27. септембар 2012. Посланичка питања у септембру

27. септембар 2012. Посланичка питања у септембру

Четвртак, 27. септембар 2012.

Посланичка питања у септембру

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 27. септембра од 16.20 до 19.10 часова, постављали питања Влади Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици Никола Тулимировић, Олена Папуга, Маја Гојковић, Александар Југовић, Балинт Пастор, Чедомир Јовановић, Милош Јовановић, Мира Петровић, Славица Савељић и Гордана Чомић.

На постављена питања народних посланика одговарали су Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова, Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине, Горан Кнежевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Братислав Петковић, министар културе и информисања, Млађан Динкић, министар финансија и привреде и Никола Селаковић, министар правде и државне управе.

ПРИВРЕМЕНЕ
СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

(нередиговане и неауторизоване)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, с обзиром да је данас последњи четвртак у месецу у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,00 до 19,00 часова.

Од генералног секретар Владе Републике Србије добио сам обавештење да следећи чланови Владе нису у могућности да присуствују данашњој седници на којој се Влади постављају посланичка питања.

Александар Вучић, први потпредседник Владе и министар одбране, Јован Кркобабић, потпредседник Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике,

Иван Мркић, министар спољних послова и Сулејман Угљанин министар без портфеља.

Пре него што кренемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања. Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади из њихове надлежности. Посланичко питање мора бити јасно формулисано. Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.

Председник Народне скупштине упозориће народног посланика, који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућено надлежном органу.

На усмено постављено посланичко питање Влада, односно министар морају одмах усмено да одговоре. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају да образложе. Одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено.

Такође, према члану 207. Пословника после датог одговора на посланичко питање народни посланик који је поставио питање има право, да у трајању у највише од три минута, коментарише одговор на своје питање, или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању у највише од два минута.

У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тимшто нису дозвољене реплике и указивања на повредуПословника.

У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.

Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако што ће се наизменично најпре реч давати реч народним посланицима који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим народним посланицима од најмање према највећој посланичког групи.

Прелазимо на постављање посланичких питања.

Први се за реч јавио народни посланикНикола Тулимировић. Изволите.

НИКОЛА ТУЛИМИРОВИЋ:Хвала. Упутићу питања целој Влади, и ако се примери које ћу наводити односе добрим делом односе на енергетику, тј. Министарство за енергетику и заштиту животне средине и на здравство. Али, примери су ту заиста само примери, могу се тицати било којих области и зато би било добро знати став целе Владе оовим питањима.

28/2ЈЈ/ЛЖ

Наиме, реч је о следећем. У јавности у последње време много се говори о неким појавама које могу бити опасне по људско здравље. Конкретно, навешћу неке од тема које су ту интересантне. Један од интересантних пројекат о којима људи говоре је "Хард пројекат", где се говори нарочито у дневном листу "Правда", приметио сам да се о томе говори, о одређеним локацијама у Барајеву, чини ми се.

Такође, слушао сам неке наводе о употреби генетски модификованих организама као семена у Србији. И више таквих тема су, мени се бар чини, Влада у Србији у данашње време мора на одређени начин да обради, да истражи и да пред јавност стави озбиљне извештаје којима је прописана нека форма. Разлог је што чини се медији то не могу, немају капацитет то да изведу.

Такође, поред овога дакле поред одговора на питање , да ли ћемо имати бављење Владе таквим питањима. Волео бих да чујем став Владе о сарадњи са народним посланицима, јер ево у неформалном разговору малочас сам сазнао да писма која сам упутио и премијеру и председнику Скупштине нису стигла, а сигуран сам да ту не постоји њихова лоша намера. И баш због тога бих желео да знам да ли ћете предвидети нека решења, тако да ми народни посланици можемо лакше да вам се обратимо и да тамо где желимо и можемо да вам помогнемо у вашем раду. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК:Хвала. Да ли неко од министара жели да одговри. Изволите.

ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Везано за ваше питање, у ствари више ваших питања. Оно што је став ове владе, рекла бих пре свега и Министарства за енергетику, развој и заштиту животне средине, јесте да је здравље људи и заштита животне средине императив рада ове владе. Не везано само за тај пројекат који сте помињали. Дакле, ми ћемо доставити све оно са чиме ми као министарство располажемо, али и за све друге ствари које се сада у ово скорије време могу прочитати из медија. Дакле, оно што је штетно за грађане Србије, просто ћемо не само забранити, него то нећемо ни радити. То је оно што јесте став Владе, као и на крају крајева и премијера.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Народни посланик Никола Тулимировић. Изволите.

НИКОЛА ТУЛИМИРОВИЋ: Хвала вам за одговор, драго ми је да то чујем и хтео бих само да прокоментаришем на следећи начин. То што се чује по медијима ствара велики и страх и позорност и дешава се да у неким листовима када видимо слику са Аљаске, да се дискредитује тема само зато што је неозбиљно обрађено. Оно што је кључ мог питања је у ствари, чини ми се да сте рекли да ћете томе тако и приступити, да се озбиљно приступи темама и да се озбиљни извештаји касније ако треба и критикују или потврђују. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Свакако и по питању везано за комуникацију између председника Народне скупштине и чланова Владе, без обзира, можда сада нисмо приметили, или није стигло из било ког разлога, слободно све што имате, преко писарнице, аутоматски се упућује свима којима сте то упутили и верујте да службе за сада то раде веома педантно.

Следећа за реч је пријављена народна посланица Олена Папуга. Изволите.

ОЛЕНА ПАПУГА: Хвала. Поштовани председниче, председавајући, чланови Владе, у име посланичке групе ЛСВ питала бих првенствено министра Расима Љајића, министра спољне трговине и телекомуникација, али пошто није присутан може и неки други министар да ми одговори. Моје питање се односи на уредбу коју је Влада донела 6. септембра ове године, а односи се на забрану извоза шећерне репе, соје и сунцокрета, као и на одлуку о размени вештачких ђубрива за меркативну пшеницу и кукуруз из робних резерви.

28/3ЈЈ/ЛЖ

Како је образложено ту одлуку је Влада донела са циљем да обезбеди снабдевеност тржишта јестивим уљем и шећером и да би прехрамбени производи били доступни потрошачима. Пољопривредници су очито узалуд упозоравали да ће у случају забране само велике аграрне компаније бити на добитку и да је држава ослободила уговора о продаји сунцокрета и соје иностраним купцима само велике трговце, јер им садашњи услови не одговарају.

Паори се питају зашто се забрањује извоз индустријског биља, ако је циљ заштита стандарда грађана. Осиромашени грађани не једу ни шећерну репу, ни соју, ни суноцокрет па неће ни имати користи од те уредбе. Извоз шећера, уља и производа од соје није забрањен, а забрањује се извоз сировина који неће дизати откупну цену.

Моје питање се односи на то, молим министра да ми одговори, прво од када се Министарство за трговину и телекомуникације бави пољопривредом? Онда, чија је идеја била о забрани извоза соје, шећерне репе и сунцокрета, а и то да се може извозити уље и шећер? Такође, бих питала зашто се све обило о главу опет и војвођанског паора којије у Републици Србији који опет мора на својим леђима да сноси терет суше и њене последице? Да ли ће можда министар Љајић да забрани, на пример, фијата ако буде прескуп?

Друго питање се односи на просвету. У ствари питала бих министра Жарка Обрадовића, шта се дешава са ниско тиражним уџбеницима? Пошто је евидентно да ове године није издато око 50% уџбеника који су ниско тиражни, а знамо да су то уџбеници националних заједница, да су то уџбеници за хендикепирану децу, за слабовиду, глуву итд.

Навешћу један пример који се односи на моју националну заједницу, за 2012. годину је на пример за русинске школе било намењено дасе штампа 34 уџбеника, а штампано је девет, чека се штампање седам, а неће бити уопште штампано 18 уџбеника. Такође, је евидентирано да у предшколским установе у тај предшколски припремни програм иде 70 деце, а има само 25 уџбеника у залихама. Тако да молим министра Обрадовића да ми одговори шта ће бити са ниско тиражним уџбеницима ове године?

ПРЕДСЕДНИК: Хвала. Реч има министар Кнежевић.

ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Покушаћу да одговорим у име министра Љајића. Наиме, Влада Републике Србије пошто се то стално провлачи кроз медије да је ова мера донета у корист неке групе или неких појединаца, Влада Републике Србије, не води рачуна о интересима појединих група или појединаца, већ искључиво ради у интересу грађана. Ову меру је увело Министарство трговине, пошто је то у њеној надлежности. Наиме, забрањен је извоз сунцокрета, соје и шећерне репе до 31.12.2012. године.Први разлог томе је катастрофална суша о којој смо већ причали виш пута, где је род шећерне репе умањен за неких 30%, сунцокрета за 20% и соје за 30%.

29/1ДЈ/ВК16,30-16,40

Сматрали смо да овом мером забране извоза ће се обезбедити већи степен коришћења прерађивачких капацитета. Након тога, када раде ти капацитети, обезбедиће се и редовно снабдевање нашег тржишта тим производима, јер су они очигледно постали дефицитарни.

Наиме, за домаће потребе, када сте питали код шећера, потребно је негде око 200 хиљада тона шећера и имамо извозну квоту према ЕУ још 180 хиљада тона шећера. Са овом производњом шећерне репе у овој години, поготову ако би се дозволио слободан извоз шећерне репе, не би могли да испунимо ни један ни други задатак, да задовољимо потребе домаћег тржишта нити да обезбедимо квоту за извоз.

Као што знате, ми смо тражили повећање те квоте за извоз и било би, да кажем, мало смешно од нас да тражимо повећање те квоте а да нисмо успели да ове године извеземо одређене количине шећера.

Мој одговор је да, пре свега смо гледали на интерес грађана и ове мере су краткотрајне. Знам да оне нису популарне, али у овом тренутку су биле неизбежне.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има министар Обрадовић. Изволите.

ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Хвала.

Колегинице Папуга, мораћу да проверим те податке које сте навели. До сада је нискотиражне уџбенике издавао Завод за издавање уџбеника и није ми стварно познато шта се десило, јер остали издавачи, са ретким изузецима, нису учествовали у штампању и издавању нискотиражних уџбеника за припаднике појединих мањинских заједница, јер је била реч о, да кажем скромном тиражу, па за њих то није било очигледно одговарајуће економске користи.

Дозволите ми да податак који сте изнели да проверим и да видим шта је разлог. У сваком случају, нећемо дозволити да се уџбеници не појаве код ученика. Ако је у питању новац, обезбедили смо средства за издавање бесплатних уџбеника. Ако су у питању неки други разлози, онда морам да видим шта је тај разлог и да отклонимо могући узрок зашто се уџбеници нису појавили у настави.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Следећи за реч пријављени, народни посланик, Маја Гојковић. Изволите.

МАЈА ГОЈКОВИЋ: Данас у преподневном делу седнице поставила сам питање министру културе, не знајући да ћете бити у овом делу присутни и председник парламента ми је дао упутство да поставим усмено, па ако је то заиста потребно, да га укратко поновим.

Дакле, мене интересује шта је министарство урадило у доношењу, односно завршетку стратегије развоја културе Србије и да ли сте предузели некакве мере за координацију између Националног савета за културу, које је основано по усвојеном Закону о култури, и какву сте координацију направили са нашим парламентом?

Наиме, да поновим колегама који нису били овде у преподневном делу, али и вама који можда нисте добили допис Националног савета за културу, они су нама свима посланицима у овом сазиву послали свој извештај, у коме се жале на услове рада, а жале се и на, уопште, непостојање координацијеизмеђу бившег министарства, и мене интересује да ли је то сада поправљено, и на координацију са Скупштином Србије?

Нажалост, ми још увек немамо одбор за културу, али претпостављам да то не спречава министарство на чијем сте ви челу, да увелико ради на стратегији развоја културе. То је веома важан акт, ваше министарство, министарство које спада у групу идентитетских министарстава и сваки дан који изгубимо, а да се тај акт не појави пред нама, да и парламент расправи и усвоји, је дан изгубљен за Србију, јер усвајање је заиста од непроцењиве важности за Републику Србију. Захваљујем.

29/2ДЈ/ВК

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има господин Петковић. Изволите.

БРАТИСЛАВ ПЕТКОВИЋ: Стратегија се управо ради од првог тренутка када смо ми ушли у министарство. Имали смо већ, што се тиче Националног савета за културу, имали смо неколико састанака са њим. Они се заиста жале да немају услове рада, и ми ћемо им те услове омогућити у самом министарству, у току су преговори са њима. Имали смо, кажем, серију састанака и ја лично и моји сарадници са Националним саветом за културу, тако да ће то бити решено у току следећих недеља.

Такође, они су се жалили да и немају адекватну накнаду, мада је то све волонтерски. Они у претходном периоду су се врло ретко састајали, такође то морам да кажем, да су се састајали можда два-три пута у пуном саставу, чак су ретко кад имали кворум, али потрудићемо се да сад те састанке, на неком чак недељном нивоу закажемо и да то иде. Направили смо услове и у самом министарству што се тиче сале, снимања. Они су захтевали да се сви састанци снимају и тонски и камером, тако да ћемо то све омогућити. Иначе, Национални савет ће остати у истом саставу у коме је и био.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има Маја Николић. Изволите.

МАЈА НИКОЛИЋ: На други део питања нисмо добили одговор, дакле, када се планира да се стратегија развоја културе заврши и када ће се појавити пред парламентом, односно у јавној расправи?

ПРЕДСЕДНИК: Изволите господине Петковићу.

БРАТИСЛАВ ПЕТКОВИЋ: Стратегија ће бити завршена, сигурно до краја године и ту ћемо имати драгоцену помоћ Националног савета за културу, то је већ договорено са њима, тако да ћемо се до краја године сигурно.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Следећи за реч пријављен народни посланик Александар Југовић.

АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Поштовани премијеру, поштовани министри, поштовани председниче, колеге, колегинице, у прошлом сазиву шеф посланичког клуба СРС Драган Тодоровић је постављао питање о томе да ли је истина да Србији тајкуни, најбогатији људи дугују на основу пореза и доприноса негде око пет милијарди евра?

Надам се да после овог питања нећу проћи као Драган Тодоровић, па ћу и ја остати без посланичког мандата. Међутим, то пишу новине "Нин", извор је "Б 92" и то преносе многи сајтови. Већ сам у расправи о ребалансу буџета питао министра финансија господина Динкића да ли је то истина. Питао сам га из много разлога. Уколико јесте, чуди ме да ти људи који су дужници не подносе пријаве против оних кућа које лажно пишу о њиховом богатству и о њиховим обавезама према држави. Уколико јесте, онда се питам због чега се држава задужује, због чега се узимају кредити, због чега се продају јавна предузећа уколико порески обвезници у Србији могу да намире све потребе државе, како држава не би економски колабирала?

Друго питање се односи на то, и оно је упућено министру пољопривреде, у кога не сумњам када су у питању добре намере. Упућено је питање што се тиче будућности а не што се тиче прошлости, пошто се у свим кампањама политичке странке залажу за препород села као јединог начина за препород државе, економски, биолошки, духовни, сваки други. Када ћемо донети закон о пољопривреди, када ћемо донети дугорочну стратегију развоја пољопривреде? Пет стотина хиљада људи за десет година у Србији је нестало, села се празне, Београд се пуни.

30/1ГИ/ЉЛ16.40-16.50

Једини начин да зауставимо биолошко одумирање Србије јесте да улажемо у пољопривреду, да улажемо у сељака, да улажемо у село. Мислим да су то једине инвестиције које обезбеђују нова радна места. Свака част "Фијату", свака част "Горењу", наравно, треба и то имати, међутим, док српско село не оживи, неће оживети ни Србија и то је апсолутно свима јасно.

Некако се одмах после изборне кампање заборави на сељака. У изборној кампањи умеју политичари да купују и живину и говеда пољопривредним произвођачима, сељацима, како би добили гласове, а чим се заврше избори, сви на њих забораве.

(Председник: Обратите пажњу на време. Имате већ три и по минута.)

Онда ћу наставити у допунском питању.

ПРЕДСЕДНИК: У реду.

Да ли ће неко од чланова Владе одговорити? (Да.)

Има реч господин Динкић. Изволите.

МЛАЂАН ДИНКИЋ: Када би то што говорите било тачно, било би нам лако, јер би то лако наплатили. Нису тачни ти подаци за које ви кажете да је неко објавио. Ја то нисам запазио. Али, ми објављујемо податке о највећим дужницима на веб сајту пореске управе. Са тим се кренуло у претходном периоду и та ће пракса бити настављена. Свако ко жели, може да види који су највећи порески дужници у Србији.

На пример, највећи дужник је једна фантом компанија која је у стечају и која се бавила прометом нафтних деривата. Има неколико таквих из области промета нафтних деривата које су утајиле велике износе ПДВ у претходном периоду и очито је да су отишле у фиктивне стечајеве. Значи, све се ово односи на претходни период. Не говоримо о компанијама које су отишле у стечај у периоду од формирања нове владе. Оне су на листи највећих дужника.

Зато сад трагамо за могућностима да затворимо тај начин, јер очито да код промета нафтних деривата има злоупотреба. У наредном периоду ћемо покушати тај систем да затворимо.

Што се тиче богатих људи у Србији и оних који нису пријавили своју имовину и своје богатство, морам да кажем да ћемо у току наредног месеца, у октобру, објавити позив грађанима Србије одређене имовне снаге, још смо у поступку дефинисања критеријума, да пријаве сву своју покретну и непокретну имовину, односно непокретну плус покретну изван неке вредности, кеш који држе у кући, депозите у банкама и од нове године крећемо унакрсну проверу прихода имовине.

На тај начин ћемо видети да ли су они који имају велике виле, зграде, уредно пријавили порез. Ако уредно пријављују порез и плаћају, онда је то сасвим у реду и у складу са нашим прописима. Или, евентуално, постоји нека неусаглашеност, при чему ће почетак унакрсног испитивања кренути од нове године, али се неће завршити, с обзиром да је то трајан процес.

Могу само да кажем да је пријављивање последњи пут вршено 2004. године, тако да постоји база података из тог периода. Моћи ћемо да упоредимо са 2012. годином и да онда пратимо даље стање прихода имовине у наредном периоду. Ја сам за овај посао ангажовао и бившег директора Пореске управе Словеније, господина Ивана Симића, који ће заједно са Пореском управом Србије припремити одговарајуће процедуре и спровешћемо исто то што се ради и у другим европским земљама. На тај начин желимо да модернизујемо и Пореску управу и да уведемо ред у плаћање пореза.

Ово неће бити обавеза грађана који имају скромна примања, од њих нећемо тражити никакав попис већ ћемо само дати цензус изнад кога ће они који имају већа примања и већу имовину бити дужни да је пријаве. У том поступку ћемо онда

30/2ГИ/ЉЛ

установити ко је уредан платиша пореза, ко није. Јер, није довољно само контролисати наплаћене опште пореске приходе, ПДВ, царину, порез на доходак, акцизе, потребно је видети и да ли постоје неки црни извори прихода појединаца и уколико постоје, то на адекватан начин опорезовати, са једне стране, а са друге стране пријавити другим надлежним органима уколико се ради о приходима из криминалне активности. Али, онда то није посао за пореску управу већ за полицију и тужилаштво.

У сваком случају, циљ Министарства финансија, привреде и Владе је да уведе ред у ту област. Али, на садашњим листама највећих дужника Србије нема тих имена о којима вероватно ви говорите, тако да мислим да те информације нису тачне. Јер, кад би дуговали пет милијарди евра за неплаћене порезе, то би ми сигурно знали и ишли би да то наплатимо.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има господин Југовић. Изволите.

АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Не знам како, можда сумоја питања компликована, па је потребно два министра да одговарају.

Поставио бих још неколико питања за Министарство пољопривреде, а након тога да господин Кнежевић на већ започето питање, које бих завршио још неким подпитањима, да одговоре.

Потребно је, дакле, на који ћете начин створити амбијент за финансирање сточарске производње. Ми знамо шта нас чека у следећој години. Ово нису питања посланика Александра Југовића, ово су питања свих људи који су на селу, ово су питања свих оних који покушавају да реше своје егзистенцијалне проблеме, а који би требало да буду мотор привредног опоравка Србије.

Ми сада на селу углавном имамо, то су подаци који су званични, да се гаје козе и овце, нема више живине, нема гајења свиња, нема масовног това и то је показатељ да је нама становништво на селу изузетно старо. Нама се Вељкова Крајна испразнила. Нисмо донели ни једну једину стратегију. Замислите положај жене на селу? Размислите о томе. Она нема услове ни за какву медицинску негу. Нема услове да своје дете остави у вртић уколико жели да ради, а знамо да су газдинства на селу ослоњена само на сопствену радну снагу. Она нема услове да квалитетно школује своје дете.

Погледајмо пример Словеније. Уколико би министар послушао мислим да би то било добро, јер је то земља која је до само пре две деценије била у саставу исте једне велике државе у којој је била и Србија, која је сада, што се тиче пољопривредне производње, далеко, далеко испред Србије, а то пре 20 година није тако било. Они стимулишу учитеља који ради у удаљенијем насељу или селу од Љубљане од онога који ради у приградском насељу. Дакле, има већа примања. Веће су субвенције по хектару уколико је забаченије насеље. Све се чини да услови живота на селу буду подједнаки у условима живота у граду. Шта је последица тога? Да се сваке године Марибор и Љубљана умањују са бројем становника.

Да ли Србија може кренути тим стопама, да се растерети и Београд, да покушамо да вратимо домаћину на селу место у Србији које му припада? То је питања свих питања, приоритет свих приоритета, јер уколико желимо да имамо здраву државу, а знамо који ће једини енергенти у будућности имати вредности. Ми их имамо и морамо оснажити и асфалтну мрежу и све оно што је потребно како би село поново живело. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Господине министре, изволите.

31/1МГ/СУ16,50-17,00

ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Много је питања и не знам колико ће трајати одговор, али да покушам да одговорим на нека од ваших питања.

Прво, сигурно уважавате чињеницу да сам на чело овог министарства тек 60 дана, уважавате чињеницу о свему овоме што се догодило ових дана, пре свега ова катастрофална суша, затим многе неисплаћене обавезе у оквиру самог Министарства. Као што знате, ни премије за млеко за први квартал ове године нису биле исплаћене до септембра месеца и још много, много ствари.

Овај ребаланс буџета, као што је рекао и министар финансија, био је изнуђен.

То је гашење пожара и тек вођење наше политике у неком наредном периоду, пре свега већи буџет за 2013. годину, показаће праве намере ове владе.

Што се тиче закона, ми ћемо у току новембра и децембра месеца, имамо већ, практично, у радној верзији доста закона из области пољопривреде, неке измене, неке допуне, али један потпуно нов закон, који ће на један потпуно нов системски начин регулисати неке ствари у аграру. То је закон о подстицајима у пољопривреди који ће направити један препознатљив амбијент за пољопривредне произвођаче који ће моћи да планирају своју производњу.

У оквиру тога ће бити, наравно, и све ове субвенције о којима сте ви говорили, поготову у области сточарства. За вашу информацију, ми ћемо већ на следећој седници Владе донети и остале уредбе које су биле предвиђене да се донесу после ребаланса буџета, а које се тичу санације последица суша, од којег су четири посвећене баш сточарству, где се износи субвенција повећавају у 100% износу. У договору, највероватније, са Министарством финансија, ако то буде могуће, ми ћемо те субвенције задржати и у наредном периоду, тако да ће управо сточарска производња бити један од мета наших размишљања.

Као што сам рекао, прве резултате видећете тек са буџетом за 2013. годину и онда ћете видети праве намере, а до тада рекли сте и питање стратегије, премијер је основао и Национални савет за пољопривреду, тако да су и они задужени да раде један део стратегије и мислим да ћемо и тај документ ускоро имати.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Александар Југовић. Изволите.

АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Колико имам сад времена по Пословнику?

Добро, пошто касни почетак седнице, могу да искористим то време закашњења, неких 15, 20 минута.

ПРЕДСЕДНИК: Можете два минута. Толико.

АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Наравно. Задовољан сам одговорима, под условом да они буду и обавеза Министарства за пољопривреду. Узео сам у обзир то да је министар преузео дужност, релативно скоро. Узео сам у обзир то да увид у сам проблем функционисања пољопривредне производње у Србији, тражи систематичност, претпостављам да и он зна у колико је, убеђен сам у то, тешком положају сада сељак. Знамо да је цена нафтних деривата, пре свега дизела, пре неколико година била три пута нижа, а да је цена млека готово иста у односу тог времена и садашњег времена.

Знамо да је преко потребно стимулисати пољопривредну производњу кредитима, али не кредитима који ће угушити онога ко кредит узима, пре свега сељака, већ кредитима који ће имати грејс период и чије камате ће бити изузетно мале. Надам се да ћемо спремнији ући у следећу годину и уколико будете све ове мере, које сте јавно обећали, предузели, имаћете подршку у свему што будете радили и што буде било добро. Оно што је било лоше, наићи ће на критике посланика СПО. Хвала вам пуно.

31/2МГ/СУ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господин Балинт Пастор. Изволите.

БАЛИНТ ПАСТОР: Господине председниче, даме и господо народни посланици, даме и господо чланови Владе, желим да поставим неколико питања премијеру Дачићу и министру Селаковићу у вези тзв. ситних крађа.

Ради се о кривичном делу из члана 210. Кривичног законика Републике Србије – уколико је вредност украдене ствари мања од износа од 15.000 динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, гоњење се предузима по приватној тужби. Да ли знате господо колики је проблем у читавој Србији оваква регулатива, да ли знате колики је револт грађана Републике Србије, да ли знате да се по селима у Војводини и не само по селима и не само по Војводини, већ и на простору читаве Републике Србије, краде сваки дан? Да ли знате да се краде храна из фрижидера, да ли знате да се краду шунке са тавана, да ли знате да се краде све што се може однети, а држава скрштених руку то посматра годинама уназад? Да ли знате да се у очима грађана Републике Србије доводи у питање сврха постојања државе? Не државе Србије, него државе као институције, јер грађани кажу – шта ће нам држава ако не може да нам заштити приватну својину? Да ли знате да се организују грађани да би штитили своју имовину и да је то изузетно опасно? Да ли знате да се организују цивилне страже што је СВМ од почетка осуђивао, а осуђују и дан данас, јер сматрамо да држава преко својих органа треба да штити приватну својину свих грађана Републике Србије?

Да ли сматрате нормалним, господине Селаковићу, да је тај лимит од 15.000 динара, када знамо да тренутно у држави има 505.000 пензионера са примањима испод 15.000 динара, да ли је у реду да је тај лимит 15.000 динара, када је према званичним подацима из априла месеца, незапосленост преко 25%? Тренутно у држави имамо више милиона грађана са примањима испод 15.000 динара, а држава дозвољава да се краде слободно, практично због 15.000 динара, јер нико не гони починиоце по приватној тужби, јер се то не исплати грађанима, а полиција не може ништа да уради јер нема приватне тужбе.

Желим да кажем да смо ми предлагали још у прошлом сазиву измену Кривичног законика, смањење тог лимита драстично на три или пет хиљада динара. У томе нас је подржао и полицијски синдикат. Очекујем ваше одговоре.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Селаковићу, изволите.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Хвала колеги Пастору на овом питању и заиста могу да кажем да је у склопу нових активности Министарства правде и државне управе, почела са радом још пре три недеље, једна радна група која се бави питањем измена и допуна Кривичног законика Републике Србије.

Могу да вам кажем да је и ово питање на дневном реду у том читавом сету одредби које треба изменити или допунити и да нам је и те како познат проблем са којим се суочавају органи гоњења, на првом месту грађани који не могу да заштите своје право својине, као једно од основних права. Будите уверени да ћете до 15. октобра, на сајту Министарства правде добити први радни текст наше радне групе. На челу радне групе је уважени професор Зоран Стојановић, највећи стручњак за кривично право међу универзитетским професорима у Србији, материјално кривично право и да ће радна група свакако дати предлог, односно нацрт, за решење овог битног питања.

Да ли сматрам да је тај лимит нормалан? У нашим животним околностима и са оваквим животним стандардом грађана Србије, свакако да није нормалан и то је основни разлог зашто ћемо приступити измени те одредбе члана 210. Кривичног законика Републике Србије.

31/3МГ/СУ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Селаковићу.

Реч има народни посланик Балинт Пастор.

БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем се министру Селаковићу на одговору и желимо да пружимо допринос решавању овог питања и због тога желим да дам неколико предлога, када већ те радне групе функционишу и раде.

Мислимо да се ово не може решити искључиво изменама и допунама Кривичног законика. То је свакако нужно смањење тог лимита, драстично смањење, је свакако најбитнији елемент решења, али поред тога мислимо да би свакако требало и да радите на томе да измените Закон о седиштима и подручним судовима и јавних тужилаштава. Сматрамо да није нормално и због тога смо гласали против тог предлога закона 2008. године, да нпр. у Војводини постоји једна рупа.

32/1БД/СМ17,00-17,10

Таквих рупа има и на карти Србије, на другим подручјима Републике Србије. ви у Војводини нпр. имате Основни суд у Суботици, имате и Основни суд у Новом Саду, Сомбору и у Кикинди, а у средини карте имате рупу од стотинак километара. Мислим да ово у не малој мери доприности оваквом броју тих тзв. ситних крађа. Кажем такозваних, јер то за грађане, наравно, нису ситне крађе.

Допунско питање би било – колико основних судова Министарство правде сматра да би требало вратити у правосудни систем Републике Србије? Оно што ми сматрамо, у односу на Војводину, јесте да би минимално требало вратити суд у Бачку Тополу, у Сенту и у Бечеј. То би у великој мери допринело решавању и проблема ситних крађа и свих других проблема.

Поред тога, сматрамо да треба изменити и Закон о комуналној полицији. Треба проширити надлежности комуналне полиције и треба омогућити општинама да формирају комуналну полицију. Мислимо да би и ово допринело побољшању безбедносне ситуације на терену. Поред овога, што су многе државе ЕУ увеле нулту толеранцију за крађе, наравно, знам да не може да се подигне оптужница због крађе у вредности од 10 динара, али сматрамо да би требало гонити све учиниоце и испод, рецимо, вредности 3.000 динара прекршајно. Знам да тренутно Република Србија нема материјални прекршајни закон, али мислимо да би требало свакако, у склопу ових мера, наћи решење и за овај проблем и мислимо да би требало гонити по службеној дужности све учиниоце, у зависности од лимита или кривично или прекршајно.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Селаковићу, изволите.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ: Хвала на питањима.

Прво ваше питање односило се на Закон о седиштима судова, односно измени и допуни тог закона. Хвала вам на том питању, зато што је то једна од најнеуралгичнијих, најбољих тачака српског правосуђа. Дакле, са 138 спали смо на 35 судова. Многе округе управне смо оставили са само једним основним судом, што је апсолутно недопустиво.

Ви сте поменули ситуацију у Бачкој. Имате сличну ситуацију и у Срему. Имамо само судове у Сремској Митровици. Имате градове и општине које имају преко 80.000 становника који су остали без иједног суда. Ево, поменућу Стару Пазову, која има веома живу малу и средњу привреду. Дакле, оно за шта се све владе у претходном периоду, од неких деценију и више залажу да је јачају, онда оставите такву варош без суда, потпуно непримерено.

Питали сте ме који ће судови бити враћени. Данас сам управо разговарао са члановима те радне групе. Тај задатак који су они добили је један од најприоритетнијих задатака у овом тренутку, јер без тих измена и допуна Закона о седиштима судова не можемо спровести добру реинтеграцију неизабраних судија и тужилаца. Свакако, могу слободно рећи, оно што је моје лично мишљење, да рецимо постоји потпуно оправдање за повратак Основног суда у Сенту, јер је недопустиво да имамо само суд у Суботици, да имамо велики број општина. Горе постоји неко решење које је живело првих годину дана, да судије буду у тим судским јединицама, али једноставно, то се показало као нецелисходно.

Оно питање које отвара ова постојећа лоша и неефикасна мрежа судова, то јесте питање и трошкова који су настали тим поводом. Не треба водити рачуна само о трошковима државе, него на првом месту о трошковима са којима су се суочавали грађани, а то су огромни трошкови. Свакако да подржавам вашу иницијативу да треба преиспитати постојећу судску мрежу, да на томе радимо веома много и вредно, да ћете такође имати до половине октобра објављен радни текст о томе где би требало по

32/2БД/СМ

виђењу те групе стручњака, која ради у радној групи Министарства правде вратити основне судове.

Што се тиче Закона о прекршајима, још је претходно министарство покренуло рад на изради нацрта тог закона. Колико ми је познато, ове недеље, ево већ сад у Вршцу завршава рад та радна група и имаћемо предлог тог закона о прекршајима у најбржем могућем року. Хвала на питањима.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господин Пастор има реч. Изволите.

БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем се на одговорима. Добро је што се овако убрзано ради на решавању ових веома тешких проблема.

Направили сте лапсус. Нажалост, нема 35 основних судова, него само 34 тренутно у Републици Србији. Са 138спали смо на 34 основна суда. Апеловао бих на вас да поред Сенте размислите. Знам да одлуку не доносите само ви, него радна група припрема радну верзију. Али, без обзира на то, желим овде на овом месту да вам скренем пажњу на ситуацију у Бечеју и у Бачкој Тополи. Ми смо и 2008. године говорили да је оваква мрежа проблем због тога што се не води рачуна о етничком саставу становништва тих општина и тих градова. Поред тога, није се водило рачуна о великом броју вишејезичких поступака. Са треће стране, није се водило рачуна о традицији правосуђа у тим општинама. У тим општинама и градовима судови постоје 150, 200 година уназад, без обзира којој држави припадају те општине и ти градови. Та ситуација није само у Војводини. Тако је и у централној или, правилније речено, ужој Србији.

Због тога вас молим да и нас укључите у овај рад благовремено. Било би добро да нам се пружи шанса да аргументовано изнесемо због чега сматрамо да бар у ове општине треба вратити основне судове и да се не доведемо у ситуацију да први пут можемо о томе разговарати кад предлог закона о изменама и допунама стигне у Народну скупштину. Ми смо у интересу грађана отворени за сарадњу, што се тиче ових питања. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Чедомир Јовановић.

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала, господине председниче.

Поштовано председнииштво, даме и господо народни посланици, поштовани представници Владе, питао бих вас, господине Дачићу. Заобилазе вас моје колеге, као да вас не доживљавају председником Владе.

Прошли пут сам вас питао – шта је циљ ваше Владе, с обзиром да сте са својим кабинетом и владајућом коалицијом водили политику која је директно демантовала све оно што сте најавили у свом експозеу? За вас је то било реторичко питање, а оно је било врло буквално. У међувремену је, мислим, сваком добронамерном човеку у овој земљи је то постало јасно. Ваше Владе нема, господине Дачићу. Ви сте председник Владе која Србију уверава да је после два месеца у сјајним односима са првим потпредседником Владе. Ваша министарка енергетике води своју енергетску политику. Ваш министар правде има своје мреже судова и свој број судова у Србији, па на 100.000 становника у Европи дође 20 судија, али он мисли да је судији потребно 40. Референтни индекс за мрежу судова је 2,7 у Србији, а у Европи је један. Али, ми имамо више новца и од Немачке и од Француске и од скандинавских земаља. Ми можемо то себи да допустимо.

Динкић, он је усвојио свој буџет и сад он треба да се објашњава са Војводином око тога да ли је она ускраћена за неко право или не. наравно да је ускраћена и ускратила ју је иста она памет која је претходно донела Устав 2006. године,

32/3БД/СМ

који у међувремену и сама није била спремна да поштује. Вучић води своју борбу против корупције. Николић има своју косовску политику.

Питам вас – шта ћемо ми, господине Дачићу, као људи који живимо у овој земљи, за седам дана кад се опет Београд претвори у ратну зону, какав је био 2009. или 2010. године? Хоће ли то бити питање ваше личне храбрости или спремности полиције да стави своју главу под камен или је то још један од показатеља да ми не да нисмо створили државу, него нисмо способни ни да одговоримо на обавезе које произилазе из чињенице да смо стицајем околности да сте ви председник Владе, ја шеф опозиционе посланичке групе, шта ће Србија радити 6. октобра?

33/1АД/МЈ17.10-17.20

Ко у овој земљи сме да прети насиљем? Када се тако нешто деси, ми као политичари овде о томе треба да разговарамо. Шта ће радити министаре правде? Шта ће радити потпредседник Владе који се бави, између осталог, и питањем безбедности? Зашто сада о томе ћутимо? Хоће ли то бити питање за директора полиције, за вд директора полиције? Ми требамо ред у овој земљи.

Реците нам какав је план ваше владе? Онда ћемо неком другом приликом поставити питање онима који се представљају као министри ваше владе, а заправо воде свако своју политику. Не знам какву политику воде министри Илић и Мркоњић? У међувремену ћуте, вероватно су се договорили да свако прави своју страну пута. Ако је то начин да добијемо пут, у реду, али онда нека се тако нешто каже.

Председниче Владе будите председник Владе.

ПРЕДСЕДНИК: Време господине Јовановићу.

Господине Дачићу. Изволите.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Захваљујем се господину Јовановићу на подстреку да свако ради свој посао, па и ја као председник Владе.

Апсолутно је нетачно да сваки министар има своју политику. Влада Републике Србије има једну политику. Она је највиши орган извршне власти у Републици Србији. Председник Републике Србије се не меша у рад Владе Републике Србије, нити се Влада Републике Србије меша у надлежности других државних органа. Исто тако је Влада задужена да утврђује и води, наравно, уколико је за то потребно и на основу одлука парламента, и унутрашњу и спољашњу политику.

Наравно да је сваки министар одговоран за стање у одређеној области. У Влади Републике Србије није било ни једне тачке дневног реда где нису сви гласали једногласно. То не значи да је квалитет рада на неком високом нивоу, то значи да нема сукоба и проблема.

Мислим да није још виђена једна Влада где још није прошло ни два месеца од избора, јер је сада два месеца од избора, где се поставља толики број питања. Сад су ме чак позвали да гостујем на РТС поводом два месеца рада Владе. Добро, и то је могуће, вероватно. Рекао сам да нико у Србији нема чаробни штапић да решава проблеме са којима се Србија данас суочава, а проблеми су велики, и у економско-социјалној области и политичкој сфери и у сфери питања која залазе и унутрашњу политику, али и у однос снага на међународној политичкој сцени, као што је питање Косова.

Влада Србије, уколико жели да води политику, мора да има свој став и ту се слажем. Влада је показала свој став о многим питањима. Наравно, да ли се тај став некоме свиђа или не, свако носи своју одговорност.

Када је реч о економско-социјалној политици, рекао сам шта мислим да треба да буде програм рада нове Владе. Треба да буде рестриктивна монетарна политика, штедња државе, а не стезање каиша грађана и подстицај развоја, подстицај потрошње, инвестиционе потрошње.

Нисам ја то измислио. То је политика која постоји у Европи, у ЕУ у коју сте се ви пре мене заклињете. Каква је то политика? Да ли смо формирали Национални савет за привредни опоравак? Да ли су тражили да имају утицај на Владу Републике Србије? Добили су прилику. Предложите. Предложите и ви, господине Јовановићу.

Следеће недеље ће у Београду гостовати и учествоваће и у раду Националног савета за привредни опоравак нобеловац Кругман.

(Чедомир Јовановић са места: Ко је то платио? Реците да су платили приватници.)

33/2АД/МЈ

Сада је питање ко је платио? Знате шта, годинама су овде код вас долазили и то би било сада као да питате некога из међународне заједнице – ко вам је платио да дођете овде и да држите предавање? Навикли су нама да држе предавања. Нека одрже неко предавање из области економије, а не само да нам држе предавања шта треба да радимо око КиМ.

Али, није битно шта каже Кругман, битно је какву политику ви желите да водимо? Да ли ви желите да смањимо пензије? Желите ли да смањимо плате? Изјасните се шта хоћете. Да ли то желите? Ми се са тиме не слажемо. Желите да не дајемо пољопривредницима разне субвенције да би ублажили последице суше? Не желите да дајемо подстицаје за привреду? Како ћемо смањити јавну потрошњу?

Немојте овде сада заваравати народ тиме да је то сада нека филозофска категорија, то је директно практична категорија, отпуштањем радника, је ли тако, смањивањем и замрзавањем плата и пензија?

Изјаснили смо се против те политике. Доста је било те политике. Та политика је и довела до пљачкања предузећа. Једна трећина предузећа је приватизована лоповски, радници су остали без посла, а пола милиона пензионера имају пензију мању 15 хиљада динара. Када би украли плату тим пензионерима, не би одговарали? Је ли тако, министре правде, јер је то ситна крађа? Ви тражите да њима сада још смањимо пензије.

Не знам, предложите. Плате и пензије неће расти колико треба, рашће мање него што треба, колико је у овом тренутку могуће.

Уосталом, не мислим ни да ово о чему сте говорили да нема добру намеру, напротив, мислим да треба да отворимо дијалог, пошто видим да је ЛДП озбиљна опозиција у овом парламенту, која се највише јавља у оспоравању политике Владе Републике Србије, спреман сам да разговарам о свим темама, о свим питањима и да тражимо заједнички интерес.

Да ли ова влада има став о европским интеграцијама? Има. Да ли нам тај став понекад свима лежи на срцу? Не. Али, прихватили смо да реализујемо и оно што је парафирао Борислав Стефановић, што Влада Србије није потписала од фебруара месеца до данас. Да не буде забуне, није господин Стефановић то парафирао да би неко о томе одлучивао. Он је постигао споразум. Тако је бар тада изјављивао.

Уосталом, даме и господо, да није било тог споразума који је онпостигао и споразума о регионалном представљању, не бисмо добили статус кандидата. Будите отворени и искрени.

Господине Јовановићу, више бисте требали да честитате овој влади на европским интеграцијама него претходној. Сви министри који су били у Бриселу су имали изванредне разговоре. Не знам да ли је вама прекинута комуникација са Бриселом, али нисам чуо да Европска комисија има било какве примедбе на рад Владе Републике Србије.

34/1ТЂ/ИП17.20-17.30

Наравно, за ДСС то није никаква похвала. Ово је заиста срамотно да, ви који сте победили Милошевића на европској политици 5. октобра 2000. године, сада мени добацујете везано за Европску унију. Докле смо ми то дошли даме и господо? Што сте обарали Милошевића? Што тада нисте викали - Слободан Милошевић је херој, ко што Мркоњић данас говори? Што?

Знате шта, кад сте се састајали са Соланом, са Мадлен Олбрајт, није вам сметала европска оријентација. Сада вам смета европска оријентација ове владе. Уосталом, ви нисте у влади, ви сте у опозицији. Хвала вам на критикама, ту ћете и остати.

Уосталом, подржавао сам вашу владу, која је имала за политику европске интеграције. Уосталом, подржавао сам и вашу владу… Не, не, подржавао сам владу Војислава Коштунице, у којој није био Чедомир Јовановић. Никад нисам подржавао Чедомира Јовановића. Ви сте заједно са њима сви били у власти овде, сви сте били заједно, па сте тако, једва сте се скупили да срушите Милошевића.

Сада, кад погледате где сте, има вас на свим странама, али зар вам није мало непријатно да 12 година после пада Милошевића се налазите на различитим странама? Пошто сте ви говорили за Милошевића да је био диктаторски, не народни режим, који је изазивао ратове, шта ли бисте тек ви урадили да сте, не дај Боже, били на његовом месту. Немам намеру да било коме више било шта прећуткујем.

Даме и господо 22 године сам на политичкој сцени Србије. Излазио сам и пред народ и кад је било добро и кад је било лоше, и побеђивао сам, и губио сам. На овим изборима сам освојио дупло више гласова него на прошлим. Колико сте ви освојили? Колико сте ви освојили гласова? То је резултат ваше политике у претходном периоду. Колико ћете, нарочито, да не говорим где…

Што се тога свега тиче, пошто сте поставили питање, мени није ограничено колико ћу да говорим. До 15 до седам има још сат и 20 минута.

(Синиша Ковачевић, с места: Кастро је говорио много дуже.)

Молим? Мислим да је полемика основа сваке демократије. Ако не желите да вам се одговара немојте да полемишете. Шта ви мислите да смо ми овде дошли да тренирате бокс? Ми овде нисмо врећа за ударање. Слободно ударите, али да знате да ћете добити политички одговор.

Према томе, даме и господо, да ли неко има став или нема? Имамо став. Став око међународне политике је јасан. Желимо у Европску унију, али не по цену губитка националних и државних интереса. У чему је разлика у нашој политици? Желимо дијалог са приштинским властима. Желимо дијалог, али не желимо да седамо за сто да бисмо им дали легалитет за нешто што су већ урадили.

Уосталом, даме и господо, у време Милошевића добили сте Резолуцију 1244, у време Коштунице и Тадића добили сте независност Косова и Метохије, па процените шта смо боље добили. Борили сте се свим силама само да сачувате оно што је Милошевић издејствовао - Резолуцију 1244.

(Милан Лапчевић, с места: Што је изгубио.)

Ако је он изгубио, сад узмите па освојите. Хероји сви ником… Не знам где сте били, зашто нисте повели рат кад је проглашена независност Косова и Метохије? Били сте на власти, влада Тадића и Коштунице. Ви који браните националне и државне интересе и сматрате да сте тиме тако већи Срби него остали, зашто тада нисте мобилисали војску и полицију и напали Косово и Метохију, односно бранили српску територију? Зашто нисте? Зато што знате да је то није реално, даме и господо.

34/2ТЂ/ИП

Према томе, апсолутно не прихватам то да неко нама пребацује да ли ми угрожавамо националне и државне интересе. Данас је угрожавање националних и државних интереса позивање на узалудне жртве. Данас је одбрана националних и државних интереса паметна и мудра политика која ће довести до тога да не будемо у дилеми или да признамо независност Косова или да уђемо у ЕУ.

Шта је наша политика везано за европске интеграције? Записали смо у коалиционом споразуму – пут ка ЕУ, заштита националних и државних интереса. Никад нисмо имали ближе односе са ЕУ и никад ближе односе са Руском Федерацијом. Признаћете да је то успех.

Шта је нас став о другим питањима? Господина Јовановића интересује прајд, вероватно, пошто ме је питао шта је 6. октобра. Шестог октобра има више догађаја. Породица Карађорђевић враћа посмртне остатке три члана породице, где смо морали на седници одбора, којим председава председник Николић, чији сам заменик председника, да решавамо питање где ће они бити сахрањени. Да ли ће сви бити сахрањени у цркви или ће један бити ван? То је било велико државно и национално питање. То се дешава шестог.

Шестог је и обележавање ратних злочина у Јајинцима током Другог светског рата. Шестог је најављена парада. Шта ће бити са тим? Што се мене тиче, што се тиче Владе Србије, нема никакве дилеме да оно што је Скупштина донела и што стоји у Уставу и закону и међународним стандардима, дефинисано као људско право и слобода, да треба да буде дозвољено да се дешава у Србији. Осим, уколико постоји безбедносни разлози за тако нешто. Обратио сам се безбедносним службама да ми пошаљу извештајима и њихове процене.

За 6. децембар посету је најавила шведска министарка европских послова и неколико посланика Европског парламента. Као што знате, најављују да ће то бити један од важних услова за извештај о напретку, који се пише и који се објављује 10. октобра.

Само вам износим чињенице. Можемо да кажемо да то није важно, али треба да знамо шта хоћемо. Још једном вам понављам, Влада Републике Србије није ту да доноси одлуку да ли ће нешто забранити или не. То није политичка одлука, то је безбедносна одлука. Са правног аспекта не постоји ни једна потреба да се нека манифестација одобрава, она се само забрањује. Ова манифестација траје пет или шест дана. Она ће бити одржана. Да ли ће бити параде? Одлучићемо у наредним данима када је реч о безбедносној процени.

Има пуно разлога за и против. Прво, највећи број грађана сигурно не подржава одржавање параде, али апсолутно не дајем никоме за право да он одређује, ако није ван легалних државних органа, свака претња, насиље се не може толерисати. Ко је дао за право било којој другој организацији да говори да нешто може или не може да се одржи у Београду?

35/1МО/ВЗ17.30 – 17.40

Или смо ми држава, или смо само нешто што личи на државу, а управља неко много моћнији, који уопште не излази на изборе, а то су националистичке и екстремистичке снаге. Ми то нећемо дозволити. Овде је апсолутно реч о потпуно погрешној процени да ће се Влада Србије, да тако кажем, уплашити од притисака, претњи и уцена, претњи насиљем приликом одржавања "Прајда", односно Геј параде.

Наравно, не мислим да је то нужан услов за улазак у ЕУ и мислим да је то апсолутно потпуно погрешна конотација. Уосталом, постоје многе земље где тога нема. Уосталом, постоје земље где би се то сматрало провокацијом. Постоје и земље које су даље одмакле од нас у европским интеграцијама, а које нису имале случајеве одржавања Геј параде.

Црна гора је даље од нас одмакла, па нисам приметио да је у Подгорици или на Цетињу одржана Геј парада. Нисам приметио ни да неко размишља у Сарајеву да се одржи Геј парада. Нисам приметио ни да у мезимчету Међународне заједнице, у Приштини планирају Геј параду. Па нико се није сетио да каже да се тамо не поштују и крше људска права. Ми имамо такве законе да нема потребе да на овакав начин доказујемо да ли и какву имамо оријентацију по било ком плану, па укључујући и сексуалну оријентацију.

Значи, Влада Србије није разматрала питање организације "Прајда", нити ће разматрати, јер то није питање за Владу Србије, али ће донети одлуку. Та одлука значи да се преузима одговорност за ту донету одлуку. Господин Јовановић је управу, свако од вас ко овде или у јавности позива на насиље пре свега штети нашој земљи, нашим грађанима и угледу земље. Основну цену ће платити полицајци. Зар мислите да ти полицајци подржавају Геј параду? Не, али они раде по налогу ове државе. Зато и ви политичари водите рачуна шта говорите. Јер, ако тако мислите, онда лепо дођите ви, па се ви испрсите тада 6. октобра. Ви имате одговорност, није политика само, знам да власт и опозиција понекад могу да говоре другачије, вероватно се разликује када сте у власти, када у опозицији, али полицајци су полицајци.

Молим, господине Палалићу? Да ли сте мени нешто добацили?

(Јован Палалић, с места: Причате 20 минута.)

Да ли постоји неко ограничење?

(Јован Палалић, с места: Ми посланици имамо три минута.)

Ви имате три минута, али ја сам председник Владе. Ја сам председник Владе кога сте изабрали овде. Слушао сам вас пажљиво и слушаћете и ви мене док ме не смените. Господин Јовановић је тражио да будем председник Владе, ево, изволите. Одговарам за све што се дешава у овој земљи, према томе имам право и да изнесем своју политику.

Уосталом, када је Коштуница био председник Владе, ја сам га слушао. Када је Коштуница био председник Владе, гласао сам за њега, а ви нисте гласали за мене. Када је Коштуница био председник Владе, није се често појављивао у парламенту. Од 19 чланова Владе овде данас има 13. Био би ред да неко то каже као позитивну чињеницу. Ова Влада није имала ниједну телефонску седницу до сада. У прошлом сазиву Владе од 700 седница 500 је било телефонских седница.

Ова Влада је на почетку свог мандата. Наравно, није лака ситуација у којој се налазимо, али смо спремни да носимо одговорност и заиста позивамо на дијалог и оне са којима смо били досада у власти и оне са којима смо некада били у власти. У овој земљи више не постоји неко ко са неким није био у власти. У овој земљи су све партије, да тако кажем, учествовале у власти за ове 22 године постојања вишепартијског система.

35/2МО/ВЗ

Спреман сам ако треба да радимо и до поноћи, и до шест ујутру. Ви знате да обожавам да држим говор у пет ујутру, ако дочекате. Слободно, ја сам цео свој живот провео у парламенту и просто ми недостаје оваква врста расправе. Тражили сте да дођем и, ево, ја сам дошао. Захваљујем вам се што сте ме звали. Можете да ме питате, да ме критикујете, да радите шта хоћете, али ћу вам одговорити. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има Чедомир Јовановић. Изволите.

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине Дачићу, оставићу људима изван ове сале који прате нашу расправу да сами закључе каква је земља о којој сте ви говорили онако како сте говорили претходних 25 минута.

Питам вас да ли се осећате одговорним због реченице - изем ти Европу у коју се иде преко "Параде поноса"? Да ли се осећате одговорним због коалиције коју сте направили са онима који су разбијали главе вашим полицајцима на улицама Београда пре две године и који сада прете вашој полицији?

Дачићу, ви сте председник Владе. Никога више у Србији не интересује шта је радио Коштуница пре 12 година, ни шта је радио Милошевић пре 12 година. Ова земља зависи од способности вас и вашег кабинета, да дефинишете циљ нашег друштва, начин на који ћемо до тог циља стићи, да ускладите наше потребе и потенцијале.

Ко је икада од нас рекао да не желимо да пензионери примају пензије? Не желимо да на несрећи пензионера паразитирају они који су их претходно уништили. То не желимо. Да се у најсиромашнијом земљи Европе обећава тринаеста пензија тако што ћемо се задужити, а земља упропастити. Србија се задужила 500 милиона за 50 дана ваше Владе. Желимо ред у пензионом фонду, поштену власт и јасне законе. Ви немате Владу.

Када сте одлучили да обећате Србији два сата јефтиније струје дневно? Када је та одлука донета? Када је Влада одлучила да не поштује Устав, па рекла Млађану Динкићу – немој да поштујеш Устав и ускрати Војводини оно на шта она по Уставу има право? Није тачно, никада о томе нисте говорили. Када сте формулисали косовску политику? У ком времену живи ваша Влада и ваша коалиција?

Хоћете разговоре на највишем нивоу. Вођени су, Дачићу, и пре пет година завршени. Водили их председник и премијер. Окончани су у фебруару проглашењем независности Косова. На кога мисли председник државе када опомиње тамо неке у Влади који деле Косово и неке друге који би добросуседске односе са Косовом?

Каква год да је ова земља и ми њој, одговорни смо за оно што ће бити сутра. Не можете ви у Аранђеловцу да са насилницима правите власт, а да се овде чудите због тога што се неко усуђује у 21. веку да прети људима у Србији. То је политичко питање, не питање за директора Полиције или за оног Родића у БИА, него политичко питање за вашу Владу.

Прекините те ваше инсинуације. Чему све то води? Па шта ако у Црној Гори није тога било? Хоћемо да увозимо у Црну Гору те људе? Овде неко жели да живи слободно у складу са законом. Ставите ван снаге закон и крај приче. Не поставља Европа никакве ултиматуме пред нас. Не интересује ме ко долази 6. октобра, хоћу са својом децом тог дана, те суботе да прошетам улицама Београда и желим вама да прошетате, и вама министре Обрадовићу. Можда ће нам се деца срести на неком рођендану. Нећу батинаше у Београду.

Ослобођени су сви који су рушили Београд пре две године. Тада је Тадић био председник, пуцали су у његову фотографију, а данас је Николић. Ред у земљи успоставите. Реда нема ни у вашој Влади, како може да га буде у Србији?

36/1ЈЈ/МЋ17,40-17,50

ПРЕДСЕДНИК: Министар Ивица Дачић. Изволите.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Па, мало сте ме изненадили када тврдите да треба да увозимо у Црну Гору хомосексуалци, као да их тамо нема? Шта хоћете да кажете да их у Србији има толико да можемо да их извозимо? Нисам сигуран да сте у праву. Али, у Сарајеву, у Приштини, на Цетињу или у Новом Пазару организовати Геј параду, мислим да не би могао ни НАТО пакт. Зашто? Зато што су сви једноставно против тога, немојте сада да ми климате главом, као да то није тачно, па где ви живите? У ком ви свету живите даме и господо? Јел то, о чему ми говоримо нереално да постоје проблеми? Да ли је реалност да се сви екстремисти удруже, да ли су католици, православни или Муслимани против Геј параде? Али, ми ни једном нисмо рекли да не постоји право да се то организује.

Уосталом, они ће организовати читав низ манифестација у затвореном простору и да ли ће бити шетње, било би добро да буде. Било би добро због свих, због Србије да прође без проблема. То је веома јасан став. Уосталом, мени је посебно занимљиво како ће ДС на то да реагује? Пошто прошли пут је ДС била за забрану Геј параде. Само што нису имали куражи да то ураде, него сам то морао ја да урадим. И то је истина, на највишем нивоу је тако одлучено.

Значи, овде не износим ништа ново, то су проблеми који нас прате. Претпрошле године је била Геј парада, и знате како је било. Полиција је била највећа жртва. Хилари Клинтон када је посетила Београд, после Геј параде, једино што је похвалила, похвалила је полицију. Полиција од тога нема ништа. А и неко од вас ће да каже, да негативно прокоментарише то што је она похвалила.

У сваком случају, мене не интересује ко ће да дође са стране или не, мене интересује само да се сачува јавни ред и мир и да се обезбеде људска права и слободе. Јавни скупови су слободни, осим уколико не постоји безбедносни разлози за њихово неодржавање.

Ово друго, не знам како смо успели, господине Јовановићу, да задужимо земљу 500 милиона за два месеца. Очигледно је да нешто што је ребаланс буџета, а што је у ствари буџет, ви сте овде донели буџет, нисте донели ребаланс, него буџет за 2012. годину, мора да садржи све оно шта ће бити и што је било у 2012. години.

Уосталом не бежимо ми ни од какве одговорности, у сваком случају време које је пред нама ће показати да ли је економска политика коју водимо ће бити успешна или не. Не знам, говорите о томе, видим да сте се негативно изражавали о мом начину изражавања. Знате шта, ја сам човек који жели да говори јасно. Ја сам човек који жели да свако зна, да ја разумем овај народ, јер ће тако и народ мене да разуме. Можда, ви хоћете премијера који када оде у Сарајево пуца на Сарајево, или се слика са пушком, или обрће волове Караџићем на Палама.

Био сам у Сарајеву, имали смо изванредне разговоре, био сам и у Бања Луци и Србија је од тога имала само добре стране те посете, наравно не претендујем да се вамадопаднем, јер ако би се вама допао не бих се допао већини грађана Србије. Али, управо због тога прихватам и ваше примедбе, уколико оне воде ка неком циљу, а то је да заиста дефинишемо једну политику Србије која ће омогућити да, као што се и ви залажете, да имамо једну реалну политику која ће означавати Србију у 21. веку и која ће указати на правац у коме желимо да идемо. Ево, спреман сам да делим ту одговорност са свима који то желе, без обзира да ли су на власти или су у опозицији, без обзира, као што ви кажете, шта су били пре 20 година, или пре 10 година или пре 15 година, итд.

36/2ЈЈ/МЋ

Уосталом, када ме већ подсећате први пут су сукоби у Београду били око Геј параде када сте ви били на власти, господине Јовановићу, да ли је то било 2001. године? Знам да је то реаговао господин Кораћ који је сада ту. Значи, 2001. године.

Не може се рећи ни тада да је држава знала шта треба да ради, на то насиље које је било тада на паради. Од тада до 2008. године ми нисмо имали никакве активности на том плану, до 2009. године. У полицији је највише урађено силом прилика тим поводом. Чак су, не знам да ли ви уопште знате, да постоје клубови где се они окупљају, журке које ту праве, то све обезбеђује полиција. Није само парада нешто што указује на то право или слободу.

Господин Динкић ако има неки ствари да дода везано за ово задужење, нама није циљ да Србију задужујемо, циљ нам је ако се задужује да то буду инвестициона задуживања како би она била подстицај за развој. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Министар господин Динкић. Изволите.

МЛАЂАН ДИНКИЋ: Хвала. Знам да сте ви завршили драматургију, а не математику, али немојте обмањивати грађане Србије, није се нова влада задужила 500 милиона евра као што сте рекли малопре, можете погледати податке који се редовно објављују на веб сајту Министарства финансија. Од формирања ове владе до данас, јавни дуг је порастао за око 140 милиона евра. Ако је 500 милиона евра једнако 140 милиона евра, онда не знам шта треба да кажем. У сваком случају, је молба да будете пажљивији у цитирању података, јер се ради о неистини.

Са друге стране, овај податак је до данашњег дана. Вечерас, када господине Јовановићу упалите телевизор или сутра ујутру, чућете један податак који ће вас можда изненадити, вас непријатно јер ви желите да Србији буде горе, а то је податак да је Србија успела данас да изврши прву емисију еврообвезница за време мандата ове владе у ситуацији нижег кредитног рејтинга, а по цени знатно нижој од онога што је урадила Цветковићева влада. Како смо то урадили? Можете само да, шта ја знам, да се љутите, да вам буде криво, али ова влада предвођена господином Дачићем, Вучићем, Илићем, Мркоњићем, Калановићком и свима нама направиће овде много боље резултате, него што ви желите да их ми направимо.

37/1ДЈ/ЛЖ17.50-18.00

Значи, и при томе, ова цена за нашу обвезницу није формирана у овој скупштини, није формирана у нашој земљи,формирана је на међународном тржишту од стране инвеститора из Европе и САД, дакле са свих тржишта. Не кажем да ми желимо да ликујемо сада са тиме како је могуће да једна земља којој се смањио кредитни рејтинг прода обвезницу по нижој камати, него она која је имала виши рејтниг, то је питање за Цветковићеву Владу.Чућете када се затвори трансакција, али већ је у току.

Оно што желим да кажем јесте, да нисте у праву ни када кажете да имамо намеру да кршимо устав нити да то чинимо. О чему се ради? Немојте молим вас да подржавате политичке приче које су лако утемељиве у Војводини, да наводно републичка Влада има нешто против Покрајине.

Ми ћемо отићи наредне недеље у Нови Сад да разговарамо о буџету за 2013. годину. Ево пред вама да поновим још једном оно што сам причао целих претходних недељу дана. Ми смо укинули сопствене приходе као категорију за републичке институције, министарства, фондове. Сопствени приходи више не постоје. Захтев да се трансфер за Војводину обрачунава на основицу која укључује сопствене приходе, значи да се тражи да у условима ове кризе када ми настојимо да преполовимо буџетски дефицит у следећој години, једино један део државне територије, а то је Покрајина Војводина добије знатно веће буџете него сви остали у целој држави. При том, кршећи досадашњи принцип, пре усвајања Закона о буџетском систему, постојале су две колоне о буџету – редовни приходи и сопствени приходи. Сад постоји само једна – укупно приходи. Ти укупни се састоје из пореских и ових сопствених. Ти сопствени сада не припадају министарствима, него држави. Ако би се на ту основицу рачунао трансфер за Војводину, јасно да би Војводина имала право да добије много више, али ти сопствени приходи никада нису у претходних четири- пет година улазили у обрачун основице, па се ви господине Јовановићу никада нисте против тога бунили, нити господин Пастор, нити ДС. Сада се буните, пре свега људи из Покрајинске владе, само из разлога што представници њихове политичке опције нису у Републичкој влади.

Грађани Србије треба да знају, а посебно Војводина, нема ни један једини разлог за протесте покрајинске Владе који је економског карактера, јер буџет који ће Покрајина имати по Уставу ће бити већи следеће године него ове. Ове године је трансфер обрачунат на основицу од 750 милијарди динара, а следеће ће године бити обрачунат на основицу на 820 милијарди динара, у укупном износу од најмање 5 милијарди динара више ће добити Војводина.

Оно на шта имају примедбу неки политичари из партија које нису заступљене у садашњој републичкој Влади, зашто је сопствени приход ове таксе од екологије о којима смо причали, ове друге неке таксе које постају приход државе, сада не улазе у ту основицу. Па нису улазиле ни раније. Откад је донет Устав Србије, од 2008. године односно 2006. године, нису улазиле у ту основицу. И тада нико од тога није подизао буку. Разумем потребу да неке странке које нису у републичкој Влади, то користе као политичку платформу, како би правиле вештачки јаз између Војводине и републичке Владе.

Не разумем вас, господине Јовановићу, да ви улазите у тај хор заједно са њима и да помињете да ја кршим Устав. Дакле, Устав каже 7% од буџета Републике припада Војводини. Дефиниција буџета Републике се дефинише Законом о буџетском систему. Раније је била дефинисана на један начин, јер сопствени приходи нису били приходидржаве, а сада кад смо укинули сопствене приходе, као сопствене приходе министарстава и органа и укључили их у општи приход државе, не можемо ваљда само због промене методологије да одједном растутрансфери а економска ситуација у Србији и дање није добра.

37/2ДЈ/ЛЖ

Тако да, само желим да вас и у оба случаја и у случајупогрешног податка око пораста јавног дуга до овог момента, до продаје евро – обвезница, ви нисте могли знати за ову продају, јер нико није могао знати док се та трансакција не заврши.

(Чедомир Јовановић, с места: Ево, ево.)

Ви можете показивати тај телефон, али то је тек сада, нисте могли данас знати за то.

(Чедомир Јовановић, с места: Сад причамо човече.)

Посебно што је износ емитовања обвезница много већи од оне цифре о којој сте ви говорили, тако данисте ви на то рачунали. Ви сте рачунали на задужење до данашњег дана јер сте ми то рекли у парламенту прошле недеље и није био тачан податак, тад нисам хтео да одговорим.

Само је молба, да када говоримо о цифрама, о економским подацима, наравно, имаћете могућност и имате могућност да погледате на сајту, изнесете тачну цифру.

Исто као и код овогпитања које јесте осетљиво, питање трансфера АП Војводина. За разлику од претходног периода када је обрачунавано 7% на буџет, који такође није садржао сопствене приходе, али то је укључивало и неке расходе о којима господин Пастор никакода каже, а то су били расходи за докапитализацију Развојне банке Војводине, чак девет милијарди динара је отишло, не за потребе Војвођанских градова, за изградњу инфраструктуре у Војводини, него за покривање једне политичке дубиозе у Развојној банци Војводине.

У наредној години, гарантујем вам Покрајина ће добитии већа средства и квалитетнија средства, не за покривање политичких дубиоза, него за развој ваше привреде, инфраструктуре и за развој Покрајине, од којих грађани Војводине имају корист, а не политички естаблишмент који ме је напао због кршења Устава. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Михајловић. Изволите.

ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Ево ја неколико ствари да одговорим.

Прво, не разумем уопште шта то значи "своја енергетска политика и да свако води разне политике". Дакле, политика, енергетска политика Владе, значи, јесте и енергетска политика Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, али је нормално да у свакомресору сви буду задужени за своје ресоре,а не да то буде као што је то билоу претходној влади кад смо имали неког председника државе, који се бавио свим и свачим.

Не разумем једну ствар, тај јед код вас господине Јовановићу, везано за два сата јефтине струје, дакле да, у Србији ће бити два сата јефтине струје. То је посао, као што знате, пре свега ЈП ЕПС. Као што знате редослед, пошто бих рекла да нисте упознати са тим, Влада о томе разговара, Министарство да налог ЈП које се налази унутар тога, а онда ЈП гледа какве су техничке могућности, и техничке могућности система кажу да ће два часа јефтине електричне енергије бити и даће се они реализовати у наредном периоду, о чему ће јавност бити обавештена. Али не схватам, да ли је то добро или лоше, по вама и по начину на који ви говорите је лоше. Видите, мислим да је то јако добро и да то мора да постоји у овој земљи, постоје и разлози зашто је то добро. То самим тим значи донекле, почетак промене тарифног система који се иначе показао као јако лош и тарифног система који нас је довео у ситуацију, дакле, да данас између осталог имамо и проблем са несташицом електричне енергије.

Према томе,енергетска политика Владе је озбиљна у овој Влади, не тиче се само проблема у електро – енергетици, него постоји неколико ствари око којих се ова влада договара, стратешких ствари, односи се и на енергетску ефикасност, јер ту електро – енергетику коју сте сад покушали да поменете кроз тарифни систем, а рекла

37/3ДЈ/ЛЖ

бих да нисте потпуно информисани, и верујем да у наредном периоду када будете добили све информације, ако их немате, ово министарство ће вам доставити. Претпостављам да ћете онда имати конструктивније питање, а такође од вас очекујем ондаи конструктивније размишљање на тему енергетике у Србији. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господине Јовановићу, изволите.

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине председниче, поштовано председништво, даме и господо народни посланици, па да кренем, прво ћу поклонити вама пажњу, дама сте.

Када сте зналишта радите, не би сте прешли тако чудан пут од Г 17 плус до ових пресвучених радикала, то је прва чињеница. Друга је, врло добро знам о чему причам, ваша два сата јефтине струје су једнако реална као и хлеб од три динара, ништа ту није бесплатно. Треба да питате оне људе који су много позванији да о томе говоре од вас самих и тај популизам и та демагогија са којим наступате, прескупо ће коштати ову државу, па ће и тај ЕПС у којем је машина просечно стара 36 година бити потпуно уништена. Енергетска политика ове Владе не постоји, као што никад није ни постојала пре ове владе. Да је постојала не би нам се дешавало све оно што нам се дешавало у претходним годинама.

38/1ГИ/ВК18,00-18,10

Ако желимо да разговарамо о стању у енергетском сектору, онда морамо прво почети да разговарамо о штети коју сте већ произвели својим одлукама, да усред августа термоелектране и топлане по Војводини, по цени већ од 150 евра за мегават сат производе струју, уместо да је увезете за 60, да би ви Дачићу били одговорни у новембру и децембру, када ће бити празна акумулација, а струју нећете моћи нигде да купите. Толико, али ово за неку другу расправу.

Динкићу, 33 милијарде динара задужење је у динарским хартијама од вредности, 80 милиона евра је задужење еуробондовима, 300 милиона долара кредит у Москви, а дошли сте на власт у коалицији која је обећала инвестиције од 100 милијарди. Јуче сте се задужили још 21 милион евра у динарским хартијама од вредности и то тако што сте продали само 24% емисије уз камату од 16%.

Нема потребе да се опет враћамо на хиљаду евра. Опаметите се већ једном. То од вас не тражим. Ја вам никад нисам рекао да желите зло овој земљи, то сте ви мени рекли. Ја у овој земљи живим и намеравам овде да живим и борим се за њу.

Прекините са том политиком, јер сте нас довели са том политиком до овог живог блата у којем се данас налазимо. Од вас не очекујем чуда.

Будите озбиљан министар финансија и реците Србији истину.

(Млађан Динкић, с места: Много озбиљнији него што очекујеш.)

Будите најбољи у историји, немам никакав проблем са тим, али оно што сте до сада урадили, ви сте опет у пројекту хиљаду евра. Опет сте у том пројекту, зато сте били сами.

(Председник: Време, господине Јовановићу.)

Вама, господине Дачићу, нажалост не могу никако да помогнем после оног што сте сами изговорили у овој Скупштини.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Мира Петровић. Изволите.

МИРА ПЕТРОВИЋ: Поштовани председниче Владе, поштоване министарке и министри, драге колеге, мислим да ово питање морам да упутим премијеру зато што мислим да одговарајући министар није овде.

Моје питање се односи на догађај од пре недељу дана, који се збио у Скупштини, где је члан ЛДП прозвао господина Милана Кркобабића и изјавио да је он већ десет година инвалидски пензионер и да, наравно, као такав није могао да буде постављен на функцију генералног директора ПТТ Србије.

Истог дана је господин Кркобабић имао своју конференцију и дао изјаву и затражио од званичних државних органа, укључујући и све службе безбедоносне, да неко коначно да одговор на то питање зато што, да бих била прецизна, како ви кажете, и врло јасна свим људима који нас гледају, не знам да ли то да назовем лажу или да назовем неистином која је овде изговорена, али та неистина се већ понавља од 2008. године.

Биографија господина Милана Кркобабића је окачена на сајту града била од 2008. године. Он је шеф посланичке групе наше у Скупштини, пошто се у Скупштини стално потеже то питање и заиста мислим да је коначно време да дамо одговор на то, да неко стане званично иза тога. Значи, није тешко притиснути дугме Фонда ПИО и утврдити да ли је неко осигураник или је неко корисник пензије. Међутим, наравно, познаваоци права ће знати ко је осигураник, а ко је корисник пензије. С друге стране, та забринутост је заиста занимљива. Имам податке који говоре врло застрашујуће ствари о стручним нестраначким личностима постављеним од ваше стране. О томе ћемо неком другом приликом, јер имамо кратко време сада, али бих волела да коначно разјаснимо да ли је господин Кркобабић инвалидски пензионер већ

38/2ГИ/ВК

десет година и самим тим крши закон, па онда сноси санкције или овде неко ко је, колико знам, правник по струци би просто неке ствари морао да зна. Мислим да то постаје заиста увредљиво и очекујемо да нам дате конкретан одговор и да сви ови људи који нас гледају коначно схвате ко ту не говори истину. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић. Изволите.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ево, пошто ресорни министар није ту, да кажем да заиста не знам одговор на ово питање. Нисам ни очекивао да ћете ме то питати, али никакав проблем није да се око тога званично добије информација. Мислим да је добро да постоји званичан извештај, да не би то била тема за расправу.

Када смо већ код тога, господин Милан Кркобабић је већ четири године уназад био заменик градоначелника у Београду,а чини ми се да ЛДП није постављао то питање тада, док смо били заједно у коалицији. Министри могу да буду инвалиди, политичари, посланици, а не могу да буду директор? Знам много политичара који су отишли у инвалидску пензију, па су касније имали политичке каријере. Знам много оних који су били проглашавани за инвалиде, па су били министри у појединим областима итд, али нема то никакве везе, јер мислим да овде треба заиста одговорити на ово питање.

Малопре док сте полемисали просто ми је некако драго када видим вас из демократског блока некадашњег тако како полемишете. Просто ми дође да немам потребе да се јављам за реч, али морам нешто да додам пошто се ствари мењају 12 година или колико је прошло од 2000. године.

Мислим да се време данас потпуно променило и мислим да треба да се мењају политике флоскуле с којима се наступа и да тражимо неке додирне тачке и заједничке именитеље, јер ако их тражимо у прошлости не верујем да ћемо их много наћи, али мислим да их можемо наћи у будућности. Прошлост не можемо много да изменимо, али мислим да можемо много да изменимо садашњост и будућност Србије. То је шанса.

Разговарао сам са много светских званичника сада од Брисела, Вашингтона, па до Берлина и Москве и нисам нигде чуо превелико жаљење за прошлом владајућом коалицијом. Напротив, чуо сам само приче да је ова нова влада и нова шанса за Србију. Зато мислим да у томе сви заједно треба да учествујемо, без обзира да ли је неко власт или опозиција и мислим да сигурно имамо барем једну тему око које имамо заједничке ставове. Мислим и на господина Јовановића, да не буде дилеме. Без обзира што смо ми политички противници, постоји нешто што нас спаја, а то је да ваљда желимо добро овој нашој земљи. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Петровић, изволите.

МИРА ПЕТРОВИЋ: Поштовани премијере, ипак бих да будемо врло прецизни. То да ли могу инвалиди рада да буду ангажовани негде политички, овако или онако, апсолутно не улазим у то, али знам да не могу да заснују редован радни однос.

Господин Кркобабић је човек који је 1952. годиште, који ради и који је био у сталном радном односу у Скупштини града, као што је у сталном радном односу сада и у овом парламенту. Просто имам потребу да то кажем због свих људи који нас слушају.

С друге стране, имамо ту разне бриге везано за стручност и способност господина Кркобабића да води један такав систем који има средства од 220 милиона евра, при чему се заборавља да је био други човек града, а град има преко милиона евра.

Просто, знам да је то вама забавно и знам да је то тема где ви можете сваког пута да се јавите и да нас прозовете и да направите себи мало рекламе. Знам да

38/3ГИ/ВК

волите да докачите и пензионере и 500 милиона због пензионера задужених, али просто осећам да потребу да ми као посланичка група ПУПС очекујемо званичан одговор који ће неко нама овде доставити у Скупштини града, где ће то јавно бити прочитано и на тај начин неко овде и сносио санкцију за неизговорене истине. Ако то буде господин Кркобабић апсолутно ћемо преузети санкције. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Изволите, господине Дачићу.

39/1МГ/ЉЛ18.10-18.20

ИВИЦА ДАЧИЋ: Заиста нисам добио ваше захтеве. Можда је то упућено министарству, претпостављам, за рад, или не знам коме? Ако сте упутили такав захтев, сигурно је да треба да добијете званичан одговор. Али, не желим да говорим нешто што не знам. У овом тренутку нисам добио никакав ваш захтев. Мислим да је добро, управо због овог разјашњења, да постоји званично објашњење целе те ситуације.

Очекујем да ћете добити одговор од надлежног министарства. Односно, замолићу господина Јована Кркобабића да вам што пре одговори. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Славица Савељић. Изволите.

СЛАВИЦА САВЕЉИЋ: Господине председниче, уз поштовање што сте овде, са члановима своје владе, спремни да одговорите на наша питања, ја ћу се са високе политике вратити у приземну Србију и стога вам упућујем питање, пре свега као министру унутрашњих послова.

Скупштина је не тако давно усвојила закон, односно допуну Закона о ванпарничном поступку којим се једном броју правно невидљивих лица омогућава да лакше, брже и ефикасније реше свој правни субјективитет, али, исто тако је ова скупштина прошле године усвојила за ова лица још један важан закон, а то је Закон о пребивалишту и боравишту. Закон, између осталог, третира категорију лица која не могу уредно и по закону предвиђеном начину да реше пребивалиште, омогућавајући им да то ураде на адреси центра за социјални рад. Дакле, заиста једна изузетна ствар, посебно за људе који су у стању социјалне потребе, становнике "картонских насеља", ромске породице али и за велики број људи који се враћају са одслужења затворских казни јер, по правилу, најчешће они имају проблем да изваде лична документа, а тиме наравно уђу и у систем социјалне, здравствене, образовне заштите и свих других категорија.

Нажалост, овај закон, иако се примењује од новембра месеца, у овом члану није заживео у пракси. У стручној јавности кажу да се очекује доношење подзаконских аката и прописивање обрасца путем кога ће се грађани пријављивати центру за социјални рад, а да је управо за то надлежан министар унутрашњих послова, уз сагласност министра за социјална питања.

Дакле, моје питање се управо односи на овај завршни део – кад се очекује доношење тог подзаконског акта, јер заиста верујем да ћемо пуном применом закона за ова лица наћи најбоље решење. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господин Дачић има реч.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Нисам сигурна да ли је већ донето подзаконско решење или не. Пре свега је настала пауза у раду због избора који су били. То јесте један важан закон, који омогућава и решава један проблем и то смо урадили. Велики је проблем, са којим смо често дискутовали са европским представницима и са представницима, нарочито УН, а то је шта је са онима који немају пребивалиште? Онај ко нема пребивалиште не може да остварује сва друга људска, заправо сва људска и грађанска права које има. То значи да не може да добије ни здравствену књижицу, ни личну карту, ништа. Ми смо то решили на такав начин да могу да се пријаве, после дуге расправе која је била, јер центри за социјални рад нису баш са одушевљењем прихватили једну такву одредбу. Остаје, као што знате, приликом доношења сваког закона, што треба иначе у будуће да мењамо. Има велики број подзаконских аката, на чије се доношење чека и чека и то треба променити. Није то једини закон где има велики број пратећих подзаконских аката где се на њихово доношење чека по неколико година. Мислим да је веома важно да ово питање што пре решимо, односно да почне да се имплементира оно што је донето као законско решење. Хвала.

39/2МГ/ЉЛ

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Реч има народни посланик Милош Јовановић. Изволите.

МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем господине председниче Народне скупштине, господине председниче Владе, уважени чланови Владе, даме и господо народни посланици

Господине Дачићу, питали сте каквог премијера бисмо ми желели да имамо? Покушаћу у најкраћим цртама да вам одговорим. За почетак, волели бисмо да имамо премијера који је достојан функције председника Владе Републике Србије. Желели бисмо да имамо премијера који не иде по мишљење у Брисел, него који има своје мишљење. То вас можда мало чуди, али то је нешто што би била основна ствар за сваку државу којој је стало до њеног достојанства. Ако ћете потпуно искрено, господине Дачићу, волели бисмо да имамо премијера који мање конзумира алкохол, виски и ред бул и онда воли да пева и да држи неповезане говоре у пет ујутру у овом дому, нарушавајући и углед своје функције и углед овог дома.

Али, то није била тема мог питања. Моје питање се односи на косовску политику ваше владе и упућено вама, господине председниче Владе. Не можете да ме прекидате. Постоји нешто што се зове Пословник и ја имам три минута. Молим вас да ме оставите да говорим на миру. Имаћете прилике до седам сати да ми одговорите.

(Председник: Молим колеге да рад у парламенту наставимо на нормалан начин.)

Господине председниче Скупштине, ја се надам да ћете ми ово време надокнадити.

(Председник: Време није спорно, надокнадићемо. Молим вас све да не нарушавамо достојанство овог дома.)

Од ваше посете Бриселу, господине Дачићу, у неколико наврата смо били у прилици да чујемо, од највиших званичника ЕУ и од највиших званичника држава чланица ЕУ, да Србија неће моћи да приступи ЕУ а да претходно не призна сецесију своје јужне покрајине. Уосталом, то је први рекао председник Европског парламента, како сте ви рекли, ваш пријатељ Мартин Шулц. Он је то рекао пре три недеље. Пре само неколико дана је то исто поновила, а то исто значи да Србија не може да уђе у ЕУ а да не призна сецесију КиМ, госпођа Луначек, која је известилац за Косовог тог истог парламента.

У међувремену, између те две изјаве смо добили и фамозни, не знам како то да назовем, немачки захтев, ултиматум, документ у сваком случају, у седам тачака, од којих је седам тачака најилустративније за оно о чему говорим вечерас. Ја ћу овде прочитати: "Приступањем чланице не смеју да уносе нерешене сукобе у ЕУ. Србија пре преговора мора да покаже видљиву вољу да је спремна да постигне правно обавезујућу нормализацију односа са Косовом, с перспективом да обе пуноправне чланице у смислу европских уговора могу да реализују своја права и обавезе независно једна од друге".

Ја мислим да овде није потребно никакво тумачење, да су ове речи кристално јасне и оне за ДСС, коју сте толико помињали, не представљају никакво изненађење. Ми смо свих ових протеклих година константно упозоравали на чињеницу да је европски пут Србије директно условљен Косовом. За разлику од вас, господине Дачићу, који сте причали да су то два паралелна колосека, који се не додирују, ми смо протекле четири године говорили да су процеси европских интеграција и одбране територијалне целовитости два повезана процеса. Повезана на начин да се искључују. И то сви грађани ове земље врло добро знају.

(Председник: Време, господине Јовановићу. Имате право на још три минута, али кад одговори господин Дачић.)

39/3МГ/ЉЛ

Господине Стефановићу, најблаже речено, ово је некоректно.

(Председник: Вратио сам вам 35 секунди.)

Још једно кратко питање…

ПРЕДСЕДНИК: Можете, али након господина Дачића. Наравно, ако он буде желео да вам одговори.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Ја сам два пута помогао Војиславу Коштуници да постане премијер, даме и господо, чланови Демократске странке Србије. Први пут када смо подржали мањинску владу Војислава Коштунице. Други пут када сам убедио Томислава Николића да одустане од дискусије да бисте ви и Тадић могли да направите Владу, пет минута пре истека тог рока, у поноћ.

Они који ме добро познају, а то је господин Војислав Коштуница и чланови његовог кабинета, знају да никада у животу нисам био пијан и да не конзумирам алкохол. Треба да вас је срамота због тога што говорите, господине. Ако мислите да је пијан или луд сваки онај ко помишља да треба Србија да уђе у ЕУ, онда је цела Србија или полупијана или полулуда.

Ако ви мислите да је сваки изузетак частан, треба поставити питање зашто је онда изузетак? Како то да сте једино ви у Србији против уласка у ЕУ? Ви, који сте победили Милошевића на томе? Што тада нисте причали?

40/1БД/СУ18,20-18,30

Ово што ви сада говорите, какав треба да буде премијер и председник, достојанствен, горд, да удари шаком о сто, да каже међународној заједници – не, ви сте хуље, па такав је био Милошевић. Па, што сте га рушили? Са ким сте га рушили? Са овима овде што седе поред вас, па сте га изручили Хашком трибуналу. Тада сте били неинформисани, необавештени да се то десило. Демократска странка Србије не може себе да изузме од одговорности за власт после 2000. године, као што СПС себе не изузима од одговорности. Али, молим вас да задржите ниво и достојанство на који начин дискутујете. Треба да вас је срамота, јер ја много тога знам и о вашој партији и о вашим склоностима и о кућним љубимцима и о алкохолу или неалкохолу, о свему и никада о томе нисам говорио. Исто као што и о Шормазу много знам, али никад нисам говорио, који се опет прикрива вама иза леђа.

Уосталом, Војислав Коштуница је пре неки дан, чини ми се, похвалио ову Владу Србије. Не знам, јесте ли ви у контакту са њим? Похвалио је ову Владу управо да је боља од претходне и да му се чини да има одговорнију политику, итд.

Знате шта, Влада Србије у којој је била СПС је водила рат за Косово. Ви нисте прстом мрднули када је Косово прогласило независност. Молим вас да имате поштовања према томе. Ми смо покушали, нисмо успели. Покушали смо и ратом да бранимо Косово, нисмо успели, али оптуживати некога овде, од нас или од челника СНС, да смо ми издајници националних и државних интереса је смешно.

Молим вас, даме и господо, у рату се за јуриш јављају најбољи. У миру се јављају најгори. Када је био рат нисам приметио толико одушевљење тадашње демократске опозиције за учешће у рату. Говорили сте да је Србија крива. Говорили сте да је Србија изазвала ратове. Говорили сте да смо ми направили геноцид, ратне злочине. Немојте сада да мењате ту политику, јер то једноставно није тачно. Ја нисам писао овај Устав Србије. Писали сте га ви из ДСС и из ДС. Ви сте га писали. Ми смо гласали за то. Нисам учествовао уопште у преговорима око Косова у оно време о којем говори господин Јовановић.

Шта сад ви покушавате овде? Шта покушавате, да сада представите Владу Србије да она води за два месеца политику која је, ето, супротна националним и државним интересима? Шта је то Влада урадила што је супротно државним и националним интересима, што је потписала, прихватила споразум који је Борко Стефановић прихватио? Можемо ли ми данас да поништимо Дејтонски споразум? Можемо ли ми данас да поништимо оно што је потписао Војислав Коштуница? Па, први споразум о реадмисији, ЦЕФТ-а, како су потписани? Како је Косово наведено?

Сада сте ви овде устали и рекли – Устав Србије. Знате шта, по Уставу Србије, многе ствари које су биле у прошлом уставу нису више биле реалност. Не брани се Србија само Уставом. Данас кад кажете нешто што пише у Уставу, а што није реално, међународна заједница мисли да вас није брига више за тако нешто.

Како ми остварујемо суверенитет на Косову? Не остварујемо га никако. Остварујемо га свим оним што произилази из онога што се радило после 1999. године, а што међународна заједница жели да укине. Ми нећемо признати независност Косова, али покушаћемо све да не зауставимо ни европски пут Србије. Сматрам да је то поштено и реално и оно што грађани хоће. Ако ви мислите да нисмо у праву, критикујте нас, само немојте да вређате, јер то није политички коректно и није људски коректно. Тераћете ме да се бавим вама, а сигуран сам да могу више сазнати о вама него ви о мени.

Користим само оно што сам као министар унутрашњих послова, никад нисам користио никакве инструменте силе, али мислим да је крајње неумесно да ви из ваше странке, о чијим би људима могао да кажем на стотине страница, тако говорите о мени.

40/2БД/СУ

Очекујем да ми се извините, зато што мислим да сте прекршили основни људски кодекс. Никад у свом животу нисам био пијан, за разлику од многих ваших политичара из ваше странке. Никад у животу нисам злоупотребљавао своје место и водим са вама отворен политички дијалог. Не морамо да се у свему слажемо, али било би добро да се поштујемо, као што поштујем оно што ради и господин Ковачевић, као што поштујем и оно што је радио господин Коштуница у протеклом периоду. Очекујем да и ви изразите поштовање према нечему што постоји као институција, а нарочито мени као личности која је заједно са вама провела пет година политичког живота у Србији и на основу чијих гласова сте ви, господо, владали, а не ја.

Немојте ме терати да се кајем због тога. Желим вам, наравно, све најбоље. Будите сигурни, ова влада није издајничка, али неће ни Србију да гура у узалудно жртвовање. Доста је Србији било крви и ратова. Потребна је мудра и паметна политика, која ће нас довести до циља.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Милош Јовановић.

МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Господине Дачићу, не знам шта бисте ви желели да сазнате о мени, али немојте да трошите ресурсе државе. Шта год вас занима, питајте ме. Врло ћу вам отворено одговорити на свако ваше питање. Када је у питању достојанство, управо смо о томе говорили и апелујемо на вас да се достојанствено понашамо и понашате.

Да се вратим на моје питање, то је најбитније и то ће можда највише оголити тај ваш говор о Влади која, наравно, не ради против националних и државних интереса. Нисам стигао да завршим. Сада ћу вам поставити и један и други део питања. Питање је јако просто. Данас је огољена чињеница да је Србија стављена пред избор и да мора да бира између Косова и Метохије и ЕУ и та чињеница се не да сакрити. Како ће се ваша Влада, господине Дачићу, одредити према тој чињеници?

Други део питања се тиче тзв. договорених закључака које је малопре овде присутни Борислав Стефановић постигао са представницом сецесионистичких институција из Приштина, којима је Србија прихватила и лична документа и царинике и дипломе, чак и надлежност врховног суда тзв. независног Косова. Ти су, и ту нема сумње, споразуми евидентно противуставни и не само што су противуставни, него не представљају међународне уговоре у смислу Бечке конвенције о уговорном праву и бар по том основу нису правно обавезујући.

41/1АД/СМ18.30-18.40

Моје питање за вас – да ли ваша Влада има заиста намеру да наведене споразуме спроводи, јер су они, понављам, противуставни и директно против националног и државног интереса Републике Србије?

ИВИЦА ДАЧИЋ: Не знам да ли мене питате то, јер мислим да нема потребе да трошимо речи. Нема потребе да мене питате и постављате ректорска питања на која знате унапред одговоре. Наравно да Србија никад неће између Европске уније и губитка Косова због Европске уније изабрати Европску унију. Нама је важније од свега Србија, али ваљда морамо да у чинимо све да не дозволимо да нам се поставља таква дилема.

Вештина политике је не у томе да ли можете да ударите главом о зид, него да ли можете да избегнете то. Ми водимо политику да избегнемо постављање такве врсте дилеме, да пронађемо решења која неће морати да доведу Србију пред дилему и питање - да ли мора да призна независност Косова или губитак уласка у Европску унију.

Уосталом, ви то добро знате, то сам говорио и у кампањи, говорим и сад, и Чедомир Јовановић ме је похвалио тиме што је рекао да сам говорио исто и у кампањи и сад, па нећу да лажем у кампањи да би сада радио друго. Нисам представник, нити председник ни проруске, ни проевропске, ни проамеричке владе, председник сам просрпске, односне Владе грађана Србије. Мене једино ти интереси занимају. Нормално је да у свему томе треба тражити најбољи пут како да прођемо кроз тај слалом.

Уосталом, представници ДСС-а су увек били у парламентарној скупштини НАТО-а, колико се сећам. То не значи да ћемо да идемо у НАТО. Али, увек сте били тамо. Ништа вам не пребацујем, само говорим. Уосталом, и ваш представник је био господин Алигрудић, који је био шеф наше мисије, односно делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе када сам био и ја, заједно смо радили.

Ви сте сада члан делегације Парламентарне скупштине НАТО. Како баш изабрасте НАТО? Ако ми замерате Европску унију, ипак нам је она пријемчивија него НАТО. Али нема проблема, имате то право да изаберете и НАТО.

Очигледно да немате намеру да подржите да Србија буде чланица НАТО-а, а немам ни ја. Само сам вас позвао нато. Нисте ми на то одговорили. Изговорили сте лажи о мени. Да ли ви мислите да имате право на то? Да ли ви мислите да имате право да тако устанете и кажете неку лаж, а да при том не сносите одговарајуће, барем моралне консеквенце и да кажете - извините, нисам у праву? Да ли ви мислите тако да водите политику? Да ли мислите тако на лажима да освајате гласове? Преко мене нећете, зато што сам доста урадио и за вашу странку. Ако ништа друго, барем ме поштујте и не говорите лажи.

Заиста очекујем да се извините због тога што сте рекли. Ја ћу се вама извинити ако будем рекао било шта нетачно. Али, то што сте рекли ме дубоко вређа, зато што највише на свету мрзим људе који мисле да су најпаметнији када попију неку чашицу алкохола.

Ја сам премијер, министар унутрашњих послова, да ли ви мислите да је то неко могао да каже мом претходнику Драгану Јочићу? Мислите да је то неко могао да му каже тако? Мислите да је смео? Да ли мислите да је било разлога? Хоћете мене да терате сада да се тиме бавим? Да ли је то озбиљна државотворна странка какви сте ви?

Не знам, не познајем вас из периода озбиљности Демократске странке Србије, али сигурно нећете далеко доспети тиме.

Спреман сам да разговарам са вама о свему. Заједно смо градили, заједно смо радили против Демократске странке. Заједно смо скинули Чедомира Јовановића и Демократску странку са власти 2004. године. Сада ви тако говорите о нама. Једино не могу да видим где је Демократска странка, али добро, они имају своја унутрашња

41/2АД/СМ

питања. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК:Изволите.

МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Захваљујем, господине председниче Скупштине. Хајде да покушамо да прекинемо ову агонију. Само две ствари. Када је у питању НАТО, врло добро знате да се ради о програму Партнерства за мир, а не о НАТО-у. То што смо присутни у парламентарној делегацији, ништа не говори о нашем ставу према НАТО-у, он је врло добро познат. Тај аргумент просто није ваљан.

Када је у питању та прича ко је за кога више урадио? Господине Дачићу, уз дужно поштовање, врло добро знате да смо ми много више урадили за вас, него што ћете ви икада бити у могућности да урадите за ДСС.

Хајдемо на нешто много важније. Када смо код лажи и код извињења, рекли сте да лажем и спреман сам да о томе дискутујем, јер нисам сигуран, човек сам који не лаже. Када смо код лажи и извињења, оно што је лаж и што је евидентна лаж, оно што је ваша претходна Влада где сте били потпредседник, радила пуне четири године – и Косово и Европа, та политика је лаж, та политика је обмана и нема дилеме да је та политика мртва и никада није била могућа, или Косово или Европа. Колико пута треба то европски званичници да вам кажу? Уосталом, верујем да и ви то врло добро знате.

Када смо код извињења, господине Дачићу, најискреније, не треба ви мени да се извињавате, треба да се извините српском народу за четворогодишњу обману која је нас много коштала, која је нашу позицију на Косову додатно погоршала. Докле ћемо са том политиком која је лажна – и Европа и Косово? Она је немогућа, господине Дачићу. То врло добро знате. Речено вам је хиљаду пута. Добили смо демарш 2010 године. То мала деца у јаслицама знају, то цела Србија зна и ви сада у директном преносу понављате целој Србији – и Косово и Европа. То нико не верује.

Могао бих сада до десет увече, до пет ујутру, ако хоћете, да вам дајем изјаве високих званичника европских земаља, али хајде да пустимо те изјаве, јер то сама логика наводи.

Молим вас, господине Стефановићу, само још 20 секунди.

Господине Дачићу, да ли ви заиста верујете, па не морам да вама европејцима објашњавам како се приступа ЕУ. Да би једна земља ушла у ЕУ, свака држава чланица ЕУ понаособ то мора да прихвати. Питање вама – да ли ви заиста верујете, господине Дачићу, да ће једна Немачка, једна Велика Британија, једна Француска или Италија дозволити Србији да уђе у ЕУ, а да Србија није урадила оно што су оне урадиле још 2008. године – признале сецесију Косова?

Прекинимо са лажима, хајдемо са извињењима. Доста – и Косово и Европа и извините се српском народу.

ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Гордана Чомић. изволите.

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем. Питање је за министра просвете, господина Жарка Обрадовића. То је господин који седи поред Ивице Дачића. Дакле, не председника Владе, него бих господина Жарка Обрадовића молила.

Ради се о молби, односно захтеву родитеља деце са инвалидитетом и деце која похађају или по програму укључености, или чак и деце без родитељског старања, деци из дома, из Звечанске, који похађају основно-школску наставу у Основној школи "Антон Скала". Наравно, ради се и о примедбама на рад Основне школе "Бошко Буха", али о томе имам много мање детаља.

41/3АД/СМ

Примедбе родитеља јесу да деца раде у потпуно неусловним учионицама, премалим, да су учионице преграђиване, да се не ради са децом која имају тешкоће са говором или са слухом, да наставници не поклапају довољно пажње деци и да нема ни довољно дидактичног материјала, ни играчака, ни свега онога што прописи, закони које је донела и ова скупштина и посвећеност која је била несумњива, колико год да смо чули, из Министарства просвете, укључености и оспособљавању деце са инвалидитетом, наше посебне деце, то су наша заједничка посебна деца у условима школовања.

42/1ТЂ/МЈ18.40-18.50

То није само питање оспособљавања те деце, него је наш однос према условима у којима та деца стичу основна знања за које имају своје потенцијале и своје способности, а она каткад умеју да буду чаробна. Истовремено су и слика свих нас. Да ли окрећемоглаву, не желећи да уопште разговарамо о томе да ли и какав проблем постоји, или смо посвећени томе да проблем, ако постоји, заједно решимо?

Дакле, моје питање – да ли као министар, без обзира што знам врсте надлежности за посебне врсте образовања, имате информације и сазнања о стању у основној школи "Антон Скале" и школи "Бошко Буха"? Да ли неко од службеника у министарству има за вас предлоге или ви за нас идеју о томе како може да се реши проблем, ако постоји овакав, по изјавама родитеља деце у овој школи? Разумећу ако немате информације сада и сачекаћу писани одговор, али било би ми драго ако имате да их поделите са нама. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

Господин Обрадовић има реч.

ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Госпођо Чомић, морам вам рећи, осталим колегама посланицима Народне скупштине Републике Србије, да сте ви били љубазни да ми пре подне дате ово писмо које сте добили од родитеља и питања која су постављена у њему. Дозволите, тражио сам од колега у министарству да припреми једну информацију да би на постављено питање био данас дат одговор. Дозволите ми да прочитам све оно што сам добио, неће дуго трајати, али мислим да је јако важно, зато што су им питања која су им постављена у овом писму јако важна и односе се на једну школу и децу која се тамо налазе и изречене тврдње и добро је да цела јавност чује одговор. Овде имам само за основну школу "Антон Скала" за школу "Бошко Буха"нема, то ћемо доставити накнадно.

Значи, постављено је питање зашто је основна школа "Антон Скала" у Београду ове школске године примила 17 ученика првог разреда из Звечанске, односно из установе социјалне заштите, и једно родитељско дете, тј. ученика из породице, са циљем да дефектолози мање раде, као и да одмор не треба да буде за наставнике и само за ученике?

У току школске 2010-1011. године основна школа "Антон Скала" Београд је уписала 13 ученика и то 10 из породице и три из установе социјалне заштите, 2011-2012. школске године уписано је 13 ученика, 12 из породице и једно домско дете. Ове школске године уписано је 15 ученика из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине, два ученика из дома у Сремчици и једно дете из породице, укупно 18 ученика распоређених у три одељења.

Примећујемо да се број и структура мења, то сте видели из ових података. Ово је сада важно, која деца ће бити уписана зависи од мишљења Интересорне комисије, времена када се родитељ, односно старатељ обрати, јер школа има ограничене просторне и кадровске капацитете. Школа је први пут ове школске године уписала три одељења првог разреда, што је највећи број уписаних ученика првог разреда од њеног оснивања.

Школа има сарадњу са установама социјалне заштите где се деца налазе на трајном смештају и углавном се ради о деци без родитељског старања. Уписом у школу та деца се по први пут укључују у васпитно-образовни систем, а што је и циљ државе да образује и васпитава и децу без родитељског старања.

Што се тиче примедби на рад дефектолога, оне су неосноване, јер је управо највеће интересовање за упис деце у основну школу "Антон Скала" Београд. Такође, држава путем надзора инспекцијског и стручно-педагошког може извршити увид у рад школе, што редовно и чини. У току школске 2011-2012. године био је један

42/2ТЂ/МЈ

инспекцијски надзор по притужби родитеља и један стручно-педагошки надзор. Иначе, овде у документацији, коју ћу вам доставити уз садржај овог писама, налази се извештај те две инспекцијске посете.

У вези одмора наставника и ученика имају их и једни и други. У школама које образују ученике са сметњама у развоју нарочито се обраћа пажња на безбедност ученика, те се прави таква организација, распоред дежурства за време одмора, да се прати сваки ученик. Одмор морају да имају наставници јер им по закону припада, али је безбедност ученика увек на првом месту.

Под два, наведено је да се у специјалној школи праве специјална одељења, те да постоје одељења деца која не говоре. Процесом инклузије омогућено је да у образовно-васпитни рад буду укључена сва деца и она која до сада нису била укључена у образовно-васпитни систем. Деца са лакшим сметњама укључују се у редовне школе, док се деца са тежим сметњама образују у школама за образовање и васпитање деце са сметњама у развоју. Нажалост, степен ометености те деце је такав да већина од њих нема развијен говор. Како је највећи број деце такав, некад је немогуће формирати другачије одељење. У циљу решавања проблема од некадашњег два, у складу са стручним упутством Министарства просвете, у овој школи формирана су три одељења другог разреда да би се деци пружила додатна подршка, јер је то могуће када су у одељењу четири, односно пет ученика, уместо досадашњих шест.

Следећи навод, тврдња, да се школа свети родитељима деце која су уписана, да их држи закључане и мокре, да су учионице смањиване и преграђиване, да деца, ученици, имају мало простора, да учионице имају по шест метара квадратних. По притужбама родитеља у школе је долазила градска просветна инспекција, која је контролисала услове рада и живота у школи. О томе је сачињен записник којим је констатовано да школа предузима све мере за побољшање услова живота и рада ученика. Апсолутно нема никаквог говора да се родитељима школа свети преко деце. Свакако да увек постоје ствари које се могу побољшати, али нема говора да се дешавају ствари које су изнете у овом писму.

Школа је током лета реновирала простор, тоалете. У прошлој школској години, путем акције у којој су учествовале бројне друштвене компаније, уређено је 11 учионица и сала за физичко. Ове године су уређене још три преостале учионице. Величина учионица је између 17 и 36 метара квадратних. Наравно, све се ово може проверити и чињенично, и у разговору са родитељима.

Следећа констатација је да родитеља је да деца немају играчке. Школа указује да је обезбеђен дидактички материјал онолико колико је то могуће. Очигледно не у довољној мери, али у мери у којој то школа може да омогући. Свакако да то може бити боље. Међутим, треба поменути да је школа сама финансирала пројекат сензорне собе, располаже са две интерактивне табле, дигиталним кабинетом од 10 рачунара, претплаћен на више дечијих часописа, наставници сами израђују радне листове и све оно што може бити помоћ у наставу.

Задње, наводи се да школа нема собу за продужени боравак. Продужени боравак школа организује за сву децу од првог до осмог разреда, имајући у виду њихове потребе и њихово стање. Продужени боравак се одвија у учионицама у којима се одржава редовна настава. На располагању је и сала за физичко и велико двориште школе. За све ученике школе организован је превоз од куће до школе и назад са једним аутобусом и три комби-возила којима се покрива територија целог града Београда. Продужени боравак је организован до 15.00 часова, јер је тако одлучила већина анкетираних родитеља, иако је на почетку школске године директор школе направио организацију и могућност да продужени боравак траје до 16.00 часова.

42/3ТЂ/МЈ

Све ово наведено говори да целокупно особље школе ради у интересу ученика. Запослени се ангажују ван радног времена, у радним акцијама, да би се деци омогућиле разне ван наставне активности и побољшао квалитет живота.

Овде има информација да се на "Youtubu" може видети спот, који је урадила "Делта" компанија у основној школи "Антон Скала" Београд, у којем су учествовали бројни уметници са циљем да сви заједно помогнемо овој деци да постигну свој максимални капацитет.

Госпођо Чомић, добићете одговор за школу "Бошко Буха". Вама хвала на љубазности да унапред доставите ова питања да бих могао данас да одговорим на ове изречене тврдње. Тврдње се не поклапају са садржајем питања, која су постављена. Мене то радује, али позивам и друге родитеље да се, ако сумњају у оно што сам данас овде прочитао као информацију коју сам добио од запослених и од просветне инспекције, организује посета школи и да се утврди чињенично стање. За следећу школу ћемо доставити информације, накнадно. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Гордана Чомић.

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем. Имала сам намере да вам поставим и додатно питање које се тиче исте области, али и једно питање за друге присутне. Међутим, одустала сам из разлога што не желим да саучествујем у вољи председника Владе да злоупотребљава положај председника Владе, да прети политичким странкама са реченицама – ја ћу већ све открити што имам о вама, као што не желим да саучествујем у ставу да је дијалог када само ја говорим и онда ових три минута служи за илустрацију како то изгледа када само ја говорим и када смо сведоци да министар Динкић износи неистине и о Војводини, и о начину финансирања Војводине, и о закону, и о недостатку закона о финансирању Војводине, и о неусклађености са Уставом.

43/1МО/ИП18.50-19.00

Поготово је питање части и чојства, које свако за себе бира, да ли хоћете да учествујете у дијалогу када се са места министра, односно председника Владе, дакле са позиција моћи, када су посланици у питању, злоупотребљава име посланика, а да се зна да посланик нема право да говори о повреди Пословника, нити има право да упути реплику, као што је то био случај са народним послаником Балинт Пастором, односно спомињањем председника Скупштине АП Војводине, господина Пастора.

Када и ако будемо разумели да сте председник Владе зато да овде одговарате на питања народних посланика, ма како непријатна била, онда ћемо разумети да уколико желите да три сата проведемо овде тако што ћете ви убеђивати јавност у успешност два месеца, заборављајући при томе да смо вам сви из ове клупе пожелели успех у оним пословима који воде напретку Србије, а поготово ако будете желели да убедите било кога у тимски дух Владе, помогло би на убедљивости када би вам пљескале све посланичке групе које су за вас гласале.

То се не види у телевизору, видите се ви, али ми овде видимо, тако да би помогло пуно да све посланичке групе које су гласале за ову владу аплаудирају свим представницима Владе. Даје на ефекту, као што би било добро за атмосферу у овој Скупштини да упутите једно пристојно извињење, знам да ви то имате, посланицима посланичке групе Демократске странке Србије, без обзира што је и обраћање њихово вама прешло меру, постоји разлика, они немају моћ а ви имате, ви сте председник Владе. Што пре то разумете, каква је врста одговорности, то ће свима бити боље и следећи последњи четвртак ћемо провести заиста говорећи о надзору и о контроли онога што раде председник Владе и министри. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић.

ИВИЦА ДАЧИЋ: Мени је драго да се госпођа Чомић сетила овога кад је тек отишла у посланичке клупе. Позната је ваша склоност према демократичности и толеранцији док сте председавали овде парламентом. Тако да се надам да ћете то сада вежбати у опозицији.

Не знам како сам ја то и коме претио? Коме сам ја то претио? Да ли ви мислите да сам овде дошао само да слушам ваше нападе, а да не одговарам? Нисам дошао на монолог. Што се мене тиче, можете да говорите колико хоћете, не морате по три минута. Што се мене тиче, можемо да радимо целу ноћ. Што се мене тиче, можемо да радимо сваки дан, али вас нема, госпођо Чомић. Где је Демократска странка? Не могу да кажем да ми недостаје, али просто не могу да верујем да ДС изражава солидарност са ДСС, али добро, све је могуће.

При томе, уопште нисам увредио било кога, водио сам политички дијалог. Само сам затражио да ми се извину због лажи које су изнели о мени. То што сте ви посланик и што имате имунитет не значи да можете да лажете. Можете можда да лажете о економској ситуацији, можете можда да лажете да је ситуација била најбоља у време ваше власти, али не можете да лажете о личности некога. Ја и према вама имам коректан однос, ми смо сарађивали до сада. Просто, нисам присталица тога да они са којима сте сарађивали одједном су сада најгори на свету.

Знате шта, због вас нисам направио коалицију са СРС и ДСС. Сада када смо направили коалицију са СНС, сада ваш председник каже – Дачић нас је издао. Чекајте, молим вас, па нисам ја члан ДС. Кога сам ја то издао? Каже – он је имао амбицију да СПС има премијера. Не, него ћемо имати амбицију да ви имате премијера. Је ли тако? Мислим да ће за то да ми аплаудирају и ови одавде. Је ли тако? Ето јединства.

43/2МО/ИП

У сваком случају, желим на крају, пошто не знам докле ће ово трајати, да искажем, видели сте, ово је други четвртак како смо долазили, моја је директива и наредба да сви министри, осим они који су службено одсутни, буду када су посланичка питања, односно када су питања посвећена Влади. То је последњи четвртак у месецу. Што се нас тиче, тако ће бити до последњег дана рада ове владе. Ми немамо шта да кријемо од вас. Нисмо ми као претходне владе које су се плашиле да дођу у парламент. Ја једва чекам. Ја сам овде рођен политички. Ово је највиши орган власти у Србији. Према томе, само се спремите за дискусију, немојте да се вређамо. Уважавам ту примедбу, ако сам ја некога увредио, извињавам се, али исто тако очекујем да они који су изрекли неистине упуте извињење, јер сматрам да то није корисно за политички живот у Србији.

Желим да се захвалим свима вама што сте учествовали у раду ове седнице. Сигуран сам да треба да регулишемо и ово питање, јер ја сам као човек који има искуства у парламенту говорио дуже зато што немате ограничења колико представник Владе може да говори. Следећи пут када пишете Пословник напишите то сами. Ви сте га сами писали, што сте написали, то сте и добили. Хвала вам пуно.

ПРЕДСЕДНИК: За реч се јавио господин Динкић и госпођа Чомић на крају два минута. Изволите.

МЛАЂАН ДИНКИЋ: Заиста само кратко, пошто сте поновили оно што је малопре господин Јовановић причао, а можда нисте били у сали када сам дао одговор. Наиме, постављам питање – зашто до сада није донет закон о финансирању Војводине? Да ли сам ја био министар финансија до пре два месеца или је то био Мирко Цветковић из ДС? Зашто га није донео? Да ли сам ја био председник покрајинске владе или је био и сада је Бојан Пајтић из ваше странке? Зашто тај закон није поднет и зашто није донет? Ви сте имали апсолутну подршку УРС да се донесе тај закон.

Ми смо сада спремни у Министарству финансија и привреде, ако ви не желите да га напишите, да га сами напишемо. Мислим да је ред, ако се боримо за децентрализацију, да сама покрајина предложи тај закон. Ако га не урадите до краја ове године, ми ћемо га предложити, ми из Министарства финансија и привреде, јер желим да сви региони у Србији, и Војводина, али и јужна Србија, као и источна и западна добију једнаке шансе. Никада ваше колеге које су за то биле надлежне, не ви, ви сте народни посланик, веома уважен, никада то нису урадиле. Немојте да штитите некога ко није обављао свој посао.

Ако се боре за интерес грађана Војводине, па ваљда је циљ да са нама разговарају о томе да заједнички изградимо ауто-пут од Новог Сада преко Руме, па доле до Лознице, са тунелом кроз Фрушку Гору. Управо то хоћемо премијер и ја да предложимо господину Пајтићу, а не да новац пореских обвезника бацамо на покривање губитака "Развојне банке Војводине", која је политичка банка. Да ли је неко од привредника Војводине, који су на тржишту, имао користи од те развојне банке? Да ли је неко од грађана имао користи од те банке или привилеговани људи који су били блиски вашој странци, преко које сте и кампању финансирали? То сте објавили.

Дакле, уместо да девет милијарди динара дајемо "Развојној банци Војводине", уместо да Савез војвођанских Мађара каже – то је било погрешно, хоћемо новац уместо за покривање политичких губитака да уложимо у путеве, да реновирамо инфраструктуру, да направимо добар ауто-пут од Зрењанина до Новог Сада, да подржимо оно што ради републичка Влада, да "Бош" гради фабрику у Пећинцима, највећа компанија у области производње ауто-компоненти, да нас подрже што ћемо довести једног од највећих инвеститора из Финске у Зрењанин, да нас подрже што ће у Сремској Митровици доћи један произвођач из САД да производи ауто-компоненте и да запосли 500 радника.

44/1ЈЈ/ВЗ19,00-19,10

Дакле, да нас подржи да развијамо Војводину, а не да се бавимо политиканством, да нама замерате, да мени замерате који нисам био министар финансија, зашто нисам донео закон о финансирању Војводине и ако је то била надлежност Мирка Цветковића. Донећу га сада, ако ви желите. Мислим да он је нужан, да се тачно дефинише шта су права и обавезе.

Мислим, међутим, да то није довољно,лично сам на челу политичке опције која сматра да осим Војводине треба да постоји и други региони у Србији и да буду равноправни са Војводином, да се цела Србија заједнички развија. Али, одговорно вам ово тврди да никаква права да овим Законом о буџетском систему нису ускраћена Аутономној покрајини Војводина, да ће буџетом за следећу годину бити опредељено више новца на име трансфера Војводини, него у овој години, а да ће тај новац бити квалитетније искоришћен, јер ће заиста ићи на развој Војводине, а не за покривање политичких губитака.

Коначно, да искористим прилику да обавестим све народне посланике, да је управо, пре неколико минута завршена емисија обвезница Републике Србије, односно реотварање постојеће емисије. Ми смо размишљали да продамо око 750 милиона долара на нашој хартији, коју купују инвеститори из иностранства. Међутим, тражња је била више него четири пута већа од понуде. Преко четири милијарде долара је била понуда за српску еврообвезницу, то се није догодило баш тако често ове године, када су друге земље емитовале. То нам је омогућило да оборимо цену, тако да је принос на нашу обвезницу на затварању 6,625 у односу на 7,5 колико је било када је Влада Мирка Цветковића, почетком ове године емитовала обвезницу.

Значи, са 7,5 % ми смо то оборили на 6,6%. Скоро један процентни поен, у ситуацији када су нам и стандардни "и пур" рејтинг агенција оборили кредитни рејтинг на самом почетку мандата Владе и касније и ФИЧ.

Шта то говори? То говори да поверење инвеститора у рад нове Владе постоји. Лично сматрам да ћемо на наредној емисији остварити још нижи принос, односно нижу камату. Око 200 инвеститора је данас учествовало овде. Највише инвеститори из Велике Британије и САД.

Дакле, обезбедили смо на крају милијарду долара, продали смо више него што смо планирали иницијално, из разлога што је цена нижа од онога што је било очекивано и сматрали смо да је то повољно. Али, у наредним недељама наша Влада ће направити план фискалне консолидације која ће оборити буџетски дефицит чиме ћемо смањити потребу за задуживањем у наредном периоду, ићи на обарање јавног дуга.

Мислим, да је добра вест коју ће вероватно више коментарисати аналитичари у иностранству, него грађани Србије, јер знам да они просто у ове ствари и не улазе са превише детаља. Ово јесте један добар сигнал да је Влада кренула у добром правцу, али сам сигуран да ми можемо и много боље и да ћемо то учинити у наредном периоду. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Народна посланица Гордана Чомић. Изволите.

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Опет не аплаудирате сви? Навика да се одговара на питање које није постављено показује две ствари. Прва ствар је баш мене брига шта ти мене питаш, ја сам у 19,00 сату на телевизији и хоћу да кажем шта имам. Што се коси са целом идејом око ова три сата, али то је ваше право. Лоше је по све, губитак је и за владајућу већину и за опозицију, губитак је и за вас лично, али мораће да прође време да то све научимо.

44/2ЈЈ/ВЗ

Када одговарате на оно што вас нико не пита, онда је друга вероватноћа да не знате одговор који вам је постављен, да га добијемо као питање. Како год било да било, поновићу, да што се тиче ДС, не постоји поступак, не постоји гласање и не постоји та процедура која ће нас спречити да кад треба будемо подршка за европско мењање Србије и за кризне тренутке у Србији, у нашем друштву и држави која нас чека па нас чека. Као што нас нико неће спречити да бранимо владавину права. Не може да зависи од политичке воље да ли ће председник Владе да виче на посланике, да прети посланицима, да говори оно што жели као своју политичку трибину. Не може то да зависи од политичке воље. То није владавина права. То зависи од онога што је записано у члану 205. Пословника Народне скупштине.

Ваша је воља да га тумачите тако да се јави један посланик и да два сата и 45 минута говори председник Владе. Нико вас у томе не може спречити. Проблем је што од тога никаквог добра нико не може бити. Хвала вам.

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.

С обзиром да видим да постоји изразита воља да се дружење посланика и постављање питања са Владом овако настави, предложићу да у овом мандату донесемо један нови пословник где ћемо то омогућити у чешћим приликама, а наравно Пословник, какав је такав је, није ограничио време члановима Владе да пруже одговор и они то своје право могу да користе. Мени је драго да је председник Владе и чланови Владе да су и овог пута у великом броју присуствовали и надам се да ће таква пракса бити и у будуће.

Пошто је време истекло, пре него закључимо седницу, желео бих да вас подсетим, да ћемо имати гласање за десет минута. У току је седница Административног одбора, имам измене неких од чланова парламента, тако да вас молим да за десет минута дођемо на гласање.

Хвала вам на учешћу.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
понедељак, 14. октобар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја