3. децембар 2015. Седми састанак Парламентарног форума за енергетску политику Србије

3. децембар 2015. Седми састанак Парламентарног форума за енергетску политику Србије

Четвртак, 3. децембар 2015.

Седми састанак Парламентарног форума за енергетску политику Србије

Парламентарни форум за енергетску политику Србије , у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу – ГИЗ, одржао је 3. децембра Седми састанак, на којем су разматрана искуства и могући модели финансирања пројеката за унапређење енергетске ефикасности у зградарству у Републици Србији.


Састанак је организован уз подршку ГИЗ пројекта „Енергетска ефикасност у зградарству у Србији“, који, у првом реду, за циљ има да пружи помоћ у припреми модела енергетске рехабилитације зграда.

Отварајући састанак, председница Парламентарног форума за енергетску политику Србије проф.др Александра Томић истакла је да је, са повећањем потреба за енергијом и растућом ценом енергената , данас прилика да се говори о питању свакодневнице свих нас заједно, а коју сачињавају рационално коришћење енергије и унапређење енергетске ефикасности.

Томић је, том приликом, подсетила да је парламeнт већ донео законска решења која се односе на рационално коришћење енергије,као и да је дефинисан буџет. У складу са тим, она је оценила да је данас прави тренутак да се чује како су развијене државе, у овој области привреде, регулисале систем финансирања, и како то можемо применити у Србији.

Присутнима се обратио и потпредседник Народне скупштине и члан Форума Верољуб Арсић, који је нагласио да је ефикаснијом производњом енергије из доступних и обновљивих извора, са планираним и исплативим пласманом могуће успоставити одрживи енергетски систем. Он је истакао да је стратешки приступ у енергетици пут смањења еколошких претњи и економских трошкова. „ Стандарди енергетике у свету се, у великој мери, тичу енергетске ефикасности, а то је за Србију релативно нова област која тражи одређена улагања и одређене промене, али нуди и одређене шансе а да бисмо постали конкурентни другим развијеним земљама, ово питање подразумева стварање нове индустрије, нове опреме, отварање нових радних места и запошљавање нових људи, као и развој привреде“, навео је Арсић , закључивши да ће Република Србија прихватити обавезе, усклађујући се са енергетском политиком Европске Уније, као и да ће себи зацртати, како је навео, врло амбициозне циљеве, када се ради о учешћу обновљивих извора енергије у укупној потрошњи електричне енергије и порасту енергетске ефикасности.

У име Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре говорио је Радојко Обрадовић, који је најпре изразио задовољство што питање о коме се данас дискутује изазива велико интересовање и у Народној скупштини, а и на осталим нивоима власти. „Када се први пут говорило о енергетској ефикасности, постављала су се три питања прво да ли је то потреба, друго да ли је то обавеза која нам се намеће и као треће питање да ли је то екстраваганција. Временом се испоставило да је енергија, која је нама увозна компонента, веома потребна, да је морамо рационално користити јер је има све мање, да имамо обавезе н само према енергији и финансијама, већ и према животној средини“, закључио је Обрадовић, поздравивши, у првом реду, активно ангажовање председнице и чланова Форума односно Народне скупштине што су активно приступили овом процесу, јер, како је навео, унапређење енергетске ефикасности представља нашу приоритетну потребу.

Ренате Шиндлбек, руководилац ГИЗ пројекта „Енергетска ефикасност у зградарству“, током уводног излагања изразила је задовољство што данас, у Народној скупштини, има прилику да говори о овој врло важној теми, нагласивши да очекује да ће данашња дискусија допринети увођењу нових финансијских сценарија за побољшање енергетске ефикасности у Србији.

Она је изнела податак да су у Европској Унији зграде задужене за 40 одсто потрошне енергије, као и то да би се, унапређењем енергетске ефикасности зграда, та цифра могла смањити за око 5 одсто. Из тог разлога, како је навела, није зачуђујуће зашто земље чланице ЕУ развијају различите моделе и проналазе различите начине финансијске подршке како би се побољшала енергетска ефикасност у зградарству, наводећи да сматра да је то у Србији велики изазов из разлога што је тренутно у Србији потрошња енергије четири пута већа него што је просек у ЕУ.

„Србија зависи од увоза енергије и због тога је унапређење енергетске ефикасности једно од најважнијих развојних могућности“, рекла је Шиндлбек истакавши да би се, уколико би се то урадило, добио велики утицај на разне аспекте привреде.

„Грубе процене показују да би се санацијом зграда којима би се постигли минимални стандарди енергетске ефикасности, износили неколико милијарди евра а реалност је таква да ова врста пројеката не може да се финансира само од крајњих потрошача. Земље ЕУ су развиле различите механизме и фондове како би унапредили енергетску ефикасност у зградарству и када се сагледа структура и потенцијал тих фондова јасно је колико је важна улога владе у постизању циља енергетских уштеда и смањења емисије угљендиоксида“, оценила је Ренате Шиндлбек.

Присутнима су се обратили Ден Стањашек из Европског института за перформансе зграда (Building Performance Institute Europe), који је говорио о расположивим европским фондовима, као и др Михајло Бабин и Милош Ерић из Групе за развојне политике (Факултет за економију, финансије и администрацију- ФЕФА), који су узели учешће излагањем о финансијским моделима за рехабилитацију постојећег стамбеног фонда и искуствима 12 европских земаља, након чега је уследила дискусија.

Уз председницу Парламентарног форума за енергетску политику Србије проф.др Александру Томић, у дискусији је учествовао и потпредседник Народне скупштине и члан Форума Верољуб Арсић.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2