„Поново се у писаним медијима могу прочитати стравични описи овог догађаја са позивањем на „сазнања од надлежних“. Данима се наша јавност до ситних детаља обавештава о злостављању малолетног детета од стране оца, не водећи рачуна о томе како се то дете осећа када на насловним странама чита о несрећи која га је задесила. Да ли медији на овај начин помажу детету или је циљ оваквог извештавања привући пажњу и повећати тираж? Оваквим извештавањем постиже се само то да јавност буде згрожена, како самим гнусним описом злочина, не улазећи у истинитост изнетих навода, тако и сензационалистичким извештавањем које не води рачуна о жртви, па чак ни у случају када је то дете. Такође, ако су тачни наводи медија да су податке добили од „надлежних“, поставља се питање одговорности за изношење ових информација у јавност, што наноси додатну бол жртви и сигурно не може да допринесе судском решавању овог случаја.

Свакако да су медији важни у борби против сваке врсте насиља, а поготово оваквог монструозног сексуaлног злостављања властитог детета. Међутим, циљ било какве медијске кампање треба да буде заштита жртава. Зато апелујем на медије да пронађу прикладнији начин да јавност упознају са оваквим догађајима. С друге стране, веома је важно да су школа, ученици, наставници и психолози, реаговали на прави начин чим су дошли до сазнања да постоји сумња сексуалног злостављања детета и на тај начин спречили могућу још већу трагедију.“