15. фебруар 2013. Прва свечана седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

15. фебруар 2013. Прва свечана седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

Петак, 15. фебруар 2013.

Прва свечана седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

Председник Народне скупштине мр Небојша Стефановић сазвао је Прву свечану седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години за петак, 15. фебруар 2013. године, са почетком у 16,00 часова.


Свечана седница сазвана је поводом обележавања Сретења - Дана државности Републике Србије.
Отварајући свечану седницу, председник Народне скупштине поздравио је, у име народних посланика и у своје име, председника Републике, председника и чланове Владе, Његову светост патријарха српског Иринеја, часне оце и представнике верских заједница у Републици Србији, чланове дипломатског кора, представнике државних институција и добитнике одликовања Републике Србије.
Химну “Боже правде” извео је хор Прво београдско певачко друштво, а затим се присутним гостима обратио председник Републике Томислав Николић:
“Даме и господо народни посланици,
Ваша светости, часни оци,
Ваше екселенције,
Даме и господо,
На данашњи дан, пре 209 година, подигнут је Први српски устанак, а пре 178 година, донет је Сретењски устав, први демократски устав Србије.
Успеси у Првом и Другом српском устанку, у европској историји познатим као "српска револуција", омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду постављени темељи модерне српске нације и државе.
Сретењски устав је садржао најсавременија цивилизацијска решења тог времена. Њиме је у Србији утемељена демократија и створен основ за решавање важних питања тадашњег српског друштва као што су национална еманципација, разбијање феудалних установа и људска права.
Устав је рађен по узору на француске уставне повеље из 1814. и 1830. године и белгијски устав од 1831. године. Jедан је од првих демократских устава у Европи и показује како је у Србији, чим су се стекли услови, стварана организована држава, заснована на основним начелима правде.
Устав је усвојен на заседању Народне скуштине одржаном 15. фебруара 1835. године, на велики хришћански празник Сретење. Скупштина је заседала у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине.
Уставом је Милош ограничио своју власт рекавши: «Заклињем се светом, једносушном и нераздјелном Тројицом да ћу Устав књажевства Сербије држати точно и совјестно у цјелости и да ћу сваког придржавати да га такође у цјелости држи;
да ћу бранити неповредивост православне восточне церкве у Сербији,
да ћу свим силама и средствима чувати цјелост Сербије и обштенародну слободу личности, и безбједност имања и права сваког Србина;
а најпосле, да ћу се свакојако старати, да обезбједим и узвисим благостојаније и свега народа српскога воопште и свакога Србина понаособ. Тако ми Бог помогао!»
Посебан одељак Устава посвећен је личним правима грађана: неприкосновености личне слободе, неповредивости својине, слободи вероисповести. Посебна пажња посвећeна је једнакости и праву на избор живљења.
Устав садржи и одредбе које се односе na одређен број процесних права, као што су: ne bis ne idem, nulum crimen sine lege, право на жалбу вишој власти, забрана ретроактивности закона.
Устав експлиците забрањује ропство стипулишући: „Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао”.
Међутим, усвајање Сретењског устава није наишло на одобравање у иностранству. Приговориле су како је незамисливо да Србија има устав какав нема већи део европских земаља. Постављало се чак и питање - шта ће Србији министарства, међу њима министарство иностраних дела, и шта ће Србији застава.
Било је по њиховом мишљењу револуционарних елемената, који су дошли пре свега из Француске. Затражили су његово суспендовање образлажући свој захтев једноставном сентенцом „ Устав треба мењати, јер је унео француски расад у турску шуму“.
Кнез Милош је повукао објављени устав. Желео је да самостално води своју државу, испунио је захтеве свог народа, али је морао да се покори вољи сила од којих је зависио.
Зато је историјски пут српске уставности био посут трњем, пун успона и падова, брисан ветровима са истока и запада. На уставе Србије, народне или октроисане, савремене и мање савремене, утицало је историјско бреме вишевековне зависности од туђе воље, или боље рећи самовоље.
На нашу правну традицију можемо да будемо поносни, без обзира на тешке историјске околности. Од Душановог законика, шест самосталних устава које је Србија имала као кнежевина, а затим као краљевина, донетих 1835, 1838, 1869, 1888, 1901, 1903, до савремених устава и важећег из 2006. године, Србија има светлу традицију која нимало не заостаје за оном у другим европским земљама.
Томе су највише допринели наши обичаји, које су нам преци, некада у песмама некада у предањима, преносили са генерације на генерацију, као и универзалне вредности које су уткане у суштину нашег бића.
Обичаји су основни извор сваког нашег прописа, закона, устава. Зато су код нас неприкосновени: поштење, поштовање других, патриотизам, слободољубље. Тако је у Србији вековима...., било и биће.
Снага устава произилази из спремности и одлучности сваког грађанина да га брани. Без подршке грађана уставна права би била загарантована само на папиру, као списак лепих жеља.
Обавезани речима и делима великих предака, који су у изузетно тешким околностима успевали да сачувају нашу отаџбину, и данас морамо да одбранимо Србију, лепу демократску државу, саткану од жртава свих који су пали бранећи је.
Да сачувамо Србију у оквиру њених граница.
Можда ће сутра неке ''умне главе'' извргавати подсмеху ове моје речи. Написаће и изрећи да су жртве и искушења бесмислени. Србија је демократска земља у којој је и то могуће.
Волео бих када би им узор били они који о својој држави пишу или говоре а живе у државама чланицама Европске Уније, рецимо.
Променила се Србија, дозвољава свакоме да гласно и некажњено искаже сваку своју мисао.
Да је оваква Србија постојала раније, ја никада не бих због изговорених речи био у затвору.
Да је оваква Србија постојала раније, многи би одавно били у затвору због извршених кривичних дела.
Али, и после најтамнијих ноћи свиће ново јутро; изборили смо се за демократију, боримо се против криминала, боримо се да запослимо Србију, преговарамо са привременим институцијама у Приштини, са правом очекујемо датум за преговоре са Европском Унијом.
Не смемо да губимо наду и нећемо да прекинемо праведне напоре за очување наше територије и идентитета. Нашег срца и душе: Косова и Метохије.
И данас су актуелне речи књаза Милоша и свих који су пре нас стварали Србију као државу у којој се живи на основу демократског Устава.
Зато вам кажем: Изабран сам да браним Србију придржавајући се тачно и савесно устава Републике Србије, не постоји нико други кога бих слушао.
Очекујем да и Ви, изабрани представници грађана, све своје напоре усмерите ка заједничком циљу: очувању нашег бића у нашој земљи, поносној Србији.
Свим грађанима Србије честитам Дан државности!
Хвала!”
Поводом Дана државности, председник Републике Томисав Николић одликовао је заслужне појединце и институције. Председник Комисије за одликовања проф. др Оливер Антић прочитао је указе, а председник Републике уручио је одликовања која су добили: Основна школа “Лазар Саватић”, Прво београдско певачко друштво, пуковник Томислав Бећаглавић, Институт за физику, директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, шахисткиња велемајстор Милунка Лазаревић, Фонд Б92 за акцију “Битка за бебе”, драмска уметница Марија Црнобори и Народна библиотета Србије. Постхумно су одликовани пилот Горан Савић, старији водник прве класе Славиша Марковић и старији водник прве класе Небојша Милић.
У име награђених, присутнима се обратио се Дејан Ристић, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије.
Песмом “Востани Сербие”, у извођењу Првог београдског певачког друштва,
председник Народне скупштине мр Небојша Стефановић закључио је Прву свечану седницу Народне скупштине Републике Србије.


Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2