25. октобар 2018. Посланичка питања у октобру

25. октобар 2018. Посланичка питања у октобру

Четвртак, 25. октобар 2018.

Посланичка питања у октобру

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 25. октобра 2018. године, од 16.00 до 19.00 часова, постављали питања члановима Владе Републике Србије.


Посланичка питања поставили су народни посланици Арпад Фремонд, Ђорђе Вукадиновић, Ђорђе Комленски, Петар Петровић и Бошко Обрадовић.

На постављена питања народних посланика одговарали су представници Владе Републике Србије, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар без портфеља задужен за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар здравља др Златибор Лончар, министар рударства и енергетике Александар Антић, министар заштите животне средине Горан Триван, министар финансија Синиша Мали, министар омладине и спорта Вања Удовичић и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.


ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

29/1 ДЈ/ИЋ 16.00 – 16.10

(После паузе)

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова.
Сагласно члану 205. Пословника Народне скупштине подсећам вас да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси, тако што ће најпре реч добијати посланици који не припадају ни једној посланичкој групи, а затим посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Почињемо са постављањем питања.
Први се пријавио народни посланик Муамер Зукорлић, који није у сали, затим посланик Арпад Фремонд. Изволите.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштована председнице, председништво, председнице Владе и чланови Владе, желео бих да поставим питање у име посланика СВМ и то председници Владе, госпођи Ани Брнабић, а питање се тиче ПИО пољопривредних произвођача.
Наиме, посланици СВМ се већ годинама баве проблемом свих пољопривредника у Србији који газдују на мањим површинама и који немају од чега да плате ПИО, а многи ни здравствено осигурање.
Не желим да говорим о томе колика су дуговања пољопривредних произвођача према држави, не желим ни да кривим икога за насталу ситуацију, само желим да говорим о томе да је проблем присутан и ми из СВМ желимо да решимо ово питање.
Чињеница је да имамо огроман број пољопривредника који газдују на површини мањој од пет хектара или не газдују на тим површинама, већ их издају у закуп.
Ови пољопривредници имају врло скромне приходе и немају од чега да плате ни ПИО, ни здравствено осигурање, које на годишњем нивоу износи око 100.000 динара.
Наравно, ако гледамо висину доприноса може се рећи да је ово јако мало, најмање што постоји у Србији, али морамо бити свесни и тога да пољопривредник који обрађује, на пример, два хектара нема толико прихода на годишњем нивоу од којих би могао да плати ове износе.
Произвођачи, дакле, немају од чега да плате ове доприносе, то свако зна, али на жалост, нико не реагује. Питам вас, поштована председнице Владе да ли сте о овом проблему разговарали са ММФ, пошто су дуговања планирани приходи буџета Републике Србије, а држава не може да наплати ова средства, јер произвођачи једноставно немају од чега да плате ове износе? Интересује нас шта можете као председница Владе да урадите по овом питању, пошто је ово једно сложено интерресорно питање?
Наиме, у решавању овог проблема треба да се укључе и Министарство пољопривреде и Министарство за рад и социјална питања, Министарство финансија, као и Пореска управа и ПИО фонд.
Иначе, решавање овог проблема стоји у коалиционом споразуму, закљученом између СНС и СВМ, из којег је до сада много тога заједнички решено и од договорених приоритета из области пољопривреде скоро све, остало је само да реши ово питање пензијског и инвалидског осигурања пољопривредника.
Свакоме је јасно да доприносе које пољопривредници треба да плате у сразмери са приходима и величином земљишта, да сви плаћају исте износе за ПИО и они који газдују на пола хектара и они који газдују на сто хектара, ово нема смисла, не може да функционише.
29/2 ДЈ/ИЋ

Шта је урађено по овом питању? Мењање Закона о ПИО један члан је у обавези да плати ове износе. Било је и репрограма 2014. и у 2016. години. Формирана је и радна група. Оно што нас интересује, госпођо Брнабић, када можемо да очекујемо да ће се решити ово питање?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите, председница Владе.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Ми смо наравно, ово јесте велики проблем за пољопривреднике у Републици Србије, за пољопривреду Републике Србије. Проблем је, чини ми се, деценијски. Као што сте и рекли, ми смо, односно Министарство пољопривреде је формирало радну групу да кренемо да радимо на успостављању новог модела социјалног, а пре свега ПИО осигурања. То радимо у сарадњи са Светском банком. Имали смо ове разговоре и са ММФ.
Оно што је мени важно да вам кажем, а ви то вероватно знате, али због грађана Републике Србије, чисто да пољопривредници знају да је ова држава одговорна и да је Влада одговорна према њима, то је да је по информацијама које ми сада имамо за 2017. годину годишњи расход на основу права из ПИО фонда за пољопривредне пензије и остала права био укупно 69 милијарди 689 милиона 195 хиљада 148 динара, али отприлике око 30 милијарди динара.
Из доприноса је покривено само 9%. Из буџета је обезбеђено 91% расхода за ова права, односно готово 27 милијарди динара. Само на име доприноса за ПИО, овај вишедеценијски дуг је преко 160 милијарди динара, преко милијарду и 300 милиона евра. Ми имамо намеру да решавамо ово кроз радну групу и оно што је анализа показала да је свакако узрок оваквом стању, пре свега неадекватно регулисање обавезног укључивања у систем ПИО осигурања, односно она чињеница да морате да поседујете 0,5 хектара пољопривредног земљишта, минимум, али не постоји никаква разлика.
Тако да, радимо на овоме. Као што видите, ја очекујем иако је јако тежак посао и ако јесте вишедеценијски, да ћемо га ми решити. Хвала.

30/1 БД/ЦГ 16.10-16.20

ПРЕДСЕДНИК: Да ли желите допунско питање? Изволите.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштована председнице Владе, хвала вам на датим одговорима.
Оно што је важно за нас посланике СВМ, да омогућимо и репрограм нпр. од 1. јануара 2019. године и да репрограм траје најмање годину дана. У 2016. години репрограм је трајао свега непуних четири месеца. Било би добро сада да дође опет до репрограма, и оно што је најважније, да омогућимо свим пољопривредним произвођачима који желе главницу одмах да исплате, да им отпишемо камату, а наравно, они који немају толико средстава да исплате главницу, њима да дозволимо репрограм и да на рате уплаћују износе.
Тренутно пореска управа, то је још један проблем, пореска управа свим пољопривредним произвођачима који имају дугове ставља хипотеку на пољопривредно земљиште. То је исто још један огроман проблем. Тако они не могу да продају то земљиште. Морамо да пазимо на то шта ради пореска управа, односно Министарство финансија, јер ако се стави хипотека на то пољопривредно земљиште и неко стави то на лицитацију, то ће створити огромне проблеме. Морамо пазити да не дође до тога.
Морамо да водимо рачуна о најмањим произвођачима, морамо направити разне категорије, по нашем предлогу, наиме, они који газдују на мање од 5 ха, никако не могу да имају довољно прихода за плаћање ових доприноса. Имамо стручњаке које можемо да укључимо у решавање овог проблема. Стога апелујемо на Владу да у решавању ових проблема укључи ту радну групу, то је најважније, која се бави овом темом. Ту смо и ми, посланици СВМ, спремни да учествујемо у свему томе. Само вас молимо да што пре нађемо решење за овај проблем.
Сматрамо да ће ово бити добро и за државу, ако решимо све ово, јер се тренутно не пуни буџет, нико не плаћа ове износе. Ако решимо овај проблем, држава може само да добије знатно више него што би изгубила. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, председнице.
АНА БРНАБИЋ: Тако је. Ми ћемо гледати да омогућимо репрограм дугова. Даћу вам још један податак. Отприлике, само за ПИО сада причам, отприлике од ових милијарду и 300 милиона евра дуга, односно 160 милијарди динара, главница је око 70 милијарди, а 90 милијарди су отприлике камате и тај дуг се односи на укупно 227.995 осигураника. Тако да, поседујемо све анализе дубинске и радимо на решавању.
Убеђена сам да ћемо ми успети да га решимо. Ако успемо да решимо овај проблем у мандату ове Владе, то ће сигурно бити један од највећих, најважнијих успеха ове Владе.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Недимовић.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштована председнице, поштовани народни посланици, пошто је реч о осетљивој теми, теми која се једно 30 година вуче, ја мислим од 1986. године, када је кренуло са системом обавезног здравственог осигурања, па касније пензијског и инвалидског осигурања, ова тема се толико провлачи да је то просто невероватно.
Пре свега, због јавности морам да кажем да ови подаци који су изнети су толико фрапантни, да ви имате укупно милијарду и 800 милиона који су спорни, мислим на евре. То је обавеза за ПИО и обавеза за здравствен осигурање. А, онда је тамо неко 2008, 2009, 2010. године неко паметан смислио, па увео исту основицу за осигурање имао ти хектар или имао сто хектара и да овде направи још већи циркус у читавој причи. Ту се само лепила једна на другу произвољност, да не кажем некако другачије.


30/2 БД/ЦГ

Сада смо дошли у ситуацију да имамо с једне стране огромну количину обавеза. У међувремену, различити су они били који су евидентирали обавезе за пензијско и инвалидско осигурање, од посебног Фонда за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника, пореске управе и ко зна кога све то. Када се то све спаковало у један систем, ми смо дошли у ситуацију да имамо огроман број лица која нису у стању да измирују своје обавезе.
Да то преведемо на практичан пример. Имао ти један хектар земље или имао 100 хектара земље, ти плаћаш исте доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, иако остварујеш различити приход. Не можеш ти на хектару земље направили исти профит као неко на 100, 200 или 500.
Онда ово што је изнела председница, везано за плаћање пензија, а те пензије су толико мале, оне износе 11.000, 11.500, 12.000 динара, са оваквим постојећим системом ми нисмо нигде стигли. Имамо 9% пуњења само од доприноса, остало се издваја из буџета. Потпуно један циркус, једна рашомонијада.
Оно што је идеја да се уради, да се буквално у истом тренутку нађе решење за обавезе које су гомилане, да не кажем деценијама, и да се успостави нови систем такав да она лица која су капацитет, која имају могућности да плаћају пензијско и инвалидско осигурање, то плате, ко жели да плати или главницу или већ како то буде утврђено, да плати своје обавезе уз репрограм и да наставимо даље да идемо, тако да може да се прави да тако буде пензија која ће износити много више него што је сада, у зависности од уплате доприноса.
Само ћу вас навести један куриозитет. У тој бази пољопривредника који су обвезници пензијског и инвалидског осигурања, када смо радили анализу, годину дана се бавимо овом темом, јер је ово јако тешка тема. Ово је једна ствар која ће да определи куда ћемо ми и како ћемо се односити према пољопривредницима у будућности. Немају сви 350.000 газдинстава која су активна. Немају сви исти капацитет и не могу сви да плате. Неки могу да плате све доприносе, неки могу део, а неки не могу буквално ништа, јер неко ко има пољопривредно газдинство на Голији, а има само две краве или има пола хектара земље, тај не може ништа да уради у погледу доприноса.
То морамо да редефинишемо и да направимо систем за будућност, а не да само овако вучемо ово за собом, вучемо репове са којима нико нема, како бих рекао, политичку снагу да се обрачуна. Јер, ову ствар када завршимо, мислим да ћемо направити једну велику добробит за све наше пољопривреднике.
Оно што сте споменули за хипотеке, нигде нема на основу доприноса за ПИО да је некоме установљено заложно право и то ишло на продају. То се није десило у Србији у задњих неколико година колико ова Влада и претходна воде Србију.
Био је један покушај злоупотребе информација, где се због неплаћеног ПДВ и касније продаје пољопривредног земљишта због неплаћеног ПДВ, неко покушао то да провуче на мала врата, па је то због доприноса ПИО. Није тачно, то се није десило и неће се десити све док не завршимо ову ствар.
Оно што је проблем, то је што људи који имају капацитет да плаћају, због свега овога, овог наслеђа, не плаћају то. Имамо она лица која су у капацитету, а не испуњавају своје обавезе. Ја се надам да ћемо са Светском банком овај пројекат са Министарством рада завршити на пролеће и онда изаћи у једну широку јавну расправу. Ово је тешка тема.
Тренутно у Србији, радили смо буквално газдинство по газдинство, по свим стандардима који постоје у ЕУ, колики су капацитети спрам приноса који се остварују у одређеној култури, спрам површине пољопривредног земљишта. Нема више

30/3 БД/ЦГ

од 60.000 пољопривредника који су у стању да плаћају у пуном капацитету своје обавезе. И то треба да буде свима јасно. Нема их више од тога. Сада морамо да видимо како да решимо проблем са осталима. Најлакше је пресећи и рећи – ово може, ово не може и то је то. Видели смо шта се десило када се пресецало и каже – имаш хектар, плати 88.000 доприноса, па видимо шта се десило. То ми нећемо радити. Урадићемо ствар онако да се наша деца не стиде нас. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, дајте коментар.

31/1 ТЂ/МТ 16.20 – 16.30

АРПАД ФРЕМОНД: Хвала.
Поштована председнице, поштована госпођо Брнабић, господине Недимовићу, хвала још једном на датим одговорима. Само желим да на крају додам још један пример и да кроз њега укажем на то како је тренутно стање на терену.
Имам случај из Мале Босне, код Суботице, где је госпођа која је носилац пољопривредног газдинства ушла у репрограм и платила цео износ главнице која је била више од 300.000 динара. У том тренутку, мислим да 2016. године, која је имала у том тренутку, шта су јој рекли у Пореској управи… Она је измирила сва дуговања, платила је главницу. Након две године се испоставило да је ипак остала дужна неких 12.000 динара и сад због административне грешке Пореске управе, Пореска управа тражи од ње да уплати и камату.
Шта је сад проблем? Проблем је у томе што камата износи више од 200.000 динара, јер по Пореској управи она није платила цео износ главнице. Главница је плаћена у року. Сад систем показује да ипак треба да плати више, а она је сад већ пробила рок и мора да плати камату. Међутим, у Пореској управи јој кажу да они не могу ништа, али, на пример, ако пола камате уплати онда ће се остало праштати. То јој обећавају.
Госпођа ми је рекла да се после тих изјава, ценкања, осећала као да је на пијаци. Сматрам да је овако нешто недопустиво. Молим вас, поштована госпођо Брнабић, да проверите шта раде филијале Пореске управе по Србији. По мом мишљењу, Пореска управа треба да изађе у сусрет грађанима који су у проблему и ако то буде тако и ако сви ми будемо заједно радили на решавању овог проблема, онда ћемо и успети у томе. Ми вам стојимо на располагању и хвала вам још једном на датим одговорима. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има народни посланик Ђорђе Вукадиновић. Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем, председнице.
Иако смем да кажем, драго ми је што вас видим. Нисам веровао да ћу то скоро рећи, а и драго ми је што се Влада одазвала у заиста великом броју. Жао ми је што нема овде министарке правде, па ћу морати онда питање да упутим премијерки, ако хоће да прокоментарише.
Тиче се ових амандмана, односно уставних амандмана који су важни и велика је ствар и примедби које је више пута Венецијанска комисија упућивала на те амандмане, уставне. То је важна и велика ствар. Последњи пут је министарство саопштило да је Венецијанска комисија похвалила и није имала примедбе на те амандмане, а сада видим да Друштво судија и Удружење тужилаца, управо сам добио ту информацију, и даље тврде да то није тако и да је то нека врста дезинформације или полу информације да је Венецијанска комисија прихватила и одобрила те предложене амандмане.
Како год, хтео сам да оставим коментар, јер, кажем, струка, ја се не правим да се разумем у оно у шта се не разумем, има озбиљне примедбе и мислим да то мишљење струке треба да се чује.
Моје друго питање, кажем, ово ако можете да прокоментаришете може, а ако не, не, али друго питање иде на вашу адресу и тиче се јучерашње посете, ја бих рекао и изјаве, скандалозне изјаве, рекао бих, посланика немачког Бундестага, Петера Бајера, који је у Београду, у сред Београда, изрекао неке ствари и пренео јасне поруке немачке власти и Ангеле Меркел. То је била нека врста шамара у лице. Ја можда тиме могу да тумачим нервозу неких представника власти и владајуће коалиције овде, али, свеједно, сувише је важна ствар да би се о томе гласно ћутало.
31/2 ТЂ/МТ

Он је рекао, дакле, високи посланик и представник власти владајуће странке немачке, у име директно Ангеле Меркел, на коју се позвао, да Србија треба да Косово призна и дејуре, као што га признала фактички. Како је рекао – суверену Републику Косово. Рекао је да без тога нема европских интеграција нити уласка Србије у ЕУ, осудио је и рекао је став Немачке да су идеје о размени територија лоше и опасне. Рекао је да то треба да буде јасно. Рекао је да је то став Ангеле Меркел и да се тај став неће променити. Рекао је – то је оно кључно што желим да пренесем као поруку Берлина, итд.
На све то, оно бар што је јавно изашло и могло се прочитати у нашим медијима, јесте ваша реченица, госпођо Брнабић, где сте рекли после сусрета са господином Бајером, значи немачким парламентарцем и на неки начин и изасланик …
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Ко жели да одговори на питање?
Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Нисам чула до краја шта сам ја рекла, али верујем да ја знам шта сам рекла.
Дакле, прво око уставних амандмана. Видела сам и ја то што сте ви видели. Мислим да је то стварно материја која је црна или бела, није сива. Дакле, ми смо добили писмо Секретаријата Венецијанске комисије. Венецијанска комисија је потврдила да се слаже са амандманима.
Поред тога ја сам стварно изузетно, изузетно поносна што водим Владу која је преко годину дана водила јавну расправу око уставних промена и амандмана. Сећамо се, и ја ћу то поновити поново, 2006. године, када су биле много опсежније измене Устава, није било никакве јавне расправе, није било чак ни обраћања Венецијанској комисији, да се пита за њихово мишљење. Ово је данас, дакле, са јавном расправом која траје дуже од годину дана пример демократског друштва и демократије и ја се тиме поносим.
Поред тога, ово што је до сада урађено, а мислим и рекла сам више пута, поновићу и данас, мислим да је Министарство правде урадило озбиљан и одговоран посао. Мислим да су урадили јако квалитетан посао и да су нашли одличан начин да балансирају између тога да правосуђе у Србији буде свакако много више независно од било каквих политичких утицаја, него што је то било до сада, а са друге стране да обезбедимо да грађани, пре свега, а онда и привреда у Србији има ефикасно и одговорно судство. Мислим да ће, уколико, на крају крајева, овај Дом прихвати, и то је најважније, амандмане и овакве измене Устава у домену правосуђа, Србија бити пример за то како се реформише правосуђе.
У сваком случају Влада ће у најкраћем року Народној скупштини предложити да кренемо у измене Устава, а након тога, наравно, Скупштина и релевантан одбор могу да наставе јавну расправу, ако постоје још нека отворена питања. Ја мислим да је свакако оним што је Министарство правде урадило, као што сам и рекла, постигнут одличан компромис између тога да судство, као једна грана власти, једна од три гране власти, и даље, као што се дешава у свим цивилизованим демократским земљама, буде међусобно балансирана и условљена са друге две гране власти, да се смањи у потпуности политички утицај и да се осигура онда и његова ефикасност и његова независност.
Што се тиче посланика из Бундестага, јуче сам се видела са њим и хоћу да вам кажем, пошто сте рекли да је висок посланик Бундестага, да ли је висок или низак, уопште није важно, чињеница је да је он један од посланика Бундестага и као такав не представља званичну политику Немачке. Он може да има своје мишљење, слободан је
31/3 ТЂ/МТ

да то своје мишљење каже. Ми о том мишљењу можемо и разговарали смо јуче потпуно отворено. Ми се са тим мишљењем не слажемо. Њему сам јуче представила на састанку став Владе Републике Србије, а то је да, када се преговара о компромису, није добро имати било какве црвене линије. Дакле, он је један од посланика, исто као што у нашем парламенту постоје посланици и један посланик не вреди ништа више или никако другачије није важан од неког другог посланика.
На крају крајева и став Немачке није новост. Наше је да са њима разговарамо и да пробамо да тај њихов став променимо. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Изволите.

32/1 АЛ/ЛЖ 16.30 – 16.40

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Захваљујем, госпођо Брнабић, али морам да кажем да што се тиче Венецијанске комисије просто само информације ради, нису они, можда су амандмани генијални, можда су савршени, али просто, Венецијанска комисија је само нотирала, примила к знању те наше амандмане, а нису се изјашњавали о њима у смислу гласања, нису их одобрили или не. Кажем, можда су они генијални, можда ништа не ваљају.
Али, да се ми вратимо на оно што је централно, нажалост. Мислим да, нажалост, нисте најбоље интерпретирали став господина Бајера, ви сте га минимализовали, и мени је отишло време, нисам успео да завршим реченицу, али није ни битно, мене мало збуњује ваш став, ваш беневалентни став типа ми се са Немачком, тако сте рекли, слажемо око свега, и има само тај један проблем, око Косова се не слажемо. Мени делује то мало сувише минимализујуће, морам признати.
Што се тиче важности и значаја и тежине речи господина Бајера, као и неких других парламентараца, подсетио бих јавности и све колеге овде присутне на господина Шокенкофа, такође, који је пре неколико година, сада већ покојног Шокенкофа, који је такође долазио пре четири, пет, шест година са неким порукама које су такође, власти и оне претходне, а и ова садашња, ваша, СНС, говорили да је то само приватно мишљење, да је то само један посланик, да то није званични став Немачке, а поготово ЕУ. На крају је оно што је господин Шокенкоф говорио било преточено у 10 тачака, немачких тачака после 15 тачака Брисела као захтеви и на крају је уграђено у Поглавље 35 са захтевима у вези са Косовом према Србији.
Тако да не бих ја потцењивао речи немачког парламентарца, пошто нажалост обично буде као што су рекли. Понављам вам и цитирам вам формулације, сувише су директне, сувише су оштре, да би се неко смео о томе необавезно изјашњавати. Дакле, он је рекао да је дошао са том поруком, да је дошао да пренесе став Немачке да су идеје о размени територија лоше и опасне, да је то став Ангеле Меркел, да се то неће променити и то је оно кључно, цитирам, то је оно кључно што желим да пренесем као поруку Берлина, изричит је Бајер. Није он рекао то је моје мишљење, рекао је да је то порука Берлина. У том смислу кажем, ја молим и апелујем, жао ми је што нема министра спољних послова, што нема господина Дачића, да се ове поруке схвате врло озбиљно. Ја не видим шта би после тога могло и морала да буде реакција Београда. Пре неколико дана изјава америчког амбасадора која је с правом наишла на осуду јавности, а ово сада као да се прећуткује и скрива од грађана Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
АНА БРНАБИЋ: Само у једној реченици. Што се тиче Венецијанске комисије и Секретаријата Венецијанске комисије наравно да нису поново гласали, они су људи нама послали коментаре и мишљење на амандмане. Министарство правде је радило да те коментаре усвоји. Ми смо те коментаре усвојили, показали смо им финални нацрт, они су људи констатовали да је то то. Дакле, неће поново гласати. Не знам зашто би гласали зато што је то само њихово мишљење. Не могу они да гласају. Не може Венецијанска комисија да гласа на предложене амандмане на наш Устав. Тако да је та тачка затворена, а то можете, и ви као поштовани народни посланик проверите директно са Секретаријатом Венецијанске комисије, а можете да проверите и са Европском делегацијом у Србији.
Што се тиче овог посланика Немачког Бундестага, ја као председница Владе Републике Србије уопште не разумем око чега ви и ја треба да разговарамо, и не разумем ја тему. Он човек има свој став. Ја тај став нити потцењујем, нити га прецењујем. То је његов став и сигурно има још пуно посланика Бундестага чији је то став.
32/2 АЛ/ЛЖ

Такође став званични Немачке се није мењао сигурно последњу деценију, и нас не изненађује. Ми имамо наш посао, они имају свој посао. Да ми, а пре свега председник Вучић, наш посао нисмо добро радили, па не би се став рецимо САД толико променио, а он се прилично променио. Тако су и САД причале да постоје црвене линије, за њих је Косово било затворено питање, нису желели да разговарају ни о чему осим о томе да Република Србија призна независност тзв. републике Косово. Па смо радили, радили, и сада имамо САД које кажу – не постоје црвене линије, подржавамо дијалог, ако може да се нађе неко компромисно решење, ми смо за.
Дакле, за мене је то велика промена става која је резултат озбиљног рада, одговорне политике и тога што је Србија, захваљујући свему што је пре свега Александар Вучић урадио 2014. године препозната као поуздан, одговоран, предвидив партнер.
Дакле, да се вратимо сада на једног посланика. Да ли је могуће да ми сада у Скупштини Србије, ви као поштовани народни посланик и ја као председница Владе треба 15 минута да разговарамо о ставу једног, једног посланика Бундестага. Ок, он има свој став. Ко га не схвата озбиљно? Ми га схватамо озбиљно, ми радимо наш посао господине. Па, нећу се бавити цео дан послаником Бундестага и његовим ставом. Ја сам се видела са њим. Јасно му рекла шта је наш став.
Исто, видите, можда се чудите, ви могуће да се чудите, зато што је ваша политика била да одете у Берлин и причате једну ствар, одете у Москву причате другу ствар, одете у Вашингтон причате трећу ствар, одете у Пекинг причате четврту ствар. Мој посао није толико компликован. Ја причам исту ствар и у Београду, и у Бриселу и у Вашингтону и у Москви и у Пекингу и том народном посланику, односно том посланику Бундестага и свим осталим посланицима.
Тако да можемо да наставимо да се расправљамо о томе, али верујем да нема потребе. Човек има став. Ми се боримо за нашу позицију. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Коментар. Изволите.
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: И ја исто имам исти став на сваком месту и са сваким саговорником, госпођо Брнабић.
Друго, нисам ја ишао по престоницама, него бивша власт и ова ваша власт. То колико је Америка променила своје становиште и мишљење, то ћемо тек да видимо. Ја желим и надам се да сте ви у праву, али нажалост већина онога што сте ви говорили или ваши претходници на том месту углавном није се показало тако, укључујући у то, и ваши медији и ваши министри. Углавном се показивало као погрешно, бар када је реч о спољно-политичким проценама и деловало је као нека врста певања у мраку или храбрења себе преко сопствених контролисаних медија. Став Немачке смо чули. То није само један посланик, а видећемо шта ће да буде.
Што се тиче става Москве, данас имате изјаву господина Пушкова, сенатора и доскорашњег високог саветника једног од најбољих сарадника Владимира Путина, који су такође рекли своје мишљење. Нисам ја сигуран, госпођо Брнабић, да ова власт, не мислим на вас лично, него на оне који симболизују ову власт, да заиста тако исто говоре и у Вашингтону, Москви, Берлину, Београду. Да није било ту неких различитих порука и сигнала и зато можда та нервоза у редовима власти. Негде стижу нека обећања, плашим се. Стижу неки рокови за испуњење и не видим зашто би се иначе тако журило са овим унутрашњим дијалогом који заправо не постоји и са овим споразумом који такође се наговештава, а заправо од њега нема ништа, као и од правих преговора.

32/3 АЛ/ЛЖ

Дакле, волео бих да сте ви у праву. Плашим се да нисте, али немојте потценити мишљење једног, кобајаги једног немачког парламентарца, јер се до сада обично испостављало да је то било обично и званично мишљење како Немачке, тако и читаве ЕУ. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Следећи је посланик Ђорђе Комленски.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем председавајућа.
Другарице и другови, даме и господо, уважена госпођо премијеру са сарадницима, ја имам следећа питања и прво питање је упућено председнику Владе, госпођи Ани Брнабић – какви се резултати очекују од продаје удела у РТБ Бору и какав то утицај то треба да има како на сам Бор, његово окружење и на целокупну привреду Републике Србије?
Обзиром да нема министра правде овде, онда ћу и следеће питање морати да упутим вама као председнику Владе и министру финансија, обзиром да је и из ваших домена овај део, а то је – докле се стигло са будућим законским изменама које треба да обезбеде потпуну материјалну равноправност судија за прекршаје са свим осталим судијама у Републици Србији, обзиром да су судије за прекршаје остављене именоване као судије, значи добиле су тај ранг и статус, али њихове плате и зараде нису изједначене са осталим судијама? Зато мислим да је питање и за председника Владе, али и за министра финансија.

33/1 МГ/ВК 16.40 – 16.50

Министру пољопривреде, шумарства и водопривреде, обзиром да је ове године издвојено две милијарде динара за подстицаје у пољопривреди, а да је нека моја лаичка процена да је бар пет милијарди динара у овом тренутку потребно да би се обезбедила исплата свима онима који су заинтересовани за набавку нових машина, да ли је затражен тај нови простор у буџету и да ли ће бити обезбеђен, јер мислим да то може да донесе много доброг пољопривреди?
Министру здравља питање – докле се стигло са реконструкцијама клиничких центара? Знамо да је Клинички центар у Нишу отворен, интересује ме у којој фази реконструкције се налазе болнице у Врању, Прокупљу, Лесковцу, домови здравља и у осталим градовима Србије, где је улагање у здравствену инфраструктуру неопходно?
Министру финансија и министру културе питање везано за програм управљања јавним финансијама од 2016. до 2020. године, којим је предвиђено укидање права располагања сопственим приходима установама културе, интересује ме докле се стигло са спровођењем ове мере и какви су резултати тога и какав утицај имају на стабилан и континуиран рад ових установа?
И, министру унутрашњих послова, занима ме да ли постоји барем неки прелиминарни пресек и преглед резултата новог закона о безбедности саобраћаја после ових пет, шест месеци примене?
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има председница Владе, министар Недимовић и министар Лончар.
АНА БРНАБИЋ: Хвала.
Прво, хоћу да се вратим, изречена је овде од стране народног посланика једна доста озбиљна ствар због које Србија може да има проблем, па само да кажем да то није истина и важно је рећи да то није истина.
Изречено је да је поменути посланик из Бундестага, парламентарац из Буденстага, да његов став дели Немачка, што је истина, али да његов став дели ЕУ, молим вас ЕУ, ви разумете да у ЕУ постоји пет земаља чланица које нису признале Косово – Шпанија, Словачка, Грчка, Кипар и Румунија. Када кажете да његов став дели ЕУ, онда ви потпуно игноришете ове наше важне, значајне партнере.
Његов став не дели ЕУ. Његов став не дели ни Европска комисија. Његов став не дели ни Европска комисија, зато што Европска комисија практично влада земаља, чланица ЕУ, па мора представљати и мишљење тих чланица ЕУ. Дакле, немојте, молим вас, прво да дезавуишете грађане Србије, тиме да овај став дели ЕУ, а друго да намећете таква решења земљама које нису признале независност тзв. републике Косово.
Када кажете да зауставим лицемерје данас ту да ја, мој претходник, ова Влада, претходна Влада, да тако мења став, да уопште не причам о томе да никада нисте мењали став, само сте мењали националност да би спустили цензус да уђете у парламент.
Сада да се вратим на питања. Прва ствар шта очекујемо од приватизације, односно налажење стратешког партнера за Бор? Пре свега, оно што је најбоља вест и што очекујемо, то је да ће свих 5.000 радних места бити задржано. То је изузетно важно за целу источну Србију, не само за Бор и за Мајданпек.
Поред тога, наравно, прва велика ствар, након тога, је 200 милиона долара за враћање свих дугова по УППР и онда укупна улагања од милијарду и 260 милиона долара у првих шест година од чега чак 780 милиона долара у прве три године, што је све заједно важно за источну Србију, за све грађане источне Србије, али и за све грађане Србије, зато што од РТБ Бора директно зависи 5.000 људи и породица, али индиректно преко 20.000 људи.

33/2 МГ/ВК

Такође очекујем, мада немамо гарантовано да ће захваљујући свим овим инвестицијама, додатно да се запошљавају људи у оквиру РТБ Бора. Што се тиче равноправности судија за прекршај и плата, консултоваћу се са министарком правде, па ћу вам се јавити на то. Сада бих оставила осталим министрима да одговарају на остала питања.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Недимовић.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштовани господине Комленски, јако сам захвалан на овом питању из једног простог разлога, да ради јавности можемо да изнесемо чињенице колико Влада Републике Србије у последње време издваја за ове мере подршке српским пољопривредницима, које се тичу набавке нове механизације, набавке трактора, изградње складиштних простора, изградње прерађивачких капацитета, јер то је она ствар која српског пољопривредника чини конкуретним. Чини га квалитетнијим да може на овом тржишту које је сурово, пре свега у погледу окружења, јер немојте заборавити да скоро све, односно већина земаља око нас су или чланице ЕУ и имају неке погодности, заједничке европске пољопривредне политике у погледу новчаних средстава о којима ми у овом тренутку можемо да размишљамо. Једним делом су нам доступна кроз ИПАРД средства, а другим делом се надам да ћемо кроз процес европске интеграције и ми доћи до њих.
Конкретно, што се тиче механизације, претходне године, по први пут после више година имали смо меру набавке трактора за пољопривредне произвођаче који се баве повртарством, воћарством и виноградарством. Иако су у почетку причали да ће то бити једна мера која ће се тицати 100, 150 пољопривредника, сећате се оних редова на писарници Владе, где су се тркали, да не кажем да су се тркали на Хоргошу, на пошти, не знам само одакле те приче, али то тако обично иде, ти зли језици покушају да дезавуишу сваку добру ствар.
Ми смо баш зато што се показало велико интересовање од 2.400 захтева који су били за тракторе, негде око 1.900 исплатили. Ови остали нису имали потпуну документацију и једноставно нису имали такву сетвену структуру која би одговорила захтевима који су били у том конкурсу.
Шта су ти људи добили да јавност зна? Педесет посто од вредности трактора или максимум милион и 800.000 динара, а ако је реч о девастираном подручју, односно подручју са отежаним условима рада, то је било чак 65% повраћаја. Хајде ми реците када је то било? Не сећам се. Можда се неки сећају, али можда на три трактора, не сигурно на овај број.
Са друге стране, што се тиче механизације, имали смо прошле године невероватно велики број захтева, 13.500 захтева је било набавке механизације и свега онога што је било обухваћено тим правилником који се тицао механизације. Око 11.000 предмета је обрађено и тим људима је стављено на располагање да набаве и то по профактури. Значи, стављено је на располагање да имају временски период, да могу да набаве то унапред, а држава гарантује да ће бити исплаћене паре. Опет се не сећам ни такве једне ствари у задњих 10, 15 година, а хвала Богу у овом послу сам једно 15, 16 година сигурно.
Трећа ствар коју је јако важно рећи, овогодишњи захтеви кренули су у обраду и они ће бити на исплати од следеће недеље па надаље, у односу на набавку све механизације.

34/1 БМ/ВЗ 16.50 – 17.00

Под тим подразумевам и набавку свега онога што је неопходно за ратарску пољопривредну производњу, онога што је неопходно за воћарство, пре свега набавка противградних мрежа, набавка изградње бунара, система за наводњавање. Дакле, све оно што српског пољопривредника чини конкурентним, што му снижава трошкове, повећава количину, а самим тим и квалитет, јер све се у пољопривреди данас свело на то. Свело се на доступност воде, да можете да имате што квалитетнију пољопривредну производњу, као и квантитет.
Примера ради, тамо где немамо системе за наводњавање, на неким просторима централне Шумадије, принос по хектару јабука нам је 15-20 тона. На савременим засадима, који имају системе за наводњавање 50, 60, 70, да не кажем да иде и до 100 тона по хектару. Знате ли ви колико је то већи принос, већи профит за сваког пољопривредника када му држава овако помогне? А, како му конкретно помаже? Ако нешто кошта шест–седам милиона динара, држава ти врати пола, три, три и по милиона динара.
Да се вратим на још једну ствар, наслушао сам се прича о транспарентности за ИПАРД, да ИПАРД-а неће бити. Само ти који су причали у овом парламенту о томе да ИПАРД-а неће бити, њима се десила једна супротна ствар. Још у прошлом децембру, расписали смо прве позиве, тиче се механизације, зато то надовезујем на читаву ову причу, расписали смо позиве и за механизацију и за набавку трактора, и за сад, јуче смо расписали, јуче или прекјуче, расписали позив за изградњу објеката, дакле за набавку физичке имовине пољопривредним.
То је све оно о чему се причало седам, осам година само није било урађено. Сви они, којима су била пуна уста Европе, нису стигли да заврше тај посао, нису успели да заврше тај посао. Данас, на располагању је свих 175 милиона евра из ИПАРД фондова, укључујући на то 50 милиона евра пара из српског буџета. Први позиви су били, прва решења се деле, ја се надам да ћемо већ следећег месеца имати негде око 200-250 решења која ћемо поделити српским пољопривредницима.
Када смо делили решења неки дан, та решења су била у распону од 10 хиљада евра поврата, за набавку приколице, до 600 хиљада евра, један српски пољопривредник, који живи у Кладову, добио право на поврат за сектор воћарства, то ја нешто нисам чуо да је тога било пре 10 година, или мене нису добро информисали о томе, а био сам, живео, радио у пољопривредном крају, сигурно би ме неко обавестио о томе.
Сада, шта се дешава? Да не дужим више, ми смо имали укупно, за ова прва три позива, 502 захтева српских пољопривредника. Говорило се о томе да српски пољопривредници не знају да поднесу захтев, и те како знају. За тракторе, на пример, имамо дупло већи број захтева него што је у првом конкурсу било расположивих средстава, то је добро. Имамо, ту сада и неких куриозитета. Ево, на пример, куриозитет од јуче, простор западне Србије, нећу намерно да кажем где се десило, имали смо пријављену сетвену структуру, где је реч о кромпиру, човек је хтео да купи трактор, када смо отишли у теренску контролу, „GPS“ технологијом, проверили парцеле, урадили све, не испуњава човек услове, јер кромпира је тамо било пре 20 година задњи пут. Мислим, и те ствари се дешавају.
Причам о стварима које се дешавају стално, то је све нормално и то ће се све дешавати, али контрола, због тога сам хтео ово да кажем, је максимална и максимално се мора водити рачуна о свему томе. Нама ће, на располагању следеће године бити много већа количина средстава из ИПАРД фондова, негде 50-60 милиона евра.

34/2 БМ/ВЗ

Када се то све надовеже на српски буџет, хвала Богу, имамо сада министра финансија који разуме пољопривреду, који разуме да је неопходно српском пољопривреднику помоћи још више, јер број захтева је све више, а помоћи се може само новцем.
Ево, показује ми колега Ристичевић, да мало подигнемо цифру коју тражимо за следећу годину, у смислу јер имам много захтева. Колега зна колики је број захтева, јер је важно да ми испунимо све оно што српски пољопривредници очекују од нас. Имамо добро разумевање Министарства финансија и надам се да када будемо, крајем новембра или децембра, изашли са буџетом за 2019. годину, да ћемо моћи да кажемо да је систем субвенција подигнут толико да Министарство пољопривреде има квалитативно један од највећих количине раста коју ће имати у следећој години у односу на буџет претходне године.
Е, сад, ако сам ово нешто изговорио, а министар финансија се не слаже са овим, ја се надам да неће бити последица по српске пољопривреднике, можда по мене. Јако је важно, да завршим, да српску пољопривреду у погледу механизације, што више опремимо, што више помогнемо како бисмо снизили трошкове и како би та маргина, која остаје српском пољопривреднику, била све већа.
Модерном опремом, модерном технологијом снижавате трошкове. На цене не можемо да утичемо, велики број пољопривредних производа је на светском тржишту, ту је игра великих бројева. Али, са учешћем у овом делу, ми можемо да снизимо трошкове и да већи профит остане српском пољопривреднику. Јако је то важно и почело се изузетно водити рачуна о томе. Само за набавку механизације било је негде око шест милијарди и свих ових ствари у овој години, а пре седам-осам година било је 300-400 милиона. Ја мислим да је то пута двадесет колико сам ја ишао у школу. Ишао сам давно у школу, а још увек знам просту математику. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована председнице, поштовани народни посланици, мислим да је ово одлична прилика да и грађанима Србија и свима вама поднесемо извештај везано и за клиничке центре и за остало што се ради.
Клинички центар Ниш је завршен, то знате. Међутим, оно што желим да вас обавестим, са завршетком Клиничког центра у Нишу ми нисмо стали са улагањем у Ниш. Морам да вас обавестим да ће у наредних месец, месец и по дана бити завршене у Нишу све оне зграде у којима су били смештени пацијенти и са којих су премештени у нову зграду Клиничког центра. Ради се комплетна адаптација тих просторија и то ће бити једна озбиљна поликлиника, односно место где ће се обављати прегледи и контроле, који до сада нису били на адекватном нивоу у Нишу. То је један озбиљан пројекат који ће бити у наредних месец дана готов.
Приступне саобраћајнице се завршавају. Ради се паркинг који никада није био у кругу Клиничког центра Ниш. Ради се расвета, најсавременији хелиодром. Значи, само део онога где показујемо да ми када смо завршили Клинички центар Ниш, да нисмо стали са улагањем, да се наставило даље, да се истим темпом, истим интензитетом улаже у Ниш.
Везано за Београд. У Београду су извођачи радова ушли на простор где се изводе радови. Кренули су радови, ради се по динамици која је предвиђена. Јуче сам имао састанак са директорима Европске банке. Договор са њима је да уђу људи који ће, најискуснији у Европи и у свету, са лиценцама које имају, да уђу да контролишу поступак радова и све оно што се дешава око Клиничког центра у Београду, да случајно не дођемо у ситуацију у којој смо били од 2006. године када је ово све требало да се ради, када је све требало да буде завршено. То је још један додатна гаранција.
34/3 БМ/ВЗ

Они већ сада, пошто виде једну озбиљност, виде како се ради, хоће да разговарају и о другим проширењима везано за Клинички центар Београд, јер виде да је Београд све већи, да су потребе све веће, да можемо да разговарамо и о додатним средствима и о додатној градњи везано за Клинички центар Србије.
Што се тиче Клиничког центра Војводине, ми смо завршили документацију. У завршној фази је њихова провера те документације и у најскорије време, по њиховим речима, од јуче, изаћи ће тендер за Војводину. Када изађе тендер за Војводину, прелази се на Крагујевац и излази тендер за Крагујевац и ради се Крагујевац. То је та динамика која је тренутно и која се очекује везана за клиничке центре.
Оно што још желим да вас обавестим. Питали сте ме за Врање. Болница у Врању, односно хируршки блок у Врању, како сада ствари стоје, крајем новембра требао би да буде отворен нови, комплет ново изграђен хируршки блок са најсавременијом опремом у Врању. То мора да буде до краја новембра отворено.
Следеће недеље ће се отворити сајбер, односно еџ нож, пред гама ножа у Клиничком центру Србије, где ће за све наше осигуранике здравственог осигурања Србије имати бесплатно, односно за оне који имају књижицу на једном месту, и гама ноћ и еџ нож, а то је нешто савременије од сајбер ножа и најсавременији скенер који мора да прати тај уређај, нешто чиме не могу да се похвале много богатије и много развијеније земље од нас.

35/1 МЗ/МЈ 17.00–17.10

Аранђеловац по први пут има скенер и направљен нови пријемни блок који је спреман за отварање. У Краљеву такође нови скенер, ја мислим да ћемо већ следеће недеље то обићи и две трећине болница које су обновљене, које су урађене. До краја године очекује се да се у Лазаревцу отвори породилиште, комплет нова зграда са новом опремом да буде завршена. При крају је реконструкција већег дела болнице у Крушевцу, тако да је то само део онога што се ради.
Овде не наводим делове који подразумевају кречење, замену столарије, санитарних чворова, тоалета и свега онога што је неопходно да се ради и што се ради, а шта се у претходном периоду није радило. То је само део онога што се у овом тренутку дешава у здравству. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Министре Антићу, да ли сте се ви јавили? Изволите.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: По договору са председницом Владе, а с обзиром на питање уваженог народног посланика господина Комленског, везано за стратешке партнере и ефекте које очекујемо у РТБ-у Бор, да, управо као што је и председница Владе изнела, ми имамо изузетно велика очекивања као Република Србија везано за читав тај пројекат око РТБ-а и стратешко партнерство.
Ја бих желео чисто ради јавности да подсетим у најкраћем да је иза РТБ-а један врло тежак период. У том тешком периоду РТБ, нажалост, није могао да се развија, није могао да инвестира, нити у модернизацију, нити у рударству. Од 1990. године, нажалост, ни период ни после 2000. године није донео ништа добро за тај велики привредни гигант, од кога зависи живот не само у Бору и Мајданпеку, већ у читавој источној Србији и заиста капитално утиче на укупну нашу економију.
Подсећања ради, у периоду од 2006. до 2009. године била су четири покушаја приватизације РТБ-а, два пута продајом, два пута кроз стратешко партнерство, сва четири покушаја су била неуспешна, узимајући у обзир да је РТБ лоше радио и да је имао изузетно застарелу технологију и лош утицај на животну средину.
Управо из тог разлога, ова и претходна Влада су акценат ставиле биле пре свега на поправљање стања у РТБ-у и његову припрему да би као такав постао атрактиван за избор будућих партнера од којих се очекивало озбиљно да инвестирају. У том смислу, ми смо од 2012, 2013. и 2014. године пре свега завршили фабрику, односно постројење за одсумпоравање, односно фабрику сумпорне киселине и нову топионицу, чиме смо решили вишедеценијске проблеме везано за заштиту животне средине, уложили смо у флотацију, нове камионе, поправили ефикасност рада РТБ-а и РТБ је почео да показује знаке живота.
Уређењем њихових историјских дугова кроз УППР, ми смо направили један укупан амбијент око РТБ-а, како би он постао интересантан за озбиљне рударске компаније и тек тада смо приступили процесу за избор стратешког партнера. Тај процес смо водили врло озбиљно, врло темељно. Морам да кажем да дубоко верујем да смо један од најбољих, најзначајнијих циљева постигли да обезбедимо једну транспаренту међународно признату процедуру везано за избор стратешког партнера. Подсећања ради, ми смо јавни позив за избор стратешког партнера објавили у „Фајненшел тајмсу“ и имали смо заиста пристојно интересовање озбиљних рударских компанија за РТБ.
На крају, победник тог процеса је кинеска компанија „Зиђин мајнинг“, која је један од рударских гиганата који је у великој експанзији, који послује сада већ у десет земаља широм света и који представља једног од највећих кинеских, самим тим и светских, произвођача и бакра и цинка и племенитих метала. „Зиђин“ се кроз понуду


35/2 МЗ/МЈ

коју је дао, која је и у финансијском смислу била најбоља, али и у смислу пословног плана најбоља, обавезао за оне ствари које су за нас значајне, а то је развој РТБ-а и показује да дели визију Владе Србије када је РТБ у питању, пре свега са становишта инвестиционе компоненте и резултата који ће као последица свега тога да се остваре.
„Зиђин“ се обавезао, као што је и председница рекла, на инвестиције од милијарду и 260 милиона долара и те инвестиције пре свега ће обезбедити отварање нових рудника, мислим на Церово, и значајна унапређења на постојећим рудницима Кривељ, Мајданпек, Борска јама, као и модернизацију и повећање ефикасности свих производних процеса у оквиру РТБ-а, од флотације до прераде. Они су се обавезали да ће унапредити топионицу и њене капацитете подићи на двоструки ниво у односу на постојећи. Кроз пословни план су се обавезали да ће у периоду од три године обезбедити све услове и производњу од 80.000 тона бакра из сопствене руде. Поређења ради, данас РТБ производи 42 до 43 хиљаде тона, а након шест година 120 до 150 хиљада тона. То је три до четири пута више него што се у РТБ-у производи данас.
Ми очекујемо да ће све то што ће „Зиђин“ са Владом Србије радити капитално утицати и на живот у источној Србији, али и на укупну економију. Ако се остваре, а ја дубоко верујем да постоје сви предуслови да се то оствари, да „Зиђин“ интегрише и велики пројекат „Тимок“, односно рудник „Чукару Пеки“ и подигне укупна производња на 200 до 250 хиљада тона бакра годишње. Пројекције кажу да ће само производња бакра након те шесте године учествовати у нашем БДП-у са око 5%. То је изузетно снажан резултат и заиста један динамичан показатељ да ће српска економија озбиљно да се развија у рударском сектору.
Данас рударство учествује са око 1%, ако само бакар оде на 5%, а знамо колико још других пројеката имамо, укључујући и литијум и оно што „Рио Тинто“ ради у западној Србији, ја заиста са пуно оптимизма и пуно уверења могу пред овим високим домом да тврдим да ће рударство бити један од најозбиљнијих замајаца наше укупне индустрије и нашег будућег економског развоја, ако узмемо у обзир да је рударство као индустријска и привредна грана једна од оних која упошљава највише људи око своје делатности, онда ће то заиста изузетно квалитетно да се одрази и на многе друге индустријске гране и ми ћемо на томе врло посвећено радити.
Желим да се захвалим комплетној Влади која је дала велику подршку овом процесу избора стратешког партнера, наравно, председници Владе и председнику Републике господину Вучићу, који је заиста у пуном капацитету дао подршку да у овом процесу имамо једно велико интересовање озбиљних страних компанија. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
(Милорад Мирчић: Пословник.)
Прочитајте Пословник.
(Милорад Мирчић: Ја сам прочитао.)
Да, да, и ја сам исто прочитала пре пет, шест година.
Реч има потпредседник Владе министар Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Хвала лепо.
Пошто народни посланици постављају питање везано за ефекте новог закона, односно измена и допуна Закона о безбедности саобраћаја, хоћу да вам кажем да резултати заиста указују да можемо да будемо релативно задовољни применом.

36/1 ЈЈ/ИЋ 17.10 – 17.20

Наиме, од евидентираних негде око 29.000 саобраћајних незгода које су се догодиле у периоду од почетка године, дакле, од 1. јануара до 24. октобра ми имамо око 8% мање саобраћајних незгода. У периоду од како је закон почео да се примењује од 3. априла до 24. октобра погинуло је нешто мање од око 13% мање људи у односу на претходну годину, што су заиста значајни резултати.
Овом приликом хоћу да се захвалим и грађанима Републике Србије који су схватили колико је озбиљно и важно понашати се одговорно у саобраћају и колико је важно да свакога дана истичемо оне мере које су битне да се стално примењују, а то је да се увек вози у складу са ограничењем брзине, да увек возите без дејства алкохола и да се везује сигурносни појас. То је вишеструко значајно, дакле, не само по животе путника у том возилу, већ и на све друге учеснике у саобраћају.
Такође, мислим да је веома важно да се истакне да сви државни органи на овоме морају да раде заједнички, ово није посао било кога појединачно, ово је посао на коме сви морају да дају свој допринос, одређеном одговорношћу. Ми имамо добру сарадњу са Министарством саобраћаја са којим радимо на повећању путне инфраструктуре, што је један од важних сегмената у безбедности саобраћаја.
Такође, наравно, превентивне мере. Морам да кажем, хоћу да се захвалим и полицијским службеницима који раде у школама. Преко 2.000 људи учествује заједно са полицијским пензионерима који раде на едукацији наше деце. У првом, четвртом и шестом разреду где се ради са нашим најмлађим категоријама, са децом тог најмлађег узраста школског и указује им се између осталих и једна од тема и шта су изазови са којима се срећу у саобраћају, шта је то што можемо да предузмемо, како да се они заштите и како да остану неповређени.
Веома важно је ту да се укључе и родитељи. Не може нико од нас очекивати да ће било која државна институција бити једина укључена у процес васпитавања деце. Ја то често истичем и као родитељ. Важно је да се родитељи упуте у то колика је њихова одговорност да њихова деца буду потпуно спремна за учешће било да су пешаци или било о томе да се превозе у неком моторном возилу, па су на такав начин учесници у саобраћају. Дакле, ми имамо тај превентивни део.
Полиција ради, наравно, веома оштро и репресивне мере и због тога имамо већ годинама ситуацију, већ две или три године, имамо потпуно јасну, чисту ситуацију да, наравно, захваљујући одговорности возача и захваљујући, да кажем, оштрим контролама, да немамо страдалу децу у близини школа, што је веома добро, јер знате, и сами сте сведоци када кренете ујутро колико малишана крене оним минутима непосредно пред почетак школе колико су присутни на улицама, колико су родитељи који журе и на посао, колико је та гужва велика. Веома велика концентрација и пажња сваког дана мора да буде посвећена томе. Ту имамо и велики број школских полицајаца да у близини школе имамо максималну безбедност деце у саобраћају.
Морам да кажем, још једном апелујем на све грађане да наставе да показују један висок степен одговорности. Да ли смо задовољни? Наравно, нисмо задовољни кад погине један човек, а камоли када се догађају веће саобраћајне незгоде са великим бројем страдалих. Јесте то боље него претходне године и свака, заиста можемо да кажемо да је свака све боља. Али то, наравно, не значи да можемо да будемо задовољни док постоји један човек који погине у саобраћајним незгодама.
Наш посао је и на томе хоћу да се захвалим на крају посланицима Народне скупштине, да стално истичемо, пре свега на доношењу закона, али да се стално истиче колика је улога сваког човека који седне за волан и колико је важно да тај човек схвата да безбедност није само безбедност његовог живота у његовим рукама у том моменту, већ и безбедност многих других људи.
36/2 ЈЈ/ИЋ

Видели сте, нажалост, неке саобраћајне незгоде које се дешавају и недавно и које су се дешавале и у претходном периоду, да млади људи седну за волан, да потцене то што су уморни, да потцене то што су попили одређену количину алкохола и најгоре од свега, оно што је најлакше, да вежу појас. Забораве да то ураде, не желе то да ураде и онда имамо велике проблеме.
Не треба људи да возе спорије или да везују појас да не би платили казну, треба да то раде да би спасили своје и животе других људи. Волео бих да не наплатимо никада ниједну казну у Србији, да сви возе одговорно и да нам ни један човек не страда и онако нам демографија не иде на руку. Боље би било да ми не утичемо на то додатно нашом неодговорношћу и зато кажем, јесу охрабрујући резултати, али морамо да урадимо још више.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
(Милорад Мирчић: По Пословнику.)
ПРЕДСЕДНИК: Члан 216. прочитајте.
(Милорад Мирчић: Члан 242.)
Не, ви прочитајте 216.
Реч има Комленски.
(Милорад Мирчић:Стварно нема смисла. Стварно нема смисла, ви дозвољавате да посланичка питања се не постављају.)
Посланиче Комленски хоћете да поставите питање.
(Милорад Мирчић: Ово стварно нема смисла.)
Не може ништа на силу.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем председавајућа.
Уз сво уважавање колегама из СРС ја ћу замолити министра пољоприведе, шумарства и водопривреде да нам каже, обзиром на увоз јефтине рибе, речне рибе из иностранства, шта Министарство планира да би заштитило домаће произвођаче и да ли се нешто чини или планира у циљу обнове рибљег фонда у рекама и језерима Републике Србије и какви се подстицаји могу очекивати у овој области.
Министарство финансија, а од министра не добих одговор везано за средства везана за културу и коришћење сопствених средстава за културу, па бих га замолио да то одговори. Обзиром да нећу имати могућност на потпитање, ја ћу само питати да ли се поред тих ефеката планира и некаква врста обавезе повећања буџетског прилива од стране локалних самоуправа према институцијама културе како би своју делатност могле несметано да обављају.
Наиме, чињеница је да су неке локалне самоуправе, типа Зрењанина и других градова то учиниле из својих сопствених буџета и тамо установе културе не сметано раде, али је чињеница да неке друге локалне самоуправе то нису урадиле. Мислим да то треба имати одговарајуће законске или подзаконске акте који ће то регулисати.
Поред тога вас морам питати да ли Министарство финансија размишља како ће на други начин уредити процену вредности имовине као основице за наплату пореза на имовину, не само због тог сегмента већ зато што је то један од битних елемената за обрачун будуће закупнине од 1. јануара коју треба да плаћају тзв. заштићени подстанари, па ћу жаргонски употребити тај неко стручни назив.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала посланиче.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Два минута сте ми само дозволили а ово је мој други круг.


36/3 ЈЈ/ИЋ

ПРЕДСЕДНИК: Извините, нисам се вама обраћала него посланицима који нешто вичу.
ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Опростите, ја сам разумео да сте ми скренули пажњу на време.
Завршићу само, још ово питање до краја. Значи, када су у питању заштићени подстанари, да ли ће та корекција бити припремљена јер смо сведоци да постоје нереалне процене у појединим деловима Србије које нису близу тржишних или су мање или су веће. То није добро ни за наплату пореза на имовину, а очигледно не би давао ни правичан резултат када је у питању закупнина коју ће по овој методологији бити обавезни да плате станари тзв. или заштићени подстанари. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Недимовић. Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Захваљујем председнице.
Поштовани посланици, врло интересантно да се неко сетио приче о рибарству и о рибњацима, не само због пецања како то најчешће људи схватају, него што се ради о једној озбиљној привредној грани. Знам да је вама господине вама неважно, са моје леве стране, и знам да вама рибарство баш ништа не значи, али рибарство као привредна грана толико је важна за Србију, сад ћу навести неколико разлога.
Надам се да само нећу узети превише времена, па да ми неко каже, мислим због оних људи који у времену које надолази пред нама, а ово је време слава, у Србији се славе поштују. Многи на дане слава посте и јако је важно да имамо довољно количине квалитетне рибе тих дана. Србија троши, само за вашу информацију, један мали час, 35.000 тона рибе. Наравно, ја одговарам на свако питање.

37/1 ВС/ЦГ 17.20-17.30

Ја сам цео дан данас овде, слушао сваког, одговорио шта год сам могао, ко год ме шта питао, а ко није питао ја нисам могао ни да одговорим, али зато мора да се буде овде.
Србија производи негде око 10.000 тона рибе, а нама је неопходно због развоја ове врсте пољопривредне активности, како год хоћете зовите то, неопходно је да уведемо нове мере подстицаја за рибарство, не само у оном класичном смислу како то људи доживљавају на језерима, рекама пецају, него на узгојима организованим фармама. Данас то изгледа сасвим просто.
Ја ћу искористити прилику, пластично ћу да објасним. Данас постоје фарме за узгој риба, такве где то можете да радите на оним просторима где је немогуће водити другу пољопривредну производњу. То вам је као прости и пластични рибњаци, велике каде, назовите их како год хоћете које имају базени, које имају измену воде, где се ради стално протицање, убацивање свеже воде и пречишћавање те воде, ради се исхрана, као што је реч о фармама.
Једно од поглавља везано за преговарање са ЕУ јесте и рибарство. То је Поглавље 13. То поглавље смо ми отворили. То је једно од три поглавља које се тиче сектора пољопривреде, а сада ћемо хвала Богу још једно поглавље да отворимо, а то је Поглавље 11 које се односи на пољопривредну политику. Јако важно питање, мени је потребна подршка свих посланика, Одбора за пољопривреду, да ову тему избацим у први план, како они људи који немају довољно средстава да се баве, да подигну воћњак од 30.000 евра, који могу да подигну мале фарме, на малим просторима да се баве узгојем рибе. Риба има велику потражњу, не само у Србији, већ свуда у Европи и свету.
Што се тиче потражње, само информације ради, на светском тржишту велика је тренутно тражња и биће наредних 10, 20 година за говеђим месом, јагњећим месом и за рибом. То је сасвим природно, зато што популације које у својој традицији, својој кухињи имају навике за потрошњом ове врсте меса, ту се становништво повећава и нама је јако важно да будемо конкурентни и зато ћемо већ у програму мера за 2019. годину, иако то имамо и сада, али ово нам је дало прилику, могућност, отварање овог Поглавља 13 да развијамо нове мере и алате да можемо да подстакнемо српско рибарство.
Хвала господине Комленски што сте се сетили ове теме о којој мало људи прича. Најчешће људи причају о томе када се баве разонодом, пецањем, када нешто би појели, а можда и када би нешто криволовили.
Сада када смо код тог криволова, пре неколико недеља је била једна велика акција коју је радио Покрајински секретаријат за пољопривреду, заједно са Министарством пољопривреде, где је велики број лица која су криволовили рибу, одузета су им средства за рад, да не кажем за нерад, за кријумчарење, за отимање и томе ћемо стати на пут као што смо са другим органима Републике Србије, пре свега МУП, Пореском управом, стали на пут и онима који су покушали да злоупотребе Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом јер експертују воће. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар финансија, изволите.
СИНИША МАЛИ: Госпођо Гојковић, даме и господо посланици, ја се извињавам, малопре сам мислио да ће министар културе вам објаснити око установа културе. Законом су изузети од узимања сопствених прихода и у сваком случају и за остале установе исто важи, докле год се не заокружи процес финансирања, то се неће дешавати, тако да по питању нас у министарству, како год Министарство културе реши, тако ћемо радити и у будућности.

37/2 ВС/ЦГ

Много важније питање је око процене вредности имовине које сте поставили, с обзиром на то да ту постоји велики број и дилема и рекао бих, недостатака који су се видели из праксе у последњих пар година.
Ми ћемо заједно са Законом о буџету и буџетском систему, до краја године, крајем новембра почетком децембра изаћи са предлогом новог закона о јавној својини, са предлогом новог закона о дохотку, порезу на доходак грађана, о порезу на добит предузећа и порезу на имовину. Тиме ћемо покушати да решимо све ове недостатке који постоје у тренутно постојећим законским решењима, управо имајући у виду то што сте ви нагласили.
У последњих пар месеци, сакупљали смо сва она мишљења и сугестије шта би требало променити. Сматрам да је овај пакет закона веома важан за даљи наставак реформи у нашој земљи.
Наравно, ти закони ће имати, порески закони, на њих мислим, имаће и посебан део који је везан за подстицај, за развој ИТ индустрије и све оно о чему причамо већ пар месеци уназад, заједно са новим законом о буџетском систему, који ће никада више имати капиталних инвестиција, заједно са законима о јавној својини који ће такође бити флексибилнији у смислу активирања те јавне својине за довођење инвеститора, стављање у промет појединих некретнина и такође ће допринети даљем наставку раста наше економије и то је управо оно што желимо да урадимо са овим законима који су многима сувопарни, али ћемо у наредних пар недеља пред вас изаћи са предлогом тих закона, управо имајући у виду недостатке и сугестије које постоје из претходног периода.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Вукосављевић.
ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ: Уважени народни посланиче, вероватно се у вашем питању крије извесна непрецизност, терминолошка, јер свакако није реч о забрани коришћења сопствених средстава, јер то би било и бесмислено и детињасто и погрешно. Реч је само о другачијем начину контроле трошења сопствених средстава, јер 2018. године установе културе то раде директно преко Трезора, односно упућују захтеве нама, Министарство финансија у договору са нама одобрава коришћење сопствених средстава.
Значи, ради се о принципу који се залаже за увођење вишег степена дисциплине и надзором над коришћењем сопствених средстава и вишег степена реда у односу на претходни период, јер је било констатовано да је било случајева у којима је трошење сопствених средстава у установама културе било у некој мери, у појединим случајевима и изван разумне контроле, тако да се овде ради искључиво о томе да се, прво установе културе, да нагласим, за то су врло стимулисане и врло охрабрене, јер остварују што већи степен остваривања сопствених средстава.
То је питање разумне културне политике и уопште једног трајног окружења у тој области. У сваком случају, овде се не ради о забрани, установе културе имају право да троше средства, сопствена средства, али уз нешто веће учешће Министарства културе, Министарства финансија, у надзору над коришћењем тих средстава, али на онај начин који установе културе то афирмишу.
Значи, поновићу и наглашавам, реч је само о једном вишем степену реда у тој области.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Ви имате коментар? Изволите.



37/3 ВС/ЦГ

ЂОРЂЕ КОМЛЕНСКИ: Захваљујем председавајући.
Захваљујем на врло исцрпним и јако конкретним одговорима јер мислим да смо управо отклонили неке дилеме и нејасноће које су се поставиле као питања, а питање је намерно било овако конципирано да бисмо добили прави одговор са правог места, а не да ја препричавам оно што јесте суштина законских одредби.
Оно што је важно, а ја хоћу да прокоментаришем, да се јасно види једна посвећеност апсолутном ставу, да се све мора подредити домаћим пољопривредним произвођачима, било да је у питању пољопривреда, воћарство, сточарство и све гране тога.
Значи, храна је исто што и нафта, само домаћа, стабилна, здрава производња хране може да обезбеди једну апсолутну сигурност и стабилност функционисања Србије као државе.
Поштујмо своју историју, сељак је увек био тај и та храна са села која је стизала у градове, много пута је сачувала Србију и омогућила јој да не зависи од других.
Према томе, колико год коштало, то се мора обезбедити.
Што се тиче судија за прекршаје, верујем да министар Нела Кубуровић дели мишљење са мном и заиста верујем да је то мали корак у буџету или мала рупа у буџету или мали трошак из буџета, да се неке 573 плате, колико тренутно има запослених судија за прекршаје или 606 или колико има систематизованих, изједначе са њиховим колегама и искрено верујем да је то много већи допринос независности српског правосуђа, комплетирању, једноставно, стабилности у функционисању судског система, него било какви уставни амандмани којима ће се без разлога покушати парламенту Србије из руку да се одузме надлежност за први избор судија, заменика тужилаца, председника Врховног суда и Републичког јавног тужиоца, али о томе конкретније када дође време. Хвала.

38/1 ДЈ/МТ 17.30 – 17.40

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Петар Петровић. Изволите.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Госпођо председнице, поштовани чланови Владе на челу са премијерком, даме и господо народни посланици, ја ћу у име посланичке групе Јединствена Србија да поставим пар питања на која очекујем одговор.
Једно од првих питања за вечерас јесте, а односи се на исплату накнаде особама, односно женама које се налазе на трудничком и породиљском боловању. Наиме Јединственој Србији је посебно задовољство што је Влада и председник Републике, господин Вучић, препознали проблем који је у Србији вишедеценијски, а то је да се у Србији уназад неколико деценија, не бих рекао година, рађа мање деце него што умире, па нам је Србија из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину све мања и мања.
Пре неколико месеци ми смо донели законе који иду за тим да се поспеши рађање деце у Србији, да се награде све мајке које се определе да роде једно, два, три или више деце и да се награде, да тако кажем, посебним накнадама из буџета Републике Србије, а плус оно што им припада ако су у радном односу по основу примања из радног односа.
Међутим, у пракси, ја морам то да кажем, почеле су да се дешавају по мало чудне ствари, па очекујем да Влада предузме одређене, ја бих рекао, енергичне мере да се спречи то кашњење у исплатама накнада женама које се налазе на трудничком и породиљском боловању. У овом тренутку та кашњења су од два, три и четири месеца. Ево, имам пример од пре подне где ми се обратила госпођа из Београда да се породила 25. јуна, а да до дана данашњег још није добила прву накнаду за породиљско одсуство.
Мислим да ту није проблем у Влади, није проблем у закону, није проблем у уредбама и у упутствима за примену ових закона, ја бих рекао да је основни проблем у чиновницима који раде и обрађују предмете по локалним самоуправама по систему – стави предмет у фиоку, па ће доћи једног дана на ред.
Зато мислим да министарство надлежно за ове послове мора под хитно да реагује и да се такве ствари не дешавају, јер нису све труднице и нису све породиље у таквом материјалном стању да могу да издрже пар месеци без примања. Мислим да је, бар ми из Јединствене Србије мислимо, да је много практичнија била она претходна исплата без обзира, знам и знамо шта је руководило министарство и Владу да посегну за изменама ових закона, зато што је било појединачних злоупотреба у повећавању плата пред порођај или запошљавање незапослених трудница да би оствариле право на буџетска примања.
Дакле, да би смо то…(Искључен микрофон)
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам. Време вам је прошло.
Министар Славица Ђукић Дејановић. Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Захваљујем на овом питању, јер је прилика да још једанпут констатујемо да давања за стимулисање популационе политике никада у овој држави нису била већа него сада.
Управо сте ви изгласали Закон о финансијској подршци породици и нећу помињати, јер ви знате добро које су то цифре, али чињеница да до десете године за свако друго и треће рођено, односно четврто рођено дете су повећани износи када је у питању треће и четврто рођено дете, 12 и 18 хиљада, даје уствари једну сигурност и могућност да се стандард детета до десете године буде обезбеђен у складу са свим стандардима добрих пракси земаља које то чине у окружењу, с тим да смо у односу на финансијски потенцијал ми заиста направили један приоритет који јесте вредан и поздрављања, али никада довољно средстава за стимулисање овог сегмента живота породица и наших грађана и мајки, односно стандарда деце.


38/2 ДЈ/МТ

Но, оно што јесте истина, то је да је у имплементацији самог закона било и некаквих нејасноћа и ја морам рећи да је закон ступио на снагу 1. јула. Према томе, сва решења која су дата трудницама, породиљама пре тога, апсолутно се морају поштовати. Закон је управо направио измену овог сегмента о коме сте ви говорили. А, ово што је Влада урадила управо због некаквих нејасноћа и тенденција да ово буде закон који ће се, вероватно, најчешће мењати и допуњавати, формирана је комисија са представницима одређених и министарстава и секретаријата, и статистике и за дечију заштиту, која на дневном нивоу прати примену закона.
Дакле, сва финансијска давања управо иду мајци, трудници, породиљи од 1. јула. Све што је раније из административних и других разлога каснило, исправља се. Све што финансијски није добијено месец за месец или је каснило два до три месеца биће до краја године и чим финансије то омогуће исплаћено свакој жени, а да ли ће бити неких измена и подзаконских аката који ће конкретно дати одговоре на конкретна питања која сте и ви данас поставили и која постављају и добронамерни, али, нажалост, често и они који имају злу намеру и просто неће да виде колико је сегмент популационе политике тек почео да живи и колико се одваја од социјалне политике.
Знате, социјално давање је са тенденцијом да се поправи материјални статус породице и детета. Популациона политика не види разлике у социјалном статусу ни мајке, ни детета, ни породице. Она заправо на исти начин стимулативно делује на све. Ове мере које смо донели, просто, важе апсолутно за све.
Оно што ћете, вероватно, ви радити, то је да ћете на предлог Владе Републике Србије већ крајем ове календарске године или почетком следеће имати прилике да расправљате о допунама и изменама Закона о финансијској подршци породици, али те допуне и измене не могу бити производ произвољних жеља. Морају бити засноване на једној доброј равнотежи измешу тенденције Владе да наталитетна политика, пронаталитетна политика буде заиста приоритет државе, али и финансијских могућности којима располажемо.
У том смислу, да ли је било неких мера које су раније биле боље? Можда их је и било, али никада није било већег обухвата грађанки које су обухваћене финансијском подршком, наравно да је тако.
Често се наводе примери да нека жена можда може добити две и по хиљаде динара само сваког месеца када оде на трудничко боловање. Та жена би по ранијем закону добијала на пример три хиљаде динара, али она чим роди дете, она добија не 39 хиљада, него 100 хиљада једнократну помоћ ако се ради о првом детету.
Дакле, када говоримо о укупној количини новца која се усмерава на сваку трудницу, на сваку мајку, на свако дете, то су заиста веће суме новца. У том смислу, разумем и вашу сугестију и ваше питање, али бих замолила да можда у локалним срединама дајемо објашњења која треба да раздвоје социјалну политику од популационе, која треба да раздвоје права из радног односа од пронаталитетних стимулација које Законом о финансијској подршци доминантно је била тенденција нас и вас овде када сте доносили тај закон и да у перспективи будемо свесни да ћемо морати у складу са поправљањем материјалног статуса државе релативно често да мењамо овај закон.

38/3 ДЈ/МТ

Демографски индикатори се јако споро мењају и ми ћемо морати све више и више да одвајамо стимулативних средстава и подстицаја, не само финансијских, него и других у погледу усклађивања рада и родитељства, у погледу снижавања психолошке цене родитељства, подизања знања о репродуктивном здрављу које је на прилично ниском нивоу и да укључујемо јединице локалне самоуправе у сва ова питања. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Петар Петровић. Изволите.

39/1 БД/ЛЖ 17.40 – 17.50

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Госпођо министарка без портфеља, ово није била критика Влади и вама, ово је само била констатација. Град из ког ја долазим нема те проблеме, јер смо ми већ годинама и пре ових закона исплаћивали накнаде породиљама и трудницама, тако да имамо уходан систем за ту исплату, и тамо у Јагодини нема кашњења. Ја говорим шире и у Србији има много таквих случајева и Влада мора хитно да предузме одређене мере да изврши контролу, али добро, отом-потом.
Друго питање односи се на министра енергетике, господина Антића. С обзиром да је почела грејна сезона, а да има информација да су многа акумулацијска језера празна и полупразна, па ме интересује, и ЈС интересује да ли ће бити проблема у наредном зимском периоду са снабдевањем струјом, односно и снабдевањем гаса због грејања? Знамо да је у Србији много топлана прешло са мазута и угља на гас, тако да, због загађења средине, итд, тако да би гледаоци који прате овај пренос, уопште сви грађани Србије били у ситуацији да чују из прве руке да ли ће бити проблема или неће бити проблема са грејањем, односно са снабдевањем електричном енергијом.
С друге стране, замолио бих министра пољопривреде, господина Недимовића, ако ме слуша, да покуша да одговори на питање да ли Влада има план да се побољша заштита пољопривредних усева од елементарних непогода, односно града? Знамо да је и ове године било доста проблема у многим срединама у Србији. Немојте, молим вас, само да ми причате да треба да се осигурају усеви итд. Знају наши пољопривредни произвођачи да треба да се осигурају, али обично од осигуравајућих завода добијају максимално 30% од онога што се уништи.
Према томе, мислим да морамо да нађемо начина да заштитимо пољопривреднике, јер немају могућности сви да набаве заштитне мреже, немају могућности ни пара сви да се осигурају итд. То нарочито причам због оних малих газдинстава која имају пет, шест, седам, осам хектара земље, и када их погоди та елементарна непогода, онда они остају без летине, остану без елементарних прихода за живот.
С друге стране, треба министарство да предузме неке мере да локалним самоуправама брже трансформише средства за исплату оним лицима која испаљују ракете на градоносне облаке, јер ту локалне самоуправе нису у могућности, немају финансијска средства да могу адекватно да награде те људе и онда долази до тога да људи једноставно неће да буду волонтери, неће да раде тај посао, а да за то не добијају адекватну награду.
Дакле, ако желимо добро пољопривредном произвођачу, нарочито оном ситном, дајмо, пружимо му елементарне услове да можемо да га заштитимо од онога, што се каже, што пада с неба. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Недимовић има реч. Изволите.
БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштована председнице, поштовани посланици, очигледно је да је ово данас дан за пољопривреду.
Пре неколико дана, тачније прошле недеље, у четвртак, закључили смо уговор о набавци аутоматског противградног система за Радарски центар Ваљево. О чему се конкретно ради? Наш систем заштите од града је архаичан. Ради се о позицијама, о инфраструктури која је направљена шездесетих и седамдесетих година прошлог века, која је била умрежена са комплетном таквом и сличном инфраструктуром у окружењу. А, облаци, поготово градоносни, не познају границе. Не зна он када дође до Дрине, да не сме да пређе или да ли сме да пређе баш тамо. Ту је у ствари највећи проблем. Причам ово симболички, код Дрине.


39/2 БД/ЛЖ

Наш постојећи систем функционише на следећи начин, функционисао је. Имали смо у сваком селу једну, две, три противградне станице, и када из РХМЗ путем радио везе, како је то функционисало пре 50 година, јави се лицима који су стрелци, а то су најчешће у последње време лица која имају 60, 70 година, нарочито у сеоским срединама, е, онда ти људи морају да оду на крај села, пошто је то обично на крај села, да оду до тог места, да потрефи координате, да ли је путем радио везе добро преузета координата или не. То је све много непознаница у читавом систему.
Зато смо ми заједно са РХМЗ урадили посебну студију која је требала прво да нам каже на који систем да идемо, да ли систем аутоматске противградне заштите, где имамо аутоматске лансере ракета, без људских посада, засноване на најсавременијим технолошким достигнућима, или да се иде, што је било приче пре једно 10, 15 година, да се иде на набавку авиона за запрашивање облака и остало.
Међутим, студија је рекла да треба да се иде на аутоматску противградну заштиту. Зашто смо одлучили да сад идемо прво на Ваљево? Знам да многе ово не интересује, пошто не знају ни како изгледају противградне станице, ни лансери, а пуна су им уста приче о одбрани пољопривредника. Вероватно нису ни видели како то изгледа. То је оно што је на крај села, најчешће једна бела кућица, има најчешће зелена врата. Ко је радио тај зна, а ко није радио, неће никад ни да сазна, пошто ћемо то полако да гурамо ка забораву.
Ракете које су коришћене шездесетих, седамдесетих година су биле домета свега три километра, дакле, један систем који је некад вероватно у то време био најпогоднији и најбољи који се могао имплементирати.
Данас постоје ракете које имају домет до осам километара, тако да је потребан знатно мањи број радарских станица, јер може већи простор да се чува. Како изгледа таква једна станица која ће бити имплементирана у радарском центру Ваљево? На следећи начин. Она ће бити физички постављена опет у некој катастарској општини на једној парцели, имаће аутоматски навођење из радарског центра. Ми имамо 13 таквих радарских центара. Буквално путем софтвера ће бити упаривани облак заједно са ракетом. И, како то функционише? У савременим системима имаћемо систем и контроле, знаћемо тачно где је која ракета отишла, какав ефекат је постигла. Сада не знамо ни ко је испалио, ни колико, осим када одемо да прегледамо стање какво је било и кад видимо да ли се у неком селу нешто изручило или није.
Зашто Ваљево? Ваљево је прво на удару са оне стране, јер немамо синергију са противградним системом БиХ. Ми смо имали ту највише штете уз Дрину, у општинама Бајина Башта, Љубовија, Мали Зворник, па идући. Значи, свуда је био проблем. Ево, Веран виче и у Коцељеву.
Следећа два која ће ићи су Радарски центар Букуља, Аранђеловац, зато што ту имамо пуно воћа, јер ту су највеће штете које се десе, зато што је ту највећа та додата вредност коју изгубимо. И, следећи ће бити Радарски центар Фрушка Гора, јер он покрива простор Срема, јужне Бачке, један део Баната захвата и може да заштити велику количину пољопривредног земљишта.
Ми морамо таквих радарских система да изградимо 13 укупно, на 13 радарских центара. Укупан трошак за све то је негде око 25 милиона евра. Први ће бити грађени почетком следеће године до нове сезоне. Потписан је уговор са „Трајалом“ из Крушевца, домаћом компанијом која ће то ово да гради и ми ћемо имати много већу ефикасност него што смо имали до сада, ако ништа друго, много већу предвидивост и могућност контроле. Да људи буду сигурни и да знају, противградни систем не може да заштити 100% на овакав начин. Он може 60% до 70% у екстремним ситуацијама да заштити простор. То морамо да комбинујемо са финансијским инструментима.
39/3 БД/ЛЖ

Јесте, господине Петровићу, да сте рекли – немојте ми причати о осигурању, али то мора да буде допуна свему овоме. Ми ћемо за следећу годину за овај простор који је био најизложенији у претходним годинама, тај простор уз Дрину, дати додатну подршку за те локалне самоуправе која ће бити и до 70% повраћаја премије осигурања. Надам се да ћемо направити систем који је предвидљивији, бољи и ефикаснији.
Ове године, ова година је била невероватна, ове године је највећа количина ракета која је испаљена ја мислим у претходних 20 година. То је зато што смо имали такву годину, нарочито у мају и јуну месецу. Обзиром на количину градоносних дана, штета која се десила, нажалост, имали смо на простору централне Србије, тамо око Тополе, Аранђеловца, Велике Плане, остале просторе смо успели да заштитимо, али нисмо успели све. Са овим новим системом надам се да ће ефикасност бити много већа. Кажем, следеће године Радарски центар Ваљево, расписујемо тендере за ове две, тј. за Фрушку Гору и за Букуљу и идемо даље. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Антић. Изволите.

40/1 ТЂ/ВК 17.50 – 18.00

АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Захваљујем.
Пре свега, уважени народни посланици, желим да истакнем да је енергетска ситуација у Републици Србији апсолутно стабилна. Пред нама је једна у потпуности мирна зимска и грејна сезона у којој све енергетске компаније улазе потпуно спремне.
Када је грејање у питању, топлане су извршиле неопходне ремонте. Више од 80% топлана у Србији које користе гас као енергент могу да очекују потпуно стабилно снабдевање гасом, узимајући у обзир да је ситуација, када је гас у питању, апсолутно редовна.
Имамо од стране „Гаспрома“ потпуно снабдевање гасом. „Гаспрому“ за испоручени гас не дугујемо ни један динар, ни један долар, нити евро. Подземно складиште гаса Банатски Двор је до врха пуно. Значи, 450 милиона метара кубних гаса чекају, пре свега, оне тренутке током најхладнијих дана у којима ћемо са тим пуним складиштем пеглати пикове.
Када су у питању остали енергенти неопходни за рад топлана, резерве мазута су на изузетно високом нивоу.
Када је у питању неколико топлана које раде на угаљ, снабдевање угљем ће бити редовно.
Када је у питању ЕПС, ЕПС је реализовала све нужне ремонте. Електропривреда Србије је апсолутно спремна да у зимској сезони одговори на повећане захтеве везано за производњу електричне енергије. Спремни смо на зимске пикове. У том смислу, у овом тренутку су резерве угља на депонијама на високом нивоу. До оних најхладнијих дана оне ће бити подигнуте до максимума.
Апсолутно не постоји ни један проблем на који бих могао да укажем са становишта енергетске стабилности, сигурности снабдевања енергентима и једне потпуно редовне зиме која је пред нама. Наравно, у целом том процесу увек има одређених потешкоћа које, да кажем, нас терају да радимо више и да у појединим сегментима радимо далеко снажније.
Када смо имали прошле године проблема одређених са угљем, морали смо, наравно, у тренуцима када смо имали могућности да појачамо хидросектор. Када је слаба хидрологија, ми појачавамо термосектор и наш енергетски сектор је у потпуности спреман да балансира те ситуације кроз које се током година редовно пролази.
Објективно посматрано, у овом тренутку имамо нижи ниво водостаја на свим рекама у Србији. Оно што бих хтео да истакнем, последњи званични подаци показују да су водостаји на свим рекама у Србији у домену ниских за ово доба године. Ту је и колегиница Михајловић. Нажалост, услед тих водостаја, имамо озбиљних проблема у одржавању пловидбености на Дунаву и Сави, односно чак у појединим деоницама не могу ни барже под потпуним теретом да прођу и та ограничења објективно постоје.
То се, наравно, одражава и на акумулације. Тако да у акумулацијама имамо за десетак процената нижи ниво од оног који је предвиђен, по пословном плану ЕПС, подсетио бих, све те акумулације су вештачке акумулације које су изграђене за потребе Електропривреде Србије. У том смислу, добио сам током јучерашњег дана или прекјуче питања од народног посланика мр Горана Чабрадија и народног посланика Горана Чирића, на које ћемо одговорити у току сутрашњег дана или најкасније у понедељак везано за стање акумулација.
Са овим завршавам, водостаји, понављам, ситуација енергетска је потпуно стабилна. Не очекујемо било какве проблеме, без обзира што су водостаји у Србији на изузетно ниском нивоу за ово доба године.

40/2 ТЂ/ВК

На пример, средњи вишегодишњи протицај Дунава је око 4.000 метара кубних воде у секунди, а тренутни средњи дневни протицај је 1.850 метара кубних у секунди. Значи, дупло мање воде протиче кроз Ђердап у односу на онај просек за годину. Нажалост, овај октобар ће по свему судећи остати забележен у историји Хидроелектране Ђердап, као октобар у коме су протицаји воде на најнижем нивоу. До сада најнижи забележени протицај воде на Ђердапу је био 1986. године и забележен је у износу од 2.237 метара кубних у секунди. Ове године, на основу свих резултата хидролошких кретања, до краја месеца се очекује да буде око 2.000, тако да је десетак посто ниже од најнижег.
Кад је Завојско језеро у питању, мислим да је то колега Ћирић питао, тренутна кота је 593 метара. То је 25 метара изнад неке минималне коте која предвиђа рад хидроелектране. Током експлоатације хидроелектране Пирот забележен је више пута далеко нижи ниво акумулација од тренутне. На пример, последњи пут 2017. године када је 573, сада је 593. Значи, 10 метара изнад.
Апсолутно све провере надлежних државних органа, пре свега, заштите природе, водопривреде, и апсолутно нема никаквог негативног утицаја на очување животне средине, флору и фауну, рибљи фонд, итд.
Када је у питању Увац, Увац се у овом тренутак налази на коти 970 метара, а имамо водопривредну дозволу да може експлоатација да се врши до 940 метара. Значи, тренутно је 30 метара изнад те коте. На пример, 2012. године је кота била 950, 27. децембра 2000. године је забележена најнижа 943. Значи, данас је 27 метара изнад те коте.
Иста ситуација је и на Власини. Када је Власина у питању, налазимо се далеко изнад оне коте која би била забрињавајућа и стриктно ЕПС води рачуна о свим тим сегментима и предмет је најстрожих контрола свих надлежних државних органа, пре свега, везаних за водопривреду и заштиту животне средине.
Понављам, колеги Ћирићу, кога видим у сали, и колеги Чабрадију, током сутрашњег дана добићете апсолутно детаљне одговоре са свим подацима везано за сваку акумулацију у Републици Србији.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Коментар?
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Хвала лепо.
Задовољан сам датим одговорима. Ја могу да закључим да ће зима бити безбедна, биће струје, биће грејања, пољопривредни произвођачи ће бити идуће године заштићенији, односно њихови пољопривредни усеви.
Што се тиче деце, могу да поручим, мајке рађајте децу, држава брине за вас, редовно ће исплаћивати оно што вам по законима припада. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.
Реч има Бошко Обрадовић.
БОШКО ОБРАДОВИЋ:Поштовани представници власти, поштоване колеге народни посланици, поштовани грађани Србије, помаже Бог свима! После три године дошли смо на ред да поставимо питање Влади само захваљујући колегама из три посланичке групе опозиције који су се повукли да не постављају питање да бисмо и ми могли. Ја им се на томе заиста захваљујем. Накупило се много питања, па да што пре кренемо.
Да ли ће Влада Републике Србије потписати правно обавезујући споразум са лажном државом Косово којим се тзв. Косову омогућава улазак у УН? Да или не. Ко је овластио председника Вучића да тајно преговара о Косову и Метохији? Да ли ћете овде коначно јавно демантовати да било ко тајно преговара о Прешеву, Бујановцу и Медвеђи које такође треба поклонити тзв. независном Косову?
40/3 ТЂ/ВК

Када ће домаћи привредници моћи да рачунају на смањење пореза на зараде и другу помоћ који имају страни инвеститори, а домаћи пољопривредници на повећање катастрофално малих субвенција?
Када ћете смањити цену дизел горива које је најскупље у Европи, као што сте обећали? Када тачно? Тражим тачан датум, а не нова лажна обећања.
Да ли Влада размишља о пореским реформама у корист породице на основу којих би ступањем у брак и по добијању сваког детета супружницима следовало ново смањење пореза на зараде и пореза на имовину?
Како је могуће да држава још увек није решила проблем банкарске пљачке путем кредита индексираних у швајцарским францима које има преко 20.000 породица у Србији?
Када ће бити донет закон о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна које је СНС обећала пре 10 година?
Када ће свим радницима оштећеним у пљачкашким приватизацијама коначно бити исплаћене заостале зараде и отпремнине и повезан радни стаж?
Када ће коначно бити донет закона о ратним војним ветеранима и решена питања бораца учесника отаџбинских ратова од 1991. до 1999. године?

41/1 АЛ/ВЗ 18.00-18.10

Зашто Влада продаје наша природна богатства, руде, пољопривредно земљиште и речне токове?
Да ли су следећи на продају Комерционална банка, Телеком и ЕПС и да ли ће онда било шта остати српско у Србији?
Када ћете пензионерима вратити 850 милиона евра, колико сте им одузели за претходне четири године и колико њих од укупно 850 хиљада опљачканих пензионера је умрло у међувремену и неће дочекати правду?
Ко је министар културе у Влади Републике Србије - Владан Вукосављевић или Жељко Митровић? Када ће ТВ Пинк бити одузета националан фреквенција због злоупотребе? Када ћемо опозицију после више од осам месеци моћи да видимо на РТС-у?
И коначно, да ли је СНС у претходних шест година на различитим изборима проневерила или на различите начине опрала шест милиона евра колико је од председничких избора 2012. године до данас на различите начине, криминално, опљачкано од грађана Србије, кроз изборни рачуну СНС? Ко ће одговарати за тај криминал?
ПРЕДСЕДНИК: Време.
Ана Брнабић, изволите.
АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Само прво да почнем са тим што, ево ја други пут, мислим, за редом чујем у Народној скупштини, народног посланика Бошка Обрадовића да каже да је први пут дошао на ред да поставља питања. Ово је мој други пут да чујем и прошли пут сте рекли - ево први пут да сам дошао на ред. Ево, ово је други пут да сте први пут дошли на ред. Тако је било, постоји снимак.
Пробаћу да одговорим на нека од питања између 1000 зашто и 1000 зато. Прво, оно што мени пада у очи, што ми је невероватно је да причате о пљачкашким приватизацијама и ту се ми слажемо, али вама није мрско да ти који су завршили те пљачкашке приватизације седе данас са вама у коалицији, том такозваном Савезу за Србију. Лакше би било, а и вероватно са њима разговарате сваки дан на дневној бази, да о тим пљачкашким приватизацијама питате њих, а не да питате нас. Ја мислим да ће судство у Републици Србији да даље поступа у складу са својим овлашћењима и да ће истражити даље те пљачкашке приватизације, али то питајте ваше колеге како су извели и шта су добили, како су узели и невероватно лицемерје да седите са њима, а причате о пљачкашким приватизацијама. Можда они вас да питају - зашто их сад у Скупштини пљујете када сте заједно у Савезу са Србију?
Што се тиче медија, одговорићу вам кратко и јасно. Док сам ја председница Владе Србије и ова Влада је на власти ми медије нећемо затварати и медијима нећемо одузимати фреквенције, нити је то посао Владе, нити је то правило у демократским друштвима, каква Србија јесте. Ако не дај Боже један дан ви дођете на власт, ја сам сигурна да ћете ви медије затварати, да ћете их ограничавати, да ћете новинаре хапсити и да ћете медијима ако вам се не свиђа шта причају одузимати фреквенције. Ми нећемо.
Али, лепо је од вас, изузетно фер и коректно да ви потпуно транспарентно и отворено кажете шта ћете ви радити са медијима који се са вама не слажу. Са нама медији могу да се не слажу, нека причају шта хоће, наравно ово је отворено демократско друштво и тако ће и остати.
Преговара тајно Александар Вучић, а ја не знам стварно како Алексадар Вучић преговара тајно. То ме ни не чуди зато што, верујте, узела сам да погледам само, јер са очекивала овакве неке ствари, потпуно невероватне, и то последњих месеци шта
41/2 АЛ/ВЗ

сам све од вас доживела, а и какве је претње доживео Александар Вучић од ваше странке, а и од ваше коалиције. Узела сам да видим како бих могла да одговорим на оваква потпуно небулозна питања.
Дакле, Александар Вучић преговара тајно па ћу вам рећи неколико пута поновљене тврдње разних лидера опозиције и то да подсетим грађане Србије, да је Хашим Тачи, и то цитирам, је лобиста Србије у свету у преговорима са Приштином. Тачи и Вучић се прво тајно састану два пута, они знају колико пута се тајно састану, једном у Паризу, па у Њујорку, људи тајно се састају, ви знате и колико пута и где, па тек онда седну са Федериком Могерини и све раде у договору. Толико је тачно и ово да Александар Вучић преговара нешто тајно. Не преговара он ништа тајно и то грађани Републике Србије знају јако добро.
Александар Вучић покушава да нађе решење за вишедеценијски проблем како би и то уз пуну подршку Владе Републике Србије, само да додам, и ако знате сви, како би обезбедили дугорочан мир и стабилност на КиМ пре свега за грађане Србије и српске националности, али онда свакако и за цео регион. И то што он ради није тајно, него је храбро, отворено, транспарентно и свакако је нешто што он ради лично без скривања, што је поново у потпуној супротности, што углавном причате. Последњи пут је то било да Тони Блер преговара. Сада не преговара Тони Блер, него Александар Вучић тајно, па где нестаде Тони Блер? Јесте ли нас ви питали шта је било са Тони Блером? Пре тога је било да преговара Кори Левандовски. Било је још неких лобиста. Јесте ли одустали од тих теорија или и даље стојите пред њима? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Потпредседник Владе Небојша Стефановић. Изволите.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Само бих да допуним поштовану председницу Владе. Не би ту било само затварања медија и узимања фреквенција. Ту би било пре свега пребијања новинара као што се то догодило Мари Драгојевић и Гордани Узелац. Прво би неког нокаутирали, поготово ако је жена у питању и ако је ситније грађе па да дође неки мушкарчина па да јој поломи неко ребро или да је нокаутира. То би било прво, а онда би уследили политички обрачуни као што то ради читава та коалиција и ви сте видели шта раде чак и судијама и тужиоцима када донесу неку одлуку, а они кажу – аха, видели смо шта се урадили, запамтили смо вас. Шта значи то када неко запамти судију због донете пресуде? Јел тај судија треба да страхује када доноси пресуду шта ће да му се догоди сутра када неко други дође на власт, када неко буде партијски хтео да одлучује ко је крив а ко није крив? Да странке одлучују ко треба да се хапси? У које се то време враћамо или где то идемо? Чини ми се да у Србији тако није ни било.
Дакле, прво би нокаутирали новинаре, пре свега новинарке ако може, онда би им узимали фреквенције. Ја се плашим да би долазили у студио током телевизијских емисија ако некоме није по вољи то што ти људи говоре и тамо купили и новинаре и те што говоре, одмах у комби и возили одмах али можда не ни у затвор, можда на неко горе место. То би била нажалост прва ствар.
Друга ствар, што се тиче пљачкашке приватизације, мислим да је председница то веома добро рекла и то треба питати ваше коалиционе партнере који су углавном учествовали у доношењу прописа који су омогућавали да неко ко је хтео да изврши приватизацију народне имовине може да је преузме, а да не исплати оно што је уговором предвиђено, да распрода ту фабрику, да је исече у комаде, да узме оно што је у магацинима, у залихама, да отпусти раднике, а онда да раскине приватизациони уговор и каже – ја нисам у стању да га испуним и ником ништа, и отпутује негде у Аустралију и онда ви добијете разваљену фабрику, раднике отпуштене и 400 хиљада таквих људи и онда са тим људима седнете заједно у коалицију и то је све супер и онда када гласају
41/3 АЛ/ВЗ

људи треба да знају, када гласају за Бошка Обрадовића, када гласају за Двери добијају у пакету и те људе. То је исто. Потпуно исто.
Исто тако треба људи да знају што се Косова тиче када гласају за Двери, када дају глас Бошку Обрадовићу да гласају за оне који су одлучили да успоставе границу на Јарињу и Брњаку.

42/1 МГ/МЈ 18.10 – 18.20

Када гласају за Бошка треба да знају да гласају за оне који су одлучили да се о Косову више не расправља у УН, него да се расправља у ЕУ и то данас подржава Бошко Обрадовић. Он је свим силама за то. Када гласају за Бошка Обрадовића добијају људе који су увели споразум о царинама. Дакле, увели царину између Србије и наше јужне покрајине.
Када гласају за Бошка Обрадовића гласају за људе који су перфектним, врхунским, маестралним знањем успоставили питање пред Међународним судом правде и довели до тога да неке земље због тога признају тзв. независност КиМ и ти људи седе заједно, потпуно подржавају једни друге, и они су суштински исто.
Људи не треба уопште да праве разлику, јер знате када седите са људима који су спроводили пљачкашке приватизације или доносили законе који су то омогућавали или били на власти и ћутали када се држава пљачкала или подржавали те пљачкашке приватизације или учествовали у отимању и смањивању наше државности на КиМ, онда сте исти. Онда сте исти, онда нема разлике. Онда не можете рећи – е, не, ми смо за ово, ми смо, не можете да пребијате људе на митинзима и кажете – ја сам за породицу, ја сам за поштовање права. Не можете да претите силовањем, пребијањем, стрељањем и вешањем и да кажете – ја сам за нормалну Србију, то не иде, то не може заједно, то просто не иде, и то су ствари о којима може да се говори.
Друго, што се прања новца тиче чини ми се да је то углавном у домену рада ваше странке. Дакле, углавном сте ви ти који сте током свог деловања испумпавали новац из свог буџета и за то се води поступци. Испумпавали новац из свог буџета на различите фирме због различитих махинација и малверзација које су, види се напумпане фактуре, и то је очигледно био моменат о чему су сви највише разговарали и радили. То су ствари које треба да се помену.
Што се тиче свега, мислим да грађани Србије виде, ко су људи који данас се труде да поправе оно што нам је остављено, јер знате када погледате да је у то време када су коалициони партнери господина Обрадовића, са којим је он данас у коалицији, имали просечну минималну зараду у Србији 162 евра, да ће она 1. јанура бити 231 евро, показује колико се мисли и најсиромашнијим и најостељивијим грађанима Србије и колико се брине о пензионерима, колико се брине о радним местима. Нису они отварали фабрике, они су их затварали. Они су ишли да протествују против страних инвеститора, то су исти људи, да вас подсетим, који су у изборним кампањама ишли на места где треба да се отворе фабрике страних инвеститора и тражили да се те фабрике затварају.
Треба да одете онда у један Крупањ који је био погођен и тешким поплавама и да дођете и кажете оним људима, који данас раде у тим фабрикама, изађите из ових фабрика, оставите своје плате, немојте да храните вашу децу. Шта ће вам те паре страних инвеститора? Њима није тешко да узму домаће паре да седе у Скупштини, да примају плате, солидно, велике плате, то им није тешко, али им је жао да неко прима, па извините, те људе је неко оставио без посла. Те људе је неко уништио у неком претходном периоду. Па, шта треба да радимо? Да гледамо са стране, ко ће то да отвори? Који је то домаћи инвеститор остао без подршке субвенције, а да је тражио …
Нажалост, оставили сте земљу, ваши коалициони партнери, ви заједно пошто је то исто, оставили сте земљу без људи који су данас у могућности да инвестирају, зато што су упропашћени и осиромашени. Па, ко да се појави? А, онда када дође неко из иностранства, да остави свој новац овде, ти људи долазе да остваре профит наравно, али доносе неке плате неким људима, иду кући, хране своју децу. То је донео Александар Вучић, то је донела СНС. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Владимир Маринковић): Хвала, докторе Стефановићу.
42/2 МГ/МЈ

Реч има доктор Славица Ђукић Дејановић. Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Питали сте за пореске олакшице, да, планирано је. У овој фази Привредна комора Републике Србије, Министарство, односно Кабинет на чијем сам челу и читава Влада, врло су заинтересовани да стимулишу привредне и све друге субјекте који ће испољити социјално-одговорно понашање према запосленим родитељима.
Политика Владе је да је свако рођено дете драгоцено, да свако рођено дете у Србији треба да буде укључено у здравствени, образовни систем и да инвестиције морају ићи ка том да буде што мање деце у уличним ситуацијама и што више оне деце која су наравно рођена као жељена деца својих родитеља.
Самохрана мајка нам је подједнако значајна као и она која је у браку. Не правимо разлику између жена која се определила да са својим партнером живи у ванбрачној или брачној заједници и врло поштујући традицију, мишљења смо да стимулација и популационе мере се морају односити на сваког родитеља који жели да се оствари као родитељ, на свако дете које се родило, које треба да расте, развија се, игра се, образује се и живи срећно.
У том смислу се морамо ослободити некаквих окошталих по мало дискриминаторних ставова према женама које живе у класичним формама друштвеног живота, у односу на једну модерну жену и од оних које се залажу за подршку породици предлажемо да учествују у саветовалиштном раду који организујемо, а који се тиче јачања партнерског односа, јер детету је из психолошких, материјалних, емотивних и свих других разлога подједнако потребно да оба родитеља узму учешћа у свим сегментима његовог живота.
Дакле, наши планови су да стимулишемо све оне привредне, државне, финансијске субјекте који имају социјално одговорно понашање према запосленим родитељима, да развијемо свест о томе да је родитељ потенцијално најбољи радник и може доприносити највише профиту управо зато што брине и о свом детету и о себи и да на тај начин даље развијамо ове тенденције о којима сам у претходних неколико реченица нешто рекла.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала.
Реч има министар Антић. Изволите.
АЛЕКСАНДАР АНТИЋ: Захваљујем.
Пре свега, потпуно се слажем и са председницом Владе и са потпредседником Стефановићем да ми имамо једну потпуну замену теза овде, када користимо терминологију пљачкашка приватизација. Прво, пљачкашка приватизација је израз који може и који се користио и може се повезати једино са временом у коме је реално приватизација у Србији спроведена. Она је спроведена у Србији од 2000. године и тада је у Србији приватизовано све што је вредело, највећи приходи од приватизације су били у периоду од 2003.-2004. године. Нас је сачекала само листа од преко 500 предузећа у реструктурирању, читај – предузећа која су прошла кроз банкрот.
Сва сада приватизација под знацима навода која се решава, се решава проблем предузећа која су била у реструктурирању. Па РТБ је било предузеће у реструктурирању које је де факто било у банкроту, јер је имао дуговања од милијарду долара. Тако да је заиста немогуће сада причати о приватизацији, већ једино и искључиво о решавању вишедеценијских проблема који су дубоко оптерећивали Србију и наш буџет, јер су се сви проблеми везано за та предузећа плаћали из буџета Републике Србије.


42/3 МГ/МЈ

Са друге стране, апсолутно је немогуће говорити да неко распродаје рудна богатства Републике Србије зато што у процесу стратешког партнерства са РТБ Бором предмет је била вредност компаније, рудна богатства у складу са законом и Уставом Републике Србије су власништва Републике Србије и она никоме нити су продата нити поклоњена. Они су у власништву Републике Србије. Компанија РТБ Бор као што је и до сада имала и будуће остаје право експлоатације на основу кога плаћа накнаду Републици Србији и ништа друго осим права експлоатације које се одвија у складу са законом који врло јасно дефинише права и обавезе компаније која врши експлоатацију.

43/1 БМ/ИЋ 18.20 – 18.30

Када је цена горива у питању, пре свега, потпуна је неистина да је цена горива, нити бензина, нити дизела у Србији најскупља, нити у Европи, нити у региону. Када је регион у питању, бензин је скупљи у Грчкој, Албанији, Хрватској, Црној Гори, Словенији и Мађарској. Када је дизел у питању, дизел је скупљи у Грчкој, Албанији, у Хрватској и Србија је негде у егалу. Када је дизел у питању, двадесетак европских држава има скупљу цену и бензина и дизела од Републике Србије.
Нажалост, сви смо сведоци тога да је у протеклом периоду дошло до одређеног скока цена деривата на пумпама у Републици Србији. Тај скок је искључиво и једино последица раста цене сирове нафте на светском тржишту и скока долара који је обрачунска валута у читавом свету када је нафта и када су деривати нафте у питању.
Као показатељ те чињенице, само пре годину дана цена сирове нафте на светском тржишту је била 55 долара за барел, у првој недељи октобра је била 86,29. Ми сада трошимо ту цену. Значи, видите и сами, то је више од 40% дошло до раста.
Тај раст је био најдраматичнији у периоду од 15. августа када је цена сирове нафте отишла за 22%. Ова крива мислим да то најбоље показује. То се одразило на све цене, свуда у свету, па и у нашем региону који је апсолутно увозно зависан када је и сирова нафта, чак и један број деривата додатно увозимо.
Ти пикови у Србији су врло скромни и морам да кажем апсолутно нису у корелацији са осталим земљама у региону. На пример, у Босни и Херцеговини која је дуго времена имала најнижу цену дизела у региону, цена дизела је била 1,7КМ, а данас је 2,30, 2,40КМ. Значи, значајно је порасла за разлику од нас, где је тај раст био, да кажем, у неку руку ублажен.
Ми очекујемо да ће доћи до стабилизације те цене, она је већ стабилизована, и да ће доћи до лаганог пада те цене који је последица пре свега, понављам, цене сирове нафте на светском тржишту. Она протеклих дана бележи лагани пад и ја очекујем да ће се то врло брзо пренети и на цену деривата на бензинским станицама у Србији.
Понављам, ова цена и овај раст цене није ни за промил увећан било каквом мером Владе Републике Србије, већ једино и искључиво растом цене сирове нафте на светском тржишту и скоком долара, који је данас готово 104, а био је до пре пар месеци 99, значи и долар је отишао за више од 4%.
И још једанпут, због јавности у Србији, цена деривата у Србији апсолутно је неистина да је највиша у региону. Грчка, Албанија, Хрватска, Црна Гора, Словенија, Мађарска имају скупљи бензин. Грчка, Албанија и Хрватска – скупљи дизел.
Захваљујем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала министре Антићу.
Реч има министар финансија, др Синиша Мали. Изволите.
СИНИША МАЛИ: Хвала лепо.
Даме и господо народни посланици, питање које је везано за доприносе, односно фискално оптерећење зарада, још прошле године Влада Републике Србије направила је први корак ка смањењу фискалног оптерећења на зараде тиме што је неопорезовани део зараде подигла, ниво зараде, подигла са 11.790 динара на 15.000 динара. На ту разлику порез се не плаћа и то је био само први корак и први сигнал да смо посвећени томе да полако смањујемо фискално оптерећење на зараде, што јесте захтев највећег броја послодаваца у нашој земљи, како страних, тако и домаћих.
Донели смо одлуку од 1. јануара 2019. године, идемо са укидањем доприноса за незапосленост на терет послодавца у износу од 0,75%. То смањује укупно фискално оптерећење на зараде са 63% на 62%.

43/2 БМ/ИЋ

То је први, односно други и још један велики корак ка томе да смањујемо фискално оптерећење на зараде како би учинили наше тржиште рада још конкурентнијим, како би и нашу земљу учинили још конкурентнијом и атрактивнијом за инвестиције и како би смо овај тренд смањења стопе незапослености, повећања броја запослених и отварања нових фабрика и раста наше економије и задржали.
Оно што је за нас приоритет у наредном периоду, да не заборавим, извињавам се, од 1. октобра такође, као подршка нашим младима, имамо пореске олакшице где се, за оне који су шест месеци на бироу рада, који су завршили факултет, а желе да започну свој бизнис, имате могућност да кренете и покренете свој бизнис, да не плаћате годину дана ни порезе, ни доприносе и ви и ваших првих девет запослених.
Дакле, на такав начин покушавамо да начинимо, односно учинимо тржиште рада још конкурентнијим и да наши млади добију прилику да започну свој бизнис. Иначе, не постоји никаква разлика између субвенција за стране и домаће инвеститоре, апсолутно су и услови и правила исти. Мислим да смо у томе остварили велики напредак. Подсетићу грађане Србије, ми ове године имамо 4,9% раста БДП. Међу смо неколико најбрже растућих привреда у Европи, дакле не више у региону, регион смо превазишли, у Европи. Као последица тога, са скоро 26% стопе незапослености 2013. године, сада смо на 11,9% и даље је то високо, али се из месеца у месец види напредак и број запослених расте, што је управо основа наше политике коју спроводима у овом тренутку.
Оно што је нама неопходно и желимо да урадимо у наредном периоду, поготово од 2019. године па надаље, а то је да овако високу стопу раста одржимо и покушамо чак и да је увећамо. Зато ћемо до краја године, ево, то је већ месец, месец и по, два дана, изаћи, малопре сам и рекао, са новом стратегијом која је везана са смањење фискалног оптерећења зарада. Идемо са пореским подстицајима који важе за целу привреду, а важиће и за ИТ индустрију, коју ће ту индустрију као покретаче развоја, у наредном периоду, учинити још атрактивнијом, још пожељнијом за инвестиције. Велики број наших људи већ тамо ради и ми смо прошле године имали преко милијарду евра прихода од те индустрије и хоћемо то да унапредимо у будућности.
Идемо са новим законом о накнадама. Важна ствар коју такође траже привредници у Србији, чека се на то већ неколико, рекао бих, више од деценије, ево и то ћемо сада да урадимо и направимо, у буџету за 2019. годину, коју ћете имати прилику да видите за пар недеља, имате преко 200 милијарди динара само за капиталне инвестиције. Дакле, још један снажан подстрек за даљи развој. Ту су пројекти који се односе на изградњу Моравског коридора и даље наставак на изградњи Коридора 11 и великог број других и тунела, аутопутева, мостова и железничких пруга који треба даље да подстакну развој наше економије.
На крају, да не заборавим да поменем једну веома важну ствар и за грађане Србије и за све оне који прате привредна кретања у нашој земљи, донесена је одлука и усвојена, да од 1. јануара 2019. године, минимална цена рада порасте са 143 на 155 динара. Тиме ће минимална зарада порасти на преко 27 хиљада динара по први пут. Мислим да је то веома важно, јер претходне власти и за време претходних власти та минимална цена рада или се по мало повећала или повећавала за један или два одсто, или се није повећавала уопште.
Ми смо кренули од 130 динара, на 143, сада на 155. Дакле, прогресивно расте минимална цена рада, што само значи бољи стандард и бољи квалитет живота за наше раднике, а наравно и велика порука да су се наше јавне финансије стабилизовале и да у наредну годину улазимо са потпуно уравнотеженим буџетом.

43/3 БМ/ИЋ

Већ трећу годину за редом смо у суфициту, као што знате, ми смо за првих девет месеци ове године, суфицит нам је скоро 50 милијарди динара, и то нам даје за право да планирамо буџет за 2019. годину такав да ћемо имати и новце за капиталне инвестиције и за социјална давања и за све оно што је неопходно да би подигли квалитет живота и стандард у нашој земљи. Хвала пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала министре.
Реч има министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Бранислав Недимовић. Изволите.

44/1 МЗ/ЦГ 18.30-18.40

БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Поштовани председавајући, поштовани посланици, можда ћу звучати досадно, али човек је питао и морамо да одговоримо, то је наша дужност на основу Пословника. Посланик је питао и моја обавеза је да одговорим. Пошто је била серија питања, мора да буде и серија одговора.
Једно питање које је било присутно јесте када ће бити повећан, односно зашто се не повећавају субвенције за пољопривреду. Подсећања ради, није лоше с времена на време подсетити се, пре седам година буџет за субвенције у пољопривреди био је 110 до 115 милиона евра 2011. и 2012. године. Данас из државног буџета Републике Србије је 270, 280 милиона евра, 2,5 пута више за седам година. Колико сам ишао у школу, ово је више него оно прво. Плус на све ово, нама су на располагању још и средства из ИПАРД фондова, сваке године по 40, 50 милиона евра. То нисмо имали ситуацију до ове године. Мислим да је то више него што је икада било.
Има једна ствар коју морам да изнесем овде, коју је посланик који је постављао питање, била је повезана тема са прехрамбеном индустријом, односно са пољопривредним земљиштем за приватизацију и свим тим осталим чудима. Конкретан пример, 2016. година, април месец, место дешавања Сремска Митровица, Фабрика за прераду меса „Митрос“. Подсећања ради, та фабрика није радила десет година, она запошљава 350 људи, 2016. године у априлу је отворена. Дође извесни господин који је поставио ово питање пред фабрику и каже – треба ово затворити. Мени ништа друго није остало, већ да оним људима објасним да је неко хтео да остави њихове породице без 50, 60 хиљада плате, јер тамо је толика плата. Да ли би то било поштено? Можда из његовог угла да, наш посао је после десет година био да ту фабрику ревитализујемо. Она је данас извозник, она данас има 800 коопераната у нашем граду. Сада ви, људи, процените шта је ту боље у целој причи.
Знам да тај господин зна да је ово истина што причам. Вероватно је боље катанац, по њему, него 350 радних места, онолико колико смо успели да обезбедимо тамо, и не само ова фабрика, већ и друге фабрике.
Једна прича која је везана за дизел гориво. Влада разматра, Влада жели да реши овај проблем за пољопривредне произвођаче али, господо драга, ми можемо да се покријемо онолико колико је јорган дугачак. Подсетићу само на једног министра пољопривреде из 2009. године. Човек је обећао субвенције за некомерцијална газдинства од 40.000 динара, на по године је прекинуо све, каже – ово више не важи. Данас 59.000 тужбених захтева имамо из целе Србије, највише из Мачванског округа, људи који су поднели тужбени захтев. Није то сад само – плати тих 20.000 или 40.000 колико није исплаћено, него све судске трошкове и све комплет. Држава Србија платила је 1,2 милијарде у претходних неколико година на име једне неодговорне процене, одлуке, не знам ни ја шта је, па шта сада треба да кажем?
Можда бих био најбољи када бих рекао – да, ми ћемо то да решимо за два минута, даћемо 50 динара по литру, али колико јорган дугачак, толико можемо да се покријемо. Не могу да обећам и не могу да урадим оно за чега нисмо још завршили комплетну финансијску конструкцију. Када завршимо, обавестићемо сваког у овој земљи. Биће мени прво задовољство то да урадим. Али, не можемо неодговорно да се понашамо како су се неки понашали. Није ово једини пример, ово је један од примера у читавој овој причи.
За сада толико о пољопривреди, можда још који пут. Хвала пуно.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала, министре Недимовићу.
Реч има народни посланик Бошко Обрадовић.
Изволите, колега Обрадовићу.

44/2 МЗ/ЦГ

БОШКО ОБРАДОВИЋ: На почетку ћу цитирати чувене стихове Јована Јовановића Змаја из песме „Пачија школа“ – Ништа више не научи пачурлија та него што је и пре знала га, га, га, га, га.
Дакле, од 12 питања Влада Републике Србије није одговорила ни на једно питање праве опозиције. Лако је вама да одговарате на питања Војислава Шешеља, Чедомира Јовановића или Ненада Чанка из лажне опозиције … (Искључен микрофон.)
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Колега Обрадовићу, хоћете ли ви да се фокусирате на питање или на Змаја?
Пријавите се поново.
БОШКО ОБРАДОВИЋ: Хвала, председавајући.
Да се вратимо на суштину. Незапосленост сте смањили тако што је преко 200.000 људи више умрло него што се родило за шест година ваше власти и тако што је 400.000 људи за шест година ваше власти отишло из ове земље. Тако сте смањили незапосленост. А како сте напуни буџет? Тако што сте смањили плате и пензије, повећали порезе, таксе и акцизе, смањили субвенције пољопривредним произвођачима и повећали цену дизел горива, господине министре, где ви утичете на цену са 55%, колико износе акцизе и ПДВ у цени дизел горива у Србији, која је једна од најскупљих у Европи.
Да идемо да решимо одређене проблеме. Зашто нисте кривично гонили оне који су одговорни за пљачкашку приватизацију за ових шест година? Зашто нема закона о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна, који сте обећали пре десет година? Зашто вам у Влади седи некадашњи директор Агенције за приватизацију, једног њеног сектора, господин Синиша Мали? Зашто њега не процесуирате и кривично гоните за пљачкашку приватизацију, за коју је директно одговоран, него сте га ставили у Владу Републике Србије?
Немојте да обмањујете и лажете овај народ. Никада ми нисмо говорили да се затворе фабрике које су отворили страни инвеститори, него да се наше паре из буџета који сте опљачкали од грађана, којима сте смањили плате и пензије, дају нашим привредницима и пољопривредницима, а не страним инвеститорима и то је истина.
Што се тиче потпредседника Владе господина Небојше Стефановића, он би могао да одговори на питање – да ли се његов отац бави трговином оружјем и да ли је он свом рођеном оцу дао дозволу за трговину оружјем? Наравно, могао би да одговори на једно веома важно питање – да ли је тачно да је СНС између два круга председничких избора 2012. године уплатила два милиона евра на рачун непостојеће маркетиншке агенције које нема у АПР, иза које стоји Вучићев кум Горан Веселиновић и тако државне паре пребацила у страначке приватне џепове?
На крају, кључно питање за председника Владе Републике Србије, питање за сваког министра лично и тражим од њих директан одговор – да ли су спремни да прихвате Косово у УН и разграничење као размену територија по принципу наше за наше? Да или не? Када је Влада, као она која води спољну политику Србије, овластила Александра Вучића да тајно преговара? Када смо донели преговарачку платформу са преговорима у Народној скупштини…
ПРЕДСЕДНИК: Посланиче, ви нисте изгледа били на овом часу, ви сте то питали и добили сте одговор. Добили сте одговоре.
БОШКО ОБРАДОВИЋ: Када ће тема Косова и Метохије доћи на дневни ред Народне скупштине Републике Србије? Две и по године од грађана Србије кријете о чему преговарате тајно иза леђа Народне скупштине Републике Србије о Косову и Метохији.

44/3 МЗ/ЦГ

Молим вас, одговорите на питање – ко је овластио Александра Вучића и када сте му дали преговарачку платформу, када је она била овде у Народној скупштини Републике Србије? Ко вама даје за право да ви тргујете делом државне територије? Нисте опет одговорили на питање да ли преговарате о Прешеву, Бујановцу и Медвеђи или поклањате и тај део државне територије.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Прошло је време и још сам вам додала пар секунди.
На нека питања сте добили одговоре, немојте да постављате једно те исто питање, гушите могућност да други онда нешто питају.
Реч има Ана Брнабић.
АНА БРНАБИЋ: Добро, хајмо сада полако.
Мислим да сте ви нас побркали. Мислим да се ви обраћате нама, а мислите на ваше коалиционе партнере. Прво причате о пљачкашкој приватизацији, обратите се вашим колегама из тзв. савеза за Србију, који је све осим савез за Србију. Можда је савез за све друго, али за Србију није.
Причате и инсистирате о тајним преговорима. Ја потпуно могу да разумем да сте ви у савезу навикли и да су вам уобичајени тајни преговори. Тајни преговори нису манир ни Александра Вучића, ни Владе Републике Србије, ни СНС, ни владајуће коалиције. Немамо шта да кријемо, па немамо тајне преговоре.

45/1 ЈЈ/МТ 18.40 – 18.50

Ваши коалициони партнери, да вас подсетим, иако сте поново нас оптуживали толико пута да ми узимамо лобистичке куће за преговоре, ви сте, ваши коалициони партнери, узимали лобистичке куће за преговоре.
Дакле, ви се обратите како је тачно, како су две лобистичке куће 2011. године преговарале око КиМ тако успешно да смо имали толико признања колико смо имали, а у мандату ове Владе се повлаче признања. Па, је једна добила милион 400.000 долара за своје лобистичке услуге, а друга добила 900.000 долара за своје логистичке услуге. Та друга је „Подеста група“. Та „Подеста група“ је истовремено, истовремено када је потписала уговор са Владом Србије исти такав уговор потписала и са Косовом. Е, то су ваши партнери. Ми не преговарамо тајно. Ово значи да се преговара тајно.
Године 2009. Агенција „Advance practicle solutions“ из Чикага, за потребе лобирања у САД, месечни хонорар, месечни хонорар 85.000 долара. Месечно. Не, то не ради ова Влада Републике Србије. Зато ја вама кажем – ви сте, ја мислим, нас побркали. Него, ви преиспитајте вашу одлуку да будете у коалицији са људима који су то радили.
Поред тога, не знам даље како, видим добацују ми поново за Тони Блера. Поштовани народни посланиче што ми добацујете за Тони Блера, да вам ја кажем колико је то истина. Ево, да пробам да вам кажем колико је истина.
Године 2018, 30. марта Вук Јеремић изјављује, 30. марта 2018. године, изјављује – Вучић је директно у Њујорку покушао да унајми једну басносновно скупу лобистичку фирму, али му они још увек нису одговорили да ли желе да прихвате ангажман. Тренутно чека одговор од њих. Молим вас, питајте Вука Јеремића да ли смо добили тај одговор, пошто ништа нисмо потписали, али он има те тајне информације које су потпуно, он гарантује за истинитост тих информација.
Дакле, то је био 30. март. Па, 18. април, Вук Јеремић каже – контраверзни бизнисмен Кори Левандовски долази у Београд на договор са Александром Вучићем. Вучић је тражио само једну ствар од Левандовског, телефонски разговор са Трампом. После тог разговора Доналд Трамп ће да напише твит како је Александар Вучић веома храбар човек, а заузврат може да добије шта хоће, кеш, бизнис план, неко земљиште на Новом Београду. И, то је била та информација, потпуно тачна, коју сте ви пласирали грађанима Србије. Ништа није било, али, добро, нема везе. Важно је, важно је да се баци блато, мало ће да остане, колико остане таман супер за вас, можда неки глас добијете.
Па, онда имамо 18, март 2018. Вучић је требало тајно да отпутује у Њујорк и вечера са породицом Сорош, али је откривен. Истина је да је председник Александар Вучић путовао комерцијалним летом „Ер Србије“. Тајно путовао комерцијалним летом, па је откривен, молим вас.
Е, а онда, и ово је врх, врх тих бисера које ви пласирате грађанима Србије, 24 фебруар 2018. године. Ангела Меркел не жели да се виђа више са Александром Вучићем, то каже из својих добрих, одличних извора Вук Јеремић. Ангела Меркел не жели да се виђа више са Александром Вучићем, јер га је прочитала. Председник Александар Вучић се сутрадан видео са канцеларком Ангелом Меркел.
Тако да, машите тим „НИН“- ом. То је толика истина као и све ово остало што сте рекли да је истина. Само ви наставите да продајете теорије завере. Реално, ја мислим да је опет боље за вас да покушате да оповргнуте чињенице и чињенично стање које Влада Републике Србије може да покаже грађанима Србије, а које ви називате – га, га, га, га.
Е, па то „га, га, га, га“, поштовани народни посланиче, је да је у првој половини ове године Србија имала економски раст од 4,9 % , да је прилив страних директних инвестиција до августа био једна милијарда 800 милиона евра, или 5,1 % више него 2017. године која је била рекордна, да је незапосленост пала на испод 12 %,
45/2 ЈЈ/МТ

односно 11,9 %, да је Србија на листи глобалне конкурентности Светског економског форума напредовала за пет места и први пут престигла Хрватску. Дакле, сада смо у региону једино, односно од земаља бивше Југославије, једино је Словенија боље рангирана од нас, да смо према индексу људског капитала Светске банке позиционирани као 27. од 150 земаља на овој листи, што је боље чак од Кине, од Русије, од Шпаније. Једно место смо само изнад Белгије.
Ми смо ту у рангу најразвијенијих земаља света. Укинули смо Закон о привременом смањењу пензија. Од 2012. године смо минималац подигли за чак 42%. Подсетићу вас да су га ваши коалициони партнери од 2009. године до 2012. године подигли за 1,8%. Од 159 евра, колико је био 2009. године до 162 евра колико је био 2012. године. Од 1. јануара он ће бити 230 евра.
Ја бих мислила да се као искрени патриота српски због тога радујете. Не, вама је због тога криво. Ви једноставно то не можете да опростите ни Влади Републике Србије, ни Александру Вучићу, ни СНС. Не можете.
Такође бих додала, када већ причамо о најугроженијима око којих се толико бринете да је од 2010. године за социјалну помоћ буџет увећан три пута. Да је у 2017. години издвајано 14,6 милијарди динара за најугроженије. Никада више није било издвојено за најугроженије.
И, коначно, да вам кажем још једну ствар, да пробам, а оставићу времена, наравно и колегама, дакле, када кажете да не дозвољавамо више да рудна богатства распродамо странцима. Ово је исти случај као са Даблинским споразумом, али макар народни посланик мора, ја мислим, у обавези је да га не мрзи да прочита, ако не законе онда Устав Србије. И, да није у реду да Влада мора да едукује народног посланика да је и по Уставу и по законима Републике Србије рудна богатства да су увек и искључиво у власништву Републике Србије.
Али, то је као са Даблинским споразумом, хајде да вешамо Ану Брнабић, па поред ње одмах Александра Вучића, зато што смо ми чули, то су ове информације исте, из ових истих извора које кажу да Александар Вучић никада неће да се види са Ангелом Меркел, па се он види сутра са њом, да тајно путује у Њујорк, а он иде комерцијалним летом. Е, по истим тим информацијама ми смо парафирали Даблински споразум, да сте погледали Даблински споразум, да сте га отворили, да сте прочитали, да нисте Даблински споразум прочитали, да сте прочитали на Википедији страницу Даблинског споразума знали би, нити да можемо нити да смо парафирали тај споразум.

46/1 ВС/ЛЖ 18.50 – 19.00

Али, ја вас молим још једном, апелујем, да би имали мало конструктивније расправе, у интересу, пре свега, грађана Србије, да прочитате нешто, да се едукујете некако, па онда да нам постављате питања на која ми можемо да одговарамо у једној расправи каква одговара нивоу парламента Републике Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Захваљујем.
Реч има потпредседник министар Стефановић.
НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: Нажалост, изречено је ту доста ствари које нису тачне, и тешко је све то за кратко време показати људима, али да почнемо од оних кључних ствари које се тичу запослености, незапослености.
Запосленост се, пре свега, мери повећањем бројем радних места која остварите у вашој земљи.
Господин Обрадовић је био тај који је, сећате се, ишао у једној кампањи, била је то фирма „Теклас аутомотив“, ишао је испред те компаније и тражио, у ствари не тражио, он ју је симболично затворио. Он ју је симболично затворио и мислим да би требало да објаснимо младим људима који су се тамо запослили, младим инжењерима, људима који тамо раде да им објасни шта треба да раде, ако он, не дај Боже, икада дође на власт, по те људе, то ће значити да ће они директно изгубити посао. Значи, да ће ти људи сигурно, сви који су запослени у страним компанијама у Србији, треба да страхују јер ће ти страни инвеститори размишљати о томе да ли да се одмах повуку, или у року од седам дана, колико им треба да се попакују. Дакле, толико ће им требати да одлуче да напусте нашу земљу.
А, то ће значити не 100 или 1000 радних места изгубљених, него десетине хиљада која су отворена. Јер то што они причају, као да не виде, или неће да виде, и фабрике и „Џонсон електрик“ и „Сваровски“ и „Леони“, и „Џинси“ и „Сименс“ и све оне које смо отворили и „Меита“, и све оне које смо отворили у претходне четири године, за шта је Александар Вучић урадио огромну ствар за ову земљу.
Сетите се како је изгледало Смедерево и Железара, то људи забораве. У каквој смо ситуацији били са смедеревском железаром, где је била у ситуацији да пет хиљада људи можда у истом тренутку остане без посла. Саветовали им да гаје печурке, и не знам шта још. Најбоље би било тако да буде.
Докле смо дошли са Бором. Знате, кад људи причају то, нико се не јави, нема хероја када цена бакра на светском тржишту падне на две или две и по хиљаде долара по тони, онда нема великих хероја да објасне како да плаћамо плате људима који раде тамо. Лако је кад је та цена шест, седам или осам хиљада по тони. Када падне на две и по хиљаде, шта ћемо онда. Ко ће то да плати, ко гарантује?
Данас једино Кина на најозбиљнији начин утиче на цену, јер су највећи произвођачи и власници рудника у свету. Једини који на озбиљан начин може да утиче на ту цену и најбоље да оператер нашег рудника буде онај који може да утиче на цену, шта ће онај који не може да утиче? И, то је нажалост, чињеница.
Што се субвенција тиче, да подсетимо грађане, субвенције које се дају, исплате се за 14 месеци. Од 14.ог месеца, држава има апсолутну зараду и кроз порезе и кроз доприносе. Сваки тај динар се врати, сваки, после 14.ог месеца, а нема ниједне компаније у Србији која је остала мање од тога.
А, не само то, грађани који тамо раде, грађани наше земље имају од првог дана зараду, они који су били без посла, или су остали без посла, или никада нису имали посао, данас га имају у тим компанијама.
И да будемо потпуно искрени, да се не лажемо, дају друге земље у нашем региону субвенције, а не у свету, дају у нашем региону субвениције.

46/2 ВС/ЛЖ

Ми морамо да уђемо у такмичење да те фирме дођу у нашу земљи, а то нам се 14.ог месеца, апсолутно исплати.
Што се тиче КиМ, Александар Вучић је на КиМ добио 80% гласова од људи који су тамо били, 80% гласова. Немојте људи, па зна народ који тамо живи, можда не зна неко у центру Београд, али зна народ који живи на КиМ, ко му мисли добро, ко се бори за њега.
Тај човек се бори у најтежим могућим околностима. Ишао пред свој народ, смео је да се појави. Чак и кад му кажу не смеш да дођеш на Газиводе, он прво оде тамо. Ови који су велики душебрижници, не смеју да оду, не смеју да поразговарају са тим народом, не смеју код Срба да оду, не дај Боже да оду у неку од енклава да их посете, далеко било.
Ти људи не могу то да ураде јер немају поверења у тај народ. То је просто нешто што је невероватно да уопште неко сме да помене.
Ја ћу у једној реченици одговорити пошто се више пута помиње, мислим да сам дужан због јавности да кажем.
Ниједна компанија у којој је мој отац био икада власник или сувласник, није имала ни динара промета, ни промета везано за наоружање, ни динара промета, никада ништа није произвела, никада ништа није купила и никада ништа није продала, ниједна од тих компанија, што може да се види, то је врло лако проверљив податак, то није податак који може да се фалсификује. То можете да видите у сваком тренутку, ниједан једини метак.
Али је господин Јеремић давао неким од фирми које се помињу у тим папирима, у тим новинама, господин Јеремић им је здушно давао дозволе за наоружање у време када је био министар спољних послова и то министарство даје једну од кључних дозвола.
МУП даје само дозволу да каже да је транспорт оружја на територији наше земље сигуран, не да ли даје дозволу за то да ли је та земља под међународним санкцијама и да ли има могућности. То дају нека друга министарства.
Господин Јеремић је био министар који је давао дозволе тим компанијама и трговао оружјем у име наше земље, са истим тим компанијама и не само он, него и његови други коалициони партнери.
Дакле, то је оно што је чињеница. Међутим, нећу више да трошим време грађана на нешто што су потпуне измишљотине.
Ту су важније неке друге ствари, а то је ко је господин Патрик Хоу, и шта је интерес господина Патрика Хоа, да коалиционом партнеру господина Обрадовића да милион евра, да му уплати на рачун, а он да буде ухапшен због прања новца. Дакле, и то не ухапшен у Србији, него ухапшен у иностранству. А, како ја чујем, видећемо шта ће бити са тим.
Неке европске полиције се интересују за неке друге коалиционе партнере господина Обрадовића, због прања новца, и због Малте и због Холандије, па ћемо да видимо шта кажу те европске полиције и тужилаштва, и у каквом је дивном друштву, какво је дивно друштво то које хоће да се бави тиме поново заседне на власт у Србији, не би ли се дочепали фотеље, не би ли још мало черупали ову земљу, како су то радили у неком претходном периоду.
Неће они то моћи због народа Србије, који зна ко се бори за њега, данас је то апсолутно Александар Вучић. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Председница Владе. Изволите.
(Бошко Обрадовић: Немате право поново да говорите.)

46/3 ВС/ЛЖ

АНА БРНАБИЋ: Хвала вам.
Знам да полако, нажалост, морамо да приводимо крају, ја ћу се свакако трудити да и следећег последњег четвртка у месецу Влада Републике Србије буде у Народној скупштини и одговара на питања.
Желим само још једну ствар да вам кажем и да подсетим још једном грађане Србије. Мислим да је важно због свих ових, због поплаве ових лажних вести, тзв. проверених информација, не зна се од кога и не зна се где, ни ко је рекао, ни где је чуо, али су проверене, и углавном нам лидери Савеза за Србију пласирају те информације као потпуну истину и видеће грађани Републике Србије да је то тако било.
Да пробам макар да одговорим на свих ових 1000 оптужби, признаћете Косово, преговара Тони Блер. Молим вас, то је на насловној страни недељника НИН, овај пут. Преговара Тони Блер, преговара Левандовски , преговара Пен Пудеста, тајни разговори, договори, тајни уговори, ко вам је дао овлашћење. Ево још једне проверене информације, коалиционих партнера Бошка Обрадовића, па да подсетим грађане, и најлакше је у ствари да докажемо да ли ми лажемо, или они лажу тиме да заједно испратимо веродостојност таквих информација.
Дакле, 29. јула ове године, Вук Јеремић, један од лидера Савеза за Србију, цитирам „ Имам информације да ће се 4. новембра 2018. године, одржати Референдум о Косову, као и ванредни парламентарни избори у Србији.“
Поштовани грађани Републике Србије, то је за тачно 10 дана, па ћемо да видимо колико проверене информације господа имају. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Пошто је сада 19,00 часова. Завршавамо рад у делу седнице који се односи на Посланичка питања.
Захваљујем свима на учешћу.
Могу да вам поклоним мој сат, није много скуп, али и црвен је и тачно је 19,00 часова, а почели смо по њему у 16,00 часова.

Видео (3)

Четвртак, 25. октобар 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.10.2018. (I)

Четвртак, 25. октобар 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.10.2018. (II)

Четвртак, 25. октобар 2018. | институт посланичких питања последњег четвртка у месецу 25.10.2018. (III)



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 1 2 3 4 5 6