25. март 2021. Посланичка питања у марту

25. март 2021. Посланичка питања у марту

Четвртак, 25. март 2021.

Посланичка питања у марту

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 25. марта 2021. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици Владан Глишић, Самир Тандир, Шаип Камбери, Бранимир Јовановић, Жовота Старчевић и Елвира Ковач.

На постављена питања народних посланика одговарали су Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије, Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања, Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, Анђелка Атанасковић, министарка привреде, Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине, Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, Марија Обрадовић, министарка државне управе и локалне самоуправе, Златибор Лончар, министар здравља, Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, Новица Тончев, министар без портфеља, Маја Поповић, министарка правде, Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, Синиша Мали, министар финансија, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић, министар спољних послова, Радомир Ратко Дмитровић, министар за бригу о породици и демографију и Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

(нередиговане и неауторизоване)

30/1 ВС/ЉЛ 16.10-16.20

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, даме и господо, поштована председнице Владе, поштовани чланови Владе, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.

На почетку, само да још једном поновим - Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута. После датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право да у трајању од највише три минута коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута. Након тога нема даљих коментара од стране чланова Владе.

У току постављања питања нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.

Као што знате, редослед ће бити утврђен према досадашњој пракси. Реч ће најпре добијати народни посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмањој према највећој посланичкој групи.

Даме и господо, прелазимо на постављање посланичких питања.

Реч има народни посланик Владан Глишић. Изволите.

ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштовани представници Владе, моје питање је упућено министру културе, а тиче се измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, који већ три година чами у фијокама министарства. Претходни министар Владан Вукосављевић је припремио тај закон и тај закон би требао да помогне да се заштити ћирилица као наше идентитетско писмо.

Не знам да ли сте упознати да од 2008. године ИСО стандардом 639/2 све што је писано на ћирилици је на српском језику, а све што је писано на латиници је на хрватском језику. Значи, тако се примењује и у g-mail, и на „Фејсбуку“, и на „Инстаграму“ и тако се наша културна баштина губи. У сваком случају, мислим да је потребно што пре пустити овај закон у процедуру.

Када је овде 1915. године ушла немачка окупациона сила, прво је забранила ћирилицу. Када је формирана Независна Држава Хрватска, прво је забранила ћирилицу а онда је почела да убија Србе и друге у Јасеновцу. Данас часници Независне Државе Хрватске знамо како се понашају према нашем писму у њиховој држави. Значи, имамо све разлоге да заштитимо ћирилицу и није ми јасно зашто министарство чека и зашто владајућа већина не пусти што пре тај закон у скупштинску процедуру, јер по садашњем закону, који већ 15 година чека да буде усаглашен са Уставом Србије, уским тумачењем службене употребе језика и писма ми долазимо у ситуацију да само државни органи и државне организације су обавезне да користе ћирилицу.

Значи, потребно нам је да се у овим изменама и допунама закона које су у фијоци у министарству, је тачно предвиђено да се та употреба прошири и да на крају дођемо у ситуацију да можемо озбиљно да тражимо да се ћирилично писмо примењује више у Србији и да се више штити, јер је то питање нашег идентитета.

Ако ми не знамо колико је ћирилица важна, погледајте како се наши непријатељи према нама односе и онда ћемо знати колико је битна.

Морамо се сетити и тога да је била најављена још 2017. године, од вође Српске напредне странке а председника Србије, Декларација о заштити српског народа, која је требала да се претвори и у заштиту српског језика и ћирилице, да је то требало

30/2 ВС/ЉЛ

урадити заједно са Републиком Српском, међутим, у једном тренутку је то, као и овај закон, нестало, из простог разлога што је вођа СНС-а рекао да жели да има што ширу међународну подршку, а не што ширу међународну осуду.

Ја не знам на коју је међународну заједницу мислио, ја знам да ни Бразил, ни Индија, ни Кина, ни Русија, нико од њих нас неће малтретирати због тога, а ови други нису једина међународна заједница.

Значи, у сваком случају не знам, за Додика знам на основу тога како се до сада понашао да није баш плашљив, не знам шта је то вођу СНС-а а председника Србије уплашило да још не дозвољава да се та декларација донесе, а исто тако ме интересује зашто Министарство културе држи у фијоци овај предлог закона? Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има потпредседница Владе, министарка Маја Гојковић. Изволите.

МАЈА ГОЈКОВИЋ: Захваљујем.

Поштовани посланиче, ваше питање је на месту, само садржина питања не одговара уопште истини, јер сте промашили адресу којој се обраћате. Министарство културе и информисања не може да буде предлагач таквог закона. Или, можемо да се држимо оне изреке да „хартија трпи све“, па да било које министарство може да напише било који предлог закона. Тако да у фијокама Министарства културе и информисања, у историјату овог министарства има свашта и ту свашта могу да нађем, али овај нацрт закона не постоји у Министарству културе и информисања.

Могу само да вас подучим да такав предлог закона може једино да поднесе Влади Републике Србије на разматрање наше законодавство. Знам да је било некаквих иницијатива раније, од стране министра пре мене, у којима се разматрала могућност да се донесе такав пропис. Било је и јавне расправе, полемике, али не оне званичне, која иде после предлога закона, јер предлог закона никад није ни донет, него овако, у јавности. Било је много замерки на увођење неких правних термина који не постоје иначе у правном животу Републике Србије.

Када се нешто предлаже и доноси, морамо да имамо нешто озбиљно, што је усаглашено са пре свега Уставом Републике Србије, а ви сте цитирали само један члан, а затим и друге законе које користимо, а сударају се просто са евентуалним доношењем оваквог закона.

Слажем се са вама, много путујем по Србији, видим аномалије, да је ћирилица као наше писмо у потпуној дефанзиви и оно на шта ми треба првенствено да обратимо пажњу јесте да државне установе користе ћирилицу и ћирилично писмо, наравно, уз латиницу, не бих се сложила са вама како сте ви рекли да је то хрватски језик, него ми говоримо српским језиком, користимо ћирилицу, али колико знам наш народ, просто ни не разликује када чита неки текст ћирилични и латинични и не можете да кажете да је то хрватски језик ако је нешто написано латиницом. Не могу да се сложим са вама, јер једнако користим и једно и друго и уопште не примећујем када прелазим са ћирилице на латиницу.

Имам велику замерку на вашу комуникацију и покушај да увредите сваког ко се бави политиком у нашој држави и ко је заслужио велико поверење грађана Србије и не каже се вођа Српске напредне странке, него се каже – председник Републике Србије Александар Вучић или председник Српске напредне странке. А малициозност у постављању питања, то оставите за нека друга места.

30/3 ВС/ЉЛ

Ако желите стварно да чујете нечији одговор, онда на такав начин и постављајте питања и немојте да се трудите да будете мало интересантни једном одређеном делу јавности па да неко каже – е, супер што си рекао да је неко вођа. Није вођа него је председник ове државе, за кога је гласало скоро 60% изашлих грађана на претходним изборима.

Ако ви инсистирате да се министарство позабави иницијативом да законодавство донесе неки такав закон, ја ћу вас послушати као посланика, јер поштујем све посланике овог парламента и кренућемо у прављење неке јавне расправе о потреби дефинисања праве улоге ћирилице у складу са Уставом Републике Србије и радити заједно са законодавством да они предложе парламенту некакав закон. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Народни посланик Владан Глишић има реч.

ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Поштована министре, узевши у доброј вери да је тачно то што говорите, нећу сумњати, тако да верујем да сте у праву, али морам да се осврнем на то да смо ми у јавности имали озбиљне интелектуалце и озбиљне јавне личности које су говориле да такав предлог постоји. Где је он нестао у међувремену, шта се са њим десило, оставићемо неком другом да утврђује.

Што се тиче овога што превазилази саму причу закона, тиче се мало и декларације и свега тога што нас доводи у ситуацију да се сувише устручавамо кад размишљамо о једном делу међународне заједнице која би можда имала проблем са тим да се српски језик и ћирилично писмо што више користи у Србији.

31/1 ГД/МП 16.20 – 16.30

С друге стране, ја сам цитирао ИСО стандард, који не зависи од нас, да ли је латиница, хрватско или српско писмо. Значи, неко је већ од хрватских лобиста успео да постигне то да се у тим деловима међународне заједнице, који ја много не ценим, али има своју политичку тежину, сматра да је латинично написан текст хрватски језик. Значи, ми са тим имамо проблем и већ сада не можемо да се играмо, да не знамо да нам се то десило.

С друге стране, када се већ тиче ових ствари које се улазе у однос позиције и опозиције, ја никога нисам вређао. Вођа није увредљив назив, али мислим да садржински добро описује председника ваше странке и милим да однос ваш према њему, такође, је добро описан у тој речи са свим историјским наслагама које термин вођа има.

Не можете рећи да је то увредљиво и нико не може рећи у тумачењу језика и термина да је то увредљив термин. Значи, моје није да будем немалициозан, моје није да будем благонаклон, моје није да будем неко ко ће гланцати бисту вашег вође и вашег председника. Моје је да будем критичан, па некада можда и оштрије. Битно је да се задржим у границама пристојности, што се ја увек трудим да будем и у том смислу потребно је у овом парламенту да неко буде опозиција. Мало нас је.

Ја сам једини посланик опозиције српског народа, тако да у том смислу је нормално да очекујете да ће моји коментари бити оштрији и према вашем председнику и према вођи ваше странке и према вашој Влади.

Што се тиче председника наше државе, ја се трудим да ту титулу поштујем зато што је она постојала и пре тога што је председник ваше странке изабран на то место. Постојаће и када он буде сишао са тог места. Можда ће се чак удостојити да испоштује све грађане Србије, па да напусти место председника ваше странке док је председник свих нас који нисмо чланови ваше странке. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има потпредседница и министарка Маја Гојковић.

Изволите.

МАЈА ГОЈКОВИЋ: Нисте ме сада баш ништа питали, али како сте питали тако ћу и да одговорим.

Значи, у праву сте. За ИСО стандарде сте потпуно у праву. Много случајева у нашој прошлости. Наши суседи били су много бржи и организованији и истина је сада да све што се штампа на латиници, просто, се подводи под баштину хрватску, а не српску и на то ми је скренуло пажњу и господин Владимир Пиштало како се то ради у Америци, у конгресној библиотеци и да на то просто морамо да обратимо пажњу, јер замислите када би било ко од наших великих, а то се дешава, српских писаца добио штампано издање латиницом, он се тамо подводи као хрватски књижевник, односно као хрватско књижевно дело и ту сте делимично у праву.

Нисте ме добро слушали. Молим да ме слушате када вам одговарам да би постојао некакав дијалог. Иницијатива јесте постојала, али закон не предлаже Министарство културе и информисања. Рекла сам да је вођена један јавна полемика. Нисам правила категоризацију интелектуалаца. Или јеси или ниси интелектуалац. Значи, не постоје виђенији и невиђенији интелектуалци, то морам да вас исправим. Значи или јесте неко интелектуалац или није, али не знам ко даје оцену тог интелектуализма. Можда нека шира јавност?

Декларација је изузетно озбиљна ствар, колико је озбиљна ствар вођење државе, тако да треба одмерити добро шта би позитивно, а шта би можда у неком другом смислу донела та декларација и није то тако једноставно и лагодно како неко посматра онако са клупе према људима који воде државу која је увек под неким мањим или већим ударима са стране.

31/2 ГД/МП

Лично, поштујем институцију председника, председника државе. Ја никада не бих рекла да је председник ваше бивше странке вођа Шапић, него бих рекла да је председник ваше странке, јер вођа је некада у историји наше цивилизације било нешто веома ружно, пежоративно и нешто што је доносило негативне последице по читав свет, те вас даље молим да наставите са вашим уљудним постављањем питањима и да председника једне странке зовете председник, а поготово када се обраћате председнику једне државе.

Бивши председник није отишао са тог места, него је изгубио изборе од бившег председника господина Томислава Николића и тако је отишао, а Томислав Николић се није ни кандидовао, тако да не знам ко је то тако отишао како ви то лепо описујете.

Хвала вам пуно.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Идемо даље. Реч има народни посланик Самир Тандир.

Изволите.

САМИР ТАНДИР: Поштовани председниче Народне скупштине, поштовани потпредседници, колегинице и колеге народни посланици, поштована председнице Владе Републике Србије, поштоване министрице и министри, на почетку желим да истакнем неспорне резултате рада Владе у борби против Ковида-19. Желим да истакнем да смо као држава лидери када је у питању број вакцинисаних и ревакцинисаних грађана и поносни смо свакако на чињеницу да наши грађани имају на располагању четири вакцине и да свако има слободу избора да ли жели да буде вакцинисан.

Хоћу посебно да истакнем економски пакет мера који смо усвојили овде у Народној скупштини, а тиче се најрањивијих делова нашег друштва, наших пензионера, као и свих грађанки и грађана и посебно када је у питању помоћ привреди.

Желим да истакнем опредељеност ове Владе, председнице Владе и њеног Кабинета да се сва отворена питања и отвореност Кабинета према нама народним посланицима, да се сва отворена питања која имамо решавају.

Питање упућујем председници Владе Републике Србије. Када можемо очекивати попуштање мера Кризног штаба? Значи, занимају ме краткорочне и дугорочне пројекције. Такође, занимају ме какви су економски тренутно показатељи, какве су пројекције БДП-а, како стоји извоз и да ли неко од привредника покушава да злоупотреби ову ситуацију да би отпуштао раднике?

Друго моје питање је упућено Министарству за бригу о селу. Желим, такође, да истакнем да када смо конституисали ову Владу посланици Странке правде и помирења су јасно истакли да је јако важно што имамо Министарство за бригу о селу, јер ја долазим из дела наше земље који се Санџак зове. То је планински крај. Наша села су јако разуђена и хоћу да истакнем да село Забрњица код Прибоја је удаљено од центра Прибоја 30 километара и да би дошли до тог села морате да пређете границу. Караула је удаљена 40 километара од центра Пријепоља, као и Комарански крај. Села Пештерске висоравни Делимеђе, Кладница, Рашковиће, Цветановиће су такође удаљени по 50 и 60 километара и јако је важно да данас имамо министарство које се директно брине за наше село, да ти људи морају имати основне увјете за живот, јер не може неко сваки дан да иде 50 и 60 километара, да води, не знам, своје дете, унуче у вртић, у амбуланту итд.

Значи, конкретно питање - како планирате превазићи проблеме између руралног и урбаног и које конкретно акције планирате да спроведете и када?

Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има премијерка Брнабић.

Изволите.

31/3 ГД/МП

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Добар дан, поштовани народни посланици.

Поштовани грађани Републике Србије, пре свега, желим да кажем, народни посланиче, да ми је драго да смо се видели након што смо ми последњи пут били овде и одговарали на питања вас народних посланика, као што смо се и договорили и мислим да је то прави пример сарадње између извршне и законодавне власти, нашег поштовања према народним посланицима и овом дому и наше отворености да чујемо и ваше коментаре и ваше критике и ваше сугестије и како можемо да унапредимо даље рад Владе Републике Србије.

Још једном, желим да вам кажем да су моја врата увек отворена за све народне посланике, да видимо како заједно можемо да наставимо да гурамо Србију у правом смеру најбрже што можемо.

32/1 БД/ИР 16.30 – 16.40

Што се тиче вакцинације, ево, да обавестим и грађане Републике Србије и вас народни посланици о стању вакцинације. Подаци су од пре неких, отприлике, пола сата, 45 минута пре него што сам кренула из Владе у Скупштину. Дакле, ми у овом тренутку имамо вакцинисано 1.356.000 људи, отприлике, од којих имамо ревакцинисаних 913.000, ја се надам да у наредних неколико дана и пређемо у ту бројку од милион ревакцинисаних људи, што је заиста изузетно, изузетно значајно.

Ми смо чак сада увели и трећу категорију по којој пратимо нашу вакцинацију и према којој ћемо такође одлучивати у оквиру Кризног штаба и о мерама, попуштању мера, затезању мера, како да правимо добар баланс између привреде и здравља, али и менталног здравља нације. Та трећа категорија је имунизовани грађани, односно у принципу потпуно заштићени грађани и то практично бројимо број грађана који су примили, дакле, три недеље након ревакцинације и таквих грађана у овом тренутку имамо 564.663, дакле, отприлике нешто око, мало испод 10% пунолетног становништва. Тако да, не иде нам лоше, али сваки дан је важан и заиста морамо да урадимо све што можемо да што више убрзамо даљу вакцинацију, да разговарамо са људима, да комуницирамо колико је ово важно и да се боримо.

Тако да, у овом тренутку 913.000 ревакцинисаних грађана, али ако рачунамо да су грађани заштићени неких три недеље након ревакцинације, то је 564.663 грађана на данашњи дан.

Отприлике и даље имамо око 10.000 грађана Републике Србије који се свакодневно пријављују путем портала и е-управе за вакцинацију, што је и даље јако добро, али оно што знам је да постоји много, много грађана који или не знају или не желе, не осећају се лагодно да се пријаве за вакцинацију путем портала е-управе или путем контакт центара. Због тога у све више локалних самоуправа имамо отворене пунктове за масовну вакцинацију, да људи дођу без позива, како нам буду стизале додатне вакцине, а то је почетком априла додатних пет стотина хиљада Синофарм вакцина. Такође, 5. априла очекујемо још неких 106.000 Фајзер вакцина. Очекујем да ће заиста у свим локалним самоуправама бити отворени пунктови за масовну вакцинацију и без пријава, а да ћемо уз подршку локалних самоуправа и, наравно, ресорног министарства, односно Министарства за државну управу и локалну самоуправу, које се заиста изузетно активирало по овом питању, ући и у свако село и обезбедити да заиста свако ко буде желео да се вакцинише, да се и вакцинише, углавном вакцином којом желе.

Што се тиче економског пакета мера и помоћи привреди, дакле, ви знате да смо усвојили овај трећи економски пакет мера. Свеукупно кроз та три пакета мера, ми смо из буџета Републике Србије издвојили осам милијарди евра директне подршке привреди и грађанима. По томе смо једна од 10 најбољих земаља света, дакле, једна од 10 земаља која је највише дала за подршку не само привреди, већ и директну финансијску подршку грађанима и то се види у нашим економским резултатима, по томе што имамо једну од најбољих економских резултата у Европи, не само у односу на БДП или да смо имали минимални пад БДП од неких 1% у 2020. години, већ и по томе што је Србија, мислим, једина земља у којој су расле плате, у којој су расле такође и пензије, у којој смо заједно са привредом повећали минималну цену рада за 6,6%. Инфлација стабилна, јавни дуг под контролом и тиме не могу да се похвале ни многе друге, ни веће, ни богатије земље Западне Европе.

Тако да, пакет мера и помоћи привреди и грађанима даје своје резултате.

Желим, такође, да нагласим да се наши састанци и разговор са различитим индустријама и секторима у оквиру привреде Републике Србије настављају, тако да ми већ сутра имамо додатне састанке са онима који су највише погођени. Неки траже додатне савете око тога како да искористе средстава из Фонда за развој, неки око тога како да

32/2 БД/ИР

искористе гаранцијске шеме које радимо заједно са привредним комерцијалним банкама, за које опет гарантује Влада Републике Србије, што је огромна директна подршка нашој привреди. Неки једноставно само траже да раде. Не желе никакву финансијску помоћ и подршку, само желе да покушамо заједно да направимо план како можемо да отварамо нашу привреду, шта могу да очекују и чему могу да се надају, јер људи само желе да раде. Неки траже да продужимо радно време, које је у овом тренутку између 20 часова и 21 час, у зависности од тога која грана индустрије је у питању.

Покушавамо, заиста, да инвестирамо и наше време и нашу енергију да чујемо све, да саслушамо и да заједно у овим тешким тренуцима подржимо нашу привреду.

До сада први квартал иде, да куцнем у дрво, добро, нешто мало боље него што смо очекивали. Не желимо да будемо превелики оптимисти. И даље је изузетно тешка ситуација, посебно тешка у земљама ЕУ на које је наша привреда наслоњена, и Немачкој и Италији. Имате вишемесечни локдаун, дакле, потпуно затварање. Наравно да привреда трпи, наравно да се тиме смањује и куповна моћ и апетит куповни становништва. Од тога зависи наша привреда.

Дакле, не можемо бити превелики оптимисти, али за сада све што ми можемо да урадимо, иде то јако добро.

Имали смо у јануару нешто мањи пад него што смо очекивали. Опет, јануар 2020. године је био раст, уколико се не варам, нешто преко 6%, дакле, јануар 2020. године нам је био толико јак да је заиста очекивано да смо имали пад, али смо имали много мањи пад него што смо очекивали.

Индустрија наставља да расте, види се тај опоравак. То је заиста нешто што нас охрабрује. Имамо инвеститоре који су наставили и да инвестирају и да граде погоне и да отварају погоне. Само у последње време и камен темељац за велику јапанску инвестицију „Тојо Тајерс“. Имамо још једну најаву велике јапанске инвестиције у Новом Саду. Имали смо отварање новог погона фабрике „Континентал“ који се даље шири зато што на све оно што су већ радили у Србији и оно што развијају у свом истраживачком и развојном центру у Новом Саду, сада ће то и производити у Републици Србији. То је невероватна додатна вредност.

Али, када у овако тешким тренуцима наставе да инвестирају немачки и јапански инвеститори, онда нема бољег сигнала да је Србија стабилна, безбедна, јака земља и да је пред нама добра перспектива. Али, морамо да наставимо да радимо сваки дан напорно и, чини ми се, све напорније, зато што су ово тренуци када ми можемо да надокнадимо оно што је пропуштено и да скочимо брже у тренуцима када неки други заостају. Тако да, имамо амбициозне планове. Видећемо какав ће бити први квартал. За сада делује нешто боље него што смо очекивали, али је изазовна година пред нама.

Што се тиче попуштања мера, опет морам да поновим, ми пратимо ситуацију буквално на свака два сата. Пратимо и број новозаражених и проценат новозаражених у односу на укупно тестиране и појединачно по локалним самоуправама и број хоспитализованих и број отпуштених из болнице, нажалост, и број преминулих и трудимо се да у односу на све ово гледамо какве мере могу да буду.

Понављам, постоје три ствари које увек имамо у виду када размишљамо о мерама. Прва ствар је, наравно, здравље нације, заштита живота, заштита и подршка здравственом систему Републике Србије и здравственим радницима Републике Србије. Друга ствар је привреда. Привреда мора да ради, да би људи имали посао, да имају од чега да прехране породицу, да знају да постоји живот и након ове короне, али и да би се пунио буџет Републике Србије, зато што је борба против овог корона вируса изузетно скупа, изузетно скупа. Зато морамо да имамо приливе у буџет.

33/1 ТЂ/MJ 16.40 – 16.50

Трећа ствар је, наравно, ментално стање нације. Видите неке друге земље где су људи реално дисциплиновани, али где више ни потпуно затварање не даје ефекте зато што људи једноставно не могу да издрже више. Дакле, ми се трудимо да се то не деси у Републици Србији, трудимо се да између ове три тачке нађемо неки баланс.

Имам сталне састанке и сталну комуникацију са медицинским делом кризног штаба, хвала и њима, покушавају да разумеју, покушавају да нађу компромис и да пристану на компромис иако је њихов посао да заступају најстрожије, најоштрије могуће мере.

Ја се надам да ћемо ми моћи да попустимо мере следеће недеље. У овом тренутку делује да нам бројеви стагнирају, да нам проценат стагнира. Ми смо данас имали 5.226 новозаражених, што је отприлике око 30% позитивних у односу на укупно тестиране, што је огроман проценат, застрашујући проценат, али опет проценат који стагнира или полако пада у односу на прошлу недељу.

Мислим да нас вади вакцинација. Да нисмо успели као земља, и велика захвалност председнику Вучићу на свој помоћи, на свој подршци у набавци вакцина, да нисмо успели да набавимо оволико вакцина, да имамо овако добро организован систем за имунизацију, имали би данас преко и 10.000 заражених. Видите шта се дешава у осталим земљама.

Дакле, иде добро, верујте да сваки дан размишљам о томе кад можемо да попустимо мере, али опет у овом тренутку ипак је најважније да дамо подршку нашим здравственим радницима. Преко годину дана нису имали одмор, не могу да виде своју децу, не знају колико ће времена провести са њима, не знају кад да раде, кад су им смене. Заиста морају да осете подршку свих нас, тако да имамо у виду привреду, али сада су најважнији здравствени радници, они највише трпе.

Ево, ја вам обећавам и вама и свима у Србији, грађанима и привреди, размишљам о томе, али молим вас у овом тренутку само да сви водимо рачуна о дисциплини, мерама, вакцинацији, пријави за вакцинацију да би наши здравствени медицински радници и немедицински радници који раде у ковид болницама осетили да заиста разумемо кроз шта пролазе зарад свих нас. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Само да додам једну информацију да је од данас у тој тзв. црвеној зони у Батајници и наша колегиница, народна посланица Александра Марковић Павловић која се добровољно пријавила, тако да је то допринос у борби против Ковида.

Хтео бих само пре него што дам реч, Милан Кркобабић се јавио, да само замолим посланике да не морају да се јављају, утврђена је већ листа. Листа је после Самира Тандира, Шаип Камбери, Бранимир Јовановић, Живота Старчевић, Елвира Ковач, Ђорђе Милићевић, Милимир Вујадиновић, Угљеша Марковић и Александар Мирковић, па докле стигнемо до 19.00 сати.

Реч има министар Кркобабић.

Изволите.

МИЛАН КРКОБАБИЋ: Господине Дачићу, госпођо Брнабић, уважени народни посланици, уважени народни посланиче, захваљујем вам на питању. Ако ми дозволите да га оценим, мада министар нема права да га баш оцењује, ту је да одговори. Питање је конкретно, директно и ја бих рекао право. То је питање иза кога стоје људи из Баната, од Пландишта до Бача. То је питање иза кога стоје људи из Кладова, али и они из Бајине Баште. То је питање иза кога стоје људи из Трговишта, али и из, како ви кажете, области коју зовете Санџак. Ми ћемо официјелно рећи Златиборски и Рашки управни округ. Ви се нећете љутити.

33/2 ТЂ/MJ

Наравно да сте ви у том питању већ и сугерисали један прави кључни одговор. То је то партнерство урбаног и руралног дела Србије. Данас у Србији у руралном делу живи преко 40% људи. Наш основни задатак ове Владе и будућих влада је да порадимо управо на том партнерству урбаног и руралног, али не тек тако да порадимо, па да се сетимо повремено руралних делова кад корона узме маха, па имамо блокиране границе и онда не знамо где ћемо на годишњи одмор.

Јесте питање годишњих одмора веома битно, али за ову Републику постоје много битнија питања. Једно је и ово. Ја бих ту у први план истакао тзв. Лајпцишку повељу, која је потписана децембра месеца прошле године, 27 министара Европе је то потписало и дефинисало одрживост града у Европи до 2030. године.

Шта то значи? Исти проблем их мучи као и нас. Која су решења? Решења су, пре свега, прецизно дефинисање одређених законских ставова, норми које обавезују, али шта обавезују? Обавезују оно што је кључно. То је трансфер средстава из урбаног дела у рурални део. То је кључ свега. Можемо да причамо у недоглед, али све почиње и завршава се са новцем.

Према томе, урбани део који баштини сировине, добре идеје, добре таленте људи, који долазе из руралних делова, има обавезу да део тог профита трансферише у рурални део. Зато је ваше питање сада конкретно – како то да неко 30 или 40 километара од центра нема стоматолога, нема апотеку и да не набрајам? Могао бих да набрајам сатима, али задржаћемо се на томе. Ту је одговор.

Управо тим партнерством, ако га дефинишемо на ваљан начин, ако дефинишемо средства која ће из одређених центара ићи у рубна подручја, омогућићемо тим људима да се договарају, то је основно, да одлучују и да планирају или, прво да кажемо, да планирају, па када испланирају, онда и да одлучују. Значи, то је целокупна иницијатива да локална заједница коначно буде стављена у центар.

Ако ми дозволите, споменули сте те путеве, споменули сте све то, неопходно нам је да на нивоу државе јасно у наредном периоду, а подсетио бих вас да је Инвестиционим планом председника Република Александра Вучића предвиђено издвајање пет милијарди евра, пазите, господо, пет милијарди евра за пет хиљада километара локалних путева. Предвиђено је три милијарде за изградњу водовода и канализације јужно од Саве и Дунава.

Идем по Србији. Ово је нека моја сугестија и члановима Владе и председници. Морали бисмо мало транспарентније да наступамо, да људи у локалним срединама знају који ће то путеви бити урађени, када и како. Лепо је имати народне посланике, па се они заузимају у Скупштини за свој крај, али ми нећемо решити питање руралног развоја ако имамо јаког народног посланика који ће успети да се избори. Шта ћемо са онима који немају таквог посланика или немају контакте? Нужно је да имамо један концепт, потпуно транспарентан, видљив и да људи имају тачно предочена решења.

Уз ово основно о чему смо говорили, та нова законска решења ће, по мени, подразумевати и нову територијалну организацију Републике Србије. Ово је исто битно за грађане Србије. Ми данас модел територијалне организације, који имамо, то је модел из 1965. године. Све европске земље које су биле, хајде да кажемо на тој страни, где смо били и ми, 2004, 2008. године, Словенија, Хрватска, Чешка, потпуно су примениле један нови модел територијалне организације. Очекујем да ћемо код ових уставних питања, када буду дошла на ред, да покренемо једну широку, једну праву јавну расправу, да видимо какав нам је модел територијалне организације Србије, најадекватнији, какав нам је најпримеренији. Значи, не сад Кркобабић или неко хоће или неко из Европе или ми. Кад кажем ми, Санџака или Бача или Трговишта хоћемо да правимо нове општине. Није поента у новим општинама, већ је поента да људи у тим срединама неприкосновено, самостално договарају, планирају и одлучују.

34/1 АЛ/ИЋ 16.50-17.00

Наравно рећи ћете одакле паре? Наравно, долазимо до кључног момента а то је да се изврши адекватан трансфер средстава. То је први део.

Питали сте ме и конкретно - шта ћемо предузимати? Третирали смо четири крупне групе питања.

Прва је везана за егзистенцију и изворе егзистенције. Основна ствар је данас, поготово код младих људи, питање редовне сигурне зараде. Ако имају редовну и сигурну зараду, постоји могућност да се одлуче да остану и да живе. То је прво. Шта је редовна и сигурна зарада? То је породично газдинство на селу, слажете се са мном. То је породично газдинство повезано у задругу. То су стари, то су нови занати. То су мала породична предузећа, то је сеоски туризам. То су ти облици егзистенције на којима морамо да порадимо. Не знам да ли је ту министар Недимовић, он би могао много шире да говори о мерама које ће Министарство пољопривреде предузети. Оне се своде просто на одређену врсту субвенција.

Шта је то што је српска држава спремна и колико да одвоји да помогне српског домаћина, домаћина у Србији, да будемо прецизни? Циљ је да тај хектар наше обрадиве земље који данас одбаци 1.000 долара у будућности се примакне холандском моделу од 24.000 или бар данском од 17.000. Видимо где су нам могућности.

Други сет питања који је кључан, то су питања инфраструктуре, о њима сам малопре говорио. Предвиђена су велика средства, понављам. Морамо бити конкретнији, морамо бити јаснији са плановима и транспарентнији. Мислим ту пре свега на водовод, канализацију, локалне путеве, атарске путеве, али мислим и на напон струје. Мали број људи данас у Београду зна да напон струје у Србији варира. Мали број људи зна да има села где људи кажу ми термин - саде бандере, значи сами их стављају. Ово није критика, ово је одсликавање реалног стања да бисмо могли управо да га мењамо да вучемо праве потезе. Значи, хоћемо напон, хоћемо ИТ везу која ће бити доступна, мобилни сигнал. То су неке ствари које су кључне за питање инфраструктуре.

Трећа група питања, ако ми министар финансија дозволи, ово је битно и за њега.

ПРЕДСЕДНИК: Нема шта министар финансија вама да дозвољава, ви сте у Скупштини, нисте на седници Владе.

Ја вам дозвољавам, али вас молим да завршите брзо.

МИЛАН КРКОБАБИЋ: Значи, трећа група питања везана је за област друштвеног стандарда. То је, пре свега, здравствена заштита, образовање, сви облици друштвеног стандарда који су неопходни за живот једне локалне заједнице. Ако говоримо о здравственој заштити увод је био управо сучељавању са вирусом короне, да видимо каква нам је та примарна здравствена заштита и колико смо спремни да у тим првим линијама сеоског подручја пружимо ту адекватну здравствену заштиту.

Четврта група питања која је кључна, посебно ће вас интересовати, то је питања везана за неговање традиције културног идентитета. Културни идентитет је нешто на чему морамо посебно да порадимо. Свако место, сваки крај у Србији заслужује посебну пажњу. Треба да буде уважаван, а те особености треба да дижемо на пијадестал. Оне морају да буду основ за неговање културног идентитета подједнако као и писмо о коме је посланик Глишић говорио. Тачно, имамо и латинично и ћирилично, они су у употреби. Језик је део културног идентитета, али ми тај део идентитета морамо да негујемо и да му дајемо особеност. Због тога ћемо у наредном периоду снажно подржавати манифестације културне које управо истичу особеност одређеног краја.

34/2 АЛ/ИЋ

Зашто то говорим? Када кажемо особеност одређеног краја мислим и на економију. Изузетно је битно да брендирамо одређене производе, да кажемо – то и то подручје је географски заштићено, то и то подручје представља драгуљ ове земље и једноставно шаљемо поруку купцима или корисницима услуга или људима који желе да то посете, да се баве сеоским туризмом или сличним делатностима.

Пред нама су велики послови. Треба нам пуно знања. Имамо га – Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности. Потребно нам је хтење и опредељење и неопходно нам је много новца. Зато сам говорио о министру финансија. Изузетно нам је потребно много пара за овакве ствари. Завршићу једним појашњењем. Недавно сам пратио новинара Бошка Јакшића. Интересантна је ствар била. Источна Немачка и Западна Немачка су се ујединиле после пада Берлинског зида. У периоду од 30 година издвојено је пет хиљада милијарди евра за интеграцију Источне Немачке. Данас готово 58% упитаних становника Источне Немачке каже – ја сам и даље грађанин другог реда. Међу 500 водећих компанија немачких 26 је са истока. То је дуготрајан скуп процес и захтева на крају да смо сви са једне стране.

Овде нема опозиције. Морамо бити сви са исте стране опредељени или полако, али сигурно села Србије ће нестајати. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Да ли господин Тандир хоће реч?

Изволите.

САМИР ТАНДИР: Хвала председници Владе на одговору. Хвала министру на исцрпном одговору.

Хоћу да истакнем да разговор који смо имали председница Владе и ја је имао за циљ да сва она отворена питања која смо делегирали да спроведемо у делу, да их решимо и она се нису тицала само мог бошњачког народа, него свих грађанки и грађана и то је отприлике сврха и овог парламента и народног посланика, а и извршне власти.

Што се тиче другог сета питања, моје питање, спомињали смо више пута инфраструктуру, мислим да је то кључна реч, и моје питање се односи да ли ће Аутопут Милош Велики бити изграђен до децембра, како је планирано, до Пожеге? Значи, нема економског развоја тог дела Србије одакле ја долазим, Санџака, без изградње аутопута? Најављују се у медијима одређена кашњења. Да ли је то тачно, да ли није тачно?

Јуче смо, министар Момировић, пошто није овде, питање је вама, јако квалитетну дискусију, колико наше грађанке и грађани прате ову Скупштину, ја сам добио два мејла од двојице председника месних заједница, један је Милошев До, он је Илија Свичевић, Србин, и други је Каћево, господин Џамалудин Хајдаревић. Њих занима једно те исто питање, колико су грађани окренути животним питањима - шта ће бити са приступним саобраћајницама на аутопуту када он прође ка Дугој Пољани, за општину Пријепоље, Прибој и Нова Варош? Да ли је то планирано, како ће бити спроведено и занима их овај стари магистрални пут преко Милошевог Дола? То је питање за председницу Владе.

Друго питање иде министру просвете. Такође сам замољен од грађанки и грађана Новог Пазара када је у питању избор директора Основне школе „Ђура Јакшић“ у насељу Трново. Они су упутили допис министру. Упутили су допис Скупштинском одбору где се жале да нису упосленици те школе имали тајност гласања. Мене занима – шта ће министар да учини, да ли је добио допис, да би испоштовали ове људе? Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Премијерка има реч.

Изволите.

34/3 АЛ/ИЋ

АНА БРНАБИЋ: Хвала.

Да потврдим, обећање извођача радова је да ће Аутопут Милош Велики до Пожеге бити завршен до Светог Николе, 19. децембар ове године. Отварамо и ту деоницу Чачак – Пожега. Велика ствар. Знате да паралелно са тим радимо и уређивање Овчарско-Кабларске клисуре која је заиста бисер Србије и желимо да покажемо грађанима да радимо паралелно са стварима. Да не каснимо. Ако већ измештамо саобраћај из Овчарско-Кабларске клисуре захваљујући аутопуту да ћемо одмах ово да сређујемо као изузетну туристичку и природну дестинацију, предео изузетне природне лепоте. Тако да и на томе радимо. Издвојили смо 100 милиона динара само за сређивање Овчарско-Кабларске клисуре у 2020. години.

35/1 МЈ/ЦГ 17.00 – 17.10

Осим ако немамо додатних неких озбиљних проблема које може да нам направи корона вирус, заражавања радника који раде на аутопуту, мислим да ту имамо одличне партнере кинески Сиар биси, невероватно квалитетна компанија, испуњавају све што кажу, тако да ја верујем да ћемо имати до краја године аутопут до Пожеге, а онда крећемо даље Пожега-Контроман, оно што је важно за тај део Србије.

Што се тиче приступних саобраћајница. Ту вас позивам поново да дођете, да имамо састанак са министром Момировићем, са његовим тимом, да погледамо све мапе, да дођу и председници општина, па да знате, да се договоримо. Чини ми се да је тако најбоље и најпрактичније. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Први потпредседник и министар просвете Ружић.

БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем председниче.

Народни посланиче, захваљујем на питању.

Дакле, врло кратко. Као и увек до сада у складу са процедурама, уколико је тај упит или резерва изражена, сектор за инспекцијски надзор ће промтно реаговати и у складу са тим налазом видећемо да ли су те тврдње утемељене или не. То је нешто што дневно радимо. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Народни посланик Тандир, два минута.

САМИР ТАНДИР: Желим да истакнем као представник најјаче бошњачке странке у Србији, као шеф посланичког клуба Странке правде и помирења, посебно чин председника државе Александра Вучића и његову донацију у вакцинама БиХ и свим другим суседним земљама.

То је нешто што ми подржавамо као политику помирења. Креатор те политике јесте лидер наше странке академик Муамер Зукорлић и договор који смо направили са представницима СНС јесте да се однос између бошњачког и српског и српског и бошњачког народа подигне на један највећи ниво и радимо на релаксацији прилика у региону.

Значи, нема стабилности, трајне стабилности југоисточне Европе, југозападног Балкана без добрих односа бошњачког и српског народа. Све ово што радимо на решавању отворених питања, инфраструктурних, економских питања јесте да се исправе неке неправде из прошлости. Хоћу само да истакнем да ова Влада већ има неке резултате, велике резултате поготову када је у питању екологија. Хоћу да се захвалим на средствима за општине Прибој и Пријепоље 66 милиона динара и 15 милиона динара за плутајуће препреке. Такође, хоћу да се захвалим на свему ономе што је у плану да учинимо, поготово када је у питању инфраструктура и туризам. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Народни посланик Шаип Камбери. Изволите.

ШАИП КАМБЕРИ: Хвала, господине председниче.

Госпођо председнице, чланови Владе, даме и господо народни посланици.

Од преузимања овог мандата као народни посланик, без обзира како се овде доживљавају моји говори ја упорно покушавам да укажем на потребу да Република Србија предузме мере за спречавање ширења и институционализовања језика мржње и међуетничких провокација. Учинио сам то, по мени на течном српском језику, али изгледа да ви и ја говоримо другачији српски.

Када сам користећи своје право, говорио и на свом матерњем албанском језику, наишао сам на презир, буку мојих колега и неподношљивост, да ме макар пет минута саслушају.

35/2 МЈ/ЦГ

Без обзира на све ја ћу наставити да говорим о темама који неки не би желели да чују, али које сматрам да су кључне за поштовање људских и мањинских права и изградњу демократског друштва, али и изградњу дуготрајног мира и добросуседских односа на западном Балкану.

Познато је да након оружаних сукоба и периода тешких кршења људских права, као и ратова, мало је задатака који су толико актуелни као помирење. Помирење са самим собом, помирење са стварношћу, помирење са својим непријатељем. Помирење подразумева да су ранији непријатељи пронашли основ за заједнички живот. Помирење је зато процес где се реалност конфликта посматра у перспективи будућности.

Управо у том циљу посредством ЕУ и САД покренут је дијалог између Косова и Србије који има за циљ нормализацију односа између два народа и две земље, а нормализација односа са Косовом је такође од истинског значаја за одређивање брзине приступних преговора Србије и Косова са ЕУ. У циљу нормализације односа, стварања добрих међуетничких односа и стабилности на западном Балкану, у циљу смиривања чести узаврелих страсти које су озбиљно ризиковале сам процес дијалога ЕУ је увек призивала све политичке актере у Србији и на Косову и остатку региона да се укључе у акције које стварају, промовишу атмосферу погодну за помирење, регионалну стабилност и сарадњу.

И поред оваквих закона који долазе од стране ЕУ, сведоци смо честих и непотребних провокација које цео процес преговарања ризикују да врате на полазну тачку. У ранијем периоду човек задужен за провокације од стране Србије био је Марко Ђурић, али од како је он отишао у Америку, нажалост његову улогу је преузео председник Вучић.

Објављивање карте Косова са српском заставом, симболична је провокација која показује даље претензије Србије према Косову, али она представља и симболику Косова без Албанаца, симболику пароле деведесетих, Албанце преко Проклетија, а знамо сви како је та политика завршила.

Са друге стране, свесни смо да у српској политичкој сцени Косово више од 30 година представља амбар за прикупљање националистичких гласова, те и ова слика коју је председник Вучић објавио на његовом инстаграм профилу може назначити почетак кампање за наредне председничке изборе и изборе за главни град. Овај акт председника државе треба посматрати у светлу испробаног рецепта, када се појави неки унутрашњи проблем треба изазвати спољно политичку тензију како би се пажња домаће јавности одвукла на другу страну.

Међутим, сматрам да је у интересу свих да се „Јовањица“ и друге афере које прете да се у Србији понове у виду Брионског пленума, не би требало да се користе како би се још више продужили односи са Албанцима и Косовом.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Камбери. Истекло вам је три минута.

Реч има премијерка Брнабић. Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Поштовани народни посланиче, ово је Народна скупштина Републике Србије, ви сте народни посланик Републике Србије, дакле, морате да поштујете Републику Србију и морате самим тим такође да поштујете да је Косово и Метохија АП у оквиру Републике Србије.

Дакле, око овога нема двојбе, нема претераних емоција, нема љутње и нема расправе. Ово је потпуно јасно, а посебно и пре свега у овом дому.

35/3 МЈ/ЦГ

Карта АП Косова и Метохије која је обележена српском заставом је карта која је уобичајена. Ту карту, такву са том српском заставом признаје више од половине земљине кугле. Дакле, они који мисле да Косово није у Србији су у мањини на овој планети и бројчано по броју становника и по броју земаља у УН.

Застава неке друге земље или неке друге измишљене заставе на територији Косова и Метохије показују претензије страних сила ка српској територији. Дакле, то не би било у реду, а овако како је ставио председник Александар Вучић то је истина и то је тачно тако како треба да буде.

36/1 МЗ/БМ 17.10 - 17.20

Што се тиче добросуседских односа на западном Балкану, мислим да заиста нико у последњих не знам колико деценија није урадио више од председника Александра Вучића за добросуседске односе на западном Балкану. Није реаговао нити на једну провокацију. Сваки пут када су други провоцирали трудио се да пошаље поруке мира, разумевања, сарадње, трудио се да Србија не одговара на агресиван начин зато што никоме у овом региону није у интересу да регион буде нестабилан и да мир овде у овом региону поново дође у питање. Никоме то није у интересу, понајмање Републици Србији.

Због тога, између осталог, иницијатива мини Шенген. Због тога од пре неких месец и по дана грађани Републике Албаније у Републику Србију могу да уђу без пасоша, само са личном картом. Знате ко је то иницирао? Александар Вучић. Не знам да било шта боље од тога говори. Ми можемо овде да причамо политичке флоскуле. Политичари смо, разумем, вама иду и локални избори, треба сада покушати да набаците још неки глас, још неки проценат, али ово је истина.

Када причамо о дијалогу Београда и Приштине, а не Косова и Србије, као што ви кажете, него Београда и Приштине, тај дијалог одржава Београд и председник Вучић, управо због мира и управо због стабилности. Али у овом тренутку постоји само једна тачка када говорим о дијалогу, само једна ствар о којој причам - заједница српских општина. Заједница српских општина је предвиђена, да вас подсетим, Првим споразумом о нормализацији. Први споразум о нормализацији потписали су политички лидери у Приштини. Потписала је такође и Европска унија, у име Европске уније њихова висока представница која је тада модерирала дијалог Кетрин Ештон и наравно представници централне Србије, односно Београда.

Из тог првог споразума о нормализацији остала је једна неиспуњена обавеза, једина коју је Приштина имала да испуни - оснивање заједнице српских општина. Нема другог споразума о нормализацији док се не имплементира Први споразум о нормализацији - заједница српских општина. Ако причамо о добросуседским односима, ако причамо о помирењу међу народима, међу нацијама, онда треба да причамо о томе да озбиљни људи, озбиљни државници имплементирају оно што су договорили и на чему стоји њихов потпис у име неке њихове институције.

Коначно, пошто смо сада били сведоци формирању тзв. владе у Приштини, дакле владе привремених институција самоуправе у Приштини, поново видимо провокацију. Поново видимо људе који не само што не могу да стоје иза свог потписа у Првом споразуму о нормализацији, па не испуњавају тај Бриселски споразум и не оснивају заједницу српских општина, већ поново, наочиглед целог света, крше сопствени устав.

Срби у тој влади, тој влади привремених институција, морају по том уставу те тзв. републике Косово да имају два места. Ми треба да разговарамо са људима који не поштују ни тај свој тзв. устав, али смо и даље ту, али смо и даље за столом, али и даље молимо да причамо. Зашто? Зато што ми за младе генерације морамо да направимо потпуно другачију будућност него што је била прошлост на овим просторима. То прави пре свега Александар Вучић.

Србија, Београд, Влада Републике Србије, па и овај дом су ту да му дају пуну и потпуну подршку у томе. Ја вас молим и као представника албанском народа, да разговарате са политичким лидерима у Приштини и скренете им пажњу на то да је за добросуседске односе, за бољу будућност у ствари најважније да поштујемо оно што смо договорили и оно што је потписано - заједница српских општина, и да ако већ имају устав у некој њиховој замишљеној држави, онда док живе у тој замишљеној држави, сами они морају тај устав и да поштују. Нису га поштовали ни када су формирали своју тзв. војску, ни сада када формирају своју тзв. владу.

36/2 МЗ/БМ

Како, ево, реците ми ви, озбиљан сте политичар, озбиљан човек, како онда да се наставе разговори са људима који не поштују ни свој Устав, ни претходно потписане договоре и стално провоцирају? Али, ту смо, ми морамо да обезбедимо другачију будућност. Та будућност је разговор о школама, образовању, ауто-путевима, заједничким пругама, летовима, пословима, научно-технолошким парковима, нешто што ће дати шансу људима да живе на тим просторима, да знају да су безбедни и да знају да је пред њима нека сигурна и светла будућност. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Селаковић.

Изволите.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Захваљујем, уважени господине председниче Народне скупштине.

Даме и господо народни посланици, уважена председнице Владе, колеге министри, када у скупштини привремених институција самоуправе у Приштини реч добије посланик српске националности и говорећи о нашој јужној покрајини каже Косово и Метохија, тога тренутка му се одузима реч, изриче казна, а неретко и он удаљује из сале за седнице. Када у Народној скупштини Републике Србије народни посланик албанске националности наступи говорећи супротно Уставу и заклетви коју је положио ступајући на дужност народног посланика, допусти му се да каже шта је мислио и шта је хтео до краја, без обзира на то да ли је истинито или не оно што каже. Е видите, то је разлог зашто је ово овде држава, а зашто наша јужна покрајина то није. Дакле, свако од нас ко ступа на јавну функцију потписао је заклетву. Уверен сам да је то и уважени говорник на чије речи сам се јавио да реплицирам.

Прозива се председник Републике Александар Вучић што је на свој Инстаграм профил у дану када смо обележили 17 година од 17. марта, у дану у коме је спаљено 34 српске цркве и манастира, у дану у коме је, ако се не варам, 11 људи изгубило свој живот, у дану у којем су у дивљачким насртајима хорди спаљено и уништено преко 800 кућа, протеране хиљаде Срба из села где су живели вековима они и њихови преци и напада се председник наше државе што је на карту наше јужне покрајине поставио нашу државну заставу. Али толико опет о томе колико се у Србији оспорава слобода говора, колико се у Србији угњетава другачије мишљење, колико је Србија неслободна и недемократска. Толико о томе колико мањка и нашим парламентарцима неке етичности у обраћању. Па се онда још нападне и наш амбасадор у Сједињеним Америчким Државама како је он, наводно, био протагониста приче против Албанаца. Не, не, немојте да мењамо тезе.

37/1 ЈЈ/МТ 17.20 – 17.30

Мало пре је речено да је приказана карта са Косовом без Албанаца. То није тачно. Државна застава Републике Србије је застава свих наших грађана, без обзира на националну и верску припадност. Али је истина да у Бујановцу Срби нису у власти, иако нису заступљени са 4%, 5% или 10%, него са преко 40% у локалном становништву. Ту видите разлику између речи, са једне стране, и дела, са друге стране.

Разумем ја уваженог народног посланика. Ту је реч о тексту, вероватно, који је написан на једној другој адреси, ту је реч о тексту за који је добијен задатак да се прочита. У реду, нека свако од нас ради оно што је наш посао, што је његов посао, што је његов посао и што су наши задаци. Наш задатак је да бранимо и чувамо уставни поредак Републике Србије. На то смо се заклели грађанима и ставили потпис на заклетву на коју је то учинио и оној ко је у данашњем говору очигледно ту заклетву прекршио и коме она није важна али свакоме на част. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Лончар. Изволите.

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Драги господине Камбери, ја нисам успео да пребројим колико пута сте поменули ЕУ. Мислим да је више од 20, ако није проблем ја бих волео, погледајте, имате то написано колико пута сте то рекли, ЕУ, ЕУ. Мислим да је преко 20 пута.

Претпостављам да смо сви требали да стекнемо утисак да сте ви и ЕУ неки нокат и месо, да је то… Шта, јел нам претите? Не разумем. Јел треба да се уплашимо сада?

Само ћу вас вратити на животне ствари из скоре прошлости. Када нисте имали ПСР тестове, да ли вам их је дала ЕУ или Београд? Када нисте имали кисеоник за пацијенте у болници, да ли вам је дала ЕУ или Београд? Да, дао вам је Београд, напредни, јер се кисеоник производу у Београду, односно у Србији. Јел вам дала ЕУ једну вакцину? Кад смо вакцине дали почели сте да хапсите људе на Косову, иако су вам људи, Албанци, доле рекли – људи, немојте то, па они вакцинишу и нас, немамо никакав проблем. Понудили су вам за здравствене раднике, за све, понудио вам је Вучић вакцине, ви, из неке политике, нисте хтели то да урадите. Који су бројеви Албанаца који се и сад, док ми причамо, вакцинишу у Прешеву, прелазе, и ми то све дозвољавамо, јер су нам најбитнији људски животи небитно одакле долазе и шта раде.

Јел вам то дала ЕУ? Да ли ви уопште знате шта хоћете? Ви нама претите са ЕУ. Људи, бре, Србија је део Европе. Запамтите то. Не може нас нико да истера из Европе, а ви видите ко сте, шта сте и где сте. Нек вас усвоји неко тамо из ЕУ, нек вам да пасош и нек вам да шта хоће, ми немамо никакав проблем, све је решено. Прво морате да знате шта хоћете и да се вратите и да видите ко коме помаже и ко коме чини, а не због вас, него због људи који живе тамо и којима је потребна помоћ и до којих је нама стало. Имајте то на уму.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Шаип Камбери. Изволите.

ШАИП КАМБЕРИ: Мислим да су говорници прекршили поглавље 14. Пословника, јер ја нисам ни поставио питање, а они су одговорили на питања, али ја ћу наставити тамо где сам стао.

„Државе, као и појединци, имају наслеђене склоности, своје традиционалне, геополитичке тежње и своја осећања за историју, тако да се оне разликују по способности да уочавају дистинкцију између трезвених амбиција и немудрог заваравања“ - каже Збигњев Бжежински у свом делу „Америка, Кина, судбина свете“. У том контексту Србија би требала да дефинише своју улогу и изрази реалистичну равнотежу између својих амбиција и стварних потенцијала.

37/2 ЈЈ/МТ

Зато, моје питање за Владу Републике Србије је – шта ће Влада предузети у спречавању ширења, односно институционализовања језика мржње према мањинама, посебно према Албанцима, према провокацијама које дижу регионалне тензије и шта ће предузети у циљу постизања свеобухватног споразума о нормализацији односа са Косовом?

Када смо код језика мржње препоручујем премијерки Брнабић, а можда ћу ја поклонити вама ову књигу господина Александра Павловића „Имагинарни Албанац“, јер када министар каже да је овај текст неко писао у Београду то је стереотип према Албанцима који и даље имате. То је изјава заснована на стереотипу да Албанци нису свесни, нити могу да пишу нешто, него им то неко други пише.

Дакле, ми имамо озбиљан проблем са демократијом у овој држави. Ви и ја, госпођо председнице, можемо цео дан да расправљамо, нећемо се сложити око одређених питања. Да ли је Косово држава или није, свако има свој став, али свако, можемо рећи да они који од 1999. године нису били на Косову да кажу нешто друго, али сви ви који требате дозволу да улазите тамо знате о чему се ради.

Привремене институције – ако постоји на Балкану нека Влада која је привремена, онда је ваша Влада, која је неуставно проглашена, привремено пре него што је изабрана. Да разговарам са мојим пријатељима у Приштини – ја сам посланик у Народној скупштини Републике Србије, разговарајте ви са Приштином. Ваша је обавеза да разговарате и да нађете решење о том проблему.

Ја само кажем, као народни посланик, да постоји потреба да се о оваквим стварима разговара и да нема потребе да се дигну тензије. Ја упозоравам на тај језик мржње који ваш министар, министар у вашој Влади свакодневно употребљава према Албанцима, а никакве реакције од вас нема.

Рекао сам да ћу вама поклонити ову књигу, министру не вреди поклонити, јер џабе… Толико има могућности од државне плате, ја немам другу делатност, примам само државну плату, нити имам богату тетку у Америци, тако да…

ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Камбери.

Прошло је три минута.

ШАИП КАМБЕРИ: Имам још три минута.

ПРЕДСЕДНИК: Имате у трећем кругу.

Реч има премијерка Брнабић. Изволите

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Заиста нема потребе да се нервирате и да се расправљамо на тај начин, чини ми се и да сам ја и да су моји министри у Влади потпуно јасно рекли неке ствари. Можемо ми да причамо Америка, Кина, судбина света, него да причамо ми о заједници српских општина.

Дакле, да не водимо ми баш неки велики политике, да ми причамо о томе како западани Балкан може да буде регион просперитета, мира, сарадње и као што знате, ја причам са Приштином кад год ми се укаже прилика. Волела бих да је то чешће. Немамо нарочитог саговорника у Приштина. Да могу да причам сваки дан, а волела бих причам сваки дан зато што би онда могли да нађемо неко решење него има тамо политичких лидера у Приштини који кажу да им је разговор са Београдом шести или седми приоритет. Па, тако да ми ево седимо, чекамо, а нама није, нама је један од првих приоритета. Ми мислимо да је мир и стабилност, безбедност, заштита живота људи, довођење инвеститора, подршка привреде, отварање радних места, за шта је све предуслов тај дијалог, да је то најважнија ствар у овом тренутку.

37/3 ЈЈ/МТ

Тако да, ево, господине Камбери, волела бих ја да причам са Приштином, него Приштина неће да учествује у том дијалогу, није јој важан. Толико је важно како живе грађани на Косову и Метохији. Ви причате, господине, поштовани народни посланиче о језику мржње и апропо језика мржње помињете Марка Ђурића. Језик мржње човека који је био отет у Косовској Митровици, кога су тукли и мучили, кога су везали, па фотографисали да би се хвалили као звери са младим политичарем из Београда кога је њих десеторица ухватило, везало, тукло, вукло за кравату као да смо у 14 или 15 веку.

38/1 ВС/ЛЖ 17.30 – 17.40

Ви причате о језику мржње, па, где је Приштина од језика мржње. Па, језик мржње је за Приштину цивилизацијско достигнуће. Ви сте још на мучењу, отмицама, убијању, па, где смо ми до језика мржње.

Марко Ђурић је то најбоље осетио на својој кожи. Хоћете да вас подсетим слике када су га извели и парадирали улицама Приштине, вукући га за кравату као пса. Јел, то та Приштина, јел, су то ти добросуседски односи? Јел, то, није провокација. Језик мржње.

Ми причамо овде о лингвистици са људима који оду, убију децу на купању и никад нико не одговара. Нико, никад није одговарао за децу коју су побили на купању. За уништене цркве, манастире, убијане, протериване породице 2004. године, нико никада није одговарао.

Нису тада Албанци на КиМ уништили само српску културну баштину, него и светску културну баштину под заштитом УНЕСК-а, као што је ИСИС уништавао храмове у Палмири, што су тада УН прогласиле за злочин против човечности. Тако су Албанци 2004. године уништавали светску културну баштину на КиМ. Нико реч једну никада није рекао. Нико никада за то није одговарао.

Ми смо окренули други образ у разговору, дијалогу са Приштином само да би био мир, само да би имали другачију будућност, и ви причате о језику мржње. Ни за један једини злочин против српског народа, па, макар српске деце, нико никада тамо није одговарао. Ни у тим тзв. косовским институцијама ни у УНМИК, ни у Еулексу, ни у међународним институција, које су тамо биле и те 2004. године, да чувају људе, безбедност, мир на том подручју.

Када причате о стереотипима према Албанцима, заиста, ја немам никакве стереотипе према Албанцима, ја немам стереотипе ни према једном људском бићу, неком народу, или некој вери.

Имам пријатеље на све стране, као што постоје људе свих вера и националности које не ценим. Не делим људе по томе да ли је неко Србин, или Албанац, него по томе колико је квалитетан човек. На пример о томе колико стоји иза датих обећања, колико стоји иза свог потписа, да ли је човек или није, по томе.

Дакле, политичаре у Приштини, одређене, не ценимо ама, баш ни мало. Не ценим их зато што нешто преговарају, потпишу, и онда мисле да сви остали могу да буду будале које не виде да неће да испуне оно што су потписали. Чему онда губљење времена?

Могли сте одмах да кажете да неће да причате, да за вас никакав дијалог нема никакву важност, да то што договоримо, потпишемо, никада неће са једне стране бити испуњено. Али, знате, проблем у томе је што је на том Споразуму и потпис ЕУ, што они морају, на крају дана да обезбеде да се Бриселски споразум у потпуности имплементира.

Враћам се на почетак, поштовани народни посланиче, Заједница српских општина, мислила сам, пошто вам је толико у интересу, како кажете, добросуседски односи, сарадња међу народима, помирење, другачија будућност, у том смислу сам мислила као молбу да причате са политичарима из Приштине, да кажете – људи, фер је, људски је, да кад се нешто потпише да се то онда и испуни. Ја ћу то, наравно, као што увек и говорим рећи на сваком месту када ми се пружи прилика, са Приштином сешћу са било ким из Приштине кад год треба да разговарамо о било чему, само да би био мир.

Али, то је Србија, а у Приштини, нажалост, чујем да саговорника немамо. То ја чујем од господина Куртија, и то ме и плаши и због тога сам тужна, и жао ми је, зато што не могу да верујем да не види да је једини начин, па да, и на територији КиМ и да свима нама буде боље, дијалог са Београдом.

38/2 ВС/ЛЖ

Али, ми смо ту, али немојте говорити о језику мржње, посебно немојте да стављате Марка Ђурића у исту реченицу са тим да је језик мржње човека који је једини човек, вероватно, у целом, читавом 20. веку у Европи, који је као пас био вођен улицама једног града, само зато да ви покажете, односно да ваши политички лидери, у Приштини покажу, јел те, колико су јаки, али показали су тиме и колико су цивилизовани. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Министар Селаковић. Изволите.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Захваљујем.

Дакле, ако могу да наставим овде где је председница Владе стала, да је амбасадор Марко Ђурић, пример изношења језика мржње, не би му била отворена ниједна једина ни европска ни светска врата, где је преговарао у име Срба са КиМ, у име државе Србије, о проблему КиМ.

Напротив, као и председник Вучић, свугде су му врата била отворена, свугде је био кредибилан саговорник и свугде му је указивано оно поштовање које се показује према цивилизованом човеку који представља своју државу и свој народ.

Са друге стране, сматрам за потребно да се осврнем на нешто што је речено, јер су моје речи извртане где сам рекао, ако се добро сећам, да отприлике ниједном Албанцу не може нешто да падне на памет сам да напише, па, му неко други у Београду то пише, отприлике, тако нешто речено. Потпуна неистина.

Дакле, прва ствар, то нисам говорио господину Камбериу као Албанцу, то сам говорио њему као политичару.

Шта ја мислим о Албанском народу довољно показује то што као Србин православац, прослављам Преподобну мати Ангелину Бранковић, која је рођена као Албанка, и Срби је сматрају једном од своји највећих светитељки.

Али, то су знате, оне додирне тачке, које нажалост, и са стране Срба и са стране Албанаца неко не жели да види. Ја желим да их видим. Постоји много тога што нас спаја. Као што има ствари које нас раздвајају, о којима ми желимо да разговарамо, а као што је председница Владе рекла, неко други неће да разговара.

Знате, шта је држава, а шта није држава, то је уређено нечим што се могу назвати међународни правни стандарди, да је тзв. Косово држава, њима разговор са нама не би ни био потребан, а један од тих стандарда јесте, да је држава она територија која је пуноправна чланица Организације УН.

Видите, Република Србија то јесте. Ако би неко и хтео да буде држава, онда треба да се држи онога што потпише и што обећа и за шта да реч, а не да оповргава. Ако би неко и хтео да буде држава, онда би гледао како да реши 14 нерешених случајева убистава новинара од 1998. до 2005. године, без обзира на то које су националности.

Ако неко тврди да је демократија, ваљда он брани слободу медија, ваљда брани слободу мишљења новинара, право на слободну реч.

Косово и Метохија је једина територија у Европи, где ниједна једина истражна радња у случајеви убиства 14 новинара није предузета.

39/1 ЈИ/МП 17.40 – 17.50

Видите, господине Камбери, ја о томе говорим, упркос чињеници што од тих 14 новинара 12 су Албанци који су писали нешто што није било по вољи одређених група, кланова или политичке мафије. И, на то сви ћуте. На то, чак ћути и Европа. О томе једино говори ко? Званични Београд.

Да, убиство наше деце на обали Дрима и аутобус Ниш-експрес и жетеоци у Старом Грацоком, никад ништа. И то хоће да буде држава.

Апсолутно сам уверен да ћемо ми истрајавајући у нашем ставу, у нашој позицији, озбиљној, одговорној, где се залажемо за договор, где се залажемо за компромис, где показујемо у односу са Републиком Албанијом, баш кроз иницијативу мини Шенген, како можемо заједнички да наступамо према трећима, да можемо да постигнемо и нешто добро, добро за све, не тако што ћемо Србе у Бујановцу да искључимо у потпуности из политичког живота и руковођења општином, него тако што ћемо показати много више него што је то икада раније био случај, и једни и други, поштовање једни према другима.

Не кријем ја, и нама је у историји често недостајало да покажемо поштовање према Албанцима, као народу, али смо га показивали. Показивали смо га када смо као држава на Косову и Метохији отварали школе, када смо као држава отворили универзитет, када смо као држава градили болнице, када је КиМ била територија на читавом простору Европе са највећим бројем студената на хиљаду становника.

Није то радио Брионски пленум, то је радила тада држава Србија, односно српска федерална јединица у оквиру Југославије.

Какве везе има "Јовањица" са правима националних мањина и са говором мржње? Па, има. То је писао неко други. Нешто сте сигурно писали ви, ја вас не потцењујем, ја вас уважавам, али неко је рекао - додај ово, додај оно, па популарно је сад да се то нађе.

Колико ја знам, по том питању се води званични судски процес и док траје не треба се мешати, треба пустити да суд у оквиру својих надлежности донесе и одлуку. Ми ћемо и даље бити спремни да претрпимо и увреду и провокацију. На неистину ћемо увек да одреагујемо, али нећемо ниједног јединог трена да одустанемо од тражења решења, мирним средствима, договором, али штитећи државне и националне интересе српске државе, Републике Србије и нашег народа.

Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Шип Камбери.

Изволите.

ШАИП КАМБЕРИ: Хвала.

Нећемо се сигурно сво време сукобити око неке идеје. Знам да ви овде имате огромну већину у одлучивању, рекао бих бруталну, али немате моћ уверавања по неким питањима. Не можете ме уверити за нешто што се десило или што се дешава.

Кажете, госпођо председнице, да ја ово радим због локалних избора у Прешеву. Па, пола ваших министра је била у Зајечару, ваљда, где се одржавају избори? Да ли је то због избора или због чега? Кажете да су убијени новинари на Косову? Да ли је Славко Ћурувија убијен на Косову или где? Да ли је пронађен тај који га је убио?

(Народни посланици и министри присутни у сали: Јесте.)

Јесте.

Поставио сам вам конкретно питање о дијалогу, ви ми кажете о неким масовним гробницама. Ви ми нисте још одговорили од прве седнице када је изабрана ваша Влада да ли ћете посетити Батајницу или не? Нисте ми одговорили ни тад.

39/2 ЈИ/МП

Нисте ми одговорили ни на питање шта ће бити са језиком мржње који употребљавају ваши министри?

Знате у српском језику постоји једна мудра изрека: "зови ме како хоћеш, немој да ме вређаш". Ако се ја осећам увредљивим термином који ваш министар употребљава, зашто инсистира на томе? Ако се Албанци осећају увредљиво, зашто он стално употребљава, а ви ћутите на то?

Мислим да они који желе дијалог, они који желе помирење то треба да зауставе.

Посланик Србин не може да добије реч? Па, посланик Србин је прекјуче постао министар у Влади републике Косово. Министар је постао. Ви говорите да они немају права.

ПРЕДСЕДНИК: Господине Камбери, истекло је два минута.

Захваљујем.

Само бих подсетио да после овог трећег обраћања представници Владе немају више право да одговарају, али исто тако и онај ко поставља питање у трећем одговору нема право да поставља питање него да да појашњење да ли је задовољан одговором или не. Дакле, да не ширимо даље.

Само једну асоцијацију на све ово о чему смо причали и које смо људе спомињали.

Овде, у овој сали пре двадесет година ломили смо копља, и дан и ноћ смо овде седели и борили се против изгласавања Закона о амнестији за албанске сепаратисте и терористе. Тако да, није нама Шаип Камбери ослободио Куртија, него Коштуница је потписао помиловање и ДОС-ови министри и Влада су предложили Закон о помиловању и о амнестији, где су на хиљаде албанских терориста пустили из затвора.

Са поносом само могу да кажем да ми који смо били посланици у то време из Социјалистичке партије Србије и тадашње Српске радикалне странке, не знам ко је све тада био из Српске напредне странке посланик, али Вељко и ја смо били овде и знамо, до краја смо се борили и гласали против. Курти би до пре неку годину био у затвору још, а не би био кандидат за премијера или председник политичке странке на Косову и Метохији.

Идемо даље.

Реч има народни посланик Бранимир Јованић.

Изволите.

БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем.

Поштовани председниче Народне скупштине, поштована председнице Владе, поштовани министри, колегинице и колеге, моје прво питање односи се на проблем одлагања отпада, односно решавања тог питања у делу Централне Србије. Питање упућујем министарки заштите животне средине, Ирени Вујовић.

Наиме, пре неколико година је покренута иницијатива, у изградњи регионалне депоније од које би користи имали градови Краљево и општине Рашка, Врњачка Бања, Трстеник и Параћин. Основано је и предузеће, тачније деоничарско друштво, друштво са ограниченом одговорношћу које се бави овим питањем.

Моје питање министарки гласи - у којој фази је сада овај пројекат? Шта министарство конкретно може да учини да се овај пројекат убрза и реализује? Да ли је могуће, ако се покаже као успешан овај пројекат о изградњи Регионалне депоније да се то питање преслика и на остале делове Србије? Јер, заиста, питање одлагања отпада је једно од актуелних питања и све више, како време протиче, то питање долази до изражаја.

39/3 ЈИ/МП

Знам да је конкретно за Регионалну депонију о којој сам говорио потребно да се изради регионални просторни план, знам да није све у рукама министарства, има нешто и на локалним самоуправама, оне су, такође на потезу за одређене ствари и надам се да ће они урадити онај део посла који је до њих, јер је и њима највише у интересу да се овај пројекат реализује.

Друго питање упућујем министарки Државне управе и локалне самоуправе, Марији Обрадовић. Ваше Министарство координира локалне самоуправе у Србији када говоримо о питању вакцинације.

40/1 ГД/ИР 17.50 – 18.00

Грађани често питају, ја добијам та питања на терену и, с обзиром да је ревакцинисано преко 900.000 људи, а вакцинисано преко милион људи, дакле, ово више нису усамљени случајеви, дешава се, наиме, на терену да грађани закажу термин преко еУправе, али некада из оправданих разлога заиста пропусте тај термин и не оду на време и не вакцинишу се. Шта да раде у том случају? Шта да раде у случају уколико изгубе потврду коју су добили при вакцинацији или ревакцинацији, а коју, наравно, желе да имају. То је на милион становника сада, а могу мислити и касније колико ће бити. Дешаваће се, биће таквих случајева.

Још једно питање за министарку Обрадовић и надам се да сам на правој адреси када упућујем ово питање - коме грађани могу да се обрате и да упуте приговор ако неко не поштује прописане мере? Некада су грађани збуњени које радње раде, које радње не раде. Некада привредници злоупотребљавају мере које је донео Кризни штаб и важно је за грађане да знају коме могу да се обрате у ком тренутку, јер, просто, то су једна животна, свакодневна питања на које су потребни одговори.

Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министарка Вујовић.

Изволите.

ИРЕНА ВУЈОВИЋ: Поштовани народни посланици и посланице, пре свега, морам да истакнем да је управљање чврстим отпадом један од приоритета министарства и морам да напоменем и да вас подсетим да смо од почетка ове године пренели средства на неколико локалних самоуправа управо како би и завршили изградњу трансфер станица, проширења и санације депонија, јер једноставно суочавамо се са овим проблемом. Дакле, и када уклонимо отпад, немамо где да га одложимо и свакако је то оно на чему интензивно радимо.

Дакле, сусрели смо се са проблемом вишедеценијским и регионални центри који ће бити грађани, дакле осам регионалних центара ће се изградити захваљујући управо и кредиту од стране ИБРД и значајно ће се побољшати ситуација у Србији након изградње. У овој години креће пројектовање и то је оно што је изузетно важно да увек напоменемо.

Морам само да напоменем да смо, пре свега, дали и средства Чачку, Књажевцу, Новој Вароши, Пироту и Трстенику управо за санацију и проширење касета депонија.

Када говоримо о граду Краљеву, такође смо имали неколико састанака са градоначелником. Пре свега, имамо Пројекат за проширење и санацију касете градске депоније у Краљеву у висини средстава од 250 милиона динара.

У 2020. години министарство је дало 20 милиона динара, јединица локалне самоуправе пет, а у току 2021. године је издвојено укупно 90 милиона динара. Дакле, из буџета министарства 65, а јединица локалне самоуправе 25 милиона динара.

С обзиром да имамо ове износе који су већ намењени, недостајућа средства за завршетак пројекта су 135 милиона динара. Стога смо разговарали са јединицом локалне самоуправе и оно што је потребно јесте да Краљево обезбеди средства из кредита.

Након проширења ове касете и санације депоније ћемо бити мирни, да тако кажем, односно грађани Краљева, у наредних пет година сигурно.

А што се тиче Регионалног центра за управљање отпадом, ту напомињем да је то у плану и потписан је Уговор са кинеским партнером кроз Министарство грађевине.

Дакле, када говоримо о пројектима који се тичу заштите животне средине, имамо баш из велике потребе за свим тим великим пројектима неколико кредита кроз неколико министарстава и ми сви координирамо свакако, али за Краљево је важно да

40/2 ГД/ИР

преко СРБЦ, дакле, кинеских партнера, потписан је Споразум и град Краљево, дакле, регионални центар за све поменуте општине се налазе на том списку.

Што се тиче локације и избора, то је свакако на управи града Краљева и ја сматрам да ће у наредним месецима и да се кандидује одређена локација и да ће се кренути у реализацију, у израду пројекта, а касније у реализацију и радова.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министарка Обрадовић.

Изволите.

МАРИЈА ОБРАДОВИЋ: Хвала, председавајући.

Даме и господо народни посланици, хвала, пре свега, колеги из Краљева који је поставио ово питање које се тиче вакцинације, а тиче се целе Србије. С друге стране, ето мало да се одмакнемо од ових тешких политичких тема којима смо се бавили у првом делу ових питања посланика.

То јесу болне политичке теме, чак и онда када Београд и Приштина буду договорили начин функционисања између две заједнице чији су представници Београд и Приштина. И даље ћемо имати још дуго неке тешке теме око којих се нећемо моћи договорити, али можда за почетак да почнемо да причамо о неким свакодневним темама.

Често када смо причали, баш жене које живе и у Београду и у Приштини, а које су политичарке, новинарке, активисткиње невладиних организација, била је нека иницијатива „Follow us“, причали смо о томе, о свакодневним темама – насиље над женама, здравље, предузетништво женско и ево само једна кратка порука. Да би боље Београд и Приштина почели да разговарају хајде да причамо о свакодневним темама. То је једно. Када не можете по главном каналу да решите проблем, пробајте посредно. То је неко од дипломатских инструмената. И, причале смо о томе када је насиље у породици у питању да ли више боли када бије Албанац супруг или Србин супруг. Е, то је суштина приче о чему треба да прича Београд и Приштина, да би се одмакла са ове мртве тачке. То смо негде ми жене у политици покушале да разговарамо. Не могу рећи да смо направиле неки велики помак, али хајде да пробамо и тим алтернативним правцима да проналазимо заједничке језике, јер очигледно оно на чему је Београд до сада инсистирао тешко иде. Приштина одбија да разговара.

Извињавам се што сам одузела време. Само кратко око вакцинације. Питали сте кључне ствари које се тичу вакцинације - шта да радимо у ситуацији када смо пропустили термин за вакцинацију, шта да радимо у ситуацији када немамо потврду о вакцинацији, а јесмо вакцинисани и ревакцинисани. Ми смо управо због великог броја питања отворили посебан портал и на порталу еУправе постоји посебна услуга. Када људи буду отишли на адресу „euprava.gov.rs“ могу да пронађу опцију која се управо тако зове – нова потврда о вакцинацији и пропуштен термин за вакцинацију. То је најједноставнији начин, да ја сада не оптерећујем људе осталим детаљима.

Дакле, на адреси „euprava.gov.rs“ могу добити нову потврду о вакцинацији и могу заказати нови термин за вакцинацију. Има и још једна опција. Уколико сте сигурни да због неких својих разлога не можете да будете вакцинисани у наредном периоду, можете и да одаберете период у коме отприлике можете да будете вакцинисани. То је веома важно за људе који су спречени из неких других разлога да буду вакцинисани.

Оно што јесте важно и то сам и видела као негде суштину вашег питања, да инсистирамо сви на томе да будемо вакцинисани што већи број људи и ово о чему сте ви питали такође је мени део борбе за вакцинацију. Ми јесмо рекли у овом тренутку да имамо око милион и по људи који су пријављени на портал еУправе, али то мора да буде много, много боље. Радимо свакодневно на тој промоцији. Министарство државне управе и локане самоуправе по градовима и општинама инсистира да и функционери, челници

40/3 ГД/ИР

локалних самоуправа промовишу свакодневно у локалним медијима, али такође раде на терену и оно што је и најавила премијерка Брнабић, а наравно и председник Вучић својом најавом вакцинације. Неколико места је споменуо на југу Србије, где је заиста мали, низак проценат вакцинисаних и мислим да ће снажно помоћи тај моменат када председник буде вакцинисан и буде још јаче позвао људе на вакцинацију. Важно је да разговарамо по градовима, по селима, да људима објаснимо све оно што су предрасуде око вакцинације.

Не треба у овом тренутку да робујемо различитим предрасудама када је посебно вакцина „Астра Зенека“ у питању. Чини ми се да није популарно у јавности, али ја ћу вам рећи да је то само још једна предрасуда. Ја имам бројке у ком проценту се људи вакцинишу у Србији и којим вакцинама. „Синофарм“, наравно, због највеће количине коју поседујемо, 70% од укупног броја вакцинисаних и ревакцинисаних у Србији примили су „Синофарм“, 12% „Фајзер“ вакцина, „Спутњик“ 9% и „Астра Зенека“ исто 9%.

41/1БД/МЈ18.00 – 18.10

Дакле, све оно што сам слушала последњих дана на терену, где су људи говорили да одбијају и да нису расположени да примају Астра Зенеку, апсолутно бројке показују другачије. Дакле, ми имамо преко 110 хиљада људи у Србији који су примили Астра Зенеку. Ангела Меркел такође је неко ко је најавио да жели да буде вакцинисан и најавио куповину Астра Зенеке за становништво Немачке, па ако они не робују предрасудама и расположени су за то, зашто бисмо ми бринули?

Министарство државне управе и локалне самоуправе је такође у подстандардним насељима, дакле, за оно становништво које је у тим рањивим групама, маргинализованим, попут Рома, рецимо, који нису посебно у ситуацији да буду пријављени на портал е-управе, организовало мобилне тимове, где такође желимо да вакцинишемо ту групу грађана, без термина и мобилни тимови са одређеном количином вакцина одлазе на терен, наравно, у строго контролисаним условима, да вакцинишу људе на терену. Наравно да се то ради и са људима који су непокретни, који нису у ситуацији да дођу до вакциналних пунктова, којих иначе у Србији има 319 у овом тренутку.

Желим да се захвалим још једном и то чинимо свакодневно, али није згорег још једном, да се захвалим свим медицинским радницима, наравно, Министарству здравља, свакако Влади Србије, али Министарству здравља, свим медицинским радницима, немедицинском особљу које помаже да процес имунизације се спроведе овако како се то спроводи.

Ми добијамо похвале из целог света, то заиста није флоскула коју ја понављам, свакодневно срећући се и са странцима и са званичницима посебно ЕУ који се нама диве и нашем степену организације и рада на терену кад је имунизација у питању.

Ми од овога нећемо одустати. Рекох, није довољан број људи пријављен путем е-портала. Зато уводимо и специфичне начине вакцинисања на терену, вакцинисања без термина. Људи који су старији од 60 година треба да буду и јесу у приоритету Србије када је вакцинација у питању. Ми смо за сада у популацији од 60 плус вакцинисали око 42% у Србији. Дакле, од укупног броја старијих људи од 60 година у Србији, 42% тих људи је вакцинисано. Београд предњачи у томе, 53% вакцинисаних људи у Београду.

Ја бих, осим ова два портала, ове две услуге које могу на порталу е-Управе људи да добију, хоћу само да још кратко најавим да на порталу inspektor.gov.rs, то је други део вашег питања, људи могу да добију информације о томе како тачно протумачити уредбе Владе Србије, уредбе које у овом тренутку потписује министар Лончар, јер је то много практичније него раније, то су одлуке Кризног штаба, дакле, Центар за Ковид 19 мере на порталу inspektor.gov.rs, ту можете добити сва појашњења на ту тему. У центру раде четири правника, ради један економиста и ви врло брзо можете добити информације о томе шта је и на који начин појашњење одређене мере.

Људи кажу – па, чекајте или раде или не раде неке радње. Суштина је у томе да ми не причамо о забрани одређене делатности. Све ове уредбе, мере које доноси Влада, није суштина да забранимо некој делатности да уопште не функционише, него да начин на који се одвија та делатност, услуга која се пружа грађанима буде максимално безбедна и под епидемиолошким мерама. Зато свакодневно много упита од различитих предузетника и привреде, да ли они ипак могу да раде.

Због тога смо причали о 16 квадрата које треба обезбедити у фитнес центрима, о девет квадрата у козметичким и фризерским салонима по једном кориснику. Због тога смо на тај начин дефинисали те детаље, јер ми желимо као Влада да покажемо да нам је важно да успоставимо баланс између даљег функционисања економије, привреде у Србији, јер нам је потребан прилив како бисмо могли да обезбедимо средства за борбу против короне, а да истовремено то буде и епидемиолошки исправно.

41/2 БД/МЈ

Дакле, још једном, за све те нејасноће, а има их заиста, ми смо отворили тај центар 19. марта и од тада је примљено око 1.200 питања и упита на том порталу inspektor.gov.rs. Ја бих замолила све људе који имају нека питања и дилеме на ту тему да се ту обрате. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Јовановићу, изволите.

БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала на одговорима.

Следеће питање упућујем министру просвете Бранку Ружићу.

Наиме, пре месец дана руководство града Београда је изнело једну сјајну идеју да од 1. септембра ђаци у Београду, ученици основних школа од првог до четвртог разреда, од града на поклон добију таблет и да ће град обезбедити дигиталне уџбенике.

Процес је веома једноставан. Родитељи задужују таблете. Када се обави процедура око дигиталних уџбеника, ђаци ће имати на располагању код куће исте уџбенике као што имају у школи и то ће им у многоме олакшати школовање.

Моје питање се односи на то – да ли је Министарство просвете у могућности да обезбеди средства да се исти овакав пројекат реализује на територији целе Србије? То није питање само за вас, то је питање и за премијерку, наравно, јер је потребно обезбедити новац из буџета.

Знам да је лакше Београду да обезбеди средства за таблет и дигиталне уџбенике, јер Београд је главни град, представништва највећих компанија су у Београду, има већи буџет од других градова и општина у Србији, али једноставно, ово је питање где не сме да буде неједнакости.

Дакле, ако ђаци у Београду имају једне услове за учење, исте такве услове треба да имају ђаци и у Пријепољу и у Лепосавићу и у Врању и у Бечеју. Ради се о томе да је то један подједнак приступ образовању где пружамо једнаке могућности свима да се образују. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има премијерка.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.

Дакле, што се овога тиче, ми смо кренули у дигитализацију нашег образовног система неке 2017. године. Кренули смо тиме што смо предметно укључили програмирање и кодирање као обавезан предмет од петог разреда основне школе, али такође, уз пуно разумевање да досадашњи начин учења, држања предавања, часова, није више толико занимљив за млађе генерације, ушли смо у комплетну дигитализацију школа.

Знате, невероватно је када се сада сетим тамо 2015. године, колико мало школа широм Републике Србије је имало приступ интернету, што је срамота и показује став, мислим, претходних влада од 2000. до па и 2014. године према образовању и према томе какве вештине ми дајемо нашој деци да се боре у будућности за боља радна места.

Дакле, кренули смо у ту комплетну дигитализацију образовања, 2017. године кренули да повезујемо школе на брзи интернет, кренули да уводимо дигиталне учионице и дигиталне уџбенике. Те 2017. године, ако се не варам, имали смо практично тест фазу, пилот пројекат са 2.000 дигиталних учионица. То се показало као изузетно. Били су задовољни учитељи, наставници, професори, али су заиста изузетно била задовољна и деца и родитељи и онда смо то наставили.

Наш план је да до краја 2022. године завршимо комплетно дигитализацију, односно да све школе у Републици Србији буду повезане на интернет, и то тако да не само информатички кабинет или рачунарска учионица има интернет, већ да све учионице у свим школама имају интернет, имају дигиталне учионице, имају дигиталне уџбенике.

41/3 БД/МЈ

То онда отвара простор за ово што је као иницијативу дао заменик градоначелника Горан Весић и град Београд, а то је да локалне самоуправе саме уместо онога што је некада било, купују уџбенике, у ствари, дају таблете, купују лиценце и тако дају потпуно један другачији начин, метод образовања својим основцима или основцима у тој локалној самоуправи.

Што се тиче нас као Владе, ми ћемо обезбедити да на читавој територији Републике Србије све школе имају исте услове, да свака школа, без обзира колико је удаљена, колико је мала, у којој је средини, колико има ученика, да свака школа буде повезана на интернет, да свака учионица има дигиталне учионице и да свака школа има дигиталне уџбенике.

42/1 ТЂ/ИЋ 18.10 – 18.20

Онда ћемо видети и са локалним самоуправама и на један системски начин, па и преко Академске мреже Србије како можемо да обезбедимо стално занављање опреме, јер је то нешто што ће дати онда потпуно другачије услове за учење нашим млађим генерацијама, деци у школама, другачије вештине, другачији начин размишљања и онда ће све то резултирати и у другачијим радним местима, платама и једној другачији привреди и генерално другачијем друштву и економији, дакле, другачијој једној Србији.

То је оно што смо кренули да радимо. То је велика инвестиција. Захваљујем се и Народној скупштини и вама народним посланицима што сте гласали за ратификацију кредита са Европском инвестиционом банком за повезане школе од 65 милиона евра. То је тај део који ћемо ми, свих 65 милиона евра, у ствари, инвестирати да сва деца широм Србије имају једнаке услове, а да ти услови, верујте, буду нешто бољи него у највећем броју земаља ЕУ.

Паралелно са тим иде све оно што радимо преко Канцеларије за управљање јавним улагањима, где реновирамо све школе од пода до плафона, где у све већем броју школа правимо и школске базене.

Ја сам имала заиста велико задовољство да посетим управо завршену реновирану основну школу у општини Уб. Изгледа као да сте у некој основној школи у Великој Британији, са малим школским базеном. Заиста феноменално све то изгледа и то је тај стандард који ми данас имамо у Србији.

За све школе требаће времена али, богами, већ смо доста и урадили. Тако да је то што се тиче дигитализације образовања, а ова друга ствар је заиста само квалитета услова у којима наша деца уче. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Пре него што дам реч првом потпредседнику и министру Ружићу, а и господину Јовановићу, ја сам заиста из најбољих намера рекао ко се све пријавио за постављање питања.

Ми овде имамо један принцип за који сад не можемо да полемишемо да ли је добар или није, али то је да се посланичка питања постављају од најмање до највеће посланичке групе.

Ако идемо овим темпом којим причамо, посланичка група Српска напредна странка неће стићи на ред. Говорим сада о највећој посланичкој групи.

Пословником није предвиђено колико чланови Владе дуго могу да одговарају на посланичка питања.

Ако је посланичко питање три минута, стварно вас молим да се држите неких граница, јер нећемо моћи… Мислим, предвиђено је да ова седница траје по Пословнику од 16.00 до 19.00 сати. Значи, нема ни пре, ни после.

Нисам хтео да реагујем, нити да било кога упозоравам, али вас само молим, уколико је могуће, имамо још четири, господин Јовановић ће се вероватно опет јавити да да одговоре, а мислим да није ни потребно, зато што сугеришем му. Исто тако, замолио бих све остале који ће постављати питање да омогућимо, Бранимир Јовановић још један круг има право, Живота Старчевић, Елвира Ковач, Ђорђе Милићевић, Милимир Вујадиновић.

Реч има министар Бранко Ружић.

БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем, председниче.

Врло ћу кратко, да не бих морао да прилажем дискусију у писаној форми.

Дакле, оно што јесте иницијатива града Београда и заменика градоначелника заиста је наишло и на подршку ресорног министарства, а на ваше конкретно питање ја морам просто да вам укажем на чињеницу да је Министарство у овој години определило

42/2ТЂ/ИЋ

720 милиона динара управо за бесплатне уџбенике и тај обухват је негде око 25% свеукупног броја ученика и ученица, пре свега оних који су вулнерабилне групе или нижег социјалног статуса, такође, особе са инвалидитетом.

Поред тога, још 760 милиона, ако се не варам, динара за бесплатне дигиталне уџбенике и то је нека, кажем вам, четвртина укупног броја, али ово што представља иницијатива града Београда практично значи да се тај обухват деце која добијају бесплатне уџбенике шири и оно што је и на трагу онога што је и председница Владе рекла, дакле, желимо и да то сагледамо и да у изменама и допунама и Закона о уџбеницима сагледамо ту опцију да практично оне јединице локалне самоуправе које имају тај потенцијал, које су капацитетне да могу да определе одређена средства за уџбенике, да на то имају и законом дефинисано право и да на тај начин подигнемо тај, приближимо се идеалу да имамо што више ученика са бесплатним уџбеницима, и то свакако јесте и интенција и Министарства. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министарка Јоксимовић.

Изволите.

ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.

Само да додам нешто, пошто мислим да је јако важно питање, а поменула је председница Владе, око увођења широкопојасног интернета, дакле, у свим сеоским срединама, у руралним подручјима. Ми смо, иначе, тај пројекат летос одабрали као један од кључних пројеката за кандидовање за економско-инвестициони план за западни Балкан који је овде у октобру месецу представио заједно са председником Вучићем комесар за проширење Вархеј. То су заиста велика средства, али је тражено да буду кључни пројекти који ће ићи у усмеравање, не само развоја инфраструктуре, него укупно једног инклузивног раста, а сведоци смо да се мења и време и образовање и да ми нашу децу за будућност морамо да спремимо, да буду конкурентни и на европском и на светском тржишту.

Тај пројекат је укупне вредности 76 милиона евра. Највећи део ће бити финансиран из кредита, односно из гранта, бесповратних средстава ЕУ, нешто из повољног кредита ИБРД – Европске банке за обнову и развој. Ми смо у јануару, колегиница Матић и ја, баш на Светог Саву, дакле, на школску славу, потписали 1,7 милиона евра за припрему пројектно техничке документације, што је врло важно.

То је заправо пројекат који ће омогућити да свако дете у Србији, сваки ђак у Србији на било ком месту да живи има право једне нове генерације, а право нове генерације је приступ интернету. Без тога нема развоја ни економије, ни конвергентности нашег тржишта и привреде са ЕУ. Само сам желела додатно да вам дам ту информацију. Дакле, увелико се ради припрема пројектно техничке документације и, кажем, биће финансирана највећим делом из средстава, и то бесповратних средстава ЕУ. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

То је управо сада на гласању после постављања посланичких питања.

Реч има господин Јовановић.

БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала, господине Дачићу.

Ја сам се и у првом свом обраћању и у другом обраћању трудио да не искористим три минута. Нећу ни сада искористити два минута која ми пружа Пословник.

Задовољан сам, наравно, одговором. Као што сте рекли, ми смо пре два дана водили расправу. Била је ту министарка трговине, телекомуникација и туризма госпођа Татјана Матић. Надам се да ћемо усвојити тај споразум који ће обезбедити инфраструктуру за брзи интернет за још 500 сеоских школа. У том контексту заправо и говорим да технолошки напредак је сада на дневном реду и да све области живота морају да прате тај технолошки напредак, па наравно и просвета.

42/3ТЂ/ИЋ

Што се тиче одговора који сам добио од министарке заштите животне средине Ирене Вујевић, такође, задовољан сам одговором и захвалан што министарство чини све што је у њиховој надлежности да се ситуација на терену поправи. Споменули сте да Краљево треба да поправи кредит да би решио проблем. Краљево нема проблем са кредитима. Краљево, што се тиче кредитног задужења је нула динара, је један од ретких градова у Србији који може то себи да приушти, захваљујући једној одговорној политици градске управе.

Само да се осврнем на одговор министарке Марије Обрадовић. Тако је, бавимо се често високом политиком, тешким темама, али ништа лакша тема није ни вакцинација. То је један врућ кромпир у рукама свих министара, наравно, и у вашим рукама. Надам се да ћете га успешно решити.

Врло је важно што су грађани могли вечерас да чују неке корисне информације, јер само ако им пружимо правовремени и корисне информације, вакцинација ће бити успешна. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Живота Старчевић.

Изволите.

43/1 АЛ/ЦГ 18.20-18.30

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Уважени председниче Народне скупштине, уважени чланови Владе Републике Србије, даме и господо народни посланици, ових дана на друштвеним мрежама чини ми се више него икада можемо бити сведоци појачане активности неодговорних, рекао бих, и злонамерних појединаца, антиваксера или како већ себе називају, који шире по друштвеним мрежама и не само по друштвеним мрежама лажне вести, шире панику, ја бих рекао, и усмеравају своју мржњу и бес према онима који су се вакцинисали или који желе и имају намеру да се вакцинишу.

На друштвеним мрежама иначе шире разне лажне вести, али ово о чему вечерас причам морамо одвојити уобичајених лажних вести, јер се директно тичу здравља и живота људи. Наиме, позивима људима да се не вакцинишу, јер ће, како кажу, цитирам „вакцинисањем ће постати лабораторијски мишеви на којима се изводе експерименти о да људи не умиру у ствари од Ковида 19 већ од нечега другог“ јесу заиста опасни позиви који ће коштати животе многих људи.

На своју велику жалост сам познавао на десетине и десетине људи који су преминули од последица Ковида 19. У граду из кога долазим свакога дана по неко изгуби живот због Ковида 19. Пре неколико дана, пре недељу дана, чак осам особа у једном дану. Свакако да могу да разумем да се неко не слаже са политичким мишљењем нашим, да неко навија за неки други тим, али заиста не могу да разумем ту врсту неодговорности, неозбиљности и рекао бих злонамерности.

Наиме, ја бих чак рекао да је овај позив да се људи не вакцинишу и ово ширење панике у ствари ништа друго него кривично дело против јавног реда и мира које у Кривичном законику у члану 343. гласи – ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику или теже нарушавање јавног реда и мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација, које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Став 2. овог члана закона каже – ако је дело из става 1. учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Не видим овде министра полиције, али ево можете ви председнице Владе или министарка правде да одговорите – када ће се почети са применом овог члана закона и када ће се стати на пут људима који неодговорно, неозбиљно покушавају, не да руше државу, него пре свега да сруше здравље наше нације?

ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијерка Брнабић.

Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам што сте покренули ову тему. Мислим да тешко да има неке важније теме у овом тренутку за нашу земљу и све наше грађане. Слажем се са вама наравно.

Мислим да је оваква врста ширења лажних вести нешто што је у овом тренутку огроман злочин. Свако ко такве лажне вести шири и на било који начин покуша да увери грађане да је боље да се не вакцинишу него да се вакцинишу је индиректно или директно потенцијално одговоран за нечији живот, живот те особе која се није вакцинисала. Могла је да буде заштићена, а није заштићена.

Ми у овом тренутку као Кризни штаб анализирамо број заражених и број хоспитализованих људи који су примили вакцину, прву дозу, ревакцину, јер реално нисте заштићени после прве дозе и да ли има заражених три недеље након ревакцине. Ми ћемо ускоро објавити те податке.

43/2 АЛ/ЦГ

Могу данас да вам кажем да је јасна разлика у броју заражених који су не вакцинисани у односу на оне који су вакцинисани, па макар једном дозом. Мислим да министар Лончар то може много боље да каже, каква је разлика уколико сте примили макар једну прву вакцину у степену озбиљности корона вируса.

Имате људе, то сам слушала на Кризном штабу, од др Горана Стевановића, професора Пелемиша, који су примили прву дозу вакцине, заразили су се, хоспитализовани су, али који су због различитих неких других обољења сигурно били мртви да нису примили чак и ту прву вакцину. И сада се боре и боре се лекари за њих.

Још једном молба и апел. Људи, није ова вакцина ни нешто ново, вакцина је спасила човечанство у колико последњих векова. Дакле, ово је једини, али једини начин да победимо корона вирус. Јасне су бројке. Ми ћемо сачекати да прође још неко време да имамо још више људи којима је прошло три недеље од ревакцине и показаћемо јасне бројке, јасне аргументе да су вакцинисани људи након три недеље, након ревакцине заштићени и да ћемо се ми вратити нормалном животу.

Још једну ствар која ми је изузетно важна да кажем данас и вама поштовани народни посланици, али да дам јасну поруку свим грађанима који мисле да могу да изврдају систем и да могу да добију потврду да су вакцинисани без да су вакцинисани. Данас смо нажалост имали прве случајеве, два случаја, на масовном пункту за вакцинацију на Београдском сајму, где су волонтери који убацују људе који долазе да се вакцинишу, убацују их у систем, убацивали људе који се нису вакцинисали, да би добили потврду о вакцинацији, да би могли да путују.

Људи, молим вас, ми данас имамо савршен информациони систем, ми одмах можемо да запазимо такве махинације. Данас су две особе приведене од стране МУП-а који су радили као волонтери на Београдском сајму, на Пункту за масовну вакцинацију, зато што су у договору са неким другим људима њих убацивали у систем вакцинисаних, штампали им потврде и о вакцини и ревакцини, да ти људи апсолутно нису били вакцинисани. Дакле, антиваксери су желели потврду да би могли да путују. То је озбиљно кривично дело.

Колико имам информацију, одређено је задржавање од 48 сати. Једној особи је већ узета изјава. Друга особа је тренутно у полицијској станици и узима се изјава, али немојте то да радите. Ово није та Србија где такве махинације могуће.

Пре неких месец дана смо видели да се вакцинишу на једном пункту и неки странци који нису били у приоритетним категоријама као странци. Послали смо наше безбедносне службе. Немојте то да радите. Имамо информациони систем. Имамо јасан преглед ситуације. Јасан мониторинг. Јасну контролу. Молим вас, немојте то да радите ни вама, ни нама, ни тим људима којима мислите да чините неку услугу. Услуга је да им кажете да оду и да се вакцинишу.

Република Србија је једна од ретких земаља која је набавила довољно вакцина да има кампању масовне имунизације. Искористите то. Искористите то што можете да бирате вакцине. Искористите то што цела држава и читав државни врх раде на овоме као приоритетној ствари. Немојте да покушавате да варате систем зато што ће из тога произићи ништа осим лоших ствари за ове који варају систем, за ове који су их замолили или потплатили да би варали систем. Верујте, ми смо данас држава која већ пету годину ради на својој дигитализацији, електронској управи. Захваљујући томе можемо да имамо овакве системе. Идите, вакцинишите се, заштите себе, своје породице. То је заиста најважније у овом тренутку. Хвала.

44/1 МЈ/БМ 18.30 – 18.40

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Лончар.

Изволите.

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Имам само један апел за све грађане Србије и желим да сви схватите да када ми поменемо те антиваксере, онда су они успели. То је њихов циљ. Молим вас разумите то. Ако могу то и медији да разумеју. То је једино што они желе.

Само обратите пажњу на једну ствар. Да ли постоји у свету један једини доказ за то што они кажу? Не, не постоји ни један доказ да вакцина шкоди. Нити они наводе један доказ, нити они наводе једно испитивање, нити наводе један рад.

Значи, људи, само размислите да ли за нешто постоје чињенице или не постоје. Имате милион и једну чињеницу за вакцину, да спашава живот, да побољшава здравље, да спречава преношење вируса, а за ово што раде ти антиваксери немате ни једну једину чињеницу, нити један доказ. Имајте само то на уму, јер они су увек у добити кад год их поменемо и када истичемо то. То је њихов циљ.

Видео сам, нисам сада неки стручњак за те друштвене мреже, да ли је „гугл“ или „твитер“, да су они већ донели одлуку да су забранили све те поруке које су тог типа против вакцине и остало, да су забранили да се појављује на њиховим мрежама. Нисам сигуран, можда је то била нека иницијатива или нешто, али сам апсолутно за то да док траје ово, ово није регуларно, да ако можемо, ево ту је и министарка правде, не знам колико ми то можемо, да уведемо да такве поруке не смеју да се емитују. То би било најбоље, јер колико год причамо дајемо им на значају, правимо проблем и онда нам треба више времена да га решавамо.

Људи, сконцентришите се само на чињенице и на доказе. Докази су сви на страни вакцинације. Не постоји ни један једини доказ да се људи не вакцинишу. Имајте само то на уму, то је сасвим довољно. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Министарка Поповић.

Изволите.

МАЈА ПОПОВИЋ: Поштовани посланици, желим само да истакнем да је ширење лажних вести кривично дело Кривичног законика који је на снази. На нама је само да поступамо по том закону, односно да надлежна тужилаштва реагују на свако ширење ових лажних вести.

На жалост, то наше позитивно законодавство нема начина да обавеже грађане Србије да се вакцинишу, што сматрам да је мањак, али у демократским принципима је могућност човека да бира да ли ће или неће бити вакцинисан. Ми морамо бити свесни да је неопходно да се сви вакцинишемо и да утичемо кроз наше апеле грађанима да се вакцинишу, а да санкционишемо све оне који шире ове лажне вести.

У том смислу ја ћу издати један посебан апел тужилаштву да реагује на све ово што се догађа на друштвеним мрежама, на „твитеру“, па и на свим медијима. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Посланик Старчевић.

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Уважена председнице Владе, уважени министре, апелујемо већ годину дана, годину и јаче. Што више ми апелујемо на људе да уважавају струку, да се вакцинишу, да поштују мере толико су ови упорнији на друштвеним мрежама.

Зато подржавам став министарке правде и подршка за тај допис тужилаштвима надлежним како би реаговали и кренули да процесуирају те неодговорне и неозбиљне људе. Хвала.

44/2 МЈ/БМ

Моје следеће питање је упућено министру Селаковићу и можда министарки Матић.

Наиме, од седмог до 13. марта ове године, Драган Марковић Палма је водио делегацију, у којој сам и ја био члан, која је путовала у Египат и тамо смо имали састанке са гувернером регије Црвеног мора, генералом Амром Ханафијем, са гувернером регије ГИЗ-а, регија која има више од десет милиона становника, генералом Абдулахом Хафезом и са посланицима у сенату Египта, а наравно и са заменицом министра туризма, госпођом Гадом Шалаби.

Заменица министра туризма је показала отвореност за јачање сарадње у области туризма и то у оба правца, како повећања броја туриста из Србије у Египту, али је такође изразила жељу да се повећа значајно број туриста који би долазили у Србију. Наиме, Египат је земља од 106 милиона становника, па нека и 50 хиљада њих годишње дође веома би значило Србији.

Оно што је она навела као препреку у том процесу сарадње јесте изузетно компликована и дуготрајна процедура добијања визе за египатске држављане. Наиме, јуче смо овде, само у малој сали овог дома, имали састанак групе пријатељства Србија-Египат коме је између осталог присуствовао и Њ.Е. амбасадор, господин Алгувејли и он је такође истакао тај проблем у процесу привредне сарадње и процесу сарадње у области туризма.

Моје питање, наравно свесни смо наших обавеза у процесу приступања ЕУ и наше обавезе се односе, између осталог, и на визни режим према трећим земљама, али моје питање је да ли можемо изнаћи начин да олакшамо ту процедуру, да грађани Египта могу добијати на брже и ефикасније неке групне визе за које би гарантовало евентуално Министарство туризма Египта или туристичке организације Египта или туристичке агенције и да на тај начин помогнемо и поспешимо сарадњу, туристичку сарадњу између наше две државе? Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала, истекло је време.

Изволите, Татјана Матић.

ТАТЈАНА МАТИЋ: Поштовани председавајући, поштована премијерко, уважене колеге министри, поштовани посланици, када говоримо о развоју туризма наравно да је једна од кључних и важнијих ствари, пре свега предуслова, да не постоји визни режим. Друга је наравно добра конекција било да је реч о авиосаобраћају или о другим врстама саобраћаја.

Када је у питању Египат и питање визног режима, ви сте лепо напоменули, постоје обавезе, међународне обавезе које Србија има и процене се врше из неколико ресора о томе да ли је пожељно и да ли је заправо сврсисходно ући у један безвизни режим за одређене земље.

Дакле, интересовање када је у питању Египат према Србији постоји, али познато је да углавном већина туриста заправо из Србије одлази за Египат. Они јесу за нас интересантно тржиште, али да ли је могуће и на који начин олакшати визни режим, то је једно више политичко питање о коме између осталог можда може нешто више рећи министар спољних послова. Није само у домену Министарства спољних послова, него и МУП-а и других агенција које о томе треба да донесу процену и на основу те процене да се изврши финансијска анализа ефеката доношења једне такве одлуке.

Дакле, то није само питање туризма или прихода које бисмо имали на једној страни, него једне друге врсте процене и политичке и безбедносне са друге стране и да ли то угрожава на било који начин наше међународне обавезе на које смо обавезани као што сте и сами рекли и процесом приступања ЕУ. Хвала.

44/3 МЈ/БМ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Селаковић.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Захваљујем уважени председавајући.

Даме и господо народни посланици, врло кратко ћу. Прво захваљујем вам се на питању које сте поставили не само у својству човека који води ресор спољних послова у Влади Републике Србије, већ и као министар који је копредседавајући Мешовитим владиним комитетом за економску сарадњу.

Очекујем да ћемо до краја месеца или почетком јуна имати после 11 година и одржавање прве седнице нашег Мешовитог комитета за економску сарадњу, а ово питање које сте покренули ћемо свакако посебно размотрити.

45/1 МЗ/МТ 18.40 – 18.50

Мени у овом тренутку оно у детаљима није познато, али већ сам тражио да добијем реферисано које је стање ствари по питању визног режима према Египту. Добићете одговор и у писаном облику, а ако постоји простора, у складу са нашим већ преузетим међународним обавезама, а нарочито у обавезама у односима са Бриселом да нешто променимо на том плану,будите уверени да ћемо на томе предано и вредно радити. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Реч има министарка Јоксимовић.

Изволите.

ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Захваљујем.

Врло кратко, само да би грађани разумели.

Када причамо о визном режиму са било којој државом, не говорим сада само о Египту који сте ви поменули и зашта очигледно постоје бројни, пре свега економски разлози. Mеђутим, да разумете, није то специфично захтев Бриселaили наше међународне обавезе из прoцеса приступања, него је то у директној релацији са нашом визном либерализацијом коју имамо као приступајућа земља и коју имају наши грађани као могућност да без виза путују широм земаља Европске уније. Наравно, свака листа земаља које немају ту врсту визне либерализације према Европској унији отуда мора да буде пажљиво анализирана код нас, да управо не би ни на који начин, кажем, опет подвлачим, заиста не говорим о Египту у овом случају, али говорим генерално о принципу, да не би угрозила евентуално нашу визну либерализацију.

Дакле, не ради се о неким произвољностима, већ се ради заиста и о некада нашим интересима, али то је увек ствар политичке процене и вагања потреба, с једне стране и политичких, економских и сваких других, наравно, и туризам пре свега спада у домен онога што је важно и за нашу привреду, али и за културну размену и уопште размену на нивоу контаката између различитих народа и људи. Дакле, и у том одмереном вагању ми заиста увек настојимо да нађемо најбољи начин примене ових не само обавеза, него просто, да кажем, споразума који се директно тичу и наше, између осталог, визне либерализације.

Због тога увек врло, врло пажљиво вагамо. Као што је рекао колега Селаковић, то је иначе и надлежност Министарства спољних послова, али увек и ми из Министарства за европске интеграције управо у овом својству анализирамо све и дајемо мишљење. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Живота Старчевић.

Изволите.

ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Говорио сам о визном режиму, нисам говорио о ослобађању од визног режима, о успостављању безвизног режима између Египта и Србије, већ сам говорио пре свега о поједностављењу процедуре уз неке гаранције са друге стране, како египатски држављани не би чекали 20 или чак 40 дана за добијање визе, што компликује тај процес успостављања туристичке сарадње.

Верујте ми, ви сте, министарка Матић, рекли да више наших туриста иде у Египат. Тако је, али колико се ми дивимо црвеном мору, пустињама и пирамидама, верујте, долазили су и код нас у Јагодину у узвратну посету наши пријатељи из Египта, они се једнако диве нашим рекама, нашим шумама, нашим планинама. Када виде снег на Копаонику и Тари, то је за њих један призор који их одушевљава. Верујте ми да би радо долазили и египатски туристи у Србију. Још једном кажем, то је земља са 106 милиона становника. Нека њих 50.000 годишње дође у Србију, то је велика ствар за туризам у Србији и туристичку понуду.

45/2 МЗ/МТ

Тако да, мој апел је био у правцу да се нађе решење које неће нарушити наш визни режим, које неће нарушити наше обавезе, а опет негде наћи модел и модус да се поједностави добијање виза за египатске држављане. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народна посланица Елвира Ковач.

Изволите.

ЕЛВИРА КОВАЧ: Захваљујем.

Поштовани председниче, председништво, председнице Владе, чланови Владе, пре седам-осам дана европски комесар за проширење и суседску политику Оливер Вархељи је представио амбасадорима земаља чланица Европске уније тзв. „non-paper“, примену ревидиране методологије за Србију и Црну Гору. Овај документ је заправо разрада у фебруару прошле године представљеног документа „Јачање процеса приступања, кредибилна ЕУ перспектива за западни Балкан“, којим је заправо начелно представљена нова методологија.

Комесар Вархељи је тада нагласио да „non-paper“ садржи четири основна принципа: принцип кредибилности процеса, други као снажнијег политичког управљања процеса, трећи – убрзања динамике приступних преговара, као и четврти принцип – предвидивости процеса.

Суштина нове методологије, као што смо то чули и као што већ знамо, је заправо то преговарање не по поглављима, већ по кластерима, али заправо највећа новина која постоји, само што је сада дефинисана, је јача политичка контрола од стране високе политике, као и да је појачавање те условљености са једне стране добро због награђивања, али са друге стране је то кажњавање, значи могућност враћања процеса преговора ако нема напретка. Као што сам споменула, оно што би требало да буде добро су конкретне награде у виду веће финансијске подршке или укључивања у неке од интерних политика.

Имајући у виду изузетну комплексност овог процеса, да он заиста већ предуго траје, да када причамо само, на пример, о припреми извештаја о скринингу, наравно не рачунајући Поглавље 31, само да се изради и усвоји извештај са скрининга је било потребно 15,6 месеци, да извештај са скрининга за Поглавље 31 није усвојено ни након шест и по година, да ни након 56 месеци Србија није испунила прелазна мерила за поглавља 23 и 24, а сада је наглашено да ниједно поглавље неће бити затворено уколико се не испуне управо ова прелазна поглавља. Знамо, не представља никакву новину политичка контрола овог процеса и знали смо да ће ова фундаментална поглавља бити још надјачана.

Конкретно питање посланичке групе Савеза војвођанских Мађара је не да ли је Влада спремна за примену ове нове методологије, већ да ли је Влада конкретно припремљена за ту прву, надамо се што ранију, међувладину конференцију на којој ће се тачно дефинисати како ће то изгледати, динамика мониторинга, конкретно прецизирање примене методологије, планирање секторског приступа и да ли можда постоји шанса да отворимо не једно, већ више кластера. Знамо да су сва поглавља из првог кластера већ заправо отворена. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има премијерка Брнабић.

Изволите.

АНА БРНАБИЋ: Хвала.

Европске интеграције остају наш стратешки спољнополитички приоритет. Ми смо, као што вероватно знате, ако се не варам, Јадранка ће ме исправити, били прва земља која је рекла да прихвата нову методологију која је предложена од стране француског председника Макрона. Од тада је министарка Јоксимовић водила заиста

45/3 МЗ/МТ

стални, континуирани дијалог са представницима Европске уније и Европске комисије о тој методологији. Добили смо сада и нацрт те методологије. Имале смо прошле недеље или пре две недеље министарка Јоксимовић и ја добар разговор са комесаром Верхељем о новој методологији и о очекивањима Републике Србије, али и Европске уније, наравно, о нашем напредовању током 2021. године.

Нова методологија практично треба да послужи, онако како ја то разумем и да пробам лако да објасним грађанима Републике Србије, да би сам приступни процес био бржи, лакши за разумевање и како се ни би водило поглавље по поглавље, већ како би отварали читаве кластере на исту тему или у истој области. Тих кластера има шест. Ми очекујемо, мислим спремни смо за отварање макар једног кластера у овој години, али опет са друге стране морам да напоменем да је и сам апетит, мени се чини, Европске уније за проширење нешто мањи услед корона вируса.

Европска унија, наравно, и за то треба да имамо разумевања, има своје проблеме, друге приоритете у борби против корона вируса. Ми имамо већ спремних пет преговарачких позиција за отварање. Нисмо практично и отворили сва поглавља из тог кластера један fundamentals или основе, како год правилан превод био.

46/1 ЈЈ/ЛЖ 18.50 – 19.00

Mи имамо већ спремних пет преговарачких позиција за отварање. Ми смо практично и отворили сва поглавља из тог кластера 1. фундаментал или основе, како год је правилан превод. Можемо и да идемо на отварање два кластера. Спремни смо, даље проводимо реформе и посебан фокус као Влада имамо на област владавине права. Ту радимо и на реформи правосуђа и на ефикаснијем правосуђу.

Народна скупштина Републике Србије је такође изузетно много радила у овом сазиву и на избору нових судија у судовима. Ту решавамо велики проблем вршилаца дужности председника судова. Уколико се не варам, имамо још неких 16 судова где имамо в.д, што је такође у поступку. То се не тиче извршне власти, али ми то пратимо зато што је то важно да би ми показали заиста тај напредак у области владавине права.

Оно што можемо да урадимо у области слободе медија смо заиста на томе много радили, и усвојили Акциони план за медијску стратегију и формирали Радну групу за имплементацију тог Акционог плана и медијске стратегије. Формирали радну групу за безбедност и заштиту новинара. Ми имамо сталне састанке, потпредседница Владе, ресорни министар Маја Гојковић и ја имамо једном месечно састанке са том радном групом да видимо како Влада може додатно да пружи подршку.

Сутра је управо следећи такав састанак. Отворили смо на њихов захтев и на њихову иницијативу СОС линију за пријаве напада, претњи, увреда новинарима. На њихову иницијативу смо уврстили и новинаре и медијске раднике у приоритетне категорије за вакцинисање проти корона вируса и по томе смо једна од ретких земаља која је препознала медијске раднике као приоритетну категорију.

Радимо на платформи за пријаву насиља и за све информације за пријаву насиља. У сарадњи са ОЕБС-ом радимо на анализи Кривично-правног законика како би евентуално увели још једну категорију у Кривични законик, а то је напад на новинара. Тако да је много иницијатива. Припремамо састанак и молбу за састанак Врховним касационим судом како би они из угла медија, новинара рекли шта мисле да могло да буде боље у раду правосуђа.

Заиста некако дајемо све од себе. Има ту још много простора да се ради, али ја, и наравно Јадранка, са пажњом пратимо читаву ову дебату данас у Европском парламенту, у вези са напретком Србије. Ми смо спремни, то нам је један од кључних приоритета, рекла бих, у регионалну стабилност, кључни спољнополитички приоритет. Настављамо да радимо, а сада како ће све то даље да тече, заиста у највећој могућој мери зависи од држава чланица ЕУ. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Министарка Јоксимовић. Изволите.

ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Добро, основне елементе је председница Владе изнела, још само, дужна сам да кажем, неколико важних ствари, да би грађани разумели.

Дакле, та нова методологија није направљена због Србије, она је направљена пре свега због Северне Македоније и Албаније, као земаља које требало да уђе у приступни процес, и то се одлагало, као што знате. Неки сигнали према западном Балкану у прошлој години нису били позитивни, ни према коме са западног Балкана, али пандемија је, и доста је ствари пореметила.

Међутим, оно што је важно рећи то је да су председник Вучић и премијерка Брнабић прихватили нову методологију у тренутку када нико није ни знао како ће она да изгледа, ни како ће се она примењивати, чиме смо ми показали као Влада, дакле, и председник и Влада, велико поверење према добрим и искреним намерама ЕУ, у погледу кредибилности, веродостојности читавог процеса и показали да смо заиста партнери у том процесу, и очекујемо наравно, да ће и ЕУ, као важан партнер Србије у многим сегментима,

46/2 ЈЈ/ЛЖ

али пре свега као стратешки партнер у приступном процесу показати да је такође, била озбиљна око нове методологије. Ми смо неку разраду, као што сте ви рекли, отприлике, већ и добили. Та разрада сада иде на усвајање међу државама чланицама, које ће вероватно још да имају извесних упита, можда неких измена итд.

Суштина нове методологије јесте, да формализује нешто што је до сада била чињеница, а то је да је приступни процес дубоко и високо политички процес. То је политички процес, то није технократски процес. Он је у једном тренутку упао у чисту технократију, и то прилично склеротичну технократију, али тај процес, знате, технократски се завршава оног тренутка када завршите са скринингом.

Шта су скрининзи? Ви знате, то је Србија већ одавно урадила, упоредна анализа. Дакле, легислативног оквира у свим, у свим аспектима приступног процеса, и то је Србија одавно урадила. Након тога смо радили и примењивали стару методологију преговарања по појединачним поглављима, сада су поглавља груписана у шест кластера по сродности и она би требала да дају једну нову динамику и нови замајац. Али, суштина је у политичком вођењу процеса. То значи, да ће и овај, дакле, дом у коме вечерас седимо и расправљамо имати већу улогу у процесу европских интеграција.

Ослушкиваће се све што се говори о европским интеграцијама, начин на који се говори о европским интеграцијама. Пратиће се све што званичници Владе говоре и раде. Да будемо врло отворени око тога и не само према Србији, дакле, према свима у региону. Очекивања ће бити већа, захтеви ће бити политички сигурно већи, али ми смо на тај процес пристали зато што мислимо да у крајњој линији заиста добар за наше друштво. Да ли ЕУ сада има проблема? Има, има цео свет проблема, али не бисмо ми ни успели многе ствари да урадимо да нисмо били у приступном процесу. Ипак је ЕУ наш најважнији спољно политички али и спољно-трговински партнер, највеће инвестиције на крају и регионална стабилност у доброј мери зависи и од успешности европских интеграција свих у региону.

Нова методологија формализује неке ствари које су и до сада биле, као чињеница али које се нису тако називале. Већи ће бити уплив држава чланица, дакле, у припрему извештаја о напретку саме земље. Наравно, подразумева се Европска комисија јер и саме државе чланице, не заборавите наравно, да државе чланице имају и своје неке можда и билатералне агенде, имају и неке своје различите приступе. Тако да видећемо на који начин ће све то да се одвија.

Оно што је важно, то је да је Србија спремна на било коју врсту методологије. Ми смо показали да смо ефикасна земља, да смо солидарно друштво, отпорно друштво. Показали и у времену највеће пандемије да смо успели да се организујемо, да смо успели да заштитимо здравље наших грађана, да обезбедимо све што је неопходно. Наравно, очекујемо да ће и Ковакс механизам ускоро почети дакле за приступ вакцинама и куповину вакцина из Ковакс механизма ускоро почети да се примењује и за нас са западног Балкана, али Србија је свој део посла урадила. Показали солидарност са свима у ЕУ. Показали солидарност са суседима у региону. Бројне реформе из области владавине права и поред пандемије отпочели и спроводимо.

Морам само још да вам кажем да ће област владавине права који је о до сада био кључни сада бити додатно наглашен, додатно мерена и додатно, да кажем, политички сигурно интерпретирана. То је оно што је чињеница. Да ли је то лакше, да ли је то теже? Ја мислим да за Србију то није нешто што нисмо већ искусили али мислим да ће се политичко вођење процеса појачати. Мислим да је Влада, а и премијерка је то већ рекла, спреман на то. Имамо иначе већ доста спремних ствари у реформском процесу у оквиру кластера.

46/1 ЈЈ/ЛЖ

Питали сте за Међувладину конференцију. Међувладина конференција ће постати највиши ниво стратешког, политичког дијалога између кандидата и ЕУ. Она би требало да се одржи по најавама како је отприлике било чини ми се и договарано, да до краја јуна негде, до краја Португалског председавања буде одржана висока политичка Међувладина конференција где бисмо прецизирали све оно што су заиста најважнији елементи примене нове методологије али и у колико тај „нонпејпер“ о владавини права који се очекује негде, рецимо у мају месецу, покаже довољан напредак.

Мислим да напретка у Србији у области владавине права има и то значајно, онда бисмо можда могли да идемо и на отварање неког од кластера. Ми интензивно радимо на процени свих група, преговарачких поглавља по кластерима. Посебно за кластер три – инклузивни раст и компетитивност и кластер четири – зелена агенда дигитализација и транспортно-инфраструктурно повезивање.

47/1 ВС/МП 19.00 – 19.05

Према томе што се нас тиче спремни смо, реструктурирано Министарство за Европске интеграције. Преговарачки тим ће бити заправо тим за подршку преговорима Влади Републике Србије са координаторима кластера из ресорних министарстава, чиме ћемо ми показати политичку посвећеност процесу и ево могу само још да кажем и Народна скупштина ће и те како имати свој део посла и врло често, у предмету наших разговора буду управо активности Народне скупштине. Ви сте иначе председница Одбора за европске интеграције у парламенту тако да ћете и ви имати више одговорности и више посла. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Елвира, али пошто се налазимо на самом истеку овог рока, можете да кажете, али не знам да ли ће имати времена за одговоре. Према томе имате то право, али време говори другачије. Ајде брзо.

ЕЛВИРА КОВАЧ: Захваљујем.

Ја ћу некако симболично искористити три и два минута у три минута и онда после мене и онако нећете имати времена за коментар, али пошто уважена председница Владе споменула, мислим да сада, пошто овог момента објављују резултате гласања да ће Европски парламент је ових дана, тачније конкретно о Србији расправљају данас о Извештају заправо Одбора за спољне послове Европског парламента у Србији који је морамо то нагласити никада није био овако обиман, али никада није био ни овако политички настројен и критичан.

Мислим да је јако, јако чудан. Примедбе у потпуности излази из оквира преговарачких поглавља. То није извештај. Многе ствари нису везане за Европске интеграције Србије. Врло је застарели напротив, бирократске фразе су које не препознају реалност Србије.

Један од најгорих примера који ћете ми дозволити да баш конкретно прикажем је на пример тачка 41. која апелује на Владу Србије да грађанима пружи све релевантне информације о пандемији као и вакцинама и доводе се у питање статистички подаци везани за Ковид 19, док смо чули да смо ми заправо тренутно, када причамо о проценту вакцинације на милион становника први у Европи, седми у свету, а када причамо о земљама чланицама Европске уније проценти су много нижи, имају много више проблема.

Србија је земља у којој грађани могу да бирају од четири вакцине, тако да има, ово је само један једини пример јел има јако пуно критика и ако могу у име посланичке групе СВМ да нагласим да смо сви ми свесни да је овај Извештај у оваквој форми због политичких снага у Европском парламенту, зато што више и Пипилит и Европска народна партија, без обзира да су наши коалициони партнери ми у ИПП са њиховим дугогодишњим партнерима немају већину и управо због тога је требало направити неки шири компромис који је испао такав какав је, али да нагласим да су посланици мађарског ФИДЕСА управо због јако доброг односа, како ФИДЕСА, тако и Мађарске и Републике Србије, ако могу тако да кажем ипак смо ми неки мост су гласали против овог Извештаја, зато што сматрају да он заиста није на месту и зато што они желе искрено да помогну што брже учлањење Републике Србије у Европску унију, али мислим да је то у интересу свих нас па тако и војвођанских Мађара, Мађарске националне мањине коју ми овде заступамо и да кажем да Народна скупштина и посебно Одбор за европске интеграције Народне скупштине је спреман да и даље ради, наравно у сарадњи уз координацију са председником парламента и са Владом Републике Србије на испуњењу свих наших обавеза. Захваљујем.

47/2 ВС/МП

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Ја само желим да додам Елвира, да ја сам изненађен, што сте ви изненађени што је Европски парламент усвојио овакав текст.

Знате шта, ако имате код Ирене Вујовић у области заштите животне средине у тексту Резолуције стоји да су забринути за животну средину у Смедереву, Бору и не знам где још, Колубари или негде, где су само Кинези.

Значи у Београду се потрујте, а само тамо где су Кинези, то је проблематично.

Ја тражим од вас Елвира да Одбор за европске интеграције заседа и размотри тај извештај и да нам поднесете предлог о томе.

Можемо отворено да разговарамо о свему, а Србија је суверена и независна земља и ми ћемо сами доносити одлуке о томе како ћемо да радимо. Хвала вам пуно.

Е, сада пошто немамо више времена, ја се извињавам нисте стигли да одговорите, али завршавамо рад и заказујем дан за гласање за три минута, у 19.06 сати.



Видео (3)

Четвртак, 25. март 2021. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.03.2021.(I)

Четвртак, 25. март 2021. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.03.2021.(II)

Четвртак, 25. март 2021. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.03.2021.(III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4
среда, 10. август
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја