Дрецун је на почетку састанка изразио задовољство поводом организовања првог састанка са Посланичком групом пријатељства и амбасадора САД у актуелном сазиву, изражавајући наду да ће две стране наставити континуиран дијалог, те да Србија посебан значај придаје односима са Сједињеним Америчким Државама. „Од виталног интереса за наш народ и нашу државу јесте партнерство са САД, а ако је судећи по изјавама наших и америчких званичника, то партнерство поприма један стратешки оквир“, изјавио ке председник Групе. Истакао је да је његов циљ да амбасада и ПГП својом сарадњом дају допринос у развоју односа две земље, најпре сусретима парламентараца, и да комуникација два парламента треба да буде један од стубова стратешког партнерства. „Чини ми се да упркос развијеним и историјским дипломатским односима, ипак постоји неразумевање и стереотипи са обе стране у јавности и зато је од виталног значаја да што чешће разговарамо, отварамо значајне теме и међусобно се боље упознајемо“. Изнео је и податак да је економска сарадња Србије и САД у успону и да 30 000 српских грађана ради у америчким предузећима која послују у нашој земљи. Дрецун је амбасадору предложио иницијативу која би подразумевала отварање спомен собе операцији Халијард, наводећи да постоји преко 2000 фотографија које нису познате јавности, а које сведоче о овом догађају, те да зна да и америчка војска ову операцију карактерише као једну од најхрабријих операција спашавања пилота у Другом светском рату.

Дрецун је искористио прилику да са амбасадором разговара и о нашој Аутономној покрајини Косову и Метохији, наводећи да поред тога што су САД признале једнострано проглашену независност Косова, сматра да овај потез није чинилац стабилизације у региону, чему сведоче и свакодневни напади на српско становништво на подручју КиМ. „Желим да вам образложим нашу позицију на Косову и Метохији. Апсолутно смо опредељени да на миран и политички начин решавамо питање наше покрајине, све друго су дезинформације. Приштина води хибридну операцију са покушајем да оптужи Београд за деструктивне активности, дестабилизујуће и агресивне намере. Оно што је за нас приоритет јесте формирање Заједнице српских општина, јер нам је тај институционални механизам, који би Приштина признавала, неопходан како би српски народ могао да опстане и буде равноправан са грађанима албанске националности,“ истакао је Дрецун. Додао је да је српски народ на КиМ деградиран и да се институције које привремено функционишу на овом подручју, према Србима односе као према грађанима другог реда. Подвукао је да је заустављање терора над Србима, посебно на северу Косова, ургентно питање, те да је знак за упозорење и исељавање 15 одсто српског становништва са ове територије, након доласка Аљбина Куртија на власт по други пут. Навео је да би овакав тренд могао да се настави и да Србија очекује подршку САД по овом питању. „Степен остварености људских права српског становништва на КиМ је изузетно низак, ако уопште и постоји“, указао је Дрецун, скренувши пажњу и на чињеницу да стварање такозване косовске војске представља још један фактор угрожавања Срба. Исказао је и забринутост намером приштинске стране која жели да ову војну формацију постави на сам север КиМ, уз административну линију и тако омогући преливање дестабилзујућих активности према југу Централне Србије. Дрецун је ову тему закључио ставом да предлог француско-немачког споразума није неутралан, за разлику од статусно неутралних разговора који се воде у бриселском дијалогу.

Председник Групе говорио је и о парламентарној сарадњи и истакао да српски кокус који је бројао 30 чланова 2004. године у Конгресу Сједињених Америчких Држава, сада броји само шеснаест. Навео је да је задатак Групе да се овај тренд промени, уз подршку америчке амбасаде, како би се недоумице и стереотипи у вези нашег народа појаснили и разрешили.

Изразио је задовољство сарадњом Србије и Америке у области одбране, добрим везама са Националном гардом Охаја и позвао амбасадора да пренесе поруку америчким конгресменима да је Србија опредељена за мир и решена да се односи две земље развијају у пријатељском амбијенту. Навео је да ће у наредном периоду организовати јавна слушања ПГП и позвао амбасадора да присуствује и допринесе овој сарадњи.

Амбасадор се захвалио на отвореном и искреном разговору са члановима ПГП и навео да поред тога што по неким питањима две земље не деле исте ставове, не значи да две земље не могу бити пријатељске. Он је навео да Србија и Америка имају више сличности него разлика и да две земље треба да се фокусирају на области од заједничког интереса. Изразио је веру да Србија и Америка могу заједничким деловањем много да учине једна за другу и да не смеју да дозволе да их различити ставови у неким питањима спречавају у томе. Сложио се саговорницима да је комуникација од кључне важности за стратешко партнерство и представља основ за међусобно разумевање и поштовање, а да парламенти представљају у томе веома важан фактор. Истакао је да ће чим се председнички избори у САД заврше, ступити у везу са конгресменима и сенаторима САД, како би дошло до састанка и контаката. Хил је такође исказао задовољство добрим везама у области одбране и додао да и САД жели мир, како у Европи, тако и у свету. Амбасадор је истакао да Америка снажно подржава дијалог Београда и Приштине, као и оснивање ЗСО, те да се енергично супротстављају блокади српске робе од стране Приштине. Захвалио се на предлогу за оснивању собе операције Халијард и додао да је од велике важности да грађани обе земље буду свесни историје које Србија и САД деле. Истакао је став да две земље могу урадити много више на пољу економске сарадње и да је задатак обе стране, не само да гледају у прошлост, већ да граде садашњост и стварају нови историју.

Чланови ПГП са амбасадором су разговарали и о различитим видовима сарадње, културној размени и повезаности два народа. Било је речи и о реформама изборног процеса у Србији, а амбасадор Хил одао је поштовање председници Народне скупштине Ани Брнабић на посвећености овом процесу.

Учешће у разговору узели су и чланови Посланичке групе Ђорђе Станковић, Ана Јаковљевић, Александар Ђукић, Радослав Милојичић, Наталија Стојменовић, Сташа Стојановић, Оља Петровић, Милош Гњидић, Зоран Драгишић, Бранислав Јосифовић, Марко Милошевић, Бранко Вујковић, Владимир Ђорђевић, Угљеша Мрдић, Слободан Петровић, Иван Рајичић, Ана Ераковић, Мирослав Петрашиновић, Ана Миљанић, Горан Спасојевић и Славица Радовановић.