Уторак, 20. октобар 2009.

Прва Посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2009.години

Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић сазвала је Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2009. години за 20. октобар, са почетком у 16,10 часова, за коју је утврдила следећи дневни ред: 1. Обраћање Народној скупштини председника Руске Федерације, Дмитрија Анатољевича Медведева.



Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић сазвала је Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2009. години за 20. октобар, са почетком у 16,10 часова, за коју је утврдила следећи дневни ред:


1. Обраћање Народној скупштини председника Руске Федерације, Дмитрија
Анатољевича Медведева.


Седници су поред народних посланика присуствовали шефови дипломатије Републике Србије и Руске Федерације Вук Јеремић и Сергеј Лавров, чланови делегације Руске Федерације, представници републичких органа, институција и организација, као и дипломатски кор.

Председник Руске Федерације Дмитриј Анатољевич Медведев је, обраћајући се народним посланицима, честитао 20. октобар, Дан ослобођења Београда од фашистичког окупатора, истакавши да је тај празник уписан у заједнички летопис наше победе. У Србији се чува сећање на све оне који су дали своје животе за њено ослобођење. Уверио сам се у то данас, када сам полагао цвеће на Гробље ослободилаца, где су сахрањени совјетски војници и официри, рекао је председник Медведев и додао да жели да захвали народу Србије на одговорном и племенитом односу према историји Другог светског рата. Србима, по речима Медведева, не треба објашњавати на чијој страни је тада била правда.

Храбро и самопожртвовано сте се борили против фашиста, али такав отпор нацистима, као што се зна, није се пружао свугде, јер је читав низ држава у Европи, не само подржавао, него и ратовао на страни Хитлеровог режима, док су неке земље изабрале колаборационализам, методично потпомажући Хитлерову ратну машину својим испорукама. Морамо отворено да кажемо да је одговорност таквих политичких режима, такође, очигледна. Да није било такве подршке, број жртава фашизма могао би бити другачији. Кажем то не да бих узбудио фантоме прошлости, тога се треба сећати, поготово они који сада покушавају да прекроје историју за себе како би постигли своје личне политичке интересе, рекао је руски председник у наставку и додао да је Русија за поштену анализу поука историје, како се учињене грешке не би поновиле.

Говорећи о потреби успостављања ефикаснијег система европске безбедности, председник Медведев је објаснио да је иницијатива Русије да се склопи нови уговор, да се створи савременији, ефикаснији систем европске безбедности, који би функционисао независно од блоковске припадности и идеологије.

Безбедност је недељива и то је најважнија поука Другог светског рата и жалосних догађаја из 90-тих година и неких драматичних догађаја из новије историје из ове деценије, рекао је председник и прецизирао да је реч о балканској кризи и догађајаима у августу 2008. године на Кавказу, које су биле назване грузијском агресијом. Сви су они показали неефикасност садашњег система безбедности и неопходност да се исти модернизује.

Припрема и потписивање уговора о европској безбедности постао би почетак формирања јединственог простора безбедности у евроантлантској зони. Обезбедио би поуздане и једнаке гаранције за све земље и учврстио јасна правила спречавања и мирног решавања сукоба. Такво се решавање мора и може одвијати у фазама. Прво, прихватају се обавезе у односу на неупотребу силе, следе мере за јачање поверења и мере за развој конструктивног дијалога између страна у сукобу. Баш у таквом облику, а не кроз доношење, понекад, апсурдних и веома опасних политичких одлука.

Русија и Србија су, како је наставио председник Медведев, јединствене у разумевању строгог поштовања принципа међународног права у неприхватању једностраних, а понекад и насилних метода решавања међународних проблема. Пример конструктивне политичке сарадње између наших земаља је питање решавања косовске кризе. Догађаји до којих је дошло после једностраног проглашења независности Косова у фебруару 2008. године, потврдили су да се недостатак напретка на преговорима користи као повод за једнострано деловање, укључујући признавање нових субјеката међународног права. У основи решавања косовског проблема треба да буде међународно право, укључујући свакако одлуке организације УН, Резолуције Савета безбедности, пре свега, Резолуција 1244. Русија је спремна да и убудуће пружа сву неопходну помоћ Србији у одбрани њених националних интереса. Не може се, међутим, повлачити паралела између догађаја на Балкану и на Кавказу. Оно што је Русија учинила, када је реч о две кавкаске републике је у потпуности у складу са Повељом УН и на тај начин допринела је јачању стабилности у кавкаској регији, закључио је Медведев.

Осврћући се на даље унапређивање међусобних односа Руске Федерације и Србије, председник Медведев је рекао да ћемо тежити да нашој међудржавној сарадњи дамо обележја стратешког партнерства.

Основа тих процеса били су и јесу наши економски односи. Прошле године, између наших земаља, постигнути су договори о стратешким питањима који се односе на заједничке пројекте у области нафте и гаса и то су темељни договори, рекао је он и осврнуо се на резултате данашњих преговора са представницима Србије. Председник Медведев је истакао да смо на крају преговора потписали читав низ важних докумената. Ти документи развијају нашу сарадњу у свим правцима, али да економија не може да обухвати сва питања нашег живота. Веома је важно да очувамо онај дух који је увек доприносио развоју посебних односа између наших народа. Додатан подстицај таквој сарадњи биће и дани духовне културе који ће се одржати идуће године у Србији и исти такви дани Србије у Руској Федерацији 2011. године, рекао је Медведев и закључио, да ће користи од укупне сарадње имати не само Русија, Србија и Балкан, него и читава Европа. То је најважнији међународни резултат моје званичне посете Србији.

На крају свог обраћања, председник Руске Федерације, је још једном изразио задовољство што је први шеф стране државе који се на посебној седници, сазваној на Дан ослобођења Београда од фашизма, обратио Народној скупштини Републике Србије.

Председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић захвалила се председнику Руске Федерације и закључила Прву посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2009. години.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
28 29 30 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 1