Сликарство

Мирко Рачки, Словенац, Српкиња, Хрватица и Црногорац, 1937.

На зидовима Скупштине налази се двадесет фресака које су, током 1937. године, урадили проверени мајстори декоративног сликарства и угледни уметници способни да се ухвате у коштац са великим форматима, одабрани на конкурсу расписаном претходне године. Задужени за бригу о градњи новог здања саветовали су да дела тематски буду примерена намени и стилски усаглашена са архитектуром и ренесансним узорима, а не да се вежу за византијско наслеђе,кубизам или експресионизам.

Владимир Филаковац, У брдима, 1937.

Велику алегорију рада, по димензијама најмонументалнију, насликао је у малој сали М. Менегело Родић, чувен по украшавању сплитских храмова и ентеријера јавних зграда. На дванаест пандантифа исте просторије, М. Рачки је, веома карикирајући ликове, извео по шест женских и мушких портрета у ношњама народа тадашње Југославије. Овај значајан представник сецесије и симболизма у хрватском сликарству, познат је по циклусу од пет великих композиција из живота Краљевића Марка (1910). Три од њих чуваНародни музеј у Београду, заједно са скицом Ослобођење, добијеном на поклон од Савезне скупштине (1959), коју је Т. Краљ, потврђен код осликавања цркава у словеначком приморју и околини Трста, требало да пренесе на чеони зид скупштинске велике сале, као највеличанственију глорификацију борбе за слободу која је довела до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца.

Мате Менгало Родић, Велика алегорију рада, 1937.

Нешто мањих димензија, а ликовно ближе захтевима времена, јесу фреске на зидовима кафе- клуба у приземљу. Обала и У брдима одражавају најбоље одлике поетике В. Филаковца, цењеног хрватског уметника и професора на академијама у Београду и Загребу, а и Госпосветско поље Р. Слаперника, чије историјске сцене красе јавне зграде у Љубљани. 

Рајко Слаперник, Арлекин, 1937.

У ресторану спрат ниже, исти,добро знан словеначки сликар је, у духу актуелних тенденција поетског реализма и модерних схватања, насликао Арлекине и Гозбу, а мање познат П. Петрович Сухачев, један из плејаде заборављених руских емиграната у Србији, Рибаре и Обед, помало анахроно, илустративно и, као што су чланови Комитета за градњу препоручивали, уз прихватање искустава Луке Сињорелија.

Игњат Јоб, Приморски мотив, 1921.

Штафелајних слика, као и нешто мало цртежа и графика, има само у мање доступним просторијама, јер су они најрепрезентативнији (кабинети и сале за састанке), опточени ламперијом и другим украсним детаљима. Језгро овог сегмента скупштинске збирке, која данас има деведесет шест предмета,зачето је портретима председника Народне скупштине. Први је поручен средином треће деценије од И. Тишова, осталих седам између 1935. и 1939. године од већ посусталог, али по академско реалистичкој вештини чувеног У. Предића. Судећи по годинама настанка, тада су могла да буду и набављена делаС. Аралице,Д. Глишића, П. Добровића, И. Јоба, М. Петрова, З. Петровић, В. Поморишца, К. Хакмана и С. Шумановића, сликара из матичних токова српске и југословенскеуметности, али није искључено да су и она приспела тек послеДругог светског рата.

Сава Шумановић, Предео из Шида, 1938.

Петар Лубарда, Предео из Црне Горе, 1949-1950.

Педесетих и шездесетих година под скупштинским кровом смештени су и до данас су остали радови корифеја свих крајева тадашње заједничке државе: Ђ. Андрејевић Куна, Д. Антић, Ј. Бијелића,Ј. Бифела, С. Богојевића,Л. Вујаклије, В. Димитријевића,Б. Илића, В. Јордана, Д. Кондовског,М. Коњовића, М. Кујачића, М. Курник, Л. Личеноског, П. Лубарде, П. Мазева, М. Б. Киара, П. Милосављевића, М. Милуновића, П. Омчикуса, С. Пејовића,О. Петлевског, Ђ. Поповића, М. Б. Протића, И. Радовића, Ф. Филиповића, С. Ходжића, И. Шеремета, Ф. Шимуновића и С. Шохаја.

Иван Радовић, Мотив из Војводине, 1950-их

Збирка је обухватала сто педесет шест дела од којих је, 5. октобра 2000. године, шездесет украдено или у пожару уништено, међу њима и она врло драгоцена дела наших доајена: С. Аралице, Б. Догана,П. Добровића, М. Кечића, М. Коњовића, П. Лубарде,М. Маканеца,П. Милосављевића,М. Милуновића, З. Петровић,Ђ. Поповића, З. Прице, М. Б. Протића, В. Свечњака, Б. Стевановића, И. Табаковића, М. Тодоровића, В. Филаковца,М. Челебоновића, Б. Шотре, М. Шуштарића и др. Иако је губитак ненадокнадив, Министарство културе Србије, убрзо потом, Скупштини поклонило тридесет девет слика, три скулпуре и једну таписерију. Реч је о делима савремених аутора:Б. Дамјановског, В. Дуњића, Ж. Ђака,Љ. Јанковића, А. Луковића, Б. Миљуша, Б.Михаиловића, П. Омчикуса, Љ.Поповића, Р. Рељића, М. Сковран, В.Станића, М. Станковића од Мачве, Т.Стевановића, З. Стојановић, У. Тошковића, М. Туцовића, А. Цветковића и других. Тако је колекција наставила да се развија, а захваљујући својим уметничким вредностима, незаобилазна је за сагледавање стваралачких домета у Србији и земљама некадашње Југославије.

Исмет Мујезиновић, Устанак Хусинских рудара, 1957.

Мешко Богдан Киар, Штит I, 1964.

Пеђа Милосављевић, Дубровник, 1959.

Мило Милуновић, Велики сто, 1958.

П У С Ч П С Н
26 27 28 29 30 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6
Среда, 26. јул
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја

Будите у току