27. јун 2019. Посланичка питања у јуну

27. јун 2019. Посланичка питања у јуну

Четвртак, 27. јун 2019.

Посланичка питања у јуну

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 27. јуна 2019. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије


Посланичка питања поставили су народни посланици др Муамер Зукорлић, Драган Марковић, Ђорђе Вукадиновић, Маријан Ристичевић, Фатмир Хасани, Владимир Ђурић, Борисав Ковачевић, др Муамер Бачевац, Ђорђе Милићевић и Сандра Божић.

На постављена питања народних посланика одговарали су председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, министар заштите животне средине Горан Триван, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар здравља Златибор Лончар, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић и министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


26/1 МГ/ЛЖ 16.05 – 16.15

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине.
Молим посланике, односно посланичке групе да поднесу пријаве за постављање питања ако то већ нису учинили. Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине тако што ће прво реч добијати посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Први пријављени посланик је посланик Муамер Зукорлић. Изволите.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Даме и господо, поштовани присутни, моје питање се односи на Бошњачко национално веће, тачније шта ће Влада, односно Министарство за државну управу и локалну самоуправу подузети да се коначно уведе у ред Бошњачко национално веће, односно да овај орган и ово тело које је успостављено по Закону о правима националних мањина коначно профункционише у оном циљу у коме је и организовано.
Наиме, познато је да је систем националних савета, односно већа успостављен још 2003. године, да је 2010. године смо бирали савете, односно већа на непосредним изборима, али ево у случају Бошњачког националног већа од 2010. године имамо апсолутно безакоње. Касније очекивања да ће се то ипак уредити, но, као што сте могли бити сведоци да и даље ово тело не служи остварењу права, колективних права бошњачке националне заједнице, већ заправо, користи се за услуге персоналне и партијске сврхе. Последњих дана смо имали кулминацију ових проблема, и нажалост, више пута смо указивали на овај проблем и материјалима и дописима које смо достављали надлежном министарству, међутим, очито да поједини функционери у овом министарству, не знам из којих разлога, али на личним релацијама, да не кажем неку тежу реч, благослове и подржавају овакво функционисање у већу.
Моје друго питање се односи на изградњу пута Тутин-Нови Пазар, дакле, пре неколико месеци добили смо ..
ПРЕДСЕДНИК: Извините посланиче.
Молим посланицу Наташу Јовановић да, или седне, или ..?
(Наташа Јовановић: Не, ми напуштамо.)
Добро, и то је у реду, само немојте да ометате посланика који поставља питање. Хвала. Извињавам се. Вратићу вам време.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Пре неколико месеци смо овде у овој сали је од стране надлежног министарства добили смо информацију да ће у јуну месецу кренути са извођењем радова на путу Нови Паза- Сјеница, јуни је ево на измаку, шта се дешава, да ли је у питању неко минимално кашњење, желимо добити информацију о томе.
Свакако још једно питање везано за информацију о изградњи одређене слободне зоне на Пештеру. Дакле, ако се сећате 2009. године у присуству тадашњег председника Турске господина Дуа Гуља, најављена је изградња извесног пројекта, колоквијално познатог као „Љескова сити“, после тога немамо никакве информације о томе. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Време.
Изволите. Председница Владе.

26/2 МГ/ЛЖ

АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Драгао ми је што данас имам поново прилику да се обратим народним посланицима и одговарам на ваша питања, истовремено да подвучем неке од ствари успеха резултата Владе Републике Србије.
Такође сам желела да вас информишем или подсетим да је тачно, отприлике на сутрашњи дан, пре две године сам у овом поштованом дому представила свој експозе, програм за рад ове Владе Републике Србије и онда, дан након тога, 29. смо добили подршку већине. Ја ћу са својим тимом у понедељак одржати прес конференцију за практично две године рада ове Владе, да као што смо то урадили за прву годишњицу рада Влада, поднесем извештај и вама и грађанима о томе шта смо урадили и који су изазови и шта су даље планови.
Што се тиче питања поштованог народног посланика, пре свега око БНВ, дакле, Бошњачког националног већа, да ли ћемо увести у ред, ви знате да је то изузетно комплексно, изузетно осетљиво питање. Влада Републике Србије се поноси тиме што стварно поштујемо највеће светске стандарде за националне мањине и како смо увели, како поштујемо и оснажујемо институте националних савета националних мањина. Кажем светске стандарде зато што оно што ради Република Србија превазилази европске стандарде у поштовању националних мањина, односно права и слобода националних мањина.
Што се тиче БНВ, ми пажљиво анализирамо шта се дешава пре свега због стварно, рекла бих несрећних изјава господина Угљанина који је Србију назвао или назива најпогрднијим именима од фашистичке творевине преко разних увреда, типа да је Стефан Немања био ратни злочинац итд, нисмо реаговали до сада зато што не сматрамо то озбиљним изјавама или изјавама које су у било ком случају даље од онога што сам рекла. Дакле, несрећне изјаве од човека који је од 2008. године до 2014. године био министар у Влади Републике Србије и тада му није Република Србија била фашистичка творевина, тако да је несрећно имати људе који мењају своје мишљење, своје ставове и своје изјаве у зависности од тога да ли су на власти или нису на власти, а господин Угљанин је апсолутно најдрастичнији такав пример.
Свакако, као што и председник републике господин Александар Вучић прошли пут када је био у Скупштини говорио, дакле, грађани Републике Србије у потпуности немају разлога да буду забринути, ми нећемо реаговати на провокације зато што је то практично једино што би господин Угљанин у овом тренутку желео.
Као што и ви знате, 24. јуна је у Новом Пазару одржана седница БНВ где је промењен председник Националног већа, изабрана Јасмина Цурић уместо Есада Џуџа који је истог дана поднео неопозиву оставку, ја ћу препустити министру Ружићу да каже нешто око овога, али вас молим за разумевање зато што се ми стварно изузетно трудимо да се не мешамо у рад националних савета националних мањина, докле год то није апсолутно неопходно.

27/1 БМ/ВК 16.15 – 16.25

Дакле, остајемо отворени за комуникацију са вама, са свим члановима Националног савета ове националне мањине, али уколико има било каквих индиција у једном тренутку да треба да се умешамо, умешаћемо. У овом тренутку, пратимо ситуацију, али је то шта се дешава ипак ствар већине у оквиру тог Националног савета.
Што се тиче пута Тутин-Нови Пазар, ту се ради стварно у минималном кашњењу. Ја очекујем да се одмах након пуштања пута Кузмин-Сремска Рача, што очекујем сада у јулу, могуће и надамо се уз поновну посету Србији од стране председника Турске, господин Ердогана, да ћемо одмах након тога ићи у изградњу, почетак изградње Тутин-Нови Пазар, дакле то је или јули или август. Дакле, минимално кашњење.
Што се тиче слободне зоне на Пештеру, ту морам да вам се вратим са повратном информацијом, у овом тренутку немам ту информацију. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Ружић. Изволите.
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем.
Поштовани посланичке, управо на трагу онога што је председница Владе рекла, могу само да вам дам информацију да је Министарство државне управе и локалне самоуправе упутило захтев Националном савету бошњачке националне мањине, да нам доставе све релевантне податке у вези са том фамозном иницијативом за решавање статуса Бошњака и статуса регије. Прикупљање докумената је у току. Национални савет бошњачке националне мањине је доставио документа са извршног одбора. Закон јасно предвиђа да та одлука јесте валидна када је Национални савет усвоји. Дакле, добили смо ту одлуку извршног одбора и оно што свакако очекујемо, то је да буду достављена сва документа. Након тога, имајући у виду да Министарство врши управни надзор и да управна инспекција има делокруг свог рада, може да уследи и тај, рекао бих, инспекцијски надзор управне инспекције. За сада је ово тренутно једина валидна информација.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Изволите Зукорлићу.
МУАМЕР ЗУРОКРЛИЋ: Потпуно сам свестан и моје питање није ишло у смеру да се сада треба са позиције министарства обрачунавати са Угљаниновим изјавама. Дакле, јасно је и шта је намера и позадина и жеља. Дакле, оно на шта ја желим скренути пажњу јесте законитост деловања већа и посебно услова како би се могло нормално функционисати.
Ја сам рецимо већник и зато сам сведок разних догађања. Успео сам присуствовати само првој конституирајућој седници, више нисам могао отићи тамо на седнице из разлога што прво технички то веће ради у једној сали, која нема нити природну нити вештачку вентилацију. Како ти људи који годинама ту седе не знам, очиту су се навикли на те услове, после пола сата већ губите кисеоник и вероватно гласате за све што се предложи. Ако је то намера, врло је ефикасно.
С друге стране, на улазу у ту зграду стоје људи који по профилу спадају у криминално-хулигански миље, истетовирани, чак већник не може да уђе у зграду док не стави потпис на неки списак пре, на улици, сто стоји на улици, морате да потпишете и сада ви као опозициони већник, можете да нећете дати кворум, можете да причате шта год хоћете, али они држе списак и кажу – ево имамо кворум.
При том, на тој првој седници нити је било микрофона, нити говорнице за дискутанте, није било ништа, није било дискусија. Нема усвајања дневног реда. То је све у дописима уредно Министарству достављено.


27/2 БМ/ВК

Мене просто занима, група коју ја предводим има 13 већника. Ја само желим да они могу тамо опозицоно, нормално функционисати. Они тамо не могу функционисати. Они су изложени и физичким насртајима и вербалним насртајима и ми од министарства заправо тражимо само то, да оно омогући нормалан рад у већу, а што се тиче односа већина – мањина, то је опће познато. Што се тиче тих употреба и злоупотреба, и мени је савршено јасно шта је циљ, али је чињеница да Сулејман Угљанин тамо нема већину без подршке других фактора.
Питање је, зашто му се даје подршка, не само ту, већ и у локалним самоуправама где он има одређене коалиционе односе и то је нешто што отвара питања на која ми не можемо коректно одговорити. То су ипак политичка питања, нема потребе да ми Влада даје одговоре. Мене занима законитост и услови, законити услови у којима ћемо моћи нормално функционисати, дакле да већници и новинари не буду малтретирани и не буду ометани да присуствују, да дискутују, да по Пословнику веће функционише. Тога тамо, дакле нема. Према томе, то је моје питање и жеља да имам коначни одговор.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Бранко Ружић.
БРАНКО РУЖИЋ: Захваљујем посланиче.
Ја се извињавам што у овом уводном излагању нисам указао на ту чињеницу да сте заиста као представник листе, указали на наводе о неправилностима у самој процедури функционисања Националног савета бошњачке националне мањине.
Оно што могу да вам кажем, то је да ће свакако управна инспекција тим поводом извршити увид, јер су ваша, рекао бих, захтеви које сте послали су бројни и након прибављања свих релевантних информација, као и у овом претходном случају, ми ћемо поступити како једино и можемо искључиво по закону. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Коментар, Муамер Зукорлић.
МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Имате данас на помолу још једну незаконитост, данас истиче рок за усвајање буџета, односно финансијског плана Бошњачког националног већа. Ево, ја сам већник, ја нисам до овог тренутка позван да присуствујем тој седници, то значи да ће за неколико сати истећи тај рок. Претпостављам да ће министарству у складу са законом и по том питању реаговати.
Желим да се захвалим на информацији везано за саобраћајницу Нови Пазар-Тутин, јер заиста се ради о саобраћајници која, као што сами знате из медија, је однела јако пуно, нажалост, јако пуно младих живота. И даље је то тако и радује ме да се неће значајно каснити, већ да ће убрзо кренути радови, као и они даље најављени према Сјеници, а исто тако знате и сами да сам просто постао опседнут темом аутопута Коридора 11, ево чак сам у једној дискусији понудио да могу употребити и неке своје везе везано за могуће инвеститоре, односно финансијере и те деонице, поготово уколико би се Влада одлучила на концесије, јер ту постоје озбиљни кандидати светског и европског профила.
Заиста, стање у Санџаку је депресивно и мислим да ћемо прво отчепљење имати кроз тај аутопут и кроз ове путеве, а дефинитивно очекујем и да се додатни напор уложи са позиције Владе и да кренемо са отварањем фабрика, јер видимо да је могуће довести стране инвеститоре. Ако је могуће Крупањ, Мали Зворник и Лозница, онда је вероватно могуће Нови Пазар и остали делови Санџака. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Следећи посланик Драган Марковић.

27/3 БМ/ВК

ДРАГАН МАРКОВИЋ: Даме и господо, министри, народни посланици, моје прво питање се односи на министра пољопривреде. Желео бих да информишете грађане Србије са којим то афричким државама смо потписали споразуме о извозу из Србије у те афричке државе пољопривредне производе? То је једно питање.
Друго питање, да ли знате отприлике која ће цена жита бити и да ли саветујете пољопривредним произвођачима да одмах после жетве предају жито накупцима или да мало сачекају пошто они који чекају увек добију мало већу цену? Ви имате мало бољу информацију.

28/1 МЗ/ВЗ 16.25 – 16.35

Питање и предлог министру финансија, да се убаци у Пословник Скупштине Републике Србије да они који су на сталном раду, а не долазе на посао не могу да примају плате, као што радници одлазе у фабрике, у фирме, у школе, у болнице, ако не дође два дана на посао, зна се шта му следује. То мислим на посланике из опозиције, кажу – радимо на терену. Па, да ли сте били сада када је била поплава и виша сила поред Дунава, односно на левој обали Дунава? Не, нисте били, био је председник Србије Александар Вучић и зато што се појавио он има одговорност што је 102 литра кише пало на један квадратни метар.
Да видимо шта је њихов извештај о раду. Мора да се Пословником уведе шта је то рад народног посланика у парламенту, а не да грађани Србије гласају, да посланик добије плату, радно место, повољности и могу слободно да кажем бенефицирани радни стаж, а нема га на радном месту јер је на некога љут. Па, 90% радника не воли директора у радној организацији, и шта сад, он мрзи директора, не мора да иде на посао. Ово вам говорим, господине министре финансија, озбиљно да схватите. Пошто сам чуо да ће да се поправи Пословник о раду Скупштине Републике Србије, да обавезно убацимо ту ставку. Не може неко да прима преко 100.000 динара и да руча и доручкује за 180 динара, а те паре плаћају они који су поплављени, плаћају и они који имају неке друге проблеме. Те паре користе од пензионера, од оних који су некада живели на Косову и Метохији, па су побегли у Србију, а опозиција, хајде да видимо, да ли су били негде на Косову, јел је то терен? Хајде, били смо у некој општини, били смо у Северној Митровици, па смо радили тог дана за те грађане који тамо живе.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, посланиче, имаћете прилику још.
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ: Што ви галамите, ви посланици СНС? Вама ова тема не одговара, јел тако? Не свиђа вам се што причам о плати?
ПРЕДСЕДНИК: Питање је постављено, чини ми се, министру пољопривреде Браниславу Недимовићу, јел тако?
(Александар Мартиновић: Какав је ово начин?)
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Не причам за вас то, него говорим за опозицију. Извињавам се, али говорим за опозицију.
ПРЕДСЕДНИК: Не знам како је успело посланику Драгану Марковићу да од Владе скрене пажњу на реакцију посланика.
Молим министра Недимовића да одговори на део питања који се односио на рад његовог министарства.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем, госпођо председнице.
Поштовани народни посланици, поштовани господине Марковићу, везано за ово прво питање које се односи на извоз на простор афричких земаља, ви знате да је дуго година у старој Југославији једно од основних тржишта на које је стара Југославија пласирала прехрамбене производе било тржиште Африке, тржиште Блиског истока. Готово задњих 30, 40 година тамо скоро никаквог пласмана није ни било и у задњих неколико година чињени су напори у том правцу.
Претпостављам да највише мислите на тржиште Египта, где сте и сами учествовали испред Републике Србије и договарали са египатским званичницима. Да, ми смо добили у марту месецу дозволу, односно сертификат за извоз српске пшенице на простор Египта. Ја ћу само рећи да Египат представља највећег увозника пшенице на свету и негде око 10 милиона тона годишње он увезе пшенице. Подсећања ради, Србија је у најбољим годинама, као што је била 2018. година, имала нешто преко три милиона тона пшенице.


28/2 МЗ/ВЗ

Са добијањем овог сертификата ми смо добили могућност да учествујемо на тендерима. У оквиру једног међународног конзорцијума српске компаније су и учестовале на једном тендеру за извоз пшенице на простор Египта и очекујемо резултате. Оно што у овом тренутку имамо као ситуацију на тржишту, а везано је за пшеницу…
(Драган Марковић: Мајо, не чујем ништа министра шта прича од галаме.)
ПРЕДСЕДНИК: Молим, министре, мало гласније само да говорите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Извињавам се ако сам био тих.
(Драган Марковић: Не, не, него је галама у парламенту.)
Цена пшенице у овом тренутку којом се оперише на простору Србије је на једном од рекордних нивоа у задњих неколико година, негде око 24 динара по килограму и то је добра ствар. То је последица бројних ствари које су се десиле на тржишту у окружењу. Ми смо имали велике суше око нас у претходној 2018. години. Пшеница прошле године није била тако високог квалитета, али је опет достигла високу цену.
Шта се дешава ове године? Ове године су сигурно очекивања порасла, баш због те цене која је за стару пшеницу, 24 динара на берзи се тргује, али ја очекујем негде око 21 динар, да бисмо могли доћи са том ценом, иако се ових дана различите ствари пласирају и дезинформације од 16, 18 динара. Влада Републике Србије ће заједно са робним резервама изаћи следеће недеље са једном количином коју ће откупити и са том цифром покушати да пробуди тржиште.
Јутрос сам разговарао са председницом Удружења "Жита Србије", разговарао о квалитету пшенице, тренутно треба да се уђе у њену жетву у наредних десетак дана. Ми смо имали изузетно неповољне околности приликом сетве пшенице, земљиште је било јако суво, иако је прошла година, тамо негде април, мај, била јако пуна влаге, али у октобру, новембру земљиште је било суво. Након тога имали смо проблеме у првом месецу, у марту месецу, када је она требало интензивно да се развија, имали смо доста проблема, али се касније та кондиција пшенице некако надоместила у априлу или у мају месецу.
Није ситуација свуда иста. Малопре сам разговарао са неким колегама посланицима који се баве пољопривредном производњом, у њиховим крајевима пшеница није тако доброг квалитета, односно имала је доста болести, али на пример на простору Јужнобачког и Сремског округа је пшеница јако доброг квалитета и ту можемо очекивати добре приносе.
Да закључим, ове године ћемо сигурно имати пшенице око милион тона за извоз, тако да ћемо моћи да конкуришемо на тржишта и Африке. Нећемо имати годину као претходну, јер је нешто било мање и посејано пшенице, негде око 570.000 хектара. Очекујем да ће просечан принос бити близу 4,7 до 4,8 тона по хектару, причам о читавој Србији, што ће нам дати негде принос од 2,5 до 2,7 милиона тона. Нама је за нас, за земљу Србију довољан 1,5 милион, ово остало нам остаје за извоз.
Желим још неколико ствари да кажем. Поред овога, ми смо отворили тржишта афричких земаља и за наше воће и за наше месо. Имамо неких проблема, на пример, са Мароком, Алжиром, из једног простог разлога, они имају Споразум о слободној трговини са Европском унијом. Ми немамо споразум о слободној трговини са овим земљама и морамо ући у преговоре са њима, јер наши пољопривредни производи су оптерећени прелевманима када извозимо робу тамо са 20 и 30%. Нарочито тржиште Марока је интересантно зато што је платежно добро способно. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли ви желите још једно питање да поставите министру?
(Драган Марковић: Ја сам поставио питање министру финансија.)
Надам се да неће одговорити на начин да извршна власт почне да контролише законодавну власт.
28/3 МЗ/ВЗ

СИНИША МАЛИ: Нећу, хвала пуно.
Господине Марковићу, уважени посланици, нажалост, не могу да коментаришем ваше питање, с обзиром да, да вас подсетим, ви контролишете нас, а не ми вас, тако да начин на који регулишете рад Народне скупштине зависи од вас посланика. Хвала пуно.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем се министру.
Народни посланик Драган Марковић има реч.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Нисам задовољан одговором, али нема везе.
Питање за министра за рад и социјалну политику - како можемо да зауставимо да жене које су на одређено време у разноразним фабрикама, државним, друштвеним и приватним фирмама када роде дете истекне им уговор и остану без посла? Како то можемо неком уредбом да спречимо? Знам да је Влада имала добар став када је у питању тај проблем, али и даље се дешава у Србији да жене остану без посла и када им прође породиљско боловање добију отказ.

29/1 ЈЈ/МП 16.35 – 16.45

Постављам питање, не знам ко би то могао од министара да ми одговори, како ми да назовемо проблем Косову и Метохији и таксе које су уведене? Да ли је то хуманитарна агресија, као што је НАТО напао Србију бомбама и звали смо је НАТО-агресија и које термине да користимо и да грађани Србије сазнају које су то државе које подржавају косовске Албанце да мимо свих споразума, уговора, аката нигде не стоји да они имају право да доведу у ситуацију Србе на Косову и Метохији да нема шта да једу, на немају млеко за децу, да неће бити лекова у апотеци, да не могу да се лече и тако даље? Шта да кажемо грађанима? Волео бих да ми неко од вас одговори на то питање.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем, министар Ђорђевић.
ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ: Захваљујем се на питању.
Добар дан свима. Наравно да знамо за тај проблем и Влада Републике Србије на предлог председнице Владе Ане Брнабић је иницирала ово, измену и допуну Закона о финансијској подршци породици са децом и у тој измени између осталог размишљамо о томе којим мерама и како да спречимо такве ствари да се дешавају у будућности. Има доста предлога, не само за тај проблем и за неке друге проблеме које решавамо. Верујем да ћемо врло брзо изаћи пред јавност и рећи вама и доћи овде у Скупштину шта смо све то предвидели, али оно што могу да вас уверим свакако знамо о том проблему и једна од ствари која ће бити једна од мера биће управо у том правцу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Председница Владе, изволите.
АНА БРНАБИЋ: Само ћу се кратко осврнути на ситуацију на Косову и Метохији и како ми то можемо да назовемо и како и сама сам се трудила у више наврата и у последње време и у посети Лондону, и у посети Републици Француској да разговарам и да упознам људе о тим таксама.
Рекла бих да често о томе говоримо административно, као директно кршење ЦЕФТА споразума, Споразума о слободној трговини у централној Европи, споразума који је потписан још 2006. године, као што су и представници ЕУ рекли то је такође и директно кршење Споразума о стабилизацији и придруживању које су привремене институције у Приштини потписале са Европском комисијом, али људски назвати то не можемо другачије него акт најбруталнијег и најдиректнијег кршења основних људских права и слобода људи који живе на Косову и Метохији. То је ништа друго до не цивилизацијски чин, супротан свим стандардима ЕУ, европских вредности и светским цивилизацијским стандардима, које данас 21 веку говоре о слободном протоку робе, услуга и људи. То је не цивилизацијски чин и најбруталнији акт против људских права и слобода српског, али и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији.
Ми ћемо то наставити да причамо, наставићемо да се боримо за Србе на Косову и Метохији и наставићемо да се боримо да сви у целом региону макар поштују оне најосновније цивилизацијске стандарде које на жалост у овом тренутку Приштина апсолутно не поштује. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите коментар, извињавамо се.
ДРАГАН МАРКОВИЋ: Ми сви знамо како живе Срби на Косову и Метохији и знамо како поједине државе се понашају и да постоји континуитет у томе. Мислим да можда мало више треба да искористимо оне државе које нису у ЕУ, а које су велики пријатељи Србији, да преко њих и замолимо њих, да када дођу у Србију одведемо их у Северну Митровицу, у северни део Косова и Метохије и да се они лично увере како Срби живе на Косову и Метохији.


29/2 ЈЈ/МП

Могу да констатујем и да кажем да међународна политика ове државе је веома на високом нивоу, да председник Републике Србије Александар Вучић, добро се бори, добро штити Србију. Исто тако и министар иностраних послова Ивица Дачић. Морам да се вратим на опозицију, не морате ви да имате неку функцију, јер функција се добија преко бирача кад се изађе на изборе.
Не можете само све време да нападате и критикујете, ајте бар сада, ево то је мој позив опозицији, нисам видео ниједно саопштење када су у питању таксе и хуманитарна катастрофа на Косову и Метохији, шта је то што је њихова порука, какав је њихов програм и да вам кажем, мало више дижу тензију грађанима Србије порукама које су лажне, поруке које не могу да се демантују истог тренутка.
Тако да нећу рећи да смо пасивни, али мислим, не свиђа ми се одговор министра Малог, каже, ми предлажемо и ми доносимо одлуку. Па, јесте, али шта ме брига министре шта ће Европа да каже за оне ленгузаре који не раде и не долазе на посао. Овде се ради о парама грађана Србије и они који примају плату у парламенту мора да је зараде. Ово овде је машина, струг и за машином посланици морају да буду, а не у холу.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала на коментару, посланику, Марковићу.
Следећи је Ђорђе Вукадиновић. Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
Овде нема већине колега из опозиције, мислим да је то штета, али је познато да они бојкотују и због чега бојкотују седнице, али примећујем, госпођо председнице Владе да и ваши редови су нешто мало проређени, односно ниједног од потпредседника Владе не видим око вас, ту су министри. Али, није проблем што нема потпредседника Владе него што су то људи којима сам хтео да поставим нека питања, па ћете ви морати по командној одговорности да преузмете уместо њих.
Дакле, нема господина Ивице Дачића, првог потпредседника, нема господина Небојше Стефановића, нема Расима Љајића и нема Зоране Михајловић. Сва четири потпредседника су претпостављам оправдано одсутни. Да, нема чак ни господина Владана Вукосављевића кога сам такође хтео нешто да питам.
Зато ћемо да кренемо од најлакшег и најједноставнијег, питање за вас заправо, која процена је ваша, претпостављам да то није могло без ваше одлуке, односно одлуке Владе, наметнула или преломила да министар Ђорђевић оде на путовање на Малдиве, да учествује на Форуму – Инвестирање државе Малдиве и који је то важан државни посао био да се запути министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања до Малдива да би промовисао или допринео инвестирању у државу Малдиве? Поред министра ако је и требао неко да иде, имамо министра спољних послова, имамо министра туризма, имамо министра спорта, па су можда могли они.
Било како било, то је мање важно, али може да буде занимљиво, моје друго питање је нешто важније, јесте, зашто, то можда може министар Мали да одговори, зашто држава продаје свој удео у Комерцијалној банци? То сам питао и пре неки дан овде, очекујем и писмени одговор али није лоше ни овако уживо.
Верујем да је ту нека економска филозофија коју министар Мали уважава и усваја и претпостављам да је он ту доследан јер је био ангажован и у пословима у Агенцији за приватизацију почетком 2000-их година, али знам да је ова владајућа већина врло елоквентно критиковала много пута праксу тадашњих неких других власти, влада да продају, распродају државну имовину, посебно су били осетљиви на продају банака, а ми смо дошли у ситуацију да практично имамо више банки, сем Поштанске штедионице са домаћим власништвом.

29/3 ЈЈ/МП

Туђа рука свраб не чеше, ако је лош менаџмент, ако лоше ради, банке промените руководство, пословодство па дајте друге способне људи које наводно имате у својим редовима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, наставићете у следећем, истекло је ваших три минута.
Реч има председница Владе, Ана Брнабић.


30/1 ВС/ИР 16.45 – 16.55

АНА БРНАБИЋ: Прво, желим да вам кажем да сви чланови Владе који у овом тренутку нису у Скупштини, апсолутно су оправдано одсутни. Ми, сутра на Видовдан имамо велики број, стварно одличних догађаја који управо показују како се Србија креће, како се развија, између осталог и отварање аеродрома у Краљеву, што верујем да ће бити изузетно значајно за цео тај део Србије, али свакако и за све грађане Србије, генерално.
Министар Дачић је у иностранству, бави се својим послом, а потпредседница Владе, Михајловић је у Краљеву, министар Стефановић на међународној полицијској вежби у Нишу, министар Вукосављевић у Бачу, где смо завршили заједно са ЕУ реконструкцију бачке тврђаве која се данас отвара.
Тако да, у сваком случају, сви су на својим радним задацима, раде за грађане Републике Србије, имамо добре успехе, представићемо неке ствари сутра, неке ствари прекосутра у Сомбору, неке ствари у понедељак, али могу вас уверити поштовани народни посланиче да су сви одсутни из оправданих разлога и видећете ви и сами као грађани Републике Србије те резултате.
Што се тиче путовања министра Ђорђевића, али на крају крајева, и путовања осталих чланова Владе, рекла бих да ми због огромног броја активности које имамо у интересу Републике Србије и грађана Републике Србије, често ако сте обратили пажњу у претходном периоду смо морали да преузимамо неке од одговорности из различитих ресора, зато што смо обављали истовремено пар различитих ствари.
Министар Дачић, потпредседник Владе, министар Дачић није могао у том тренутку да буде на Малдивима, који су нама изузетно важни, изузетно важан потенцијални партнер, пре свега, по питању Косова и Метохије и министар Ђорђевић је ускочио и путовао на Малдиве.
На Малдивима се за разлику од неких посланика опозиције није проводио, био је на Малдивима, тачно један дан, што верујте, не бих пожелела ником, нити мислим да би било ко пожелео себи да иде 15 сати до Малдива на један дан, има шест билатералних састанака и врати се онда у Србију и путује још додатних 15 сати, али је то неопходно и ми ћемо бити свуда у свим земљама, у свим крајевима ове земаљске кугле уколико треба да се бори за суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, за интерес Републике Србије свих грађана Републике Србије.
Дакле, мењао је тамо потпредседника Владе, министра Дачића и био је на Малдивима читав један дан са шест билатералних састанака. Такође, као што сам ја била представљала Србију на стогодишњици Међународне организације рада у Женеви, где сам, рецимо, седела са председником Владе, Буркине Фасо, где смо разговарали, такође о питању Косова и Метохије, да би објаснили тим неким државама које су признале једнострану проглашену независност Косова, шта се све дешавало у последњих 11 година, како се ситуација на терену променила, шта је Република Србија све учинила да дође до дијалога са Приштином, у интересу регионалне стабилности бољег живота грађана и како то Приштина не прихвата и да позовемо те људе да размисле да ли су они донели праву одлуку након ових 10, 11 година, да погледају ситуацију на терену и да размисле о томе да ли су у том тренутку донели праву одлуку.
Нажалост, у највећем броју тих разговора, ево ја сам имала ту ситуацију у разговору са председником Владе Буркине Фасо, и знате шта ми је рекао? Ми смо 2010. године видели да наша одлука није била у супротности са Међународним судом правде, односно са Међународним правом, зато што је то Међународни суд рекао, дакле, на



30/2 ВС/ИР

иницијативу тадашњег министра спољних послова Републике Србије и онда се ви данас као председник Владе Републике Србије нађете у ситуацији да вам неко из састанка у састанак од Малдива до Буркино Фасо, прича да је оно што је урадио ваш министар спољних послова 2010. године, највећи аргумент тога да су они били у праву, односно да нису прекршили међународно право када су признали једнострану проглашеност независност Косова. И поред тога и поред таквих препрека на које ми данас наилазимо, захваљујући невероватној неодговорној политици 2008, 2009, 2010. и 2011. године, ми ћемо наставити да се боримо.
Што се тиче „Комерцијалне банке“, ми можемо данас расправљати, оставићу наравно и министру финансија да говори мало о томе, али рећи ћу вам ово, ми данас можемо расправљати о томе да ли је приватизација „Комерцијалне банке“ добра или није добра.
Моје лично мишљење је да је добра и да је то у интересу и банкарског сектора и Републике Србије, али ми чак и у Влади имамо различита мишљења по том питању. Ја мислим да држава није најбољи могући менаџер банака, мислим и увек сам се плашила и плашим се и даље када размишљам о одрживости онога свега што радимо, да ће некада, свакако није реално да ће можда ускоро, али у једном тренутку ће неко други преузети функционисање Владом.
Ако имате „Комерцијалну банку“, можете поново да имате у будућности људе који ће користити овакве ствари за извлачење државног новца, за партијско финансирање, неће им бити у интересу стабилност државе, а то смо видели толико пута у последњих, деценију и по, већ ће им бити у интересу да користе банке, државна предузећа, институције, привредна друштва у већинском власништву, државе за партијско финансирање, извлачење личне користи, итд.
То је нажалост био случај у прошлости са „Комерцијалном банком“, када је неко други имао одговорност за вођење Владе Републике Србије.
Али, нама, као и много ствари ту није остављен много велики простор за маневре.
Године 2011. је потписан Споразум са Међународним финансијским институцијама, Европском банком за обнову и развој, ИФЦ као делом Светске банке, немачким ДЕГ и Сведфондом о томе да они улазе у власништво „Комерцијалне банке“, али да имају пут опцију коју могу да активирају, уколико ми не уђемо у приватизацију „Комерцијалне банке“.
Та пут опција није нимало слатка, она није ни мало у интересу Републике Србије ни грађана Републике Србије, али је то потписано 2011. године. Дакле, 2011. године је неко донео одлуку о приватизације „Комерцијалне банке“.
Дакле, можете сада да причате са тим људима, ми поново налазимо најбољи могући начин да изађемо из целе те ситуације, тако да обезбедимо најбоље могуће финансирање, функционисање „Комерцијалне банке“, стабилност Републике Србије и нашег банкарског система и кредибилитет Републике Србије, као поузданог партнера и то је управо оно што радимо у овом тренутку. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има министар Мали.
СИНИША МАЛИ: Хвала пуно.
Уважени посланици, само да се осврнем на оно што је председница Владе рекла око „Комерцијалне банке“, а ја верујем да је господин Вукадиновић ваш коментар више био плод незнања, него неке зле намере да на погрешан начин информишете грађане Србије.
30/3 ВС/ИР

Управо, приватизација „Комерцијалне банке“ се десила 2011. године. Дакле, у том тренутку Република Србија постаје и остаје сувласник банке са 43%, око 43%. Дакле, ми смо мањински сувласник, већински су мали акционари и четири велика фонда о којима је председница Владе и говорила, тако да се у овом тренутку ради о томе да ми поштујући Споразум који је неко други потписао 2011. године продајемо мањински удео у тој банци, а приватизација је 2011. године завршена.
Озбиљна држава мора да поштује споразуме које је неко други потписао, и ако се можда са тим споразумом не слажемо. Та пут опција је једна, слободно ћу рећи, лоша ствар за нас, зато што некоме другоме гарантује вредност, без обзира на то, унапред познату вредност, на то колика је права вредност на тржишту у том тренутку.
Опет кажем, и ту горку пилулу смо попили и ићи ћемо даље са тим, али веома је важно да разумете да је процес проналажења стратешког партнера за „Комерцијалну банку“, део реформског процеса који радимо, са једне стране заједно са ММФ-ом, а са друге стране да повећамо конкурентност на нашем банкарском тржишту.

31/1 ЈИ/ИЋ 16.55 – 17.05

Ми ћемо до краја године изаћи пред вас овде и са предлогом сета закона који су везани за унапређење функционисања и раста тржишта капитала у Републици Србији. Са новим Законима о инвестиционим фондовима, новим Законом о алтернативним фондовима, можда ћемо ићи на измену и допуну Закона о финансијским тржиштима. Ићи ћемо, такође, на велики број пореских подстицаја које треба да унапреде и да промовишу финансијско тржиште, као део тог тржишта је и банкарски сектор.
Ми смо, као што знате, пре месец и по дана изашли из сувласништва у „Јубмес“ банци. Такође смо били мањински акционар са 22, 23%. То ћемо урадити и са „Комерцијалном банком“. Партнер који ће ту доћи, дакле, говоримо о кредибилним партнерима, великим банкама у региону, које треба додатно да уложе новац у даљи развој те банке, а ми ћемо са новцем који зарадимо, ако све, наравно, прође како треба, концентрисати и уложити га и на изградњу боље инфраструктуре и на нове аутопутеве и на подршку младима кроз разне подстицаје за запошљавање, улагаћемо даље и у образовање и у здравство и у социјалну заштиту, у све оно што је обавеза државе да улаже, како би стандард грађана и квалитет живота подигли у што краћем временском периоду, а банка нека буде вођена оним који се бави банкарским бизнисом. При томе, хоћу да напоменем да ће од банака које су у власништву Републике Србије „Банка поштанска штедионица“ и даље остати у нашем 100% власништву. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Додатно питање? Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Господине Мали, можемо да погледамо стенограм, ја сам био врло прецизан, ја сам рекао – продаје државни удео, значи продаје се државни удео, нисам рекао већински, него сам рекао свој удео, дакле, државни удео у „Комерцијалној банци“.
Било како било, ви сте врло елоквентни и практично сте показали своје финансијске способности и ја се ту сада не могу такмичити, али је најбоље у томе што и ви и други представник Владе увек имате исти маневар. Дакле или су то урадили претходници, нешто забрљали, па ви само морате да, шта ћете, да реализујете оно што су они већ урадили или морате због реформи, а када је нешто добро, онда се тиме закитите и кажете – ево, видите, ми смо то урадили, јел је то добро. То кажете странцима, видите, то је добро, ми спроводимо реформе које претходни нису, а домаћој јавности и грађанима кажете – па, морамо јер су то ови претходници се на то обавезали и забрљали, било да је реч о економији, било да је реч о Косову, исти је модел.
Било како било, да ли су вас претходници натерали да продајемо или да продајете и „РТБ Бор“ и да ли је „ПКБ“, рецимо, продат јер сте морали због претходника? Само наводим пример две спорне, по мени, такође проблематичне продаје, где се држава одриче важних полуга, утицаја, на крају крајева, приходовања, а то што ће то неко да злоупотреби, као што рече госпођа Брнабић, то је увек могуће.
Да не буде да се расправљамо, а да нисмо поновили питање свих питања, а то је, наравно, Косово. Одсутном потпредседнику Ивици Дачићу сам хтео да поставим питање, а сада питам вас, везано за његову изјаву од пре буквално два дана, када каже Ивица Дачић, цитирам: „Србија не може да призна независност Косова на целој његовој територији“, шта значи не може да призна независност Косова на целој његовој територији? Каква је то изјава државног функционера? Нажалост, он ту иде трагом Александра Вучића, који је рекао пар дана још раније у Минску: „Жеља многих је да Србија призна независност Косова, а да заузврат не добије ништа“. Какве су то изјаве, госпођо Брнабић? Јасно ми је да они вероватно иду у правцу разграничења и приче о разграничењу, али они девалвирају нашу позицију, оне су с једне стране неуставне, с

31/2 ЈИ/ИЋ

друге стране откривају и разоткривају шта је идеја наших преговарача и са треће стране
нећемо добити ни то разграничење као што се види. Дакле, кад ви унапред кажете – ево, дајте нам нешто.
Друго, те ваше изјаве имплицирају, вашег председника и вашег првог потпредседника, односно председника државе и првог потпредседника Владе, да смо ми спремни да признамо независност Косова, под условом да нам дају неку компензацију. То је неприхватљиво, госпођо Брнабић, не само уставноправно, него и политички. Тако се не преговара ни на пијаци, а камоли у светским пословима. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председница Владе. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Знате шта, неке ствари су црне или беле, не могу бити сиве. Ако имате потписан уговор и преузете обавезе од 2006. до 2011. године, они су или ту или нису ту, па не можемо ми рећи – ми смо их преузели 2011. године. Немојте да сте неозбиљни, стварно. Да ли ви можете да погледате тај уговор? Тај уговор је потпуно транспарентан, ту је потписан, испреговаран још 2006, потписан је 2011. године као анекс, има обавезну „пут опцију“ која каже – ако ви не идете у приватизацију „Комерцијалне банке“, нама ћете морати да платите ту суму, при том, гарантовану суму људи који су ушли у власништво „Комерцијалне банке“, у управни одбор, у надзорни одбор, у управљању „Комерцијалном банком“, која ни у једном тренутку захваљујући тадашњој позицији преговарачке Владе, која, ја не зна шта су мислили, дакле кажу - ви управљате банком са нама, али ваше одлуке да ли банка послује добро или не се никако не одржавају на ваш профит који ми вама гарантујемо данас овим потписом.
Ми се са тим данас боримо. Не можете ви да кажете нама – Е, па добро, ви сваки кажете да је то из прошлости. Па, из прошлости је, није Синиша Мали потписао то 2011. године, а нисам ни ја, није ни Александар Вучић, потписали су они који данас мисле да би све могли боље, али су тада све радили супротно интересима Републике Србије и грађана Републике Србије.
Да ли из незнања или лењости или неодговорности, ми о томе можемо да причамо, али су последице тога неумитне и ми данас тиме морамо да се бавимо, као што ми данас морамо да се бавимо враћањем кредита по каматним стопама од 7,25%, али, на сву срећу, захваљујући свим оним реформама покренутим од 2014, 2015. године, када је Александар Вучић био председник Владе, ми смо сада емитовали обвезнице по историјски најнижој каматној стопи на државне хартије од вредности од 1,5% и уштедели 3,8 милијарди динара. Ви мени можете да кажете – па, да то је… Не, то је замена тих тада старих кредита који су узимати по камати од 7,25%, ми данас можемо да се задужујемо по 1,5%, да продајемо наше државне обвезнице на 10 година. Дакле, то је црно или бело.
Ово је уговор из 2011. године, који даје сва права међународним финансијским институцијама за које сам им ја икс ипсилон пута на састанку рекла да сам ја била представник међународних финансијских институција и да сам преговарала са министром у Влади Републике Србије, ја бих му рекла – немојте, господине, то није у вашем интересу, а у мом интересу зато што нисам „Комерцијална банка“, него финансијска институција, није да вас опљачкам, него је да вам помогнем. Нажалост, није било такве спремности ни на једној, ни на другој страни. Уговор који је потписан тада је у потпуности супротан.
Ја стојим иза тога, интересима Републике Србије и грађана Републике Србије, а ми то сада исправљамо и ви можете то да релативизујете, али ако сте одговорни, чућете шта кажем, нешто ћете усвојити и подржаћете политику сутра која је у интересу грађана Републике Србије и која покушава да реши проблеме и исправи криве дрине које је неко други направио, који данас долазе на наплату каматне стопе коју су узимане 2006, 2007. године, по 7, 8% камате.
31/3 ЈИ/ИЋ

Што се тиче „РТБ Бор“, апсолутно, не то је наша стратешка одлука. Сад ћу да вам кажем, „РТБ Бор“ су колеге којима ви данас практично припадате, пробале четири пута да приватизују од 2006. до 2009. године, нису успеле.
Значи, нису они мислили за „РТБ Бор“ нешто друго, него су они хтели да га приватизују, него су тако добро ту радили, то су тако стручно радили и тада је „РТБ Бор“ тако одлично радио да четири пута нису успели да нађу неког да га купи.
Дакле, немојте да причате шта је било некада, а шта је било сада. У ствари, хајде да причамо, ја вам се захваљујем, у ствари, ви мени чините велику услугу овде да се подсетимо још једном, четири пута су пробали да приватизују „РТБ Бор“, ни једном нису успели, милијарду евра дуга. Ми смо приватизовали, нашли стратешког партнера за 63% „РТБ Бора“, за 1.260.000.000 долара. Ми смо поносни, 63% „РТБ“ вреди 1.260.000.000 долара.

32/1 ГД/ЦГ 17.05-17.15

Сада ћу да вам кажем још један податак. Производња у РТБ Бору у мају 2019. године, у односу на мај 2018. године, који је већ био одличан зато што је тада успела та приватизација, производња катодног бакра плус 40.7%. Дакле, производња катодног бакра повећање од практично 41%. Производња катодног бакра из сопственог концентрата повећање од 41,5% у односу на 2018. годину. Дакле, апсолутно поносни, апсолутно успешно и да смо били онакви као што су били ти са којима ви данас седите, била би и пети пут приватизација неуспешна, а вероватно би до сада било већ две милијарде евра губитка.
Што се тиче КиМ, имали сте прилике и ја вам се захваљујем, били сте једни од ретких одговорних макар да седите овде када је два дана председник Републике био овде и одговарао на питања, за разлику од других који се играју политике, па се играју тако да позивају три месеца председника да дође да да извештај, а када он дође, они не дођу. Чули сте шта је имао он тада да каже.
Ако ви желите или ваша политика таква да разговарамо о нереалним стварима, о статусу кво и замрзнутом конфликту, тако да ништа од ове стабилности не може да се одржи или све што смо постигли у последњих пет година да ризикујемо, да ризикујемо животе Срба на КиМ, да водимо неодговорну политику због популизма, не, апсолутно то нећете гледати ни од Владе Републике Србије, ни од оног заједничког тима који имамо са председником Републике. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем.
Молим вас да скренете пажњу после председници Владе, јер је прошли пут имала потребу, да после и овог коментара нема осврта. Они имају сво могуће време и оно што је мала привилегија посланика то је да његова буде последња, па макар и у тих минут или два.
Дакле, госпођо Брнабић, не можемо узимати оно што вам одговара из прошлости и онда се на то позивати, а онда подвлачити континуитет и дисконтинуитет тамо где нам одговара.
Наравно да су грешили претходници. Не би били бивши да су радили добро, нити се ја са њима у свему слажем.
Као што сте приметили, нисам критиковао приватизацију, рецимо, Железаре. То је добар пројекат. Што се тиче Бора, да, није. Он је профитабилан. Једнога дана, ако се ја икада будем питао, вероватно нећу много у српској политици, вратићемо Бор и учинићемо све да вратимо Бор држави Србији и грађанима државе Србије.
Има и других ствари, наравно. Зашто продајете Ласту? Зашто се намештају тендери за продају Ласте? А није сада то важно. Да се вратимо на важније питање КиМ.
Дакле, кажете позивати се на чињенице. Многи су разне ствари лоше радили. То је тачно, али је чињеница да нису могли специјалци косовски да иду на север до ове Владе.
Кад каже тај споразум око Комерцијалне банке био лош, ја вам верујем на реч и верујем да је тако, да су га лоше направиле, али, верујте, Бриселски споразум је још и гори ако је уопште могућ. Дакле, дилетантски испреговаран, неопрезно потписан и обија нам се о главу.
Дакле, Бриселски споразум је нешто што је најсрамније што је потписао председник државе Србије, ја бих рекао у новијој, па и старијој историји и све лоше ствари које се сада дешавају, укључујући и блокаду, укључујући и косовску војску, не


32/2 ГД/ЦГ

можете качити, не знам питање, које је тадашњи министар спољних послова поставио међународном суду, него заправо последицама примене, односно потписа и примене Бриселског споразума који је заправо успоставио континуитет државе Србије на целој територији.
Што се тиче статуса кво … (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
То је ваше време било за коментар.
Следећи посланик Маријан Ристичевић. Изволите.
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Даме и господо народни посланици, није председник Вучић потписао Бриселски споразум, него господине Дачић, колико се ја сећам. То је једно.
Друго, одговор премијерки на питање шта је Влада мислила 2011. године. Влада је мислила како да обезбеди Ђорђу Вукадиновићу да добије на лутрији, али да не купује срећку. Он је дабл лаки мен – два пута срећан. Није куповао срећку, а добијао је милионе од Тадића на лутрији. Отуда и његово тумачење независности Косова које се десило 2008. године. Он је то вероватно преспавао онако са лутријом испод главе.
Дакле, прво желим да поздравим вашу изјаву. Питања постављам министру здравља, да каже шта мисли о специјализацијама, о овим новим лекарима младим.
Министру пољопривреде постављам питање шта мисли о замени сточне хране за стоку?
Госпођо премијерка, желим прво да поздравим изјаву о сузбијању рада на црно и с тим у вези тумачићу извештај Европске комисије.
Свакако сте чули за Јунајтед медију и Јунајтед групу, СББ, Шолака и Ђиласа. Дакле, ви знате да се наши домаћи електронски медији региструју у РЕМ и да плаћају накнаду за емитовање, плаћају СОКОЈ, плаћају РАТЕЛ итд. Свакако знате и Међународну конвенцију која прекограничним телевизијама дозвољава да реемитују изворне програме из земље где су регистровани без икакве накнаде на територији Републике Србије, односно сви потписници Конвенције Савета Европе. Ви то свакако знате.
Ви сте свакако чули за канале који се нову „Нова“, Н1, тринаест спорт клубова и негде око 20 лажних пиратских прекограничних канала, који у Србији раде на црно зато што прекогранични канали морају да реемитују изворни програм без прекрајања, ометања, прилога и реклама, дакле, онакав какав се приказују у Луксембургу.
Господа Ђилас и Шолак, Јунајтед медија, су регистровали двадесетак лажних прекограничних канала у Луксембургу који не емитују програм из Луксембурга, већ га емитују из Београда.
Ви свакако знате да Оља Бећковић не води емисију у Луксембургу, да Иван Ивановић не води емисију у Луксембургу, да Југослав Ћосић не води емисију у Луксембургу, већ се то ради из Београда. То су лажни пиратски прегоранични канали, који не плаћају никакву накнаду за емитовање, него на свом кабловском повезаном оператеру пуштају те канале, иако они нису … У суштини су домаћи, а они желе да кажу да су прекогранични. Тиме се директно радом на црно угрожава рад домаћих електронских медија. То је везано за извештај о кабловским оператерима и слободи медија, јер су код нас у Србији медији толико преслободни да не морају чак ни да се региструју у Републици Србији.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Лончар.

32/3 ГД/ЦГ

ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштовани народни посланици, осећам обавезу да вам поднесем извештај о тренутним збивањима и стању у здравству. Видим доста наших људи прати шта се дешава у здравству, шта се дешава код нас, шта се дешава у региону и постоји оправдано питање шта ми радимо да не би дошло до неких ситуација које се дешавају у околним земљама, па и у другим.
Свима је познато да постоји у целој Европи и у целом свету транзиција и лекара и медицинских сестара, да они одлазе из једне у другу земљу где постоје бољи услови, где постоје боље плате и то је нешто што је постало сасвим нормално. Траје то већ више година, да кажем и деценију и имамо озбиљну одговорност да урадимо све што је до нас да не би дошло до неких ситуација у које долазе земље региона, а то је да због недостатка медицинског кадра, због недостатка лекара, због недостатка медицинских сестара долази до затварања појединих одељења, до појединих делова болница. Једноставно, не могу да нађу адекватне здравствене раднике да би покрили ту област.
На срећу, код нас нема тога, али се дешава у окружењу. То се дешава и у Хрватској и у Словенији и у другим земљама ЕУ. Оно што ми радимо и што смо прво морали да надокнадимо то је да смо затекли систем у коме је била забрана давања специјализације. Морам да вас подсетим да једна специјализације у просеку траје пет година и минимум је пет година да прође да би добили једног јединог специјалисту. Можете да замислите ситуацију да се годинама не дају специјализације. Имате услов да не можете да идете на специјализацију ако не проведете две године радног искуства да имате у једној болници, а имате такву старосну структуру да су специјалисти, њих преко 50, односно 60% специјалиста има преко 50-55 година старости.

33/1 ДЈ/МТ 17.15 – 17.25

Сад сами израчунајте како је било доћи дотле да ми дођемо у ситуацију да нама се не дешава оно што се дешава, што сам вам навео, овим осталим земљама, да морају да затварају поједине делове болница, јер нема ко да ради.
Дали смо до данас 8.000 специјализација. Осам хиљада специјализација. Нама тек у септембру долази први специјализант коме смо ми дали специјализацију, ће завршити специјализацију. У септембру нам долази први. Дали смо 8.000.
Примили смо 14.000 здравствених радника од 2014. године. Значи, то је једини разлог зашто ми данас нисмо у тој ситуацији да морамо да затворимо неки део болнице или да од нечега одустанемо. Молим вас да то имате на уму.
Први специјализанти, односно специјалисти нам долазе тек у септембру месецу, и то они који су ишли све на време, који нису правили никакву паузу и који су у томе.
Морам да вас подсетим да смо затекли, то су сад већ сви заборавили, затекли смо болнице и домове здравља у којима нису могли да се затворе прозори, у којима је дувало, где су стављали ћебиће између два прозора. А да не причам о томе да ни један тоалет у здравственој установи у 90% здравствених установа није имао воде, није функционисао, није имао врата која могу да се затворе. Наравно да смо све то заборавили када сад прођете и када видите да је то обновљено.
Морам да вас подсетим да су наши пацијенти ишли у Турску на гама нож. На икс нож нису ни могли да иду, то је била мисаона именица.
Клинички центар у Нишу је 2014. године, молим вас погледајте слике, је била ливада са једним језером. Ливада са језером 2014. године. данас је то најсавременији клинички центар у региону који може да издржи седам дана без струје, без воде, без ичега. Тако је урађен.
Клинички центар у Београду од 1986, 1987. године је стао са радовима. Више никад ништа није урађено, а потрошено је пара и пара. Ево, погледајте сад кад прођете остало је још спрат и по и да се стави кров. Још спрат и по и да буде под кровом нови део Клиничког центра, а видите и да се стари реновира. Скида се све оно што не ваља, иде у комплетну обнову. Имаћемо нових 86.000 квадрата, преко 1.000 лежајева интензивне неге, 30 операционих сала, нови Ургентни центар. Све оно о чему се сањало и што је била мисаона именица.
Иде Клинички центар Нови Сад, иде Клинички центар Крагујевац. Колико болница обављених? Они су запалили „Драгише Мишовића“ болницу, а данас „Драгише Мишовића“ је најсавременија болница у Београду. Погледајте какву опрему има, како изгледа данас „Драгише Мишовића“, а замислите систем који није могао да функционише. Значи, имате дежурства, кад вам Београд има за милион више становника него за шта је планирано, зашта су стављене болнице, а ви сте запалили болницу и онда вам је једна болница испала из система дежурства. Шта мислите како је било збринути те пацијенте, најтеже пацијенте, ургентне пацијенте који долазе, не само из Београда, из околине, него нам долазе најкомпликованији из целе Србије? Како је било издржати то?
По први пут у историји најстарија болница у Земуну има магнетну резонанцу. Колико ангио-сала је отворено? Први пут Србија има акцелаторе, по један акцелератор на 100.000 становника. Подсетићу вас да су пацијенти умирали чекајући да дођу на зрачење. Да ли постоји већи грех од тога, људи?
Да ли постоји већи грех од тога, а плус смо имали да су наши људи умирали чекајући, али су долазили са неког другог осигурања да се они зраче. И то је сад сасвим у реду. Сад ти људи који су све то радили, они имају накнадну памет и они објашњавају да би они све то много боље. То је било све за њихово време.

33/2 ДЈ/МТ

Кола хитне помоћи прешла по милион километара. Значи, крену на интервенцију и остану, не могу да дођу до пацијента. До данас преко 100 нових, најопремљенијих возила кола хитне помоћи смо купили и дали, а они, не да нису улагали, него су узимали паре на томе.
Сетите се афере „Јуцид“. Милиони евра. Распише се тендер, фирма добије, они фирми уплате, фирма се угаси, не постоји, нити има новца, нити има кола, нити има фирме, нити има да је неко одговоран за све то. А кола хитне помоћи, то је покретна болница која у зависности од времена за колико дође зависи да ли ће спасити неки живот или неће.
Да ли се сећате колико афера је било са том хитном помоћи и са свим тим? Да ли сте чули у последње време да су негде каснили, да негде нису дошли, да је дошло до неког проблема? Да ли мислите да је то пало са неба? Да ли мислите да то долази тек тако?
На све то наши лекари, одавде, држе, ја вам одговорно тврдим, да не стане, да не умиру људи, здравство у Црној Гори, кардиохирургију, неурохирургију, васкуларну, не би имао ко у Подгорици да оперише компликованију операцију на отвореном срцу да не дођу, да нисам дао да дођу лекари из Србије доле да оперишу грађане Црне Горе, да преживе, да не умиру. Иста је ситуација са Македонијом, да не причам Република Српска и Босна. Људи, то су чињенице, изволите, проверите, реците да ли једна од ових чињеница не стоји?
Да ли су повећане плате медицинским сестрама и лекарима? Да ли се деценијама причало да би држава требала да запосли наше најбоље лекаре, наше најбоље медицинске сестре? Што не урадише то? Код нас је то постала пракса. На сваких шест месеци се запошљавају најбољи. Прво су били лекари, сада запошљавамо медицинске сестре. Јуче 158. У наредних пар недеља 400 њих ће добити посао. Не да ће добити посао, него ће радити у нормалним условима, да им не прокишњава, да им не дува, где могу да затворе прозор, да имају нове тоалете и где имају најсавременију медицинску опрему, да могу да се усавршавају, да им држава плаћа специјализацију, да им држава плаћа докторске студије. Израчунајте колико је то. По сваком до њих десетине и десетине хиљада евра, улажемо у њих.
Да ли могућност да раде поподне, све радимо да могу да остану у својој земљи. Оду, одлазе, али се и врате када виде како изгледа тај рад тамо, колико се заради, колико се потроши, а како је живети тамо, како је живети овде и колико кошта тамо живот, колико кошта овде. Наравно, свако је жељан да покуша, да види, да оде. Радимо на томе да наши стручњаци који су раније отишли, који су познати, признати, да њих вратимо и враћају се и ти. То су чињенице о којима причамо.
Да ли смо задовољни? Мислимо да може још и мора још много боље. Да ли смо најбољи у региону? Јесмо. Да ли се задовољавамо са тим? Не. Мислимо да мора да буде још боље.
Сетите се само колико је било опструкције када смо уводили "е-рецепт". Значи, само што нису изашли на улицу.

34/1 ТЂ/ЛЖ 17.25 – 17.35

Данас, ево колико је прошло, да кажемо не ради е-рецепт два дана, ја мислим да би ми имали најстрашнију побуну. Само два дана да кажемо да се нешто десило са системом, са софтвером, не ради е-рецепт два дана, то би била озбиљна паника.
Према томе, ја вас молим да разумете да је здравство изузетно жив организам који сваког дана мора да се усавршава и да ради. Да вам не причам колико више сада трошимо новца на лекове и на лечење ретких болести. Нису лечили ниједну. Нису имали ставку у буџету за лечење ретких болести. Полиција је склањала родитеље од те деце када дођу на неки скуп, да не би камере виделе да они протестују. Да ли сте то већ заборавили? Терапија за једно дете од спиналне мишићне атрофије на годишњем нивоу, за једно дете, кошта 400.000 евра и мора да буде до краја живота. За једно једино дете.
Основан Буџетски фонд, државни Буџетски фонд за лечење у иностранству. Стотине деце отишло да се лечи. Богу хвала, излечило се, вратило се у Србију. Преко Буџетског фонда иду деца која не могу да добију дијагнозу овде, одлазе преко Буџетског фонда да добију дијагнозу и онда крећу са лечењем.
Да ли још има оних којима морамо да помогнемо? Има, али моћи ћемо да им помогнемо само ако ова држава буде јача. Ако буде финансијски боље стајала, онда ћемо моћи да дајемо још више, као што је и обећала и председница Владе и председник да ћемо давати, да ћемо помагати све што можемо. То може само из реалних основа.
Саберите само колико је све ово коштало да се уради, да се купи, да се изгради, и да се да толики посао, толике специјализације и све. Здравство, једино код нас не доплаћујете ништа. Једино код нас се не доплаћује. Са основним осигурањем, са здравственом књижицом идете са најскупљом терапијом која постоји, идете на гама нож, идете на икс нож, идете на најсавременије акцелераторе, на скенере, на магнетне резонанце, на хемиотерапију, на све оно што је скупо. Не доплаћујете ниједан динар. Видите да ли има то још у некој земљи.
Соле нам памет велики стручњаци, гледају филмове, па онда кажу – а што није овако? Причају – као у Америци. У Америци сваки трећи грађанин нема осигурање, нема довољно осигурање. Знате како изгледа кад дође у болницу. Он умире, а они кажу – имате ли ви осигурање или немате осигурање? Немате осигурање, не можете да прођете капију. Затекну се наши грађани у Америци, посеку прст, оду у болницу, добар дан, добар дан, три шава, 3.700 долара је рачун. Три хиљаде и седамсто долара. Не дај Боже кад се тамо разболе, зову, моле, да ли из Америке, да ли из Енглеске, хитно да се пребаце, да се врате у Београд, јер би они могли да продају тамо све, не би имали довољно да плате то лечење. Код нас је све то бесплатно, драги грађани и драги посланици, а замислите колико то кошта.
Само молим за мало разумевања. Свима је јасно да не може преко ноћи, да је озбиљан систем, 118.000 запослених, да обезбедите у свакој болници, у сваком дому здравља, у свакој амбулатни, да има свега. Када сте чули за неку несташицу, што је било нешто најредовније што сте чули? Ишли сте у болницу, па вам кажу – идете да купите фластер, идите купите завој, идите купите шприц, идите купите овај лек, идите купите онај лек. Све ми то врло брзо заборављамо.
Шта мислите како је данас обезбедити сваки лек? Знате ли колико смо ми тржиште за те глобалне компаније и за остале? Статистичка грешка. Замислите како је обезбедити само вакцине да ми добијемо поред свих оних великих држава и озбиљних играча? Ко први настрада када испадне у процесу производње? Наравно, ово најмањи. Кажу – ви ћете да останете без тога, идемо за ове велике земље, они су наши, они добијају то. Овде ако касни вакцина један дан, то је алармантно стање. Кад кажемо да
34/2 ТЂ/ЛЖ

људи неће да се вакцинишу, морају, улазимо у проблем, а они кажу – то је неки лоби, они траже, то је нека провизија. Заборавили смо вакцине које су долазиле овде преко Ваљева, Шапца, Лознице, преко четири посредника су долазиле вакцине у Србију и ником ништа. Преко четири посредника из Србије, а не знам колико их је било оданде.
Људи, треба да их је срамота, највећи грех, да се покрију ушима и да ћуте. Ако ово могу да подрже, то је у реду, а ако не, немој да сметају. Ми водимо рачуна о грађанима и хоћемо да учинимо да имају што боље и сигурно здравство. То људе једино интересује, и то морамо да им омогућимо, и то смо им обећали. То ћемо да урадимо. Хвала свима.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Желим само једну кратку ствар, јер ми се чини да је важна и чини ми се да је дезинформација пласирана да би сутра читали у разним медијима. Чули смо данас да намештамо тендер за „Ласту“. Нећу ићи даље. Имала бих, поштованом народном посланику, још свашта нешто да одговорим, али не би било коректно, јер не можемо да имамо данас такву врсту полемике.
Желим да кажем грађанима Србије да је ово дезинформација, да будем политички коректна и да кажем да је дезинформација, да је само пласирано, вероватно не намерно. Дакле, нити је објављен тендер за „Ласту“, нити је урађена процена вредности, финална, „Ласте, нити је у овом тренутку тендер у било којој фази близу објаве. Дакле, намештање тендера за „Ласту“ је дезинформација која је пласирана, ваљда, да би сутра грађани рекли како намештамо овде, и то ће бити за мог брата или брата председника или брата министра финансија. Видим да су браћа. Пошто не можете нама ништа да нађете, онда хајде по породици.
Дакле, не брините ништа. Тендер за „Ласту“ није чак ни објављен. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Ристичевићу, да ли желите допунско питање?
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Захваљујем.
Дакле, госпођо премијерко, настављам моје питање – да ли вам је познато да ти лажни прекогранични канали у које спадају „Нова“, N1, тринаест „Спорт клубова“ итд. нису регистровани у Србији и да су везани, повезани са СББ? Тај исти СББ домаћим каналима који плаћају све накнаде не плаћа за 80% програма, које користи, ништа, а овим лажним прекограничним каналима плаћа и по неколико евра по кориснику којих у Србији СББ има 900.000, што значи да им сваког месеца испумпа на десетине милиона, то је везано и за министра финансија, евра.
Дакле, да ли знате, такође, да ти лажни Ђиласови, Шолакови, „United media“, прекогранични канали неовлашћено прекрајају програм рекламама и да домаћим медијима, кроз емитовање, незаконито, реклама, узимају приходе? То се креће на годишњем нивоу преко 20 милиона евра. Дакле, испумпавањем претплате преко СББ и наплаћивањем реклама, уметањем реклама, СББ и везани прекогранични лажни канали, пиратски канали на такав начин уништавају домаће медије који остају без прихода.
Вама је познато да „Телеком“ даје и до 150 милиона добити, а има 2,5 пута мање тржиште од СББ. Од 2015. године СББ, то је везано и за министра финансија, нема никакву добит. Дакле, он то испумпава преко ових лажни прекограничних канала.
Сада сам вам одговорио и где су Ђиласови милиони, одакле му ти милиони, а такође сам и одговорио где су фалкони, где је ваш државни фалкон.

35/1 МГ/ВК 17.35 – 17.45

Ви се возите кршем, а господин Чолак с вози најновијим моделом „Фалкона“ од једног голф терена до другог голф терена. Дакле, новцем претплатника грађана и пореских обвезника Републике Србије, он је купио себи „Фалкон“ уместо да тај „Фалкон“ припадне држави Србије и да се њиме возе садашњи и будући функционери. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Ушли сте поштовани народни посланиче у опасне територије. Сада ћете бити један од најгорих противника слободе медија зато што је то табу тема. Нажалост, ми не смемо о томе да разговарамо, јер се ради о СББ.
Рећи ћу вам многе ствари, ви сте у потпуности у праву и грађани то треба да знају, али када сам ја о томе причала прошле недеље напали су ме да ја нападам независност медија у иностранству. Причала сам само о подацима, о фактима, о тржишту, о законима и о накнадама које треба да се плаћају у буџет Републике Србије за грађане Републике Србије.
Дакле, нисам причала ни о медијском садржају ни о томе за кога ћу, ни против кога ћу, ни да ли су објективни, ни да ли су необјективни, да су слободни, или су заробљени и од кога су заробљени. Дакле, нисам ни о чему томе причала, али сам их напала.
Знате, неко о томе мора да прича. Ако је ово демократска држава и држава институција и држава у којој се боримо за владавину права, онда морамо да имамо храбрости да о тим стварима причамо иако ће нас напасти и мене и вас, да смо противници слободе медија, нажалост.
Рећи чу вам, по подацима које ја имам, СББ у земљи у којој постоји комплетна цензура и монопол, СББ држи 51% тржишта, дистрибуције медијског садржаја у Србији, 51%. Рецимо, тамо где ја живим, у мом стану, ја не могу да имам „Телеком“, ја могу да имам само СББ. Дакле, ја немам могућност избора.
Многи тако, по целој Србији, захваљујући томе како је СББ улазио на тржиште, како је тада радила сива економија, како је то било подржано од тадашње Владе Републике Србије и политичке елите, и како је све то преко ноћи легализовано без и једног јединог динара. Нажалост, поново ми ту данас не можемо ништа да урадимо. Тај СББ данас држи 51% дистрибуције медијског садржаја.
„Телеком Србија“, мислим да држи негде око 36%, „Пошта Србије“ ако се не варам око 4%. „Телеком Србија“ плаћа три пута више од СББ и ми то не можемо да проверимо, односно РАТЕЛ то не може да провери, зашто СББ тако плаћа, зато што они то третирају као пословну тајну.
Ако пипнете у то, бићете највећи противник слободе медија. Ви ћете бити ти који гушите слободне независне медије, ти који уводите цензуру, видећете то још вечерас, ако не сутра ујутру, али сигурна сам да ћете видети вечерас.
Пошто ово о чему сте причали јесте доста комплексно и грађани углавном не разумеју, даћу вам један пример који ће грађани у потпуности лако разумети. Дакле, ја на дневној бази гледам на каналима СББ, по нумерацији први канал, други канал, о томе како је највећи проблем наших европских интеграција приступање ЕУ, али пре свега нашег друштва уопште је непоштовање владавине права.
Сваки дан слушам о поштовању владавине права од људи који на најгрубљи могући начин крше Закон о електронским комуникацијама и баш их брига. Баш их брига. Ником не објашњавају зашто, ни како, баш их брига за прекршајне пријаве независних регулаторних тела. Дакле, Закон о електронским комуникацијама, члан 100. каже – оператор је дужан, у овом случају СББ, оператор је дужан да приликом
35/2 МГ/ВК

дистрибуције медијског садржаја поштује логичку нумерацију канала који одређује регулатор, узимајући у овом случају РЕМ, узимајући у обзир природу медијске услуге и зону покривања за коју је издата дозвола за пружање медијске услуге. Регулатор врши надзор и стара се о извршавању обавеза оператора, прописаних одредбама овог члана, у сарадњи са регулаторним телом надлежним за област електронских комуникација. Дакле, регулатор одређује нумерацију, члан 100. врло јасно у Закону о електронским комуникацијама.
Сваки дан нам соле памет о владавини права људи који апсолутно не поштују ту регулацију. Дакле, они не поштују нумерацију. Дакле, регулатор каже – први канал мора ваљда бити у једној земљи јавни сервис, национална телевизија РТС. Оператор који држи 51% тржишта дистрибуције медијског садржаја у Републици Србији каже – мене баш брига, мени ће то бити трећи канал, први ће ми бити „Н1“, па ће ми бити „Нова С“, па ће ми бити РТС и РЕМ може само да да прекршајну пријаву која њих нарочито не брине.
Али, ми то никада не чујемо. Ми то не чујемо никада у извештају Европске комисије. Никада за тај проблем са непоштовањем закона, владавине права, независних регулаторних тела, институција нисте чули, зато што је то табу тема. Ми о томе не смемо да причамо зато што ако о томе причамо гушимо слободу медија и тзв. независне медије и то је проблем о коме желим да причам зато што ако причамо о владавини права, господо крените од себе, као што ми крећемо од себе. Као што сваки појединац у овом друштву треба да крене од себе, крените од себе.
Реците нам две ствари. Прво, како је могуће да „Телеком“ који има много мањи проценат тржишта плаћа три пута већу накнаду грађанима Републике Србије и како је могуће да супротно члану 100 закона о електронским комуникацијама оператор који држи 51% дистрибуције медијског садржаја не поштује Закон о електронским комуникацијама и независно регулаторно тело?
Дакле, наставићемо да причамо о овоме зато што желимо да причам о владавини права, желимо исте услове за све, желимо да се боримо против сиве економије, нелегалне и нефер конкуренције на тржишту. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Имате коментар?
МАРИЈАН РИСТИЧЕВИЋ: Коментар је следећи. Каже – реемитовање из става 1. тачке 3. члана 74. Закона о електронским медијима не постоји ако је изворни програм измењен. Не само да је измењен, него се емитује из Србије и тако радом на црно, пиратски канали уништавају домаће регуларне телевизијске канале.
По питању владавине права, не бих пуно, али желимо Европској комисији мој коментар, где они нама нешто замерају око недостатка дијалога. Чисто да знате, да им пренесете, ја сам вољан ово и у писаној форми да вам доставим.
Каже – до 3. јуна упркос бојкоту власт се јављала 10.084 пута или 60 по посланику у овом парламенту. Опозиција се јављала 8.570 пута на једну трећину, што је 102. јављања по посланику. Значи, готово дупло више. Време које је утрошено док се говорило у директном преносу, власт је имала 551 час на две трећине парламента, опозиција 575 часова на једну трећину парламента. Што значи, власт 3,3 часа, опозиција 7,1 час. Однос Двери који се највише буне и СНС, Двери 1419 јављања на седам посланика или 202 пута, СНС 7.212 пута на 105 посланика, 68, три пута мање се јављала. Време, Двери 70 часова, 10 часова по посланику, СНС 366 часова или 3,4 часа по посланику.



35/3 МГ/ВК

Мислим да они мисле да је демократија увоз империјалних производа, а ми мислимо да се она прави изнутра и стога сам и писао Европској комисији и вама доставио копију. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има посланик Фатмир Хасани. Изволите.

36/1 БМ/ВЗ 17.45 – 17.55

ФАТМИР ХАСАНИ: Уважена председнице парламента, поштовани представници Владе, народни посланици, албанска мањина у Србији, ни крива ни дужна остала на зачељу свих мањина у Србији што се тиче мањинских права. Моментално смо у магли, свашта се каже, пише и планира за нас, а ми не знамо ништа. Ми и Срби и остали који живе у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, чекају отворених ушију шта ће да се деси у будуће код нас.
Албанска мањина од 1990. године, од кад имамо посланике у овом високом дому, чека скоро са истим захтевима, као и пре 29 година. Наше дипломе, стечене у универзитетима на Косову, још се не признају. Више од 20 година чекамо књиге за основне школе које још нисмо заокружили и завршили до краја. Нека права, која смо имали за време Тита и Милошевића, сада их немамо.
У Прешеву је укинут Основни суд и Основно тужилаштво. У Бујановцу од Основног тужилаштва остала је јединица Основног тужилаштва из Врања. Број запослених у овим правосудним органима не одговара структури становништва у ове три општине. У Бујановцу председник суда треба да буде из редова албанске националне мањине. У полицијској станици у Бујановцу смо у великом минусу. Празна места се не попуњавају када се неко пензионише од стране полицајца и других запослених. Ватрогасна служба у Бујановцу нема ни једног Албанца. Катастарска служба у Прешеву има само једног Албанца, а катастарска служба у Бујановцу, од девет радника, ни један није Албанац. У средњем нивоу власти у Пчињском и Јабланичком округу, да не причамо, од 16 врста инспекција, само је један Албанац. Немамо ни једног у другим државним институцијама средњег нивоа власти. Пре четири године се пензионисао републички просветни инспектор, са седиштем у Врању и дан данас није се попунило то место.
Болница у Врању од 600 радника, нема ни једног Албанца, а у Нишком региону ништа немамо, ту да не улазимо.
ПРЕДСЕДНИК: Посланиче, прекорачили сте време, али наставићете после одговора министра, ако се слажете?
ФАТМИР ХАСАНИ: Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Шарчевић.
МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ: Поштовани народни посланици, поштована председавајућа и председнице Владе и министри, оно што сигурно знам да је за националне мањине најбитније питање, а то је образовање. Сведок ми је, наравно премијерка Владе, када одржавамо редовне састанке са сада већ 27 националних савета, којих имамо у Србији, то је рекорд. Апсолутно то Европа не познаје.
Стандарде које Србија, не усвојила, него које примењује, такође Европа не познаје. Ја три године ћу бити, скоро, министар за два месеца, покушавам да те исте стандарде измолим и у Бриселу и у региону. Исто тако молим албанске министре, црногорске министре, северномакедонске министре и све друге, да дају минимум права српским мањинама у окружењу.
Али, зарад истине и јавности, господин посланик добро зна да смо се потрудили и да једно две године опструкције није било до Министарства образовања. Значи, све друге мањине које имају капацитете мало веће, то је просто тако, ако имате 20, 30 хиљада чланова заједнице или 300 хиљада, немате исте капацитете да остварите право које је европским стандардима постављено, а то је право на уџбенике.
Значи, тек нови избори за националне савете националних мањина су довели дотле да су људи, Рагми и осталих који сада воде, дошли до мене, на моју иницијативу и рекли – ми немамо капацитет, а пре тога се то игнорисало. Зашто је то битно? Зато што не може српска већина да прави уџбеник о албанској мањини тиме што ће им уводити албански језик и књижевности и друге уџбенике.
36/2 БМ/ВЗ

Значи, ми смо нашли модус. На моју иницијативу још прошле године у новембру је требало да се нађем са министарком Николе, она је у децембру смењена, није мојом кривицом, наравно промена у власти Албаније, њихово легитимно право. Њена помоћница, а садашња министарка Беса Шахини и ја, смо се више пута видели и на заједничку иницијативу смо се нашли у Бујановцу, после недавно у Београду и та прича је одблокирана. Ниједног тренутка српска страна није правила око тога ни проблем, нити излазила у јавност да с друге стране постоји проблем.
Мислим да ћемо то врло брзо решити тиме што смо либерализовали цео процес и тиме што сам добио обећања да ће тај реципроцитет важити и за Србе у Скадру и околини, јер Албанија сада ради нови закон о мањинама и гледа да препише модел Србије што је јако похвално. Није то питање само да ли деца у Бујановцу у Прешеву и делом Медвеђе, тамо је јако мала мањина, ја сваког амбасадора учим да не постоји Прешевска долина и то молим и народне посланике да установе да је то политички термин у призвуку велике Албаније, то је шест звездица на тзв. Карти. Ја као географ могу да кажем да постоји Прешевска котлина и да је она двојна котлина са Кумановом, те се не може користити израз некакве долине, јер се тиме жели нешто друго рећи. Оно што српска деца имају од када ја водим Министарство образовања, имаће и албанска, турска, египатска и ашкалија и сви други, верујте ми на реч и то је жива истина.
Тако да, не могу да вам дам договор док не буде укинут Закон о забрани запошљавања, не о том инспектору, него о свим инспекторима који нама недостају, зна то и премијерка. Имамо ми локалне самоуправе где недостаје по пет, шест инспектора на локалу. Тај посао је децентрализован. Био би јако срећан да чим се одблокира да прво појачамо инспекцију, да решавамо све текуће проблеме које имамо и ви знате да ја редовно обилазим доле регију, као и све друге делове Србије.
Оно што је јако важно, а то је да сам ја указао једну пажњу људима из ОЕБС-а, из Европске заједнице. Сам Бујановац има факултет новосадског универзитета, односно Економског факултета из Суботице. Драго ми је, упис је прошао феноменално. Две, три године се ја тамо озбиљно мешам у свој посао и зато ваља. Знате шта је занимљиво? Тамо живи 26 до 27% Рома. У све агенде које ми имамо према инклузији Рома, тамо је за десет година постојања само једна ромкиња била уписана. Питам вас, као одговорну националну мањину и заједницу, зашто не водите бригу о мањинама које живе код вас у окружењу? Нису угрожени тамо Албанци, него Роми.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем министру.
Изволите, посланиче наставите.
ФАТМИР ХАСАНИ: Хвала.
Све ово значи да у законима и Уставу Србије пише све око мањине и мањинских права, то је у реду, али у пракси је врло лоше стање поготово за албанску мањину, јер албанска мањина чека да се интегрише у државне органе и институције, али то држава неће.
Ми смо у овом дому 29 година од времена плурализма и стално смо имали народне посланике, по један, а неки пут и по два, али увек смо били у опозицији. Ово много значи. Ове општине су остале тотално економски неразвијене. Председник Вучић је долазио у Бујановац, а није се срео са Албанцима из руководства локалне власти, а ни са мном као послаником. Зашто да се сретне, зашто да нам обећава?

37/1 ЈЈ/МП 17.55 – 18.05

Разочаран сам зашто се председник није срео у Бујановцу са представницима општине и послаником из редова албанске националне мањине. Могу да кажем да ни Влада до сада није могла да инвестира у ове две општине и да смањи број незапослених, којих има око 60%. Али шта је ту је, морамо гледати напред.
Ми као албанска мањина смо били задњих година кажњени од стране Владе, зато што се још рачунамо као 5800 Албанаца у Србији колико смо по попису из 2011. године и зато и средства за Национални савет добијамо по нижој категорији, јер није узета наведена процена међународне комисије из 2015. године. Сада на пример на наплатној рампи поред Прешева која је отворена задњих неколико месеци, од 17 радника само су пет Албанаца, а у улазу и излазу Бујановац ниједан није примљен до сада.
Све што сам рекао су ово питања за Владу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем председнице Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Прво ћу поновити оно што стално кажем када разговарамо о овој теми, а то је да је Србија апсолутни европски првак и тиме се поносимо о заштити права и слобода националних мањина у Републици Србији.
Ту морам да кажем, а ви ћете ме можда разумети, да је изузетно фрустрирајуће када ви на пример имате од неких суседних држава да блокирају отварање поглавља Србији због недовољног поштовања, рецимо њихове националне мањине, док исте те државе у свом законодавству ни не препознају националне мањине. Тамо Срби не могу бити национална мањина, али они нас блокирају због непоштовања довољно њихове националне мањине. То је за мене својеврсна небулоза која, добро мислим о којој ћемо ми још разговарати, али желим да вам кажем да и ви ако погледате статус осталих етничких група, заједница, националних мањина у оним државама које из препознају као националне мањине, у региону или у Европи, ви ћете се сложити сигурна сам са мном, да је у највећој могућој мери некад, ако мене лично питате и преко сваке нормалне мере заштићена су и права и слобода националних мањина.
Зашто кажем некада и прекомерно, зато што ви овде имате проблем да некада националне мањине или етничке групе и заједнице не могу да се интегришу у друштво, не могу да се запосле зато што уопште не знају српски језик. То је огроман проблем. То је и један од проблема због чега не можемо да запослимо више припадника албанске националне мањине. Зато што ви имате, ви по целој Србији од југа до севера, од истока до запада имате и предшколско, и основно образовање, и средње образовање и високо образовање, комплетно на језику националне мањине. Ви имате области у Србији у којима људи не разумеју српски језик. Не говоре их. Толико смо ми отишли далеко у поштовању права али онда имамо тај проблем да људи не могу да се запосле у републичким органима зато што не говоре језик ове државе.
Сад ћу вам дати само у последњих годину дана, шта смо урадили, да би додатно ојачали права и слободе националних мањина. Дакле, ви знате, ви сте усвојили овде у Скупштини Закон о националним саветима националних мањина који је додатно учврстио и додатно појаснио статус националних савета националних мањина, а посебно финансирање националних савета.
Има у Закону о заштити права и слобода националних мањина, па сам извукла неке од ствари које су уведене тим законом, а које су националне мањине саме тражиле, које не постоје нигде другде, а ви ме исправите ако грешим, па ја мислим у Европи.


37/2 ЈЈ/МП

Право на упис податка о националној припадности припадника националних мањина у јавне исправе, с тим што се током животног века уколико се ви у било ком тренутку осећате као припадник неке друге националне мањине, а ви знате да се то у Србији дешава, зато што на пример имамо Национални савет египатске националне мањине, Ашкалије, Роме, па се у различитим периодима животног века осећају као припадници друге националне мањине. То јавна управа мења у односу на њихово сопствено осећање припадности. То је доста велика флексибилност и искорак јавне управе у односу на то како се појединац у Републици Србији осећа.
Утврђен основ за прописивање афирмативних мера за националне мањине кроз увођење одредаба у посебним законима којима се уређује радно правни статус запослених у јавном сектору, који ће омогућити давање предности националним мањинама при запошљавању, односно отпуштању при истим условима до постизања одговарајуће структуре запослених у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације. Али, за то морате да знате да говорите да разумете српски језик.
Закон о службеној употреби језика и писма, где се предвиђа да у насељеним местима у локалним самоуправама у којима проценат припадника националне мањине достиже 15% имена органа који врше јавна овлашћења, назив јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписује се и на језику те националне мањине и у случају да језик те националне мањине није у службеној употреби на територији локалних самоуправа. Ми имамо локалне самоуправе где имамо по 15 службених језика. Дакле, далеко највише, него било где другде у Европи.
Закон о матичним књигама, где је прописан начин уписа података о националној припадности у матичну књигу рођених на изричит захтев националних савета националних мањина. Закон о локалној самоуправи, обезбеђује да све јединице локалне самоуправе који имају ову обавезу образују савет за међунационалне односе и низ закона из области радних основа којима су предвиђене афирмативне мере за запошљавање припадника националних мањина.
Поново, уколико људи желе да раде у републичким органима које постоје у локалним самоуправама морају да знају, разумеју говоре српски језик. Још једном молим, али ми то посебно у Прешеву, Бујановцу радимо кроз координационо тело за Прешево, Бујановац и Медвеђу, учење како српског тако и албанског језика да би имали много бољу интеграцију. Молим вас да и дате свој допринос томе.
Чини ми се, можда тако нисте мислили, али чини ми се да сте мало пребацили председнику Вучићу да се није срео са Албанцима или представницима Националног савета Албанске националне мањине, па ни вама у Бујановцу.
Молим вас, стварно морам да подсетим, не само вас, све грађане Републике Србије колики искорак је управо председник Александар Вучић у доба када је био председник Владе, направио за односе између Албанаца и Срба и за дугорочно помирење, боље разумевање између ова два народа. Дакле, као премијер Александар Вучић је први пут после 68 година позвао у званичну посету премијера Републике Албаније, господина Едија Раму. То је потпуно био преседан. Поново, тиме се поносим, мислим да су то ствари које отварају другачију перспективу и за Србију и за регион. Али, ако је неко урадио много за наше односе, за односе између Албанаца и Срба, за помирење, за боље разумевање, за регионалну стабилност, онда је то свакако председник Александар Вучић.

38/1 ВС/ИР 18.05 – 18.15

И, коначно, причала сам о томе и са господином Камберијем, који је много искуснији политичар од мене, када је био попис 2011. године, Национални савет албанске мањине је изабрао да бојкотује тај попис. То је била политичка одлука. За политичке одлуке, постоје политичке консеквенце.
Дакле, бојкотовање попис из ког разлога је пописано око 5.000 и нешто припадника албанске националне мањине, али то су данас званични подаци и то је тако свуда у Европи и свуда у свету по владавини права, по институцијама, ви сада можете да кажете, али ви имате неке незваничне процене колико нас има, али ако ми отворимо ту пандорину кутију, а знам да је било приче и о томе у претходној Влади, али мој став је био јасан, уколико ми отворимо ту пандорину кутију не постоји разлог да било ко други појединац или Национални савет националне мањине не дође и каже – ја нисам био тада у Србији, дајте сада упишите мене или мене рачунајте овако. Дакле, онда попис ништа не вреди.
Ја мислим да је била неодговорна одлука ваших политичких лидера 2011. године да се бојкотује попис. Зашто да се бојкотује попис? Зашто? Дакле, да није бојкотован попис, данас би и Национални савет имао много веће финансије на располагању, данас би имао много већи утицај, али је бојкотован попис и то је факат, и ја ускоро долази следећи попис, нови попис, ја вас молим да будете политички зрели, да се тај попис не бојкотује, да сви радимо заједно, поштујући институције Републике Србије укључујући и сам тај попис. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Имате коментар посланиче. Изволите.
ФАТМИР ХАСАНИ: Госпођо премијерка, ми имамо доста кадрове који знају врло добро српски језик и можемо да нађемо те кадрове, али код вас треба да постоји добра воља, ево ми за недељу дана можда нађемо 100 младих који знају врло добро српски језик, али код вас треба да буде та воља да се ми интегришемо и ми смо око 1% у Србији, а у државне органе институције, на пример, колико има 50 или 100 хиљада, дајте нам 1% оно што нам следује, и ми ћемо наћи кадрове који знају врло добро српски језик. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем посланиче.
Реч има народни посланик Владимир Ђурић.
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Хвала председавајућа.
Поштована премијерко, поштовани министри и колеге посланици и грађани, идуће године доспева термин за редовне парламентарне покрајинске и општинске изборе у скоро свим општинама по Србији, укључујући ту и све београдске општинске скупштине. Изборни услови, изборно законодавство медијске слободе, бирачки списак и начин спровођења изборног процеса, актуелна су тема у јавности и предмет су и протеста грађана који су се одржавали претходних месеци.
Најављени и могући бојкот избора од стране опозиције уколико не дође до промене изборних услова, стања медијских слобода и то најмање шест до девет месеци пре одржавања избора. Избори одржани уз бојкот дела политичке сцене, свакако доводе у питање легитимитет власти изабране на таквим изборима, свеукупан капацитет државе, унутрашњу политичку стабилност и спољнополитичку позицију државе и оних који би се у спољнополитичким контактима, представљали као легитимно изабрани представници власти ове државе.
Странка модерне Србије сматра да је с тога последњи час да се отвори дијалог на тему медијских слобода и изборних услова, а у противном, можемо се суочити са политичком кризом која може отићи у несагледивом правцу, јер изборни процес и све друге демократске процедуре су једини природни начин каналисања политичких несугласица.
38/2 ВС/ИР

Уколико су ти демократски процеси, уколико нису успостављени, онда антагонизми у друштву ескалирају.
Интересује нас најпре да ли представници Владе мисле да је наш изборни процес свеукупно задовољавајући, да нам је изборно законодавство добро и да га не треба поправљати, да су нам медијске слободе адекватне и да омогућавају једнаку заступљеност свих политичких актера.
Последњи извештај Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама, које Странка модерне Србије, уважава као меродаван документ и као меродавну слику стања нашег друштва, констатује, цитираћу „да Србија није у довољној мери искористила период између избора, како би се решили трајни недостаци, неадекватна транспарентност у финансирању партија и кампања, нејасна разлика између страначких и државних активности и неравномерно медијско извештавање“.
Наводи се и да препоруке ОЕБС апсолутно нису уважене и да се тек треба позабавити свеукупном реформом изборног законодавства.
Ако представници власти или Владе, са друге стране мисле да ништа не треба поправити у свему овоме, онда нажалост скрећем пажњу да нам прети озбиљна политичка криза која заиста може отићи у несагледивом смеру. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. Изволите, одговорите.
АНА БРНАБИЋ: Пре свега, опет као неко ко је релативно скоро ушао у политику, из угла грађана Републике Србије, ако се не варам, мени се чини да се изборни услови нису деценијама мењали. Мислим да су такви били изборни услови када је СНС победила на изборима, али се не сећам да се тада жалила на те изборне услове или на медијске слободе, у време када су медији по извештају Савета за борбу против корупције, у потпуности стављене под политичку контролу.
Дакле, мени се чини да, а још посебно данас у доба овакве дигитализације друштвених медија и свега осталог, да се то користи као политички изговор, али чак и да није тако, ја ћу се сложити са вама око неколико важних ствари.
Желим такође да вам се захвалим на вашој храбрости и одговорности да учествујете у раду Скупштине, јер мислим да то данас када сте опозиција, није нимало лако, зато што су напади на вас некада чак јачи, него напади на нас и хвала вам за ту одговорност и за овај политички дијалог.
Ја рецимо, када сам била министар за државну управу и локалну самоуправу, а то је свакако јако добро преузео министар Ружић, велики део мог времена сам се бавила бирачким списком. Бирачки списак је уређен 2012. године, који је јединствени бирачки списак, али знате, ми смо били први који су одлучили да ради транспарентности, потпуне транспарентности и ефикасности, пренесу матичне књиге и књиге о држављанима у електронски облик. И захваљујући томе, ми данас имамо аутоматско ажурирање бирачког списка и ускоро ћемо имати у потпуности, транспарентан увид у бирачки списак и то како се тај бирачки списак ажурира. То је велика ствар за изборне услове, огромна ствар за изборне услове.
Нисам видела да се свих ових деценија пре тога било ко бавио тиме да пренесе на пример нешто што је потпуно логично, матичне књиге у електронски облик, држављанство у електронски облик, да уреди тај систем да он буде у потпуности транспарентан и да се аутоматски ажурира, што значи да када се неко упише, када буде уписан у матичну књигу умрлих, да се аутоматски избрише из бирачког списка. Ми смо то урадили, у најбољој могућој вери да имамо владавину права и јаке институције, транспарентан систем у Републици Србији.
Мислим да је то довољан сигнал, показатељ какво друштво ми желимо и колико се не плашимо избора и фер транспарентних услова на изборима.

39/1 ЈИ/ИЋ 18.15 – 18.25

Што се тиче медијских слобода, поново, уз све проблеме које имамо, а који свакако не потичу ни од 2014, ни 2015, ни 2016, ни 2017. године, већ много раније, још 2003. године, када је један народни посланик, који је у то време био председник Владе Републике Србије, називао медије на прес конференцијама маргиналним појавама, што данас не би могло да се деси никада.
Ми смо данас направили Радну групу за израду медијске стратегије у којима имате девет представника медијских и новинарских удружења и девет представника државе. Године 2011. сте имали Радну групу за медијску стратегију која је имала, ако се не варам, осам представника државе и дали су великодушно једног представника да представља сва медијска и новинарска удружења.
Мислим да је овај данас дијалог много, бољи, много инклузивнији и да радимо у том смислу много бољи посао. На крају крајева, из те медијске стратегије треба да произађу другачији услови за медијску сцену која ће бити присутна и у том тренутку када буду расписани, односно одржани избори.
Што се тиче изборних услова, што се тиче дијалога између владајуће већине, опозиције и свега осталог, па, ово је место за дијалог. Ово је место за дијалог, али где су ти који траже дијалог? Где су данас? Где су последњих недеља? Где су последњих месеци људи који траже дијалог? Када их је председница Скупштине позвала на дијалог, да ли су се одазвали? Не.
То је био само политички позив, политичка игра где кажу – е, хоћемо дијалог, позовите нас на дијалог, не дајте нам простор за дијалог, иако је народни посланик управо испричао колико простора неко има и времена у односу на поверење које добија од грађана. Мислим да је то апсолутно демократска норма и више од тога, али се нису одазвали на тај дијалог. Па, не знам где ће онда разговарати о изборним условима.
Опет, не бих се бавила стварима које су много изнад Владе коју представљам, дакле, то је на овом Дому, на вама као народним посланицима. Видела сам да је председница Скупштине на дијалог позвала. Ако се неко на дијалог не одазове, не знам где очекује да постоји дијалог? Пробали су у шатору, али очигледно нико није желео у модерном демократском друштву, каква је Србија данас, да разговара у шатору.
Рекла бих вам још једну ствар, ако говоримо о препорукама који је експертски тим не знам да ли је Савеза за Србију или „1 од 5 милиона“, али то је иста ствар, ако говоримо о препорукама за изборе које су ти експерти дали, а то се практично своди на то да су избори фер уколико Александар Вучић не учествује у њима, али нису фер ако Александар Вучић учествује у њима и води СНС, онда ја мислим да о томе није озбиљно причати. То се никада није дешавало.
Нико никада није рекао – е, Борис Тадић не сме да учествује на изборима, то не постоји ни у једној демократској земљи света, дакле, онда не кажите - не постоје услови, па нећемо излазити, односно бојкотоваћемо изборе, него онда кажите искрено, одговорно и храбро грађанима Србије – ми не можемо да победимо листу коју предводи Александар Вучић и нећемо ни излазити. То је фер.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Допунско питање. Изволите.
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Хвала вам на одговору, али мислим да га ипак нисам добио.
Дакле, ја не бих овде са вама водио дијалог о томе где су друге организације из опозиције и да ли су оправдано тамо где су, нема потребе са мном да водите ту полемику, они имају своје разлоге и верују да су оправдани. Ја питам за

39/2 ЈИ/ИЋ

конкретне изборне недостатке у изборном процесу, у изборном законодавству и чињеницу да те недостатке констатује и Европска комисија у свом последњем извештају.
Тачно је да су сви последњи избори спровођени, мање, више, по законима и процедурама које је бивша власт доносила, али је исто тако тачно и да ОЕБС и да Европска комисија у својим узастопним годишњим извештајима и анализама свих претходних изборних процеса констатују погоршање стања демократије у Србији, погоршање спровођења демократских процедура, а изборне процедуре и државни органи који у изборним процедурама учествују су свакако темељ свих других демократских процеса.
Дакле, имамо нацрт измена и допуна Закона о политичким странкама, али то је премало. Ја сам очекивао да ћу чути конкретне предлоге законских мера које ће бити изнете пред народне посланике у наредним месецима, јер кажем вам, уколико део опозиције или цела опозиција буду бојкотовали изборе ви ћете имати изборе са којих ћете изаћи као нелегитимно изабрана власт, а то ће државу увести у политичку кризу.
Могу да вам набрајам конкретне неправилности, фантомски гласачи који добијају позиве на адресе на којима их никад нико није видео да ту станују, аутомобили без регистарских таблица који се возају околинама бирачких места, чланови бирачких одбора владајућих странака који шетају бирачке спискове и воде своје паралелне евиденције, донације 6700 људи који у неколико дана у синхронизованој акцији уплате по 40.000 динара на рачун кампање владајуће странке, то су вам индикатори прања новца када имате гомилу малих трансакција које се у пар дана спроведу.
Дакле, на све те незаконитости владајући органи никада нису реаговали. У крајњој линији, ви можете да негирате потребу поправке изборног процеса и изборног законодавства, али вам кажем, потреба за то постоји, зато што део политичког система ове земље најављује бојкот. Ако такве изборе будемо имали, ми нећемо имати легитимно изабрану политичку власт и то угрожава стабилност државе и у унутрашњем политичком плану и на спољнополитичком плану. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Прво, што се тиче законодавства, поново, ја се налазим са мојим тимом да подносим извештај и одговарам на питања дому који је много изнад нас, највишем законодавном телу. Ако разговарамо о законодавству разговарајте овде да промените изборно законодавство. Влада може бити предлагач, али Влада свакако не мора бити предлагач. Дакле, господо, седните и разговарајте. Мислим, ми смо само Влада, ми радимо за вас, ми одговарамо вама.
Свакако, не можете Владу да кривите за законодавство, али опет кажем – изборни закони се нису мењали више година, помозите ми тачно колико… Били су такви, у то време се нико на њих није жалио, били су потпуно демократски, били су потпуно фер док је неко други био на власти, али сада када из избора у изборе, из избора у изборе, на локалним, на изборима за месне заједнице до директних председничких избора, на свим изборима из године у годину остварују све гори и гори резултат, онда је ваљда то изборно законодавство које се није мењало све лошије и лошије. Ја не видим како то има логичког смисла, али у реду, договорите се око изборних услова, закона.
Знам да када буде дошло време да ће ова Влада изаћи пред грађане Србије са конкретним резултатима, са јасним извештајем о томе шта смо радили свих ових година сваки дан, сваке недеље и ја сам сигурна да ће грађани то умети да препознају, какво год изборно законодавство било.


39/3 ЈИ/ИЋ

Мислим да на крају крајева грађане нико не може да превари на изборима, да они то осећају у свом џепу, осећају по томе да ли имају посао или немају, да ли имају перспективу за своју децу или немају, да ли имају боље здравство, да ли имају боље путеве, да ли им је било лако да дођу до премијера, до председника, до министара, ово је Влада и тим све заједно са председником Републике до кога никада лакше није било доћи. Ја сам била у приватном сектору када је доћи до министра била мисаона именица, то су били богови на земљи, ти ниси могао да дођеш, е зато су они изгубили Власт, а не због изборних услова или било чега другог.

40/1 ГД/ЦГ 18.25-18.35

Што се тиче неправилности, молим вас, ви то знате боље него ја, опозиција и опозиционе странке на сваком бирачком месту имају многи више контролора него што има владајућа коалиција зато што их има много више, зато што их бројчано, појединачно, збирно има више. Имају много више контролора и пријављују неправилности и ми чујемо из циклуса у циклус о овим неправилностима, о оним неправилностима, ово нам се десило, ово се десило и када погледате записник, ви имате ни једну, једну или две пријаве на које надлежни органи могу да реагују.
Дакле, не можемо се бавити рекла-казала. Ако желимо да имамо демократску државу, државу институција, владавине права, морамо да идемо по контролорима, списковима и конкретним пријавама.
Рећи ћу вам на крају поново из локалних избора у Београду као потврда моје теорије да у данашње време, посебно у великим градским срединама, какав је Београд, Нови Сад, Ниш, не можете да се вадите на медијске слободе, на цензуру, на изборне услове. Београд, који је срж странака, како год се данас оне звале, јер се мењају из дана у дан, али ДС, СДС, Нове странке, ту је срж њихових гласача који ако гледају медије, гледају ове медије о којима смо причали где је СББ оператер и они одређују нумерацију и обично гледају први програм, односно Н1 телевизију или апсолутно не гледају телевизију, него су углавном на друштвеним мрежама или информишу се са веб портала које не можете да цензуришете.
Дакле, на локалним изборима када они добију, у својој сржи њихових гласача, 2,24% - 18.000 гласова као коалиција четири странке, а сада кажу хоћемо да бојкотујемо и Скупштину и изборе, господо, па погледајте се у огледало. Па то није због изборних услова, то је због вас.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Владимир Ђурић.
ВЛАДИМИР ЂУРИЋ: Хвала.
У свом завршном коментару рећи ћу вам неколико ствари. Дакле, позивати се на то да на сам изборни дан нема пуно неправилности још увек не значи да су избори регуларни. Сви они који су констатовали да на изборима има неправилности, те неправилности бележе у периоду који претходи изборном дану.
Једна од тих неправилности тиче се управо балансиране и равномерне медијске заступљености и зове се функционерска кампања. Знате, то вам је оно када јавни функционер возилом јавног сектора у пратњи других јавних функционера у време предизборне кампање се појављује на телевизији, па ви знате да ли је он ту у својству кандидата или јавног функционера, па мало милује краве, мало отвара фабрике, а мало се кандидује за јавну функцију током избора који су управо у току.
Дакле, ни један закон у овој Скупштини није усвојен а да предлагач није била Влада Републике Србије. Зато иницијативе за измену изборних законодавстава морају очигледно доћи од стране Владе.
Ја немам никакву илузију, какав год изборни закон да предложим, ако уопште буде и стављен на дневни ред, да ће бити и усвојен. Ја то немам мандат да захтевам, али искуство нас учи да се овде усвајају само закони које предлаже Влада.
За ово постоји потреба и због чињенице да две трећине грађана сматра да је изборних неправилности било, а једна трећина је уверена да су оне биле од утицаја на изборни резултат. Свега 11% грађана сматра да изборних неправилности нема и да су избори потпуно регуларни. Двадесетосам посто грађана сматра да је бирачки списак неажуран из манипулативних разлога. С друге стране, две трећине грађана би подржало


40/2 ГД/ЦГ

иницијативе кроз које би се изборни процес, изборно законодавство и улога органа државних на спровођењу избора унапредили. Дакле, ово је нешто за чим и грађани виде да постоји потреба, иако сте ви мени у вашим одговорима потребу за оваквим стварима релативизовали, да кажем, а не негирали, али ајде, релативизовали.
Дакле, ја бих најдобронамерније упутио на препреке које је невладина организација ЦРТА дала за ове ствари. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Питање поставља народни посланик Борисав Ковачевић. Изволите.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Хвала, госпођо председнице.
Ја бих о једној ствари која овде није помињана до сада. Почео бих са тиме да је претходна Влада и ова Влада поготово препознала први пут потребу да у свом саставу има макар на нивоу само министра без портфеља потребу да посебно води рачуна о регионалном развоју. На то место је дошао господин Кркобабић, који је у оквиру укупне проблематике регионалног развоја покренуо посебно питање развоја села и уопште руралних крајева наше земље.
Оно што је битно, Влада је, пратећи то што министар ради, покренула неке ствари, а посебно је господин министар задужен за та питања први пут, чини ми се, не знам раније да јесте било, укључио најкомпетентније научне кругове у питање развоја села, дакле Академију наука кроз њен Одбор за село.
Ствари су се развијале можда не онолико колико се могло очекивати, али мислим у довољно доброј мери да је председник државе, господин Вучић, као што сте сведоци, пре неколико дана када је формиран Национални савет за развој села, у својој изјави јасно укупној јавности ставио до знања да држава пуним капацитетом стоји иза програма развоја села. Мислим да је то нешто што недовољно истичемо као једну од пробитачних ствари у раду и програму ове Владе. Мислим да је развој села једно од кардиналних стратешких државних питања.
Колико се Влада у овом тренутку определила, рецимо, за оно што ја мислим да је зрело за то, две ствари, а то је да се приђе прављењу стратегије развоја села и руралног дела и друга ствар …
ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Имаћете прилику да поставите додатно питање.
Реч има Милан Кркобабић.
МИЛАН КРКОБАБИЋ: Госпођо Гојковић, уважена председнице Владе Брнабић, поштовани народни посланици, господине Ковачевићу, покренули сте једно битно питање. Заиста није прошло ни десетак дана, на политичкој сцени Србије су промовисане крупне ствари. Када кажем крупне, мислим за грађане Србије и мислим на најаву концепта препорода, свеукупног препорода ове нађе земље.

41/1 ДЈ/МТ 18.35 – 18.45

О томе је недавно говорио председник Републике, Александар Вучић, а само нешто мало раније смо ми конституисали Национални тим за препород села Србије.
Уважени посланик Ковачевић је истакао да тај тим представља атипичну творевину, нечиновничку творевину, нешто што су у партнерском односу створили, пре свега, Српска академија наука и уметности и структуре власти, републичке и на локалу. Циљ је веома једноставан – како и на који начин да променимо услове живљења у рубним брдско – планинским и сеоским подручјима?
Ево вам пар података, уважени народни посланици, од којих сте, претпостављам, вас већина са села. Надам се да то своје порекло са поносом истичете. Недавно се уважени глумац Ненад Јездић обратио сељацима српских градова и грађанима српских села. Добро је то упућено и ја мислим да је то само позив да се тргнемо и да погледамо истини у очи.
Хиљаду и две стотине насеља у Србији је пред гашењем. Хиљаду их има мање од 100 становника. Даћу неке податке који наизглед не прате једни друге, али 73% села нема дом културе, у 400 села немамо продавницу. Данас, значи, имамо 400 насељених места у којима грађани Србије, они који су вас и нас бирали, немају прилике да купе хлеб, основне животне намирнице. Да не говорим да ли имају негде да купе и одговарајуће лекове.
Истакао бих излагање данас министра здравља, господина Лончара, које је на моменте било емотивно, али излагање које је осликало право стање ствари у нашем здравству и стварне потребе наших људи.
У наредном периоду, господине Ковачевићу, Академијски одбор за село и овај тим покушаће да дају ваљане претпоставке да се дефинише једна целовита стратегија, права политика равномерног регионалног развоја.
Наравно да грађани Србије знају, тај тим неће дефинисати ни ту стратегију, ни ту политику. То ће урадити ова или нека нова скупштинска већина. Веома добро знамо где се те ствари дефинишу и где се усвајају. Усвојиће се у овом парламенту, од овог сазива или од неког будућег сазива.
Али, оно што је веома битно у свему овоме је да ћемо у наредном периоду дати практичне моделе, практичне моделе како то и на који начин да побољшамо изворе егзистенције на српском селу, укључујући пољопривредна газдинства.
Један податак који је интересантан за вас, исто, данас овде. Просечна старост власника пољопривредног газдинства у нашој Републици је 61 година. Шездесет и једну годину има српски домаћин, власник домаћинства на коме почива и ова земља и, ја бих рекао, окосница ове привреде.
Када се обраћамо тим људима хоћемо да јасно знају шта ћемо то учинити у области инфраструктуре, путне мреже, водовода, канализације.
Када говоримо о путној мрежи, размишљамо, пре свега, о локалним путевима, атарским путевима. За оне који то не знају, то је пут од домаћинства до те њиве. Да видимо у каквом су стању, али не само када су поплаве, не само кад дођу челни функционери да обиђу и пређу те мостиће, да видимо заиста шта и како морамо да урадимо.
Изаћи ћемо пред вас са конкретним податком колико је тих атарских путева, колико је са тврдом подлогом, а колико не и колико кошта тај километар једног таквог атарског пута.
Ево посланика Шеварлића и његове сугестије, када причамо о атарским путевима. Каже – бадава ћете их правити ако немате ивичњак и онај канал који одводи воду поред тог атарског пута.
41/2 ДЈ/МТ

Ово говорим да бих илустровао озбиљност да ћемо прихватити све конкретне предлоге. Прихватићемо сугестије људи који познају проблематику. Не виртуелно, него суштински, стварно. Да видимо и да чујемо, ићи ћемо међу грађане Србије, у удаљена села да видимо шта је то њихова примедба и шта је то њихова сугестија.
Задатак тима у наредном периоду јасно ће дефинисати те моделе, а од Владе Србије, од ове скупштинске већине очекујемо да добијемо пуну подршку. Кад кажем пуну подршку – ово је и нешто око чега не смемо и не можемо да се делимо. Овај пројекат нема опозицију.
Ми смо на том скупу у Сава центру, ово ће се тицати посланика који је говорио пре мене, говорио о дијалогу, показали да можемо да окупимо људе различите орјентације, да им је приоритет опстанак и спас српских насеља, а да смо спремни да чујемо њихове примедбе и сугестије.
И ту је председник републике дефинисао јасан став. Све идеје које буду утемељене добиће пуну подршку Републике Србије . То је први корак оног најављеног његовог програма укупног препорода Републике Србије.
Наравно, не сумњам да ћемо направити атарске путеве, не сумњам да ћемо подићи фабрике, да вас обавестим да смо формирали 460 задруга за непуне две године, не сумњам у то, али најтеже ће бити да мењамо наш менталитет, да мењамо наше навике и да будемо спремни да се суочимо сви, али баш сви, са реалним проблемима који дотичу нас све.
Зато ће овај задатак овог тима бити нешто што ће бити под лупом јавности, грађана Србије, али ја бих рекао успех овог свега зависи од спремности да узмемо активно учешће у свему томе.
У закључном разматрању, ово ће се тицати господина Ристичевића посебно, јер је он земљорадник по вокацији, а то је цитат академика Радомира Лукића, који каже – може савремена пољопривреда без српског села. Велики поседи захтевају механизацију. Нису им потребни земљорадници и становници села, али селу и људима који живе на селу је потребна пољопривреда, а то село је неопходно Србији. Ако изгубимо то село, изгубићемо своје корене. Ако немамо корене, наставићемо са деобама, а у њима смо дубоко.
Епилог, поштовани посланици, свих деоба су неке будуће сеобе. Нажалост, оне трају, па ово нека буде апел да се нађемо сви са исте стране стола, спремни да се ухватимо са кључним, једним да тако кажемо, од кључних проблема Србије, али уједно да дамо модел како да решавамо све остале кључне проблеме Републике Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Имате додатно питање. Изволите.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Нажалост, ту нису ни министар за унутрашње послове, ни за одбрану, а тиче се тога, госпођо премијерко онда ево обраћам се у овом случају вама и наравно Влади.
Ради се о следећем, међународна ситуација и безбедносна ситуација наша у којој се налази Србија намећу потребу за иновирањем, односно доношењем нове стратегије националне безбедности.

42/1 ТЂ/ЛЖ 18.45 – 18.55

Ми смо у Одбору за одбрану и унутрашње послове, још у октобру прошле године, обавештени да је Комисија, која је формирана да направи предлог, завршила посао. Изненађује ме да до сада није ишло даље, бар ми не знамо ништа о томе, па питам Владу – када ћемо приступити дефинитивно доношењу те стратегије и предвиђа ли се, у оквиру доношења стратегије, разматрање и доградња структурно-организационе стране укупног система безбедности која је, мислим, јако важна и потребна, обзиром на потпуно измењене безбедносне околности и међународне односе у односу на неких пре 10 година када је важећа донета?
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Ко жели да одговори?
Реч има председник Владе. Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Ја ћу да проверим временске оквире стратегије и јавићу вам се. У овом тренутку немам ту информацију, али проверићу, записала сам, тако да ћу вам се јавити. Немам временски оквир у овом тренутку. Морам да проверим са Министарством одбране.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Да ли имате коментар? Изволите.
БОРИСАВ КОВАЧЕВИЋ: Хтео бих око претходног питања, које сам поставио, још да кажем само да је, уз оно што сам рекао, моје очекивање и наше из посланичке групе да су ствари око развоја села о којем сам говорио дошле до степена када ми мислимо, оцењујемо, па би хтели одговор премијерке, да би Влада требало да размишља да ти послови, који су сада на нивоу министра без портфеља, требало да пређу на ниво министарства за то питање. обзиром да сам нагласио да сматрам да је то стратешко, једно од кључних питања развоја земље.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Следећи посланик који поставља питање Муамер Бачевац. Изволите.
МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Уважена председавајућа, уважени министри, уважена председнице Владе, уважени народни посланици, грађани Републике Србије, у сам врх историјске, херојске епизоде из прошлости Србије спада свакако и одбрана града Београда из 1915. године против удружених немачко-аустроугарских снага. У одбрани наше престонице огроман допринос дала су два бошњачка пука, односно батаљона, састављена од санџачких Бошњака. Трећи и четврти бошњачки батаљон били су део Десетог кадровског пука првог позива, који је имао четири батаљона и који је дошао из Ибарске дивизијске области. То је била елитна јединица састављена од младића од 20 до 30 година, те наглашавам да је у одбрани града Београда учествовало најмање 1.500 Бошњака, што је било приближно око 15% укупног броја војника који су бранили овај град.
Чувено је сведочење о борбама Бошњака из Трећег батаљона у центру града Београда, а под командом Шемса Мидовића из села Гоња код Сјенице, који херојски бране потез између Народног позоришта и Народног музеја, који је био својеврсни београдски Термопил.
Пуковник Радојевић с дивљењем описује јунаштво Бошњака Шефкета Халиловића, родом из Сјенице, који је командовао ратним чамцем „Победа“ и пружио најжешћи отпор на том правцу продирања, који је у првом маху био главни правац продирања аустроугарске војске и ту дао свој живот.
У Санџаку постоји једно присутно предање да је споменик Незнаном јунаку на Авали подигнут изнад посмртних остатака војника Сулејмана Балића, родом из Дуге Пољане, општина Сјеница, који је погинуо од немачке гранате приликом повлачења наше војске те 1915. године.
42/2 ТЂ/ЛЖ

Више од 1.000 санџачких Бошњака погинуло је бранећи град Београд, октобра 1915. године. Но, данас ниједна улица, ниједна институција државе, ниједна касарна, не носи њихово спомен обележје, нити име. Ови храбри људи, тада млади, који су дали своје животе за ову државу заслужују свакако да добију барем спомен обележје у самом центру Београда, где су оставили своје животе, на Ади Циганлији или Дунавском кеју и у другим деловима града Београда.
Стога, позивам министра војног господина Вулина, да иницијацију, али позивам и министра за државну управу и локалну самоуправу господина Ружића да у сарадњи са градом Београдом омогући да се нека улица на овим потезима назове по овим заиста часним и храбрим људима којима то дугујемо сви ми, а нарочито грађани Београда.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала посланиче.
Да ли имате још неко питање, пошто није било директно постављено питање него иницијатива?
Изволите.
МУАМЕР БАЧЕВАЦ: Наставићу још, али нек то буде завршни коментар.
Евидентно је да у командном саставу Војске Републике Србије тренутно не постоји ниједан генерал бошњачке националности и мислим да би од великог значаја за јачање поверења свих мањинских народа, а пре свега Бошњака, овој држави било промовисање бар једног или неколико официра у чин генерала.
Знам да у Војсци Републике Србије постоји неколико официра са завршеном генералштабном школом, са одличном оценом, са одговорним дужностима које обављају у Војсци и са високим чином, а који би могли да се произведу у чин генерала.
Један од основних циљева и мотива СДП јесте равномерно укључивање свих националних мањина у све институције ове државе, а пре свега, као представник Бошњака, то инсистирам за представнике свог народа и мислим да би овим чином додатно иницирали Бошњаке и друге мањинске народе да се у већој мери укључе у Војску наше државе.
Стога, позивам министра војног да учини нешто на овом пољу, као и председнику Владе да сугерише да се овако нешто деси.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Ово је било у форми коментара, две минуте.
Реч има народни посланик Ђорђе Милићевић.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, поштована председнице Народне скупштине Републике Србије.
Поштована председнице Владе, даме и господо министри, даме и господо посланици, искористићу прва три минута да поставим неколико питања. Најпре питање министру Антићу.
Знамо да је циљ министарства на чијем сте челу унапређење енергетске ефикасности и решавање еколошких проблема који могу бити последица коришћења различитих енергената и да се као земља окрећемо обновљивим изворима енергије. Знамо да сте пре неколико дана потписали уговоре са 24 локалне самоуправе, где министарство и Влада бесповратно субвенционишу пројекте унапређења енергетске ефикасности. Ово је до сада, колико ми је познато, највећи износ које је министарство определило из Буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности.
До сада подизањем енергетске ефикасности у 53 објекта уштедили смо 40%, што оставља простор да се тај уштеђени део новца инвестира у нешто друго на нивоу локала. Пошто су до сада на конкурсима учествовале локалне самоуправе, и то за
42/3 ТЂ/ЛЖ

објекте од јавног значаја, школе, вртићи, домови здравља, моје питање је следеће - да ли се планира могућност да грађани и евентуално правна лица конкуришу за доделу средстава, како би и њима било доступно унапређење енергетске ефикасности, мислим, пре свега, на станове, куће и пословне објекте?

43/1 МГ/ВК 18.55 – 19.05

Следеће питање проф. др Славици Ђукић Дејановић, Влада Републике Србије у свом досадашњем раду питање лоше демографске слике Србије ставила на сам врх својих приоритета, зато бих искористио прилику да поставим питање ресорној министарки које се односи на конкретне одговоре државе на демографске проблеме – на који начин Кабинет за демографију и популациону политику на чијем сте челу, сарађује са јединицама локалне самоуправе, колико средстава је уложено ове године у финансирање мера популационе политике широм Србије и да ли већ сада имате конкретне резултате тих активности?
И последњи минут да искористим само, господине Ружићу, сектор на чијем сте ви челу, значајан је јер од ефикасности стручности и посвећености државној управи и органа локалне самоуправе, зависи у крајњој линији и квалитет живота грађана и остваривање њихових права. То се препознаје, пре свега, на нивоу локалних самоуправа, односно локалних заједница у којима грађани живе и раде, лече се и образују. Чињеница је да локалне самоуправе немају довољно сопствених средстава које могу да инвестирају, односно да одржавају у граду нову инфраструктуру. У вези са тим питао бих вас – има ли начина да их држава односно ваше министарство помогну локалној самоуправи у реализацији инфраструктурних пројеката.
И веома кратко када је реч о Министарству заштите животне средине – које мере и активности министарство на чијем сте челу, господине Триван, предузима како би се обезбедили квалитетни пројекти у сектору заштите животне средине, што је основ за привлачење неопходних инвестиција и да ли ће Србија успети да у скоријем периоду отвори преговарачко Поглавље 27. и тиме настави свој европски пут у овој области?
Молио бих вас само за кратке одговоре. Нећу користити наредних три па два минута да би колегиница могла да постави питање. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала на колегијалности.
Реч има Александар Антић.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Ја ћу да би и највећа посланичка група имала времена, само најкраће да кажем.
Ми смо до сада кроз буџетски Фонд за енергетску ефикасност урадили 53 пројекта и резултати су заиста изузетни. Мерама енергетске ефикасности и рехабилитације тих објеката у локалним самоуправама који су у јавној својини, остварене су уштеде од око 40%. Овим последњим позивом смо урадили и склопили уговоре за 24 нова објекта у јединицама локалне самоуправе и очекујемо да се тај тренд настави.
Средства из буџетског фонда су предвиђена само за јавне објекте, значи објекте у власништву локалних самоуправа, али ми имамо озбиљне амбиције да отворимо могућности за грађане, пре свега, наравно и за привреду, али пре свега, за грађане и то ћемо радити преко новог фонда за енергетску ефикасност који ћемо формирати до краја ове године.
Као што знате, ми смо прошле године Законом о накнадама предвидели једну нову накнаду која је симболична за енергетску ефикасност и која треба да нам буде та иницијална каписла за формирање фонда, коме ће приступити и ЕУ својим грантом и ми очекујемо да ћемо до краја године имати тај фонд који ће имати на свом рачуну више од 20 милиона евра и да ћемо тим средствима омогућити грађанима, што врло повољне кредите са једне стране, што са друге стране одређене грантове за пројекте енергетске ефикасности и за набавку енергетске ефикасне опреме.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Последње питање посланица Сандра Божић.
Имамо простора за једно ваше питање.
43/2 МГ/ВК

Изволите.
САНДРА БОЖИЋ: Захваљујем председнице Гојковић.
Поштовани чланови Владе, поштована председнице Владе, бићу врло кратка. Моје данашње питање је упућено председници Владе, госпођи Ани Брнабић.
Свесни смо тога да је дигитализација постала свакодневна тема у Србији, што раније, сложићете се, није био случај и грађани имају све више поверења у дигитализацију и њене предности. На тај начин смо почели, како сте и сами рекли, да трчимо у корак и много напреднијим земљама света, па с обзиром да је сутра, како сте рекли малочас, тачно две године од када сте овде у парламенту пред народним посланицима излагали експозе у коме сте као једне од главних приоритета управо указали у раду Владу на дигитализацију образовањем, да ли могу да вас замолим само да нам укратко кажете шта је конкретно на ово два поља урађено до данас? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Одговориће вам др Славица Ђукић прво.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Ја ћу на претходни део питања, а онда ће премијерка.
Захваљујем на питању које сте поставили због тога што без подршке за измену Закона о министарствима и Влади, односно подршке идеји садашњег председника државе о томе да се Влада мора бавити питањем популационе политике, не би било резултата на које смо сви врло поносни.
Наиме, у првих пет месеци ове године родило се 835 беба више него прошле године. Наравно, нису само финансијски подстицаји, ради се просто и о другим мерама које проистичу из стратегије за подстицање рађања, али због краткоће времена биће прилике да о томе разговарамо други пут.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Да ли још неко жели реч? Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала пре свега на овом питању.
Ја ћу пробати да будем кратка, мада знате да о овоме могу да разговарам сатима и сатима, да је ово не само моја велика страст, већ и нешто што видим да је најбоља могућност да Србија направи тај квалитативни искорак у 21. веку, да остваримо у пуној мери све потенцијале које имамо, а имамо их много.
Рекла бих да смо и ми тада, на почетку мандата ове Владе ставили фокус на дигитализацију у смислу образовања, стварања образовања које може да школује кадрове за 21. век и конкурентнију привреду, електронске управе како би имали ефикаснију и транспарентнију јавну управу која је у потпуности фокусирана на грађане и на услуге које пружа грађанима и на привреду, како би направили ту трансформацију на привреду засновану на иновацијама.
Само кратко, чини ми се и то сам рекла и када смо чули неке критике на рачун министра Шарчевића кога бих похвалила и иза кога бих стала и овај пут, да смо највише можда урадили у образовању.
Све ове неке ствари су ишле и раније и покренуте су и у време Владе Александра Вучића и овог тима који стварно фантастично ради на много различитих поља од инфраструктуре, инфраструктурних унапређења до инфраструктуре у здравству, до судства, до социјалне заштите и социјалних права.

44/1 БМ/ВЗ 19.05 – 19.10

Дакле, на много поља смо ми већ кренули некако да направимо један стварно значајан искорак, али што се тиче образовања и промене реформе нашег система у образовању у претходне две године мислим да је Србија апсолутно препозната као један од лидера у Европи тога како треба да изгледа образовање за 21 век уз огромну подршку, јер ми то не би могли да урадимо сами, али огромну подршку организација цивилног друштва и привреде, увођења кодирања и програмирања као обавезног предмета у основне школе.
Што су се трудили десет година уназад и нико то није успео да уради, али на начин да смо стварно једна од лидера, да деца од петог разреда основне школе уче програмски језик „скреч“, од шестог „пајтон“, сада од седмог разреда основне школе „pxgame“. Ми ћемо имати нову генерацију деце која ће завршити основне школе и уписивати средње школе које имају знање, које су неки стицали на факултетима. Дакле, то је стварно један стандард који смо ми поставили. Увођење дигиталних уџбеника, 2000 дигиталних учионциа.
Ми смо само у буџету ове године одвојили додатних 20 милиона евра за 20 хиљада дигиталних учионица, дигитални наставни садржај. Умрежавање пет првих пет стотина основних школа на брзи, бежични интернет. Ми смо као земља тек 2015. године добили први научно технолошки парк, то је отворила Влада у мандату Александра Вучића, Научно технолошки парк у Београду. Бескрајно сам срећна и поносна што ћемо ми до краја мандата ове Владе имати још два научна технолошка парка, Научно технолошки парк у Новом Саду и Научно технолошки парк у Нишу, што смо почели изградњу лабораторијске ламеле као центра за истраживање и развоје на Електронском факултету у Нишу, пројекат који је био планиран од 1975. године. Након 43 године ми остава рујемо овај пројекат. Што смо у домену електронске управе завршили посао пребацивања матичних књига у електронски облик. Завршили посао пребацивања чињеница о држављанству у електронски облик, што смо повезали базе података тако да за највећи број папира грађани нису више курири већ смо ми сервис државе. До сада ми смо то увели 1. јуна 2017. године до данас је преко два милиона двеста хиљада података аутоматски размењено.
Значи, два милиона 200 хиљада папира нису грађани носили од канцеларије до канцеларије, већ смо ми то урадили сами, аутоматски. Пројекат е-беба, изузетно важан и за сигнал шта ми желимо, каква управа желимо да будемо према родитељима, односно према породицама, где сте ви пре требали да узмете три дана одсуства са посла да би пријавили бебу и пријавили бебу за здравствено осигурање, где ви то данас радите за 15 минута, потпуно бесплатно у породилишту.
Коначно, да завршим са тиме, некако и то се већ види, наши сектори, информационо-комуникационих технологија је далеко најбржи растући сектор наше привреде и постаје већ и после само ових две или три године, окосница нашег развоја. Дакле, ми имамо раст од 21% 2017. године, 26% 2018. године. У овом тренутку 30% до сада, у 2019. години.
Први пут је Србија, као једина земља у региону овог дела Европе, ту мислим и на Бугарску и Румунију, уврштена у извештај који посматра старт ап иновационе светске екосистеме и ми се као земља налазимо у првих пет земаља на свету по талентима, знању, блок-чејн технологији и производњи видео игрица. Тако да, на правом смо путу, ја желим и вама, свим посланицима из СНС, СПС, владајуће већине да захвалим на тој подршци коју сте ви тада пружили мени и том програму Владе зато што многи тада у то нису веровали, а ја ћу стварно са задовољством у понедељак да представим све резултате које смо ми постигли. Хвала вам много.

44/2 БМ/ВЗ

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем председници Владе, захваљујем свим министрима у Влади Републике Србије на учешћу на овој седници.
Пошто је сада тачно 19 часова и 10 минута, прошло је три сата предвиђених за питања, завршавамо рад седнице у овом делу и захваљујем се и посланицима који су узели учешће на овој седници.
Наставак седнице и расправа је сутра у 10.00 часова. Хвала.

(Седница је прекинута у 19 часова и 10 минута.)


Видео (3)

Четвртак, 27. јун 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.06.2019.(I)

Четвртак, 27. јун 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.06.2019.(II)

Четвртак, 27. јун 2019. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 27.06.2019.(III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5
недеља, 15. децембар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја