреде две институције, од којих би једна била музеј жртава Холокауста, а друга кућа националних мањина Републике Србије, навео је Пашалић.
Бранкица Јанковић је истакла да је Холокауст један од најтрагичнијих догађаја у историји и додала да свима нама то треба да буде опомена и свакодневно подсећање какве катастрофалне последице у историји је проузроковала дискриминација, нетрпељивост и мржња према другом и другачијем.
Мина Пашајлић је истакла да су на овај дан 27. јануара 1945. године, јединице Црвене армије ослободиле највећи логор смрти Аушвиц-Биркенау у Пољској. Подсетила је да је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, која је усвојена 1. новембра 2005. године, 27. јануар проглашен за Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
Истакла је да прошлост не сме да се заборави, као и да не смемо да допустимо да се овакви злочини поново догоде. Пашајлић је додала да јеврејска заједница у Србији има обавезу да едукује своје чланове, као и шире грађанство, о историји и последицама Холокауста.
Видосав Ковачевић је указао да Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије, деценијама са поносом чува и негује културу сећања на ослободилачку и антифашистичку прошлост, као и културу сећања на огромна страдања српског, ромског и јеврејског народа.
Проф. др Драгољуб Ацковић је истакао да се данас сећамо 56 милиона изгубљених душа у току Другог светског рата. У то време страдало је око шест милиона Јевреја и око 1,5 милиона Рома.

Представљена је публикација „Antologija Samudaripen e Romengo“ и „Роми избегли са Косова и Метохије почетком III миленијума“, а браћа Теофиловићи су извели нумеру „Ђелем, Ђелем“.

Након уводних излагања, уследила је дискусија.

Седници је председавао председник Одбора др Муамер Бачевац, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: проф. др Драгољуб Ацковић, Сандра Јанковић, Весна Недовић, Виктор Јевтовић, Стефан Србљановић, Дијана Радовић, Нина Павићевић и Золтан Пек. Седници је присуствовала и народна посланица Смиља Тишма.