5. мај 2022. Председник Народне скупштине Ивица Дачић

5. мај 2022. Председник Народне скупштине Ивица Дачић

Четвртак, 5. мај 2022.

Обраћање председника Народне скупштине Ивице Дачића студентима Правног факултета у Београду

Председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, обратио се студентима Правног факултета у Београду, приликом њихове посете Дому Народне скупштине. Обраћање председника преносимо у целости:


Драги гости,
Поштовани студенти и колеге

Кажем – колеге, јер то и јесмо као људи који учествују у раду парламента. Ви студентског, а ја Народне скупштине Републике Србије, тако да ћемо да имамо доста заједничких тема за разговор. Добродошли у Народну скупштину и хвала вам за вашу иницијативу да нас посетите и да се мало ближе упознате са нашим радом, иако сам сигуран да и као студенти Правног факултета врло добро знате како функционише наш парламентарни систем.

У овом тренутку, а вама је то сигурно познато, Народна скупштина је у извесном мировању, јер очекујемо конституисање новог сазива Скупштине на основу резултата избора од 3. априла.. Са правне стране, а вас ће то сигурно занимати, то је једна од врло важних правних ситуација у нашем политичком систему, која се не дешава често, али је детаљно прописана нашим Уставом и законима и нужно је да се спроведе стриктно по тој процедури.

Наиме, досадашњи сазив Скупштине, чији сам ја председник, изабран је после избора одржаних у јуну 2020. године и он није трајао свој пун, четворогодишњи мандат. Да би се парламентарни избори одржали у исто време када и редовни председнички избори, као и избори за Скупштину града Београда, било је потребно да Скупштина буде распуштена и да истовремено буду расписани избори за њен нови сазив.

Приметићете да те одлуке – о распуштању и расписивању избора, доносе различити нивои власти управо зато да би била примењена максимална демократска контрола изборног процеса и да би се поштовала уставна подела власти. Kао председник Скупштине расписао сам изборе, по Уставу - за председника Републике, а председник Србије је расписао изборе за Народну скупштину. У мом делокругу било је и расписивање локалних избора – у овом случају за Скупштину града Београда и још неколико општина и градова у Србији. Из разлога целисходности и рационалности, сви ови избори одржани су у једном дану, у недељу, 3. априла. У међувремену, досадашњи сазив Парламента наставио је да ради, иако не доноси законе што је наша најважнија делатност, јер је и Влада Србије, као главни предлагач закона, у техничком мандату.

Да не би било институционалног вакуума, овај сазив парламента остаје у мандату све до тренутка када буду верификовани мандати нових посланика, изабраних на изборима 3. априла и ја очекујем да ће се то догодити током маја.

То је завршна процедура, али њој је претходио читав низ послова и одлука које смо обавили у претходном периоду и о њима ћу неколико речи.

Наиме, у Народној скупштини у протеклих годину дана вођен је међустраначки дијалог у вези са изменом изборних услова, а главни циљ је био да побољшамо наш изборни процес где год је то могуће. Народна скупштина била је организатор тог дијалога, и он је вођен на два нивоа. На једном нивоу, у дијалогу су учествовали и представници Европског парламента, јер то је био захтев једног броја опозиционих странака. У том делу ја сам координирао рад заједно са Дејвидом Мекалистером, председником Спољнополитичког одбора Европског парламента, као и са групом посланика који су директно учествовали у разговорима.

На другом нивоу, дијалог се одвијао између странака власти и оног дела опозиције, који није желео да у тим разговорима учествују представници Европе. Важно је да знате да су на оба ова нивоа учествовале и парламентарне и ванпарламентарне партије и покрети, без разлике, зато што смо хтели да дођемо до решења која ће бити прихватљива за најшири круг политичких учесника. И до тога смо дошли, после неколико рунди разговора и сталних консултација, у доброј атмосфери и уз велики заједнички рад.

Резултат тих разговора био је да унесемо извесне измене у наш изборни систем, а то је значило и промене неколико изборних закона, као и прописа које примењује Републичка изборна комисија. У сваком случају, ови избори спроведени су по правилима око којих је постигнут најшири могући консензус и зато је њихова организација већ добила веома позитивне оцене од важних међународних фактора, као што су Европски парламент и ОЕБС, који су имали и своје посматрачке мисије.

У исто време, Народна скупштина обавила је још један веома важан посао, а тиче се промене Устава Србије. То је такође ситуација која се не догађа често у нашем политичком и парламентарном животу, зато што је свака промена Устава дуготрајан и комплексан процес и захтева максималну отвореност и учешће веома широког круга институција и стручњака. Ово је прва промена Устава за 15 година откако је он донет.

Морам на почетку да нагласим да је Устав промењен само у делу који се односи на наше правосуђе, односно на начин избора највиших функција у судству и тужилаштву. Те одредбе биле су од самог почетка мањкаве, још откако је Устав донет, тако да Србија добија примедбе на њих још од 2007. године, само неколико месеци након што је Устав донет. Заједничка оцена неких релевантних европских институција била је да наш начин избора судија и тужилаца допушта већи утицај других грана власти – законодавне и извршне у селекцију судија и тужилаца и да то штети демократском поретку, а нарочито независности и самосталности у правосуђу. Највише примедби на то имала је Европска унија, која је ову мањкавост помињала у сваком годишњем извештају о напретку Србије ка пуноправном чланству. А нарочито нам је приговарала Венецијанска комисија – то је стручно, правничко тело које делује у оквиру Савета Европе и највиши је европски правни ауторитет за израду законских прописа и њиховог уподобљавања са најбољим европским решењима.

Ми смо приступили промени Устава још пре три године, када су направљени први нацрти нових решења, али у комуникацији са Венецијанском комисијом она су стално дорађивана и усклађивана са општеприхваћеним европским стандардима. У протеклих годину дана, када смо и покренули процедуру за промену Устава, обавили смо у Народној скупштини читав низ јавних слушања о новим уставним решењима. То је таква форма нашег рада у којој Скупштина позове на разговор најпознатије стручњаке из одређене области да саслуша њихова мишљења и савете и да их потом угради у законски текст. Ми смо на тим јавним слушањима имали, као госте, наше најистакнутије правне стручњаке и са вашег факултета, као и других правних факултета у Србији, имали смо адвокате, судије и тужиоце, имали смо и стручњаке из невладиног сектора који се баве питањима правне државе, било је и представника међународних стручних организација.

Једна од обавеза у процесу промене Устава је и да се о њој обаве најшире могуће консултације, не само кроз дискусије у парламенту, већ и кроз дијалог са свим заинтересованим странама. Ми смо то урадили у максималној мери и чули смо све које је требало да чујемо. Разлог за то је што се Устав не мења сваког дана и што она решења до којих дођемо морају да буду дугорочна и да испуњавају тај циљ. Успели смо у томе, јер су сви релевантни фактори оценили да је Србија добила велики напредак у области правосуђа и да је оно сада лишено утицаја политике, односно других грана власти у свој рад.

Спровели смо, поред тога, и доста компликовану парламентарну процедуру, која је укључивала много седница нашег Одбора за законодавство и уставна питања, као и неколико пленарних седница Скупштине на којима је требало обезбедити двотрећинску подршку, како за расписивање референдума, тако и за усвајање референдумске одлуке. Подсетићу вас да су ове промене подржали и грађани на референдуму, који је одржан 16. јануара.

Дакле, Устав је промењен у пуном складу са процедуром који сам прописује за овакве случајеве, али и у складу са највишим међународним стандардима који данас важе у Европи. Мислим да смо ишли и корак даље од тога, зато што смо се трудили да консултујемо веома широк круг стручњака, представника правосудне струке и све друге заинтересоване за ово питање, јер смо желели да дођемо до уставног текста који ће добити најшири могући друштвени консензус.

Ја сам се потрудио да вам из прве руке али у најкраћим цртама представим само неке од наших најважнијих активности у протеклом периоду, а сигуран сам да и ви имате нека додатна питања или коментаре, па ће ми бити драго ако могу да одговорим.

Хвала вам још једном што сте нам дошли у посету!


Фото галерија


Видео (1)

Четвртак, 5. мај 2022. | обраћање председника Народне скупштине студентима Правног факултета 05.05.2022.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 31 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 1 2 3