11. јул 2013. Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

11. јул 2013. Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

Четвртак, 11. јул 2013.

Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

Председник Народне скупштине др Небојша Стефановић сазвао је Четврту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години, за четвртак 11. јул 2013. године, са почетком у 13 часова.


За ову седницу председник Народне скупштине утврдио је дневни ред:
1. Обраћање Народној скупштини Ранка Кривокапића, председника Скупштине Црне Горе и председника Парламентарне скупштине ОЕБС-а.

(Седница је почела у 13.15 часова. Седницом председава Небојша Стефановић, председник Народне скупштине.)


ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, отварам Четврту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години.
Ову посебну седницу сазвао сам да би се Народној скупштини обратио господин Ранко Кривокапић, председник Скупштине Црне Горе и председник Парламентарне скупштине ОЕБС–а.
Част ми је да, у име народних посланика и у своје име, поздравим господина Ранка Кривокапића, као и остале чланове делегације који присуствују данашњој седници: Његову екселенцију господина Игора Јововића, амбасадора Црне Горе у Републици Србији, господина Ивана Вујовића, шефа Кабинета председника, госпођу Јелену Давидовић, саветника председника и госпођу Јелену Митровић, саветника председника.
Молим господина Кривокапића, председника Скупштине Црне Горе и председника Парламентарне скупштине ОЕБС–а, да узме реч.
РАНКО КРИВОКАПИЋ: Уважени председниче Стефановићу, потпредседници, поштоване колегинице и колеге посланици Народне скупштине Републике Србије, изузетна ми је част да вам се обратим у име Парламентарне скупштине ОЕБС–а и у име Скупштине Црне Горе, први пут у једном националном парламенту откад сам изабран за предсједника Парламентарне скупштине ОЕБС–а.


Желио сам да тиме истакнем и посебно поштовање према граду у којем је још 1978. године одржан други од основних скупова тадашње Конференције о европској безбједности и сарадњи, и посебно поштовање Републици Србији, земљи која ће предсједавати у години јубилеја, четрдесет година од оснивања Организације за европску безбједност и сарадњу.
Имао сам ту историјску привилегију да под овим сводом сједим и дјелујем као посланик седам година, у два државна облика. Имао сам част борити се заједно са вама за мир, добро и грађанску демократију у тешком времену зла, које је било опхрвало некад заједничку нам домовину. Данас имам посебно задовољство да се у овом највишем дому демократије у Републици Србији, као први црногорски званичник од обнове независности, обратим и као предсједник највеће парламентарне скупштине на свијету, Парламентарне скупштине ОЕБС–а.
Срце тог избора је предана и искрена подршка балканских представника, чија је емоција, поштоване колеге из Народне скупштине Републике Србије, била посебно инспиративна за све посланике Парламентарне скупштине ОЕБС–а и користим прилику да им још једанпут захвалим на нашој заједничкој победи.
Но моја је емоција свакако и много већа када вам као предсједник Скупштине Црне Горе честитам отварање приступних преговора, историјски корак на путу Републике Србије ка ЕУ. То је потврда храбрости у доношењу најтежих политичких одлука и преданог рада који је Република Србија показала у годинама које је трасирао покојни премијер Зоран Ђинђић, а ви остали наставили до овог резултата. Ускоро ћемо заједно бити у преговарачким поглављима. На том путу Србија може на Црну Гору, као и вазда, рачунати.
Поштовани народни посланици, ОЕБС је данас највећа регионална безбједносна организација у свијету, која окупља 57 земаља и има својих 19 мисија на терену, пружајући кључни допринос у три димензије – људској, војно-политичкој и економско-еколошкој.
У оквиру бројних покушаја и иницијатива, са циљем јаснијег обликовања улоге ОЕБС-а у савременим глобалним политичким околностима, свакако да је Хелсинки плус 40 процес посебне обавезности за све чланице. Србија ће га водити до самог краја.
Хелсинки плус 40 је процес и најновији покушај да се реализује визија и улога ОЕБС-а у евроатлантским и евроазијској безбједносној архитектури и повећа њена ефикасност. Исход овог процеса треба да означи нову епоху развоја ОЕБС-а, данашњу организацију реформише, продуби постојеће компаративне предности, ојача међусобно повјерење, обезбједи механизме за договор и одговор на нове изазове, те да превазиђе актуелне функционалне проблеме који умањују ефикасност и организацију дјеловања.
Хелсинки је далеке 1975. године био одговарајући и свеобухватан одговор, са видљивим резултатима, на изазове које је наметнула једна епоха. Хелсинки 40 плус треба да реафирмише улогу ОЕБС-а данас, у не мање изазовним временима.
Овај, као и сви други процеси чија реформа лежи у сржи ОЕБС-а, може бити достојно дочекан једино ако знамо да међународно безбједносно окружење није униформно и хомогено. Долазимо из земаља различите традиције, политичке културе, али и предрасуда. Све то води и до различитих очекивања од ове јединствене организације мултилатералне сарадње.
Колико год знали да се тражи снажно тимско лидерство, исто тако знам да нашој организацији, као уосталом и свакој другој, може бити добро само ако цјелина тежи добру. Том циљу заједништва бићемо ближи само ако будемо међусобно уважавали, разумјели једни друге. Том циљу бићемо ближи тако што ћемо наше односе градити на кооперацији, а не само на пукој коегзистенцији, што је доста често резултат недовољне спремности да се иде корак напријед.
У већем дијелу подручја које покрива ОЕБС финансијска криза повећава ризик од могуће политичке нестабилности. То такође може довести до повећања напетости међу земљама сусједима. Као резултат смањења перспективности и напретка у подручју економије и људских права, безбједност се поново намеће као незаобилазна тема. У годинама које су пред нама Парламентарна скупштина ОЕБС-а ће имати за циљ да обезбиједи и ради на афирмацији и потврди своје јединствене улоге на међународној политичкој сцени.
ОЕБС може себи дозволити да буде статичан само на једном пољу, пољу очувања већ утемељених вриједности. Те вриједности морају остати неспорне, посебно сада више него икада, када је међународни контекст под интензивним промјенама.
Поштоване колеге народни посланици, Мисија ОЕБС је стална помоћ Републици Србији у изградњи самосталних, одговорних и ефикаснијих демократских институција, посебно на подручју владавине права, људских права, слободе медија, спровођења закона и заштите животне околине. Такође, наш циљ је подршка цивилном друштву и подстицању регионалне сарадње и помирења који је допринос одрживом безбједносном и стабилном друштву свих грађана Србије.
Кроз програм Парламентарне скупштине који је ОЕБС спроводио желимо подржати рад посланика у циљу јачања њихове законодавне и, посебно, контролне улоге. Парламенти снажно јачају своју виталност кроз програме стручног усавршавања запослених. На њих често заборавимо, а они су снага која нам даје и додатно ојачање.
Данас парламенти постају значајни центри истраживања и анализе. То је основа на којој посланици могу изградити своје ставове и заступати оне најбоље из компаративних анализа како бисмо легислативом наша друштва чинили бољим и угоднијим за живот.
Парламентарна скупштина ОЕБС-а ће у овом мандату посебну пажњу усмјерити ка пројектима е-парламента, како бисмо омогућили што транспарентнији и ефикаснији рад највећих законодавних тијела и честитам вам на већ "лајв скринингу" ваших сједница, ваших радних тијела и вашој пуној доступности јавности на интернету, што је још један доказ како парламент и парламентаризам снажно напредује у Србији.
Парламенти морају имати широко отворена врата за грађане, цивилни сектор праћен будним оком слободне јавности. На тај начин ћемо осигурати да парламент буде ушће богатства различитих ставова, струка, зарад што бољих резултата које ће друштво осјећати.
Буџет ОЕБС-а за Србију од 2002. до 2013. године био је више од сто милиона евра, што недвосмислено показује да је ОЕБС и те како исказао вољу и спремност да улаже и помаже процесе у Републици Србији.
Уважене колеге, потребно је истаћи да је Србија остварила значајан напредак у области владавине права и заштите мањина, као и борби против корупције и организованог криминала. Такође је видљиво и све значајније учешће Скупштине у раду Парламентарне скупштине ОЕБС, Савета Европе и других међународних организација. Ови примери одсликавају унутрашње јачање институција у Србији и у политичком систему земље, што води и значајној парламентарној дипломатији.
Добијање датума преговора за учлањење у ЕУ храбри учлањење у ЕУ и даје позитивну снагу да Београд и Приштина и у парламентарним капацитетима отпочну међусобне дијалоге. Тај дијалог у самом свом циљу мора имати компоненту безбједности, што је основни циљ и темељ ОЕБС-а, који ће водити вишеслојној нормализацији односа у региону. Народна скупштина Републике Србије мора рачунати на савјетодавну и стручну помоћ ОЕБС-а на њеном путу у даљим реформама и снажењу. Парламенти, посебно у овом дијелу Европе, имају кључну улогу као генератори мира, стабилности и помирења.
Поштоване колеге, у подручју ОЕБС-а парламенти су значајно јачали своју улогу у политичким системима у последњих неколико година. Лисабонски уговор, као и развој парламентарних система у новим демократијама, какве јесу наше, веома доприноси јачању надзорне улоге парламента, као и јачању парламентарне дипломатије наших земаља.
Парламенти под притиском кризе почињу увиђати да ће без њихове снажне контроле улога кризе и криза сама по себи можда постати и нормалност. Изазову кризе, очигледно је, уобичајени политички практичари не могу одговорити. Практичари одржавају ствари док функционишу, али немају способност да их мијењају.
Из овог стања појединачно, а ни заједно, бојим се, нећемо моћи изаћи без снажног лидерства и визије. А његов основ је јака парламентарна демократија; без ње нема ни снажног лидерства и визије.
Менаџерске владе кризу су претвориле у појам више силе, а криза је резултат погрешних политичких одлука, никакве више силе. Парламенти зато морају бити мјесто које ће отворити просторе непријатних истина и узети одговорност болних промјена.
Ми парламентарци смо бирани да градимо путеве сигурне будућности, а не тренутне вољености. Мандат на памет, памет која гради своју позицију на четири године није достојна посвећености на коју смо се обавезали према грађанима који су нас бирали. Често се губи из вида да су парламенти извориште демокрације и легитимитета. То често пренебрегава јавност, а и наше колеге из извршне власти, који свој легитимитет црпе из парламента. Ми на овим просторима знамо добро ту изреку – кад се вода замути, вратимо се њеном извору, а то је сасвим сигурно демократији и парламентаризму.
Поштовани народни посланици Републике Србије, данас читав наш регион стреми ка ЕУ управо кроз повратак трајним вриједностима, заједништву, толеранцији и друштвеној правди, тековинама које су једно истинско непролазно наслеђе европске цивилизације.
Након распада заједничке нам домовине прошли смо кроз најгрђе двије деценије самосталних одлука јужнословенских народа. Виђели смо да нејединство води у несрећу, док несреће накнадно поново враћају људску потребу зближавања оних који су више од 70 година стварали много тога и много заједничког добра који смо лако заборавили у једном периоду.
Срби и Црногорци имају посебну обавезу да своју много пута доказану блискост искористе да једном завазда осуде и лоше политике које су се десиле у међусобним односа. Наше чојство и јунаштво историјски нас обавезује да се суочимо са својим дјелима и недјелима. Затварањем историјских спорова дајемо пример осталима на западном Балкану и тиме отварамо нове могућности пуне заједничке посвећености региона тешким изазовима будућности.
Знамо већ да без правде нема ни повјерења ни трајне стабилности. Нама, Јужним Словенима, и осталима на западном Балкану, данас у дану европског сјећања на Сребреницу, али и све невине жртве балканских сукоба, а било их је на свим странама, треба јединство у заједничком прогресивном и еманципаторском пројекту. Оно је много важније од јединства које обезбјеђују заједничке границе некад јединствене државе. Ма како се једноставна и сама по себи разумљива чинила та лекција, наша историја је доказ да је ми још увек нисмо добро научили. Бранећи границе исцртани у прошлости, одвећ смо често и одвећ лако одрицали се будућности.
Сарадња, свијест о заједничком добру, воља да се сусједов успјех прихвати као свој и као мотив за своје, политика равноправности која је нужна за трајне добре односе, то је, вјерујем, будући политички портрет нашег региона. Добро сваког од нас чини добро свима нама, посебно када се то дешава у нама у блиској Србији. Ми не можемо учинити бољом нашу историју, али морамо узети одговорност за нашу садашњост и будућност. Велики Милош Црњански нам је давно поручио – срећни народи гледају у будућност.
Поштовани, зато ми дозволите да своју бесједу завршим чисто по црногорски – нека је вјечна Србија. (Аплауз.)
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем господину Ранку Кривокапићу, председнику Скупштине Црне Горе и председнику Парламентарне скупштине ОЕБС.
Закључујем Четврту посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години. Хвала вам.
(Седница је завршена у 13.30 часова.)


Видео (1)

Четвртак, 11. јул 2013. | Четврта посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 11.07.2013.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
понедељак, 14. октобар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја