Председница ПГП са Немачком Весна Марковић истакла је да је главни спољно-политички циљ Србије чланство у ЕУ и напори свих институција у Србији су усмерени у том правцу. Она је информисала представника немачког Mинистарства за финансије о улози Одбора за европске интерације у процесу придруживања, посебно код утврђивања преговарачких позиција Србије по поглављима и контроле усклађености законских прописа са европском регулативом.

Марковић се у разговору посебно осврнула на привредну сарадњу Србије и Немачке, имајући у виду да немачке компаније у Србији запошљавају преко 30.000 радника. Она је нагласила да би за даљи развој српске привреде било значајно оснивање царинске уније на Балкану и изразила очекивање да ће то бити једна од тема на наредном самиту у оквиру Берлинског процеса, који ће се одржати у Лондону. Она је додала да се нада инвестицијама Немачке у нове технологије у Србији, посебно у ИТ сектор, што би проширило сарадњу двеју земаља.

„Чланство у ЕУ и оснивање царинске уније на Балкану су повезани процеси, јер Србија жели да постане чланица ЕУ са стабилном економијом. Такође, царинска унија није замена за процес европских интеграција, већ пречица до ЕУ“, поручила је председница ПГП са Немачком.

Председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава др Александра Томић навела је да су међу првим отвореним поглављима у преговарачком процесу са ЕУ Поглавље 32 (финасијски надзор) и Поглавље 5 (јавне набавке), што говори о доброј сарадњи са Европском комисијом, али и о напретку Србије у овим областима. Такође, припремљене су преговарачке позиције за Поглавље 29 (царинска унија) и Поглавље 33 (финансијске услуге). Она је додала да је Србија у усклађивању прописа са ЕУ у области финансија доста напредовала, те су створени услови за реализацију идеје царинске уније на Балкану, која омогућава обједињавање тржишта и несметан проток роба и услуга.

„Питање заједничког тржишта на Балкану је важно питање за ЕУ, а ми мислимо и за саму СР Немачку“, поручила је Томић.

Мартин Хајперц, који је у Савезном министарству за финансије СР Немачке задужен за питање будућности ЕУ и Брегзит упознао је саговорнице са новим концептом планирања буџета ЕУ након изласка Велике Британије из ње. Он је оценио да актуелни начин финансирања ЕУ неће моћи даље да се примењује, те је Брегзит прилика за предлог реформског процеса финанирања ЕУ, што подразумева преструктурирање и квалитативне промене, односно комбинацију јавног финансирања, кредитирања и приватног финансирања. Он је навео да ће се нов начин финанирања ЕУ примењивати и на земље које нису чланице, а Европска инвестициона банка имаће значајну улогу и том процесу.

Посету представника Савезног министарства за финансије СР Немачке Народној скупштини подржала је Фондација Конрад Аденауер у Србији.