1. новембар 2021. Учесници састанка

1. новембар 2021. Учесници састанка

Понедељак, 1. новембар 2021.

Женска парламентарна мрежа одржала састанак са председницом Представничког дома Републике Кипар

У оквиру званичне посете делегације Представничког дома Републике Кипар, на челу са председницом Анитом Димитрију, председавајућа координаторка Женске парламентарне мреже Сандра Божић и координаторка Снежана Пауновић представиле су резултате које је ова неформална група остварила почев од њеног настанка 2013. године.


Сандра Божић је на почетку састанка пожелела топлу добродошлицу председници парламента, наводећи да је јој је част да на челу Представничког дома види жену. Навела је да циљ Женске парламентарне мреже, од самог почетка, био да заступљеност жена на свим нивоима одлучивања буде приметна. Потом се број питања којим се Мрежа бави само проширивао, као и достигнућа коју је ЖПМ остваривала, навела је Божић. Један од показатеља борбе за родну равноправност сигурно јесте 40 одсто народних посланица у актуелном сазиву.

Што се тиче достигнућа родне равноправности, по броју жена које обављају јавне функције и у свим гранама власти, Србија је у врху Европе, навела је Божић и додала да је то био процес за који се Мрежа залагала годинама. Број жена у парламенту и локалним скупштинама почео да расте након увођења изборних квота од 30 одсто, а потом порастао на 40 одсто, на предлог опозиције у парламенту, што је подржао и председник Републике Србије Александар Вучић.

Божић је упознала делегацију и са увођењем стратешког националног оквира у борби против насиља над женама, донетог 2011. године, као и планског докумената Националне стратегије за родну равноправност, за период од 2016. до 2020. године. Овим планом образован је Савет за сузбијање насиља у породици у оквиру Министарства правде, Радна група за сузбијање насиља над женама Министарства унутрашњих послова, а у оквиру сарадње са Јавним тужилаштвом формиране су групе за координацију и сарадњу. „Уједно смо се потрудили да уз борбу против насиља над женама и родну равноправност бринемо и о економском оснаживању жена, као једног од основних начина да жене оснажимо и омогућимо им да достигну равноправни ниво чиниоца друштва.“ Напоменула је и да је у актуелном сазиву донет Закон о родној равноправности, у оквиру којег су постављени темељи за већу видљивост жена у друштву и држави. Ту је навела и трећи Индекс родне равноправности, који је у односу на резултате из 2016. године, када је први пут мерен порастао за 5,6 поена и данас износи 58 поена, а теме које су се показале као најбитније тицале су се родног аспекта, дигитализације и могућности рада за жене . „Овде можемо да се похвалимо да у Србији између мушкараца и жена постоји подједнак ниво развијености дигиталних вештина и да Србија спада у четири земље кандидата за чланство у Европској унији које су заправо израчунале и посветиле пажњу Индексу“. Божић је навела и да Женска парламентарна мрежа неуморно ради и на оснаживању жена на локалном нивоу и тежи примењивању ових правила на свим нивоима одлучивања.

Анита Димитрију истакла је да Кипар може много да научи од Женске парламентарне мреже и да она као прва жена председница парламента на Кипру, жели да успостави и примени овакав начин рада у Представничком дому. Навела је да од 56 чланова парламента, само је осам жена и да оне деле мишљење да се у Представничком дому мора наћи већи број жена, чиме би се дао замајац да се већи број жена нађе и на другим местима одлучивања. Навела је да је Кипар ратификовао Истанбулску конвенцију о спречавању насиља над женама на који су се надовезале националне стратегије и сарадња државних органа Кипра. Додала је да Кипар ради на економском оснаживању жена, поготово након експанзије пандемије корона вируса, који је више погодио женску популацију. Димитрију је навела да велику одговорност за ову тему носе и медији, јер у великој мери стереотипно приказују жену и воде се мушким принципима. Ту је истакла да у медијима неретко можемо видети портетисање жена, родну стереотипизацију и методе дискриминације жена. Додала је да медији морају да учествују у разбијању хегемонијске хијерархије родних режима и створе темељ за промене у програмској и пословној представи жене и да је за то потребна спремност самих медија да изнова промисле своју улогу, по овом питању. Навела је и да она сама одбија да учествује на јавним панелима на којим не учествују жене, а који се тичу рада власти, како би подигла свест околине на ову тему.

Учешће у разговору узела је и Снежана Пауновић, која је искористила прилику да се још једном захвали Кипру на принципијелном ставу по питању државног интегритета и суверенитета Републике Србије, на шта је Димитрију одговорила да Кипар никада неће признати кршење међународних права на подручју Косова и Метохије. Пауновић се сложила са председницом парламента Кипар и око представе жене у медијима, која је у Србији исто неретко изложена стереотипизацији или чак сензационалистичком представљању. Навела је и да таква медијска слика жене мора да се промени и да то јесте још један од задатака жена на јавним функцијама које удруженим снагама морају да се изборе и подигну свест околине и мотивишу младе жене да се укључе у политички и јавни живот Србије.

Саговорнице су се сложиле да се оснаживање жена мора спроводити кроз политичке структуре које ће реаговати на јачање и све веће присуство жена у свим областима.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6