27. децембар 2012. Посланичка питања у децембру

27. децембар 2012. Посланичка питања у децембру

Четвртак, 27. децембар 2012.

Посланичка питања у децембру

Народни посланици су, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, 27. децембра од 16.20 до 19.05 часова, постављали питања Влади Републике Србије.


Пре преласка на постављање посланичких питања, председник Народне скупштине мр Небојша Стефановић је, у име народних посланика и у своје име, поздравио студенте Правног факултета Универзитета у Београду, који су пратили рад Народне скупштине са галерије Велике сале.

Посланичка питања поставили су народни посланици Захарије Трнавчевић, Балинт Пастор, Мирко Чикириз, Дубравка Филиповски, Чедомир Јовановић, Саша Миленић, Слободан Самарџић, Милетић Михајловић, Нада Колунџија, Момир Стојановић, Риза Халими, Бојан Ђурић, Стефана Миладиновић, Горица Мојовић, Јадранка Јоксимовић и Ранка Савић.

На постављена питања народних посланика одговарали су Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова, Расим Љајић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Сузана Грубјешић потпредседник Владе за европске интеграције,Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Млађан Динкић, министар финансија и привреде, Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине, Милутин Мркоњић, министар саобраћаја.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

16.20-16.30

ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, с обзиром да је данас последњи четвртак у месецу, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16,00 до 19,00 часова.

Генерални секретар Владе Републике Србије обавестио је Народну скупштину да следећи чланови Владе нису у могућности да присуствују данашњој седници на којој се Влади постављају посланичка питања.
Пре него што кренемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас још једном подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине које се односе на начин постављања посланичких питања.
Народни посланик има право да постави посланичко питање поједином министру или Влади из њихове надлежности.
Посланичко питање мора бити јасно формулисано.
Излагање народног посланика који поставља питање не може да траје дуже од три минута.
Председник Народне скупштине упозориће народног посланика, који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог Пословника, односно ако није упућено надлежном органу.
На усмено постављено посланичко питање Влада, односно министар, морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор народном посланику доставити у писаном облику у року од осам дана од дана када је питање постављено. Ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али највише до 30 дана.
Надлежни министар се обраћа Народној скупштини најдуже пет минута, како би одговорио на питање.
Такође, према члану 207. Пословника, после датог одговора на посланичко питање, народни посланик који је поставио питање има право да, у трајању у највише од три минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање. По добијању одговора на допунско питање, народни посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише два минута.
У току трајања постављања питања и давања одговора сходно се примењују одредбе Пословника Народне скупштине Републике Србије, с тим што нису дозвољене реплике и указивања на повреду Пословника.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Истовремено вас подсећам да ће редослед постављања посланичких питања бити утврђен према досадашњој пракси Народне скупштине, тако што ће наизменично, најпре реч добијати народни посланици који не припадају ниједној посланичкој групи, а затим народни посланици од најмање према највећој посланичкој групи.
Прелазимо на постављање посланичких питања.
Пре него што наставимо рад, дозволите ми да у ваше име и у своје име поздравим студенте Правног факултета Универзитета у Београду, који у овом тренутку прате наш рад са галерије Велике сале.
Први пријављени за реч је народни посланик Захарије Трнавчевић.


6/2 МГ/СМ

ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Поштовани народни посланици, председниче, представници Владе, министри ово је лепа прилика да нас једном месечно да поставимо питања у име грађана, који су нас бирали и послали.
Имам питање за господина Расима Љајића. Србија има сјајне висококапацитетне хибриде, а има и приступ страним најбољим хибридима, али поред тога ми немамо довољан род кукуруза. Зашто? Један од главних разлога је тај што је потрошња минералних ђубрива у Србији три пута мања него у Европској унији, тако да биљке не могу да формирају род који очекујемо.
Да ли господине Љајићу намеравате и шта мислите о предлогу да се распише тендер за увоз 150 до 200.000 минералних ђубрива, с тим да буду расположива у Србији до 20. марта, да се пољопривредницима дају на кредит од осам месеци да врате испоруку зрна кукуруза и на тај начин би имали род који би омогућио да 2013. године, после ове сушне, катастрофално сушне године која нас је коштала две милијарде долара да извеземо око милион и по до два милиона тона кукуруза, што је ефекат од близу 500 милиона евра? То је једно питање.
Имам питање, али овде нема господина Млађана Динкића, али питаћу премијера, Ивицу Дачића. Господине председниче, недавно је овај дом прихватио Закон о руском кредиту за железничку пругу Ваљево-Зворник. Јесам за то да се комплетира та железничка мрежа, али том пругом, нажалост нема робе, нема ни путника који ће да учине да та пруга буде исплатива.
Постоји предлог да Србија од Светске банке затражи отварање једне кредитне линије у износу од 500 милиона евра и да се тим новцем плаћа израда пројеката за наводњавање и система за заливање, тако да смањимо зависност аграра Србије од лоших временских прилика. Господине Дачићу, после знања, најисплативије улагање је у воду и заливање. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има потпредседник Љајић.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Предлог је одличан, господине Трнавчевићу. Нажалост, ми немамо пара да ту идеју реализујемо. Буџет робних резерви за ову годину је 3,5 милијарде. Ако се има у виду да је просечна цена ђубрива око 400 евра по тони, видите да немамо ни за половину, да потрошимо и цео буџет. Ми смо ове године потрошили свега 20.000 тона ђубрива, дали само га у замену за пшеницу.
Дакле, идеално би било да можемо и пола овога о чему сте ви говорили, да можемо чак и 50.000 тона да поделимо, али напросто буџет је такав, рестриктиван да не можемо више да урадимо. За све прехрамбене и непрехрамбене производе имамо 3,5 милијарде, заправо имају робне резерве. Плус то да су робне резерве, условно речено оштећене новим законом где су им ускраћена права на сопствене приходе и морамо да се пружамо колико смо дуги са ове 3,5 милијарде.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Господине Љајићу, знам како стоји са буџетом, али знам да је могуће да Дирекција за робне резерве, по налогу Владе и вашег Министарства за трговину узме зајам са једном регресираном и прихватљивом каматом, јер је то веома исплатив посао, који доноси профит.
Према томе, не ради се о бесповратном улагању, не треба да буде из буџета, него да се да налог, сагласност да се Дирекција за робне резерве задужи код неке банке. Некада су постојали примарни кредити и онда се говорило о томе да су они аксцелератори једне високе инфлације, што је апсолутно било нетачно. Било је злоупотреба, ненаменских трошења тог позајмљеног новца, али пољопривреда се овог часа налази у таквом стању, пољопривредници немају, задруге немају уопште јефтине кредите. Јефтиним кредитима би могли да обаве један посао који би њима и Србији донео веома значајну корист.

7/1 БД/ВЗ 16.30-16.40

Према томе, дајте налог, нека се задужи Дирекција за робне резерве, да узме од једне, две банке, "Поштанске штедионице", не знам ни ја од кога. Тај зајам ће бити враћен у новембру 2013. године, без икаквих потреса, удара инфлаторних итд.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Следећи пријављени је народни посланик Балинт Пастор. Изволите.
БАЛИНТ ПАСТОР: Господо председници, даме и господо чланови Владе, даме и господо народни посланици, на крају овог обраћања поставићу неколико питања премијеру и министру унутрашњих послова, а та питања ће се односити на отварање нових граничних прелаза према Мађарској.
Као што знате, овај Дом је 15. новембра потврдио споразум између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о граничној контроли у друмском, железничком и водном саобраћају. Мислим да сви добро знамо какво је стање на нашим граничним прелазима, поготово према Мађарској. Та огромна задржавања не чине проблем само за житеље који живе на територији Војводине, него то ствара проблеме за све грађане Републике Србије. Ми већ годинама видимо решење у отварању нових граничних прелаза.
Савез војвођанских Мађара је још крајем 2008. године покренуо ово питање пред Одбором за иностране послове Народне скупштине. Тада смо и добили одговор од министра Дачића да је у плану да се отворе нови гранични прелази према Мађарској.
Овој споразум који је ратификован и који је ступио на снагу предвиђа неколико нових граничних прелаза. То је првенствено гранични прелаз код Бачких Винограда. Овај споразум предвиђа да ће се тај гранични прелаз отворити након обезбеђивања адекватних техничких и инфраструктурних услова.
Поставио бих питање – докле се стигло? Да ли можемо очекивати тог новог граничног прелаза у јануару или фебруару, најкасније, следеће године? Као што знате, Мађарска је инвестирала око два милиона евра у те објекте. Путеви су изграђени средствима ЕУ. Тај гранични прелаз је скоро готов, скоро завршен, фали још неколико метара асфалта. Као што сам рекао на почетку, ми смо заинтересовани, мислим, читава Република Србија и сви њени грађани, да се тај гранични прелаз што пре отвори и да се растерети саобраћај на граничном прелазу Хоргош.
Други гранични прелаз је друмски гранични прелаз Хоргош-Реске. Тамо би се, након обезбеђивања техничких и инфраструктурних услова, одобравао саобраћај за возила којима није дозвољен саобраћај на аутопуту. Мислим, да је тај гранични прелаз исто тако важан, као што је и отварање новог граничног прелаза код Риђице у западној Бачкој. Надам се да ће господин премијер моћи да нам каже добре вести свим грађанима Републике Србије у вези отварања ових граничних прелаза. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Господин Дачић има реч.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани председниче, тачно је да је разним споразумима које смо потписали са Републиком Мађарском дефинисано отварање неколико граничних прелаза, између осталог и гранични прелаз Бачки Виногради - Ашотхалом и поновно отварање граничног прелаза Хоргош-Реске на старој локацији, између Србије и Мађарске.
Да сада не објашњавам детаље, формиране су и те мешовите комисије које се баве овим питањима. Ту је увек проблем инфраструктурних услова. Када је реч о овом прелазу код Бачких Винограда, остало је са наше стране да се изврши асфалтирање у дужини од око 100 метара. Ту обавезу је преузела локална самоуправа, али нема везе, инсистираћемо на томе и да се помогне, као и да "Телеком" изврши повезивање објекта телефонским и оптичким каблом са објектом "Телеком" у Бачким Виноградима.
7/2 БД/ВЗ

Наравно, неопходно је телефонска и информатичка опрема за опремање самих канцеларија, али то није суштински проблем. На последњем састанку са представницима Мађарске стране, обавештени смо да радови са Мађарске стране нису у потпуности завршени и да се отварање граничног прелаза предвиђа за март 2013. године. Наравно, пратићемо ово. Наш је интерес да се то што пре уради, јер је то у интересу и добрих односа које имамо са Мађарском и добрих билатералних односа и политичког дијалога који водимо, јер је јасан био у Мађарској председник републике. Очекује се да у току следеће године буде и одређених политичких иницијатива и догађаја који би значили допринос неком историјском помирењу и стављању тачке на проблеме из прошлости, да ће учествовати двојица председника. Ми ћемо имати заједнички састанак у следећој години две Владе – мађарске Владе и српске Владе. Ово је заиста нама у интересу да што пре завршимо, не само овај гранични прелаз, него и друге прелазе.
Подсетићу, овај прелаз Хоргош-Реске је био затворен практично и сада га треба поново вратити у функцију. Наравно, треба размислити и о другим прелазима и не само ту. Ми имамо иницијативе и од стране Румуније, Бугарске, али ту постоји одређени проблем, пошто су све те земље чланице ЕУ и онда понекад оне немају дозволу, пошто желе да приступе шенгенском простору, немају дозволу за отварање тих тзв. малограничних прелаза. Онда се деси да људи који треба да пређу граничну линију, морају да иду по стотину или чак више километара, да обиђу, да дођу до неких прелаза и то свакако није добро.
Наш је интерес да свуда тамо где се граничимо са ЕУ, значи, и Мађарска и Румунија и Бугарска, али и у будућности Хрватска обезбедимо што више прелаза да би то практично могло да функционише на начин који је најбезболнији за грађане и најефикаснији. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има господин Пастор.
БАЛИНТ ПАСТОР: Захваљујем се господину председнику Владе на одговорима.
Желим прво да кажем да у граду Суботици у власти учествује и СВМ и СПС. Додуше, немамо градоначелника, ни СПС, ни СВМ, па предлажем да заједнички издејствујемо некако да се у граду Суботици асфалтира тих сто метара пута да би се то завршило. Шалу на страну, заиста се захваљујем на овим одговорима. Молио бих вас, председниче Владе, да учинимо све да би се ови гранични прелази што пре отворили, пре свега код Бачких Винограда и код Хоргоша стари гранични прелаз. То је и у интересу добрих билатералних односа између Републике Србије и Мађарске. Стварно је добро што ће доћи до историјског помирења у првој половини следеће године. То изузетно значајно за мађарску мањину у Србији и српску мањину у Мађарској.
Овај проблем је, пре свега, проблем грађана Републике Србије. Знате да се за време Божића по Грегоријанском календару на Хоргошу чекало и до седам сати, а на Келебији и до три, четири часа. Стварно би било добро да се ти гранични прелази што пре отворе. Надам се да неће доћи до новог одлагања и да ће се најкасније у марту отворити гранични прелаз код Бачких Винограда.
Што се тиче старог граничног прелаза код Хоргоша, ту још има много тога да се уради, али се надам да ће Влада Републике Србије учинити неопходне кораке да се и тај гранични прелаз у току 2013. године отвори. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Мирко Чикириз.

8/1 АД/ЦГ 16,40-16,50

МИРКО ЧИКИРИЗ: У актуелној ситуацији у борби против корупције и криминала бих рекао да СПО ту борбу у потпуности подржава, али истовремено и снажење институција и противимо се било којој врсти злоупотребе политике у обрачуну са корупцијом и криминалом, који су постали несношљиви у нашем друштву.
Прво питање је питање другог значаја, пре свега, за премијера, али од првог значаја за наше пољопривредне произвођаче. Наиме, опште је познато да ССП у погледу увоза пољопривредних производа из земаља ЕУ ступа на снагу 1. јануара. Интересује ме да ли ће Влада предузети нешто да заштити наше пољопривреднике, пошто они још увек, ипак, нису спремни за конкуренцију на европском тржишту? Када ће Закон о подстицају пољопривреди да буде у скупштинској процедури?
Друго питање је, будући да је Министарство културу донело медијску стратегију, која предвиђа постојање шест регионалних јавних сервиса, та стратегија је донета пре нешто више од годину дана, али очигледно је да постоје утицаји снажних медијских лобија који би да загосподаре медијским простором целе Србије, интересује ме да ли ће се ући у процес формирања шест регионалних јавних сервиса, да би људи из унутрашњости Србије добијали информације од значаја за њихову средину, за њихов живот, а не да гледају у поподневним сатима сваког дана Београдску хронику или привилеговани Студио Б? Пошто министар културе није овде, то је питање за премијера.
Треће питање је за министра финансија. Један добар пример из Енглеске показује, да министар финансија свакодневно доставља државном ревизору у Енглеској извештаје о утрошку средстава тог дана и правда утрошак средстава. Иде нова година, земља је у тешком стању, велика је стопа незапослености, пада куповна моћ становништва, динар је опао у односу на 2008. годину за 50%, за 40% су поскупеле животне намирнице, али видимо да се локалне самоуправе, знам да то није ваша директна надлежност, али министарство може да интервенише, прилично раскалашно понашају и најављује се гостовање силних певача, који ће за велике хонораре сада наступати, а градови су у сјају као да је благостање, да ли је Министарство финансија дало неку препоруку локалним самоуправама и њиховим јавним предузећима да се придржавају мера штедње? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Морам да вам поставим једно питање, господине Чикириз. Да ли сте можда питали за Закон о подстицајима у пољопривреди? (Да.)
Ако сам вас разумео, пошто је тај закон стигао нама у процедуру 13. децембра, нисам га ставио на ову седницу, пошто је то мој део посла и зато то хоћу да вам кажем, али биће на првој наредној седници Народне скупштине и то је сигурно.
Реч има госпођа Грубјешић. Изволите.
СУЗАНА ГРУБЈЕШИЋ: Захваљујем, господине председниче.
Поштовани народни посланици, то јесте сада, видела сам, актуелна тема, али има мало правих информација. Не укидају се царине од 1. јануара. Царине остају и постепено се ССП царине укидају до уласка земље у ЕУ. Тако да нема разлога да наши пољопривредни произвођачи стрепе да ће сада бити одједном укинуте царине и да ће доћи до наглог увоза робе из ЕУ без царина.
Свесни смо тога да још увек нисмо конкурентни, тако да су заштитни механизми уграђени у сам ССП. Али, чисто информације ради, Хрватска је укинула царине на увоз робе из ЕУ још 2006. године, а тек следеће године, 2013. године улази. У том периоду је био период прилагођавања и они су тај период, изгледа, добро искористили. Македонија је укинула 2011. године, а када ће ући у ЕУ, то не знамо. Видећемо. У сваком случају, нема бојазни да ће 1. јануара доћи до укидања царина.
ПРЕДСЕДНИК: Следећи пријављени за реч је народни посланик Дубравка Филиповски. Изволите.
8/2 АД/ЦГ

ДУБРАВКА ФИЛИПОВСКИ: Моје питање је за господина Жарка Обрадовића, министра просвете, науке и технолошког развоја.
Господине Обрадовићу, када ће Министарство просвете израдити правилник који ће бити обавезујући за све високошколске установе у Србији, на основу којег ће факултети у Србији издавати дипломе на енглеском језику.
Тренутно имамо прилично недефинисану ситуацију, с обзиром на информације које имам, да Универзитет у Новом Саду издају те дипломе на енглеском језику по неком сопственом правилнику. Неки факултети не издају, а многи највише на захтев студената издају само потврде о броју положених испита.
Врло је опасно да наше високошколске установе немају стандардизован правилник којег би се сви придржавали и на основу којих би се те дипломе издавале. То је, у осталом, и наша обавеза по ЕУ. То тражи ЕУ од нас.
Друго питање везано за ово се односи на нострификацију диплома у Србији. Велики број наших младих образованих људи је отишло из наше земље, надам се да ће се велики број њих и вратити, после мера које ова Влада предузима, али један одређен број њих има проблем са нострификацијом диплома, јер оно у ствари јако дуго траје и пуно кошта.
Такође знам да није лако проверити и измерити знање које је стечено на другим универзитетима и знам да многе земље имају проблеме са нострификацијом диплома, али има и земаља у нашем окружењу које су ово питање на прави начин уредиле. Рецимо, у Хрватској се до пре неког времена чекало годину дана на нострификацију дипломе. Она је исто коштало јако много, али сада нострификација диплома у Хрватској траје два месеца и кошта 40 евра и имају велики и појачан број захтева младих људи из њихове дијаспоре који би се вратио. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Обрадовић. Изволите.
ЖАРКО ОБРАДОВИЋ: Хвала, поштовани председниче.
Госпођо Филиповски, покушаћу кратко да одговорим на ваша суштинска питања. Јер, није само питање нострификације диплома или издавање диплома наших универзитета и факултета, него и питање цене издавања тих диплома.
Ако дозволите, почећу од трећег питања, питања цене. Наиме, једна од примедби коју смо добили приликом оцењивања квалитета нашег високог образовања, на прошлој министарској конференцији од стране земаља које учествују у европском простору високог образовања, било је да издајемо дипломе и да то наплаћујемо, што се у другим земљама то чини уз минималне трошкове или да трошкова уопште нема, односно да се издавање диплома не наплаћује. То је тема о којој ћемо сигурно разговарати на следећој седници.
Околности Националног савета за високо образовање, зато што нема разлога да већ када студенти плаћају цео процес, односно где држава финансира 54% студената на свим државним високошколским институцијама у Србији, да се издавање дипломе посебно плаћа. Желимо да видимо зашто поједини универзитети наплаћују и зашто су цене издавања тих диплома високе.
У истом контексту, разматраћемо и ово питање које сте ви поставили, питање издавања диплома на енглеском језику. Тачно, радимо правилник, али смо желели заједно са Националним саветом за високо образовање и представницима "Конуса" да усагласимо став, иако могу да употребим један традиционални речник, и да донесемо најбоље решење.
Следеће питање које сте поставили је питање које, на жалост, постоји дуги низ година уназад. Постоји један парадокс, да инсистирамо на признавању у земљама европског простора високог образовања или на неким другим универзитетима широм
8/3 АД/ЦГ

света или у земљама где наши млади људи одлазе и траже да се та диплома нострификује. С друге стране, тај процес нострификације страних диплома у нашој земљи је јако успорен због веома компликоване процедуре признавања тих диплома унутар универзитета, с обзиром да се то упућује матичном факултету, па онда они процењују садржај дипломе, односно студијског програма и то траје јако дуго.
Прошле године смо на Београдском универзитету имали припремљен један нацрт закона који би био усвојен на Влади, а потом достављен Скупштини где би покушали кроз доношење тог закона да решимо питање нострификације тих диплома.

9/1 АЛ/МЋ 16,50-17,00

Покушаћемо то да урадимо, с обзиром да смо при крају 2012. године, у току 2013. године да решимо то питање и самим тим помогнемо свим оним људима који су завршили негде у другим земљама факултет, да та диплома буде овде призната и да може да се користи.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Чедомир Јовановић.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине председниче, поштовано председништво, даме и господо народни посланици, господине Дачићу, хвала вам што се данас овде у парламенту и свим вашим министаркама и министрима. Имам за вас конкретно питање, не предлог јер мислим да је касно за нешто тако. Крај је године и у сваком пристојном послу на крају године се своде рачуни и формулише политика за неко време које је пред нама.
Када ћете поднети оставку, господине Дачићу и на такав начин помоћи овој земљи, јер ви сте председник Владе који у Србији не постоји? Не могу рећи да сам срећан због тога. Јесам одувек био критичар онога што сте радили као председник Владе са великом дозом разумевања за околности у којима доносите политичке одлуке. Рећи ћу вам зашто треба да поднесете оставку. Зато што сте ви лидер институције коју је саму себе деградирала деградирајући тако и читаву земљу.
Господине Дачићу, у Србији је много важније шта раде радне групе. Радна група пише закон па се он онда усваја у парламенту акламацијом. Извргава закон о предузећима руглу тако што кадрује по Србији, правећи од земље партијску тврђаву једне странке пред којом сте се ви поклонили. Мислим на СНС. Радне групе хапсе без налога. Радне групе уређују медије. Радне групе воде преговоре са Косовом. Зашто онда имамо Владу и вас као председника?
Економска политика, борба против корупције, решавање националних проблема, пре свега проблема на Косову су све теме на којима сте ви статирали и том својом немоћи отворили простор за нешто што само наивни могу разумети као политику која је мотивисана добрим намерама и јасним циљем ка коме наше друштво треба да се креће.
Шта је визија Србије у 2013. години из ваше перспективе, из перспективе ваше владе? На шта она данас личи?
Господине Дачићу, ви сте лидер земље у којој радне групе одређују правила живота а таблоиди нам их саопштавају. Ниједна институција у Србији није афирмисана у претходних шест месеци, иако су биле на јако ниском нивоу када сте ви на власт дошли на позицију председника Владе. Ниједна, а многе су деградиране. Испред вас седи Млађан Динкић, он је лидер УРС. Борба против корупције у земљи која нема директора полиције, у земљи у којој ви као министар полиције из новина сазнајете шта се у полицији дешава, у земљи која нема првог човека полиције у Нишу, Новом Саду ...
(Председник: Време.)
... Први човек полиције у Крагујевцу је у рату са градским властима. Ко онда води ту борбу? Борба против појединаца или системска борба. Ако је системска, где су злотвори? Шта су наши циљеви? Где је простор за сваког од нас?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала господине Јовановићу.
Председник Владе гоподин Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Не знам да ли имам потребе да одговарам на ово ваше питање – када ћу поднети оставку. Нећу поднети оставку. Можете да ме разрешите. Ипак мислим да ово није комунистичка емисија него Народна скупштина Републике Србије. У том смислу, разумем ово о чему је говорио господин Јовановић, само морам да кажем да институције радних група или кризних штабова сте унели ви после 5. октобра 2000. године и мислим да све у овој земљи мора да функционише по закону.
9/2 АЛ/МЋ

Ако има нешто у чему се слажем око онога што сте рекли, морамо системски да решимо сва та питања која спомињете, и борбу против корупције, и када је реч о економским односима, и када је реч о полицији и када је реч о свим другим питањима и темама које су важне за једно друштво.
Знате шта сам у експозеу говорио када сам овде биран. Прво, рекао сам да морамо да зауставимо економски пад. Србија је економски падала слободним падом, да тако кажем. Да ли смо успели у томе да народ живи боље? Сигурно да Влада за ових шест месеци није имала довољно прилике ни да постигне велике успехе, ни да постигне велике неуспехе. У овом периоду сигурно да је постављено неколико важних грана за економски колапс који нам је претио и који нам још увек прети. Али, Србија се не налази у кругу земаља којима у овом тренутку прети банкрот или колапс, као што је у неким земљама у региону. Тачно је да је Србија у овој години имала највећи пад, али зар то није оно о чему сам овде говорио у експозеу? Тада сам рекао да је Србија земља која има најнестабилнији курс, која има највећу стопу незапослености у Европи, земља у којој имате највеће камате на разне кредите, земља у којој немате довољно подстицаја и пословни амбијент какав је у другим земљама у региону. Сигурно да се то није десило после избора ове владе.
Наравно, ова влада ће бити и јесте одговорна за све. Али, ако народ не може да живи боље, онда не може ни власт да живи боље од народа. Толико треба да будемо поштени према нашем народу, а не да је ситуација у земљи све гора а неки све богатији. Где је ту правда? У овој земљи је потребно више правде у сваком погледу.
(Народни посланик Чедомир Јовановић, с места: Немојте ви да делите правду.)
ПРЕДСЕДНИК: Господине Јовановићу, немојте да добацујете из клупе.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Не знам зашто се нервирате. Не обраћам се вама. Обраћам се народним посланицима и грађанима Србије и одговарам на ваше питање, а одговорио сам у првој реченици.
Када је реч о другим темама, о ЕУ господине Јовановићу – када сте били ближе ЕУ него што је Србија сада? Када? Имате ли одговор на то питање? Обећавали сте овом народу улазак у ЕУ ко зна када, а дозволили сте да вас у ЕУ воде Николић, Вучић и Дачић и то успешније него ви.
Обишао сам целу Европу и свет и нисам чуо да ми је ико изразио жаљење за тзв. европским, демократским снагама које више нису на власти у Србији. Зашто? Зато што ви више нисте ни европске, ни демократске снаге, јер то више није ваш монопол, исто као што ни Србија није монопол било које друге странке које сматра да је једино она држач пламена у националном смислу. Зато сам апсолутно спреман да одговарам за ово што радим. Не одговарам вама, одговарам народу који ће то гласати на изборима.
(Председник: Време.)
У парламенту можете да поставите питање неповерења Влади. Слободно, али нисам још срео Владу коју је подржавало више посланика него што је то сада.

10/1 ТЂ/ЛЖ 17.00-17.10

ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам. Прошло је већ пет минута и 51 секунд.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Да ли има ограничења?
ПРЕДСЕДНИК: Има, пет минута. Аналогијом, члан 214.
ИВИЦА ДАЧИЋ:Промени сте Пословник.
Нема проблема, ту сам цело вече са вама. Одговарам на сва могућа питања. Нема тог питања које ви можете да поставите, а не које ја не могу да вам одговорим. Нема добрих и лоших питања. Постоје само добри и лоши одговори, а сигуран сам да су ваши одговори у ових 12 година, после 5. октобра, били катастрофални. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Дачићу.
Реч има господин Јовановић. Изволите.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Мени је јасно да ви покушавате успешно да глумите овде у парламенту. Зар се не осећате непријатно у атмосфери која вас је затекла овде у Скупштини, у тим оштрим питањима којима вас излажу посланици српског парламенту? Оштрија су само у Пјонг-јангу када се појави велики вођа.
Шта сте ви постали? Неко ко дели праву по Србији. Тако о себи говорите. Ви сте председник Владе који треба да каже овде у парламенту на крају године – извините, грађани, оно што смо планирали нисмо урадили, 170 хиљада вас је остало без посла, повећала се инфлација, смањиле се инвестиције, разорили смо пословни живот у земљи, покренули негативну енергију, увели викенд рације, траумирали вас својим бесмисленим међустраначким и коалиционим сукобима. Министар сте полиције.
Ко вам је бранио четири године да се борите против корупције и криминала? Ко у Србији прислушкује председника Републике? Ко у Србији прислушкују председника Владе? Како пролазе они лидери у земљи који злоупотребљавају институције и на томе граде своју политику? На лажима? Врло добро знате одговоре на та питања.
У политици сам дуже од 12 година. Седамнаест година сам у политици. У тих 17 година много више сам се борио против вас, него нешто радио, између осталог, са вама. Верујте ми, значајније ми је оно што сам заједно са вама урадио, него што сам радио против вас. Ви сте ме принудили да трошим свој живот у бесмисленим сукобима. Овде нисмо дошли да би ратовали са онима који су данас власт. Овде смо да би штитили интересе људи и о способности само нас да те интересе формулишем и на јасан начин представимо, политички зависили.
Лоша нам је земља данас, господине Дачићу, не зато што је тешка економска криза, него зато што имамо кризу управљања. Ко води ову земљу? Ви или ваш први потпредседник? Питајте народ око себе, па ћете добити одговор на то питање. То није добро. То никада није било добро и не може бити добро сада. Немојте да се позивате на истраживања. Радне групе истражују, па откривају, да Срби више воле своје лидере, него сами себе, више него Милошевића и Тита заједно. Доста са тим лудилом у 21. веку на крају 2012. године.
Само једна порука Србији – нисмо у стању да одговоримо на питање шта је циљ нашег народа и наше земље, помозите да га формулишемо? На шта личи косовска политика? Да ли треба Цвијан да се обрати Уставном суду, да би добили одговор од Уставног суда, пошто само на његова питања одговарају? Ево, ДСС овде, никада се нисмо слагали око косовске политике. Парламентарна група је поставила питање Уставном суду – да ли су поступци Владе Републике Србије у преговорима са косовским институцијама и ЕУ у складу са Уставом или не? Уставни суд ћути. Шта онда регулише наше односе, ако не Устав и закони? Таблоиди, на свечаностима на којима се појављујете да сутра не би били шиканирани на насловним странама? Пред ким се то повлачите и ви и ваша странка и већина ваше коалиције?
10/2 ТЂ/ЛЖ

На шта личи наша земља данас? Нећемо да причамо о аферама. То ме не интересује, а могао бих много тога да кажем.
(Председник: Време.)
То што знам присиљава ме да вам се супротстављам у ономе што делови ваше Владе раде, а ви о томе ћутите. Ко ћути, са тим се слаже.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер Дачић. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Знате шта, не припадам групи људи која жели да дели револуционарну правду. У сваком случају, имам право да изнесем своје мишљење и када говорим ко је у праву или није у праву, говорим са политичког аспекта. Уосталом, ми смо политичке странке које се боре за подршку грађана.
У том смислу, разумем потребу да то што ви говорите, као опозициона странка. Не утичем на то која ћете питања да поставите Влади Републике Србије. Ако ви нисте задовољни жестином тих питања према Влади, не могу да терам саме чланове Владе да питају сами себе. Ту стојимо пред вама, па питајте шта хоћете. Ако не знамо да вам одговоримо или немамо податке, добићете писмено.
Не видим разлог за толику галаму. Зашто? Чини ми се да имамо заједничке циљеве. Ово је све борба за политички простор на политичкој сцени. То све разумем. Ово је борба за позиционирање. У овом смислу, што желим да говорим као председник Владе, мене то не занима. Сада говорим о томе да је положај у коме се Србија налази веома тежак. То је можда један од најтежих периода у историји. Од реалног и критичког сагледавања те стварности зависи да ли ће политика коју водимо бити реална и остварива.
На крају мандата ове владе неће се мерити то шта смо желели, него шта смо урадили. Нико нема ту чаролију или чаробни штапић да за шест месеци постојања Владе реши нека горућа питања, као што је економска криза или проблем КиМ. Морамо да будемо свесни ситуације у којој се налазимо, реалног односа снага и последица тих наших одлука. То је одговоран однос према народу и према држави.
Сада смо у временској одредници, где свака одлука има велике и далекосежне последице. Зато када и разговарамо о КиМ, а о томе ће се сигурно парламент изјаснити у првим недељама следеће године, о резолуцији коју ће заједно предложити, односно коју ће заједно припремити председник Републике и Влада Републике Србије, то ће бити предлог Владе, пошто ми имамо ту законску иницијативу, односно могућност предлагања докумената, важно је да нађемо баланс између одлука које треба да доносимо и последица које из тих одлука могу да проистекну.
Ово време је много одговорније и озбиљније, него што је партијски интерес сваке од наших странака. Мислим да нема разлога за овакве тонове, осим уколико сви не глумимо. Немам потребе да глумим, јер све што сам причао, причао сам и раније, и оно што сада говорим, мислим да радим одговорно у име Владе Србије, а према овом народу и овој држави.
Да ли смо успешни у томе, процениће грађани на изборима. Они ће делити правду. Можемо да дајемо своје мишљење везано за то. Не видим било коју од политичких странака, као непријатеља. Не видим било кога као простор за убирање политичких поена у критици једних или других.
Знам да овде има и политичара који воле да самном полемишу, неки су то намерно радили. То је одговарало и њима да мене нападају, и мени да њих нападам. То је лепо изгледало за јавност и сви су били задовољни. Нико данас не може да добије на теми Косова било какве поене, јер је ситуација веома лоша. Налазимо се малтене на изгубљеном терену. Европске интеграције, следећи пролазни рок ће бити у марту.

11/1 AВ/ВК 17,10-17,20

Не бих волео да се враћамо на тему Косово или Европа.
(Председник: Време.)
Не бих волео да то буде главна тема наших расправа јер је поједностављена. Зато морамо да направимо балансирану политику која ће се једноставно трудити да нас не поставља пред ту дилему. Зато, господине Јовановићу, хвала вам што сте ме критиковали, али будите уверени да нећу поднети оставку зато што мислим да радим у интересу народа и државе и то ће, уосталом, народ најбоље проценити када за то дође време, а то ће бити за четири године. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Само се пријавите још једном, молим вас.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине председниче, дуго траје ових пет минута, намучисте се да их потрошите. Тако то обично буде када немате шта да кажете. У овој Скупштини, конституисаној након мајских избора, наша посланичка група је поднела највише закона и иницијатива који, осим имена наше странке, које се налази не месту на коме се мора наћи као покретач иницијативе, ни по чему не могу бити третиране као партијске иницијативе, већ пре свега као израз најозбиљније бриге за читаво друштво. Погледајте на каквом сте споразуму ви направили своју Владу и на шта личи политика Владе шест месеци после тог споразума. Што се ви самном спорите око Косова? Решите то у оквиру своје владајуће коалиције са председником државе, он вас је довео на место председника Владе. Са њим сте данас у неспоразуму у оквиру косовске политике и платформе, не самном. Самном сте одувек били.
Од 1996. године, господине Дачићу, пуно је аргумената који би ваљда сваком разумном били довољно чврсти докази да нас макар слуша, нас из ЛДП. Од 1996. године сваки наш неспоразум, без обзира на тежину сукоба који су га пратили, окончан је тако што сте се ви накнадно пресвлачили, што од онога да је шачица хулигана покрала изборе, што смо стигли до lex specialis, што од Николићевог, Шешељевог и Вучићевог референдума и ЈУЛ-овског, који смо рекли - не НАТО, стижемо до Вучића који у Вашингтону моли Американце да још мало остану на Косову, што од нашег питања - што гурате Србе на барикаде пре годину дана, ми данас стижемо до српске жандармерије која те барикаде руши. Не можете тако да се пресвлачите довека.
(Председник: Време.)
Крај је свему томе. Зато треба да поднесете оставку.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Саша Миленић.
САША МИЛЕНИЋ: Поштовани председниче, поштовано председништво, даме и господо народни посланици, уважени чланови Владе Републике Србије, пошто министар правде у Влади Републике Србије, господин Селаковић, није ту, питање упућујем само председнику Владе и министру унутрашњих послова, господину Дачићу.
Народни посланици странке Заједно за Шумадију припремају један законски предлог за Народну скупштину, између осталог и зато што смо уверени да су посланички закони потребни нашој демократији. На самом смо почетку припрема и верујемо да ћемо то убрзо усагласити и формулисати као заједнички предлог посланичке групе УРС, али да би тај предлог имао скупштинску већину на својој страни неопходну за усвајање закона, мислим да је одлучујуће какав ће став према том предлогу заузети Влада Републике Србије. Зато то и питам, уз евентуалне сугестије.
Реч је, наиме, о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције. У постојећем закону, као што знате, постоји читав низ мера, обавеза које у интересу транспарентности, законитости рада, превенирања коруптивног деловања морају да обавежу носиоци јавних функција.

11/2 AВ/ВК

Међутим, оно што је за нас несхватљиво и потпуно неприхватљиво, да се у смислу постојећег закона носиоцима јавних функција сматрају искључиво изабрани представници грађана. Поред толико државних органа и служби у гломазном државном апарату, једино су грађани и њихови изабрани представници сумњиви на корупцију. Ни највиши официри војске и полиције, начелници управа и служби, немају никаквих обавеза по основу тог закона, они су потпуно несумњиви на корупцију, али су на корупцију сумњиви per definizione mi a priori изабрани представници грађана.
Поводом најактуелнијих крагујевачких збивања и политичких процеса који се тамо воде, узећу управо полицију за пример, да бих избегао неспоразуме рећи ћу да странка Заједно за Шумадију има поверења у српске полицајце. Полицајци у Крагујевцу су наше комшије. То су људи који професионално, одговорно у деведесето процентном обиму…
(Председник: Време.)
… обављају своје сложене послове, али да би у полицију имали исто такво поверење, захтевамо проверу начелника и одговарајућих функционера полиције, а овакав закон био би први корак у том правцу. Занима ме став Владе.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Председник Владе, изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Пошто није ту министар правде, Министарство правде је надлежно за тај законски оквир, када је реч о борби против корупције. Сигурно да треба разматрати све ове законе. Више пута сам истицао и у време мандата претходне владе да ми понекад узмемо неку тему као табу тему и као један тотем који нико не сме да критикује. Онда на основу тога неколико експерата седне и пише одређене законе, говорећи о томе да су то европски стандарди. Тако смо дошли до неколико закона који су у примени показали да не само да нису европски стандарди, него да управо у европским оквирима има више различитих решења, од тога, сећате се овде, једно време је главна тема била да ли градоначелници могу да буду посланици, па да ли посланик може да буде министар, милион неких тема које нису европски стандарди. Зато мислим да сва ова питања би требало да се размотре и анализирају управо са тог аспекта најбољих примера и најбоље праксе која постоји у ЕУ.
Такође, мислим да свима треба да буде јасно да корупција није рођена у Србији. Као и све остало, настало је тамо где је било највише пара. Али постоји једна друга прича о томе. Многи начини за финансирање странака, лично узимање пара су у неким западним земљама проглашене за легалне, као што је узимање провизије за одређене послове итд. Замислите овде код нас када би неко то тако урадио. Имам моје колеге, министре унутрашњих послова у европским земљама, чији супруг има фирме које се баве бизнисом. Замислите да је то овде код нас. Онда испада да смо ми најгори. Ово што говорим, уопште не желим никога да браним, него само говорим о томе да морају да се направа анализе које ће управо системски решити сва ова питања и, између осталог, ово што сте ви предложили, измене и допуне закона, не само о агенцији, него уопште разних системских закона који би требало да буду усмерени на борбу против корупције. Не знам шта ће бити у том вашем предлогу закона и на који начин ви то мислите. Влада ће заузети став и није никакав проблем да расправљамо о свим тим темама, али у овом тренутку, можда то и није тема којом треба да се бави само ваша странка или коалиција, можда постоји читав низ других примера који су у примени овог закона се показали као да не функционише можда на најбољи могући начин. Хвала.

12/1 МО/СУ 17,20-17,30

ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Саша Миленић. Изволите.
САША МИЛЕНИЋ: Хвала вам на одговору и једној имплицитној подршци која се у њему налази. Желео бих да буде напросто јасно у овој иницијативи колико је то од значаја и за кредибилитет Владе и за подршку политици Владе у борби против корупције, која управо може бити обесмишљена, не од стране политичких активиста, него од стране чиновника државног апарата и делова служби које би требало да уливају највише поверења грађанима у погледу њене аутентичности.
У том смислу могу само да подржим ваше размишљање и да мотивишем за још интензивнији и афирмативни однос следећим примерима, кажем, поново мотивисаним актуелном ситуацијом, из Крагујевца долазим, где су текући политички процеси тема број један. Знате, не делује уверљиво када начелник полицијске управе у једној локалној средини приводи са оптужбом за злоупотребу службеног положаја људе, према свему што знамо, сиромашније од себе. Не делује претерано уверљиво када један локални полицијски функционер после свих пријава свим надлежним органима за претње новинарима, за озбиљне сумње корупције у његовом најужем кругу, за претње изабраним представницима грађана не сноси никакве санкције, али због тога интензивира полицијске акције према локалној самоуправи и изабраним представницима грађана.
Стиче се утисак као да иза таквих функционера државе заправо стоји моћ којој ни изабрани представници грађана, па ни Влада Републике Србије не могу ништа. То је онда оно што обесхрабрује у иницијативи коју заступа Влада Републике Србије, а то је оно што, иначе, и посланичка група УРС безрезервно подржава, баш као и моја странка Заједно за Шумацију. Да, борба против корупције и против криминала, али изгледа да ће и против организованог криминала и корупције организована борба дати потребне резултате тек када се као претходни услов испуни реформа полиције, тужилаштва и правосуђа, што је услов стварања апарата за успехе у тој борби.
Дакле, подржавам ово размишљ ање које сте изнели и створићемо мотивацију да заједнички на том послу будемо и ефикасни и брзи.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Слободан Самарџић. Изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Поштовани народни посланици, поштовани председниче Владе и чланови Владе, на питање које ћу поставити волео бих да ми одговори председник Владе, јер се тиче стратешке оријентације у политици Србије. Мада, када га будете чули, одлучите сами ко ће одговорити.
Дакле, питање гласи – да ли Влада Србије има у плану преиспитивање режима односа Србије и ЕУ? Да не мислим да је ово ургентна ствар, не бих ни поставио питање, али ћу образложити зашто сматрам да је ово ургентна ствар. При томе нећу говорити о КиМ, просто да покушамо да размишљамо о овој ствари без обзира на ово питање. Што се тиче КиМ, ЕУ, као што знате, не тражи од Србије да призна КиМ, већ само тражи од Србије да преда КиМ. Али, није то једини проблем у односима Србије и ЕУ и зато ћу фокусирати питање управо на остатак тог односа.
Политика условљавања ЕУ према Србији је безобална већ годинама. Али, није само ни то проблем, постоји проблем способности ЕУ за ширење и ми о томе морамо размишљати као партнери који имамо и уговорни однос. Узгред буди речено, тај уговорни однос садржан у Споразуму о стабилизацији и придруживању још није ступио на снагу. Тај споразум је потписан пре четири и по године, 29. априла 2008. године, а дан данас није ступио на снагу, што само по себи говори о односу ЕУ према Србији.

12/2 МО/СУ

Проблем је овде сада у ЕУ. Она у овом тренутку, по свему што се догађа унутар њених институција и њене политике развоја, нема способност за ширење и то се може показати на низу чинилаца. Она нема буџетску способност за ширење. Она још није усвојила буџет ни за идућу годину, а камо ли за период од 2014. до 2020. године. Судећи по ономе колико за Србију издваја, то је све мање пара. Она нема способност апсорпције радне снаге из нових земаља, дакле, свог тржишта рада да би се даље ширила. Она нема институционалну способност ширења. Она нема друштвену способност ширења. Европска унија се све више затвара, што се показује према њеној визној политици према Србији и осталим земљама западног Балкана.
Међутим, није проблем у томе што је ЕУ таква, проблем је у томе што Србија не мења свој став према ЕУ и свој уговорни однос, бар у ономе што може да учини. У ЕУ Србијом се бави неколико њихових чиновника и функционера који имају заправо улогу да окрећу онај долап из Ракићеве песме. Србија има многе мањке у овом односу, које ћу можда стићи да кажем у следећем јављању, али довољан разлог, обзиром на те мањке, да Влада заиста озбиљно преиспита однос Србије и ЕУ, без неких великих проблема, на основу сопствених чињеница, сопствених анализа онога што је до сада учињено и сопствене стратегије развоја.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе. Изволите.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Пошто је ово уопштено питање, мислим да је веома тешко дати одговор на питање које је у ствари већ једно реторско питање које подразумева да ми сада треба да извршимо промену наше стратегије у односу према ЕУ.
Сигурно да постоје проблеми у земљама које су чланице ЕУ када је реч о проширењу, односно проблеми који се тичу њиховог јавног мњења, које је против проширења ЕУ, што је и логично, зато што постоји велики број држава које више дају новца ЕУ него што добијају. Сигурно да Србија није међу тим земљама и неће бити међу тим земљама.
Ако бисмо сада гледали шта треба да буду приоритети наше спољне политике у наредном периоду, не видим могућност да Србија може да води спољну политику успешно уколико нема један конструктиван однос када је реч о европским интеграцијама, објективно гледано. Ви сте тога сви свесни. Уосталом, на томе сте и победили Милошевића 2000. године. Нисте га победили на томе што сте викали да је он издао националне и државне интересе, него сте говорили да је он заратио са целим светом. Говорили сте и да је починио ратне злочине, не ви лично, наравно, него говорим о ДОС, како се то тада звало. Свако има део своје биографије који није баш славан, али добро.
У сваком случају, мислим да би данас повукли неодговоран потез према нашој држави и према нашем народу уколико бисмо прекинули наш процес европских интеграција. То не значи да Србија не може ни да донесе другачију одлуку. Може, али морамо да будемо свесни да је 56% наше трговине са ЕУ, да највећи број инвеститора долази из ЕУ, да су Немачка и Русија наши највећи спољнотрговински партнери, с тим што од увоза из Русије 70% иде на нафту и гас.

13/1 ЈЈ/СМ 17.30-17.40

Такође, морамо да будемо свесни при томе, да ЕУ и Русији највећи спољно трговински партнер. Значи, зашто би Србија рекла – нећу у ЕУ. Замислите сутра ситуацију, за двадесет година, да наша деца живе у земљи која ће бити једина у овом региону која неће бити чланица ЕУ и где ће одлазак у Албанију бити одлазак у ЕУ. Ја не могу да се борим за такву Србију, без обзира што ми је Србија дража и на првом месту у односу на ЕУ, зато што не идемо ми у ЕУ због њих, него због нас.
Када је реч о националним и државним интересима, нико нас не тера, нико нам не брани да те националне, државне интересе бранимо како желимо и како ми то хоћемо. Али, не видим како ми другачије можемо одбранити осим уколико не учествујемо у игри. Не можете победити у утакмици у којој не учествујете. Да ли ћемо ми овде победити? Велико је питање шта ми можемо сада да урадимо. Ви кажете сада – ЕУ нас тера да предамо Косово. Морам да вам кажем и да вас питам, нисмо ли га ми већ скоро потпуно предали? Јесмо. Зашто? Зато што је на Косову остао само српски национални државни интерес где српска заједница живи.
Ви сада говорите и гледате то са аспекта књига. Уосталом и ви професоре Самарџићу предајете. Који оно предмет предајете? Европске интеграције? Шта предајете? Да ли је тако? Па који предмет предајете? Који ћете предмет предавати ако укинемо то?
Са друге стране, знате како, не можете и ви из ДСС само да ударате шамаре другима, а да не поднесете неки шамар. Као што сте прошли пут говорили овде и о мени ружне ствари, а говорио је господин који живи и Паризу. Да ли је тако? Сада вама није лоше у Паризу ЕУ, а када дођете у Београд, то је најгора могућа институција која постоји у Србији. Молим вас, вратите се сви у Србију, па онда причајте против ЕУ.
(Председник: Молим вас, да овде завршимо овај део излагања, имате прилику.)
Или вратите своју децу, да овде деле судбину осталога народа, а не да терате туђу децу, пошто сте нама то говорили да буду против ЕУ. Немам разлога да браним ЕУ више од вас. Они су вас довели на власт 2000. године.
(Председник: Господине Дачићу, морам да вас замолим да овде завршите, пошто је прошао већ шести минут.)
Па, зар нисам у праву господине Стефановићу.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Самарџићу изволите.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Молим вас, мало мира, ако можете да упозорите посланике да ми допусте да кажем нешто.
Господине председниче Владе, што би рекли професори, али у основној школи – ви сте промашили тему, с обзиром на моје питање. Уопште нисте одговорили на моје питање које је било кратко и јасно. Увек се трудим да поставим кратко и јасно питање да не би допустио министру и председнику Владе да иде много около. Али, ви просто не умете или нећете да говорите конкретно и јасно на питање, него причате много што шта.
Наравно, о томе ја нећу говорити. Али, имате један шлагворт који сте ми дали малочас када сте рекли да Србија никада није била ближа ЕУ него сад. Знате, то што ви пливате пуном паром према ЕУ, не значи да је вама јасно куда идете. Дакле, ви пливате најјаче што можете, имате илузију да се приближавате неком циљу који не постоји. Ту је моје питање. Ви причате о Албанији у ЕУ, да ли ви знате о чему говорите, да ли ви знате каква је данас ситуација у ЕУ када је бар реч о проширењу. Просто је невероватно колико немате елементарних информација. Ви о ЕУ говорите као да је она структура из 2000. године, као да се она не помиче. За 12 година довољно се ствари у Унији догодило да Србија има право да постави ово питање о коме вам говорим.
13/2 ЈЈ/СМ

Због тога моје друго питање гласи на следећи начин и молио бих вас да се концентришете, уколико мислите да ми одговорите. Да ли ће Влада покренути скупштинску расправу око овог питања - како у Европску унију, са којим инструментима, са којим циљем, да ли у ЕУ, да ли је могуће ући и да ли је могуће остварити тај коначни циљ? Ми заиста имамо потребу за једном целодневном расправом и молим вас да одговорите на то питање, да ли ће она то учинити.
Ево, о чему се ради. Влада Србије данас, као и претходна Влада, делује реакцијом. Делује пасивним одговором на све оно што ЕУ захтева. Моје прво питање тицало се тога да Влада почне активно да ради, да прво погледа шта се догађа у њој самој, у овој држави у ЕУ и онда сам сигуран да би извукла закључке у погледу промене те политике. Овако како се ствари догађају, имам утисак да постоји само један мотивациони разлог за овај пут Србије у ЕУ, а то је страх.
Ви се заправо бојите да ЕУ не санкционише Србију уколико она покрене неко питање у вези са Споразумом о стабилизацији и придруживању, који узгред буди речено још увек није ступио на снагу. Немојте се бојати, не седе тамо але и аждаје, тамо су људи као што су и наши људи. Покушајте то, али прво добро осмислите целу стратегију, јер једино тако можете бити кредибилни саговорник тамношњим функционерима. Сигуран сам да би Унија активирала много важније чиниоце и људе за разговор на такву тему, него ове које активира сада. Јер, ти људи који се сада баве то је један рукавац бирократије ЕУ која одржавају Србију у оваквом стању у каквом јесте, а то је која одржава перманентну контролу над Србијом, а не помаже јој у том путу ка Унији ни најмање.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Знате шта, кад чујем вас како говорите против ЕУ, дође ми да је подржим. Зашто? Зато што мислим да то није принципијелно. То није била основа наше политике са којом сте дошли на власт. Ви сте, да вас подсетим, учланили Србију поново у УН после 2000. године. Да ли је то било у нашем националном и државном интересу? Ви сте, да вас подсетим, амнестирали албанске сепаратисте и терористе и пустили их из српских затвора. Ви сте, да вас подсетим, изручили Милошевића Хашком трибуналу противуставно, а сада се обраћате Уставном суду. Изручили сте противуставно, јер тада није постојао Закон о сарадњи са Хашким трибуналом.
Ако говорите о страху, како сте реаговали у марту 2004. године када је почео поновни погром Срба на Косову и Метохији? Како сте реаговали када је проглашена независност? Ако нисте имали тај страх, зашто је врхунац наше активности био протеривање амбасадора и паљење страних амбасада? Мислите да смо тиме заштитили српске националне и државне интересе? Нисмо. (Не, записали су ми овде да предајете политички систем ЕУ. Добро, извините.)
Чини ми се да су и ваша деца радила у нашој мисији у ЕУ. Чекајте, један и сада. Ако је тако, онда га вратите у Србију. Немојте какав је то начин? Ви сте пре четири године рекли да самном не бисте попили ни кафу. Ја то вама не говорим, само вам кажем, будите према овом народу искрени. Тиме ако прекинемо односе и преговоре са ЕУ наштетићемо нашем народу и нашој деци, можда нећемо вашој, пошто ће вероватно и даље да раде тамо, али доста више тога, те приче које се односе на неке уопштене ствари.

14/1 ВС/МЈ 17.40-17.50

Ми сада овде имамо ситуацију, знате, ја сам први против тога и увек сам говорио да нећемо у ЕУ, ако траже од нас да се одрекнемо интереса.
Ви га претерасте! Претерасте га, због тога, зато што овде апсолутно, променили сте вашу политику, на томе нисте победили на изборима. Никада нисам био еурофанатик, на против, увек сам критиковао, али немојте ви сада мене да критикујете, што сам се састао са Тачијем, а заборављате да сте и ви преговарали са Тачијем 2006. године, или не знам које године, да је он био у Рамбујеу, заборављате да су ваши лидери ДОС, чак је један и љубио руке Мадлен Олбрајт, да би био културнији. То је била ваша коалиција која је срушила Милошевића. Са вашег аспекта, вероватно мислили што смо га рушили, а ви сте ослободили оне који су бомбардовали Србију, јер сте повукли пресуде где су сви они осуђени на затворске казне, а примили сте их први, Солану, после тога када су дошли, што их нисте ухапсили? Је ли тако, зашто их нисте ухапсили када су судови донели те одлуке, сада сте се сетили да сте против ЕУ, а земљу сте довели до тога ви који сте победили 5. октобра, да данас, ем смо даље од ЕУ, ем што смо дошли до тога да постављате неку лажну дилему, само овај народ да се одрекне ЕУ, Косово ће нам се поново вратити. Неће, за то морамо да се боримо и кажите овом народу, хоћемо ли да се боримо или нећемо, политичким средствима, у кафанским круговима, у салонским расправама, на округлим столовима или међу тим народом на КиМ, па ако треба и било којим другим средствима. Сносите последице за своје речи.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има Слободан Самарџић.
СЛОБОДАН САМАРЏИЋ: Господине председниче Владе, треба да погледате Пословник овог парламента, иако претпостављам да га знате. Ви треба да одговарате на наша питања, а да ли се сећате питања које сам вам поставио. Ако се сећате, зашто нисте одговорили на њега? Зашто на питање које је кратко и јасно, а гласило је да ли ће Скупштина расправљати о томе, призивате авети прошлости и малтретирате и себе и Владу и посланике и гледаоце ако гледају, са неким темама које нису предмет данашње расправе, оне су све легитимне, али оне се подводе под дневни ред у овом парламенту. То је оно што је запрепашћујуће и ја лично мислим да се цела Влада застидела вашег одговора, просто зато што је тема актуелна и веома важна за овај парламент, без обзира шта ко мислио о томе.
Погледајте само у стенограму о чему се све причало. Причали сте о свему што вам је пало на памет, о свему што вам лежи на срцу, на души. Ви сте решили због једног простог питања да се осветите ономе ко је поставио питање, личним ставом, а ми немамо ништа лично међусобно, ми овде радимо државни посао. Ја у парламенту, а ви у Влади.
Зашто је то тако? Зато што не умете да одговорите на питање, и то је истина овде. На ово питање се могло одговорити у року од два или пет минута, свеједно. Ви сте имали пред целим јавним мњењем Србије да то учините. Није ово тривијално питање, ово је питање наше будућности, а ко шта мисли, нека аргументује у овој скупштини. Не, ви нисте ни један аргумент изнели, него сте из мрачне прошлости извукли авети и то не треба да чините. Мене је ваш иступ подсетио на 1992. годину, на начин како је Скупштина тада радила и запрепашћен сам иако сам и раније слушао ваше иступе, у овим приликама када нисте одговарали на питања. Сада сте претерали.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Милетић Михајловић.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштовани господине председниче, господине председниче Владе, господо министри, даме и господо народни посланици, свако има право да изнесе свој политички став у једном или другом смислу, у негативном или позитивном, имам и ја право, а као увод у питање које ћу поставити, верујем да ћу добити конкретне одговоре, јер мислим да ова влада зналачки одговорно
14/2 ВС/МЈ

води Србију и једну политику коју види пред собом као ретко која у последњих 20 година. Она је тако вођена и таква хармонија у њој постоји. То није само моје мишљење или мишљење ове посланичке групе из које говорим, то је мишљење већине посланика у овом парламенту и то је мишљење већине народа у Србији.
Моје питање није политичко, већ се односи и замолићу господина министра привреде и финансија, мислим да би он могао да одговори, општина Жагубица једна је од најсиромашнијих и најнеразвијенијих и има веома скроман буџет. Из свог буџета је у овој години издвојила 19 милиона на име накнаде за одузето, а недостајуће пољопривредно земљиште и то на основу правоснажних и извршних пресуда суда.
Рачун општине је свакодневно у блокади и без обзира на висину прилива, 50% увек се блокадом одузима општини, а данас је на пример шест милиона отишло за ове потребе. По истом основу ће у 2013. години, очекује се 26 милиона да ће отићи за измиривање ових потреба. Постављам питање да ли је могуће да из републичког нивоа се припомогне оваквим локалним самоуправама, конкретно, Жагубици.
Друго питање се односи на реализацију пројеката образовних установа у оквиру онога што је побољшање енергетске ефикасности, а које је одобрио Фонд за заштиту животне средине, где имамо да су неки пројекти реализовани, као основна школа "Свети Сава" из Пожаревца, ситуације су предате, сви папири, да ли ће то бити наплаћено, то је у вези министарке Зоране Михајловић и вас господине министре.
Још пројекти неких школа из истог фонда који нису реализовани, да ли ће бити реализовани у следећој години?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Динкић.
МЛАЂАН ДИНКИЋ: Наравно да је у случају не развијених општина могуће образложити захтев за текућу буџетску резерву и упутити Министарству финансија, и уколико се ради о оправданим захтевима, ми такве захтеве одобравамо. То важи за сваку општину у Србији, укључујући и општину Жагубица, тако да је предлог да видимо о чему се тачно ради, да видимо колики су приходи, колики су нам расходи и да за ове ствари које су судске пресуде, које умањују буџет, да се обратите за подршку у виду текуће буџетске резерве.
Иначе, размишљамо о томе како да у наредном периоду додатно променимо структуру трансфера најмање развијених општина, да појачамо трансфере оним најмање развијеним општинама, али тог момента можемо интервенисати из текуће буџетске резерве, па вас молим да нам то тражите.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Зорана Михајловић.
ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ: Везано за пројекте енергетске ефикасности и све оно што се финансирало из Фонда за заштиту животне средине, наравно да све што има валидну документацију, комплетне извештаје да су послови завршени, свакако да ће наредне године те обавезе бити и измирене. Ми тренутно већ два месеца радимо на прикупљању документације која није потпуна у пројектима. Око 1400 уговора постоје који су склопљени у самом фонду.
Конкретно, за вас, пошто сте већ наговестили о ком пројекту се ради, свакако да уколико је документација комплетна, биће завршено, али послаћемо вам и званичну информацију.

15/1 ДЈ/ИП 17.50-18.00


ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Милетић Михајловић.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Господо министри, ја сам задовољан са одговором и надам се да су и сви заинтересовани из Браничевског округа, који се тичу овог питања, верујем и из других општина широм Србије, који имају ове проблеме, да су такође задовољни.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Нада Колунџија. Изволите.
НАДА КОЛУНЏИЈА: Поштоване даме и господо народни посланици, господине председниче Владе, министри у Влади, председништво, питање ћу поставити председнику Владе Републике Србије, зато што имам утисак да је ово можда једина прилика да он заиста глуми да је председник Владе, пошто очигледно по свему ономе…
ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Колунџија, молим вас да ипак таквим речником не говоримо у Народној скупштини.
НАДА КОЛУНЏИЈА: У реду, извињавам се.
Дакле, ово је једина или ретка прилика да он буде председник Владе и зато ћу поставити питање председнику Владе, ризикујући наравно да као и са другим посланицима, одговор буде можда мало превише личан.
Оно што је суштина мог питања, ја могу да делим задовољство због огромне трансформације која се десила међу неким политичким партијама које данас чине Владу Републике Србије. Могу да кажем да и грађани Србије могу да буду задовољни чињеницом да се та трансформација десила тако да је та промена која сада води ову владу и циљ који је ова влада утврдила, јесте циљ за који ми дубоко верујемо да је од општег интереса за грађане Србије.
Оно што јесте проблем, јесте да се неке старе навике нису промениле. Чињеница да је након шест месеци постало потпуно очигледно да све што су уставне дефиниције и уставне надлежности Владе Републике Србије, председника Републике Србије, да је све измештено са оних места где би то требало по правилу да буде, указује на озбиљан поремећај у друштву који може имати врло далекосежне последице.
Ако је Уставом предвиђено да Влада утврђује и води политику, онда је претпоставка да се једно важно питање, као што је питање политике према Косову, платформа не пише у кабинету председника Републике, него да се она пише у Влади. Дакле, ако већ у кабинету пишу трговци санитаријама, онда је претпоставка да у Влади се постиже сагласност, а да не излази формални председник Владе, који оспорава ту исту платформу и на тај начин, по нашем дубоком уверењу, доводи у питање могућу позицију Републике Србије у преговорима који се воде.
Као што смо раније често понављали, Демократска странка подржава напоре Владе да се кроз преговоре решавају сва питања и ми остајемо доследни том ставу. Оно што је забрињавајуће, јесте да се платформа о том питању прави на једном месту, уместо да се креира у Влади Републике Србије, која је Уставом одговорна за креирање и вођење политике. Истовремено, из те владе стижу поруке које доводе у питање ту исту платформу.
Дакле, питање за премијера, да ли осећа одговорност што као премијер Владе не врши Уставом дата овлашћења која припадају Влади?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има председник Владе, Ивица Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Знам, сада више не смем ни да одговарам, изгледа. Ја када одговарам, сви се љуте што сам оштар. Када мене нападају и критикују, онда је све у реду.
15/2 ДЈ/ИП

Мало пре сам причао о овоме и полемисао сам са господином Самарџићем, због тога што сам у последњим недељама био сведок разних скупова, на којима су учествовали људи из те странке, где су називали најпогрднијим именима и мене и председника Републике, потпредседника Владе, због косовске политике. Зато сам и говорио да не треба, једноставно сам подсетио на неке ствари, а не на мрачну прошлост. Не знам шта је из свега тога мрачно, осим овај део који је био у последњим годинама.
У сваком случају, исто је и сада када госпођа Колунџија то говори. Она говори сада о трансформацијама. Ја морам да вам кажем да сам ја Наду упознао деведесетих година са Небојшом Човићем у СПС, да ли је тако? Не знам како и шта је било са тим трансформацијама, али је на крају постала и шеф посланичког клуба ДС. Поздрављам те трансформације, само што је отишла у погрешном смеру, али ништа лично.
Морам само да вас подсетим, знате шта, стварно делује смешно када ви из ДС сада критикујете некога, да ли је ауторитативан председник Владе? Шта хоћете да кажете, да је Мирко Цветковић био прави председник Владе? Шта хоћете да кажете, да се политика око Косова писала у кабинету Мирка Цветковића? Да ли то хоћете да кажете? Зато мислим да сте, што би рекао проф. Самарџић – промашили тему.
Што се тиче тога, хвала вам што ме ви подржавате да треба да будем јачи премијер, имаћу то у виду и не бојте се за то. Не постоје никакви сукоби између Владе Србије и председника Републике око питања Косова. Постоји дијалог о начину на који треба остваривати оно што мислимо да треба да буду наши циљеви. То је потпуно легитимно.
Као што сам рекао, наш је заједнички договор да Влада Србије и председник Републике, припреме ову резолуцију, која ће ићи у парламент. Биће заједничка седница Владе и председника Републике. Подсетићу и следећу ствар, носилац извршне власти је Влада Републике Србије, али председник Србије такође има део извршне власти.
Извршна власт у Србији је бицефална, значи она има два своја дела и свако треба да ради свој део посла. Зато у Влади Србије апсолутно не постоје никакве разлике око питања, напротив, постоји. Ниједна одлука у Влади Србије није донета прегласавањем, све су одлуке донете једногласно и није одржана ниједна телефонска седница Владе.
Не кажем и не мислим да је ова влада најбоља у историји Србије, али мислим да ћемо све што знамо и умемо учинити да помогнемо држави и народу да прођемо кроз овај тежак период у којем се налазимо.
Наравно, прихватам све критике. Легитимно је право да свако износи своје мишљење, само морам да реагујем када су у питању неке ствари које нису принципијелне. Дозволите ми да будем у томе оштар. Полемика је ваљда суштина политике.
Никада нећу узети камен па да бацам на вас. Можда је нека реч прејака, али треба некога убедити, а не само победити. Трудићу се максимално да негујемо дух толеранције. Уосталом, нико није више испоштовао Народну скупштину, него што је ова Влада Републике Србије. Убеђен сам, јер сам посланик од 1992. године. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала председнику Владе.
Реч има госпођа Колунџија. Изволите.
НАДА КОЛУНЏИЈА: Господине Дачићу, заиста је потпуно невероватно да ви као председник Владе се спуштате на овај ниво дебате. Ви јако добро знате да ја никада нисам била члан СПС. За мене је лична и свака друга увреда да то неко каже да јесам.
15/3 ДЈ/ИП

Дакле, ако нисте имали неки јачи аргумент да дисквалификујете моје аргументе, мислим да нисте ипак себи смели да дозволите, што се мене тиче, ја сам добро, да се спустите на овако низак лични ниво, заиста.

16/1 ГИ/ЦГ 18,00-18,10

Оно што је суштина мог питања јесте да је питање платформе и питање политике о Косову, за коју је сваки грађанин у овој земљи заинтересован на начин на који се одвија сада рецимо у институцијама, биле оне надлежне или не биле надлежне, наносе озбиљну штету позицији Србије у преговорима, јер ако из председништва Србије изађе платформа, а онда она бива нападнута из Владе Републике Србије, дисквалификовани делови те платформе, претходно најављено да ће платформа ићи у Скупштину, а онда је речено да неће ићи платформа у Скупштину, да ће сви делови преговора бити јавни, а онда најављено да ће неки делови те платформе ипак бити тајна. То је оно што треба да вас забрине као председника Владе Републике Србије, јер сте по Уставу ви и даље, ма како тврдили да сте у хармонији са свим институцијама, одговорни за вођење политике. Ви ћете, на крају крајева, бити и криви за резултате те политике. Дакле, ради се о томе да начин на који се то до сада ради наноси штету и међународном угледу земље и преговарачкој позицији земље, наноси штету и могућој унутрашњој политичкој сагласности око платформе, а за то сте, допустите, одговорни као председник Владе.
Моје питање је било суштински важно за овај процес, а то је шта мислите да предузмете како бисте ову конфузију која је настала у земљи и послата као погрешна слика у свет и једва дочекана од стране наших непријатеља или бар оних који нас не подржавају, шта ћете предузети да као неко ко је по Уставу одговоран да такве ствари предупреди и да не допусти да се процеси дешавају мимо институција које су за то надлежне или ако се већ дешавају, да то не види цео свет?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Ово је, што би рекла деца, што се чачкате.
Споменули сте да смо се ми трансформисали. Говорили сте то пежоративно. Када вас подсетим на нешто, онда испада да сте ви увређени. Молим вас, не знам да ли сте били члан СПС, али сам вас виђао у СПС. Не знам шта сте радили са Небојшом Човићем? Да ли је тако, господине Петронијевићу? Демократска алтернатива је наставак ко зна кад. Ово је било када је Небојша Човић био председник градског одбора СПС.
Ово што сте ви сада мало пре говорили, то вама не узимам за зло, таман посла. Нема потребе да се вређате, нити желим да вас вређам. Али, знате шта? Не можете ви имати право да некога вређате, а да не очекујете да неко вама одговори. Ово је борба. Да ли смо ми у арени овде или где смо? Зашто да се боримо? Да изгубимо? Ја ни у политици према Косову не мислим да нам требају часни порази и високи и неоствариви циљеви, него нам требају резултати. Требају нам победе на свим сегментима.
Када је реч о овоме што сте говорили, ви се сећате да је председник Тадић говорио о четири његова принципа. Да ли су то били принципи Владе Србије или његови? Да ли мислите да се Влада Србије икада изјашњавала о томе? Да ли мислите да сам икада видео та четири принципа као заменик премијера? Не знам да ли је и премијер видео тадашњи.
Друго, да ли се сећате када смо променили текст резолуције у Генералној скупштини УН преко ноћи? Да ли мислите да је то урадила Влада Републике Србије? Како вас није срамота да сада тако причате када сте све то прошли и имали у своме? Исто сам то прошао с Милошевићем. Немојте да имате дилеме.
Немојте сада тако да коментаришете нешто, а исто је било пре неколико месеци. Знате шта, ја сам на крају тражио да видим та четири принципа. О томе се разговарало и износило се као државни предлог.

16/2 ГИ/ЦГ
Ви данас овде имате захтев да се преговори врате у УН. Како да се врате у УН када је Србија написала резолуцију Генералној скупштини УН, где је предложила да се то води уз посредство ЕУ? Да ли је то важна одлука за ову државу? Да ли је то принцип и конкретна одлука спољне политике? Да ли је то надлежност Владе Републике Србије? Да ли је тај текст и та одлука донета на Влади Републике Србије? Никада. Да не причам о парламенту. Зато мислим да није коректно да тако говорите.
А то да ли постоје сукоби, па шта и ако постоје различита мишљења? Нисам ја у СНС. Па шта и ако постоје размимоилажења око неких питања? Тамо где сви мисле исто, нико не мисли много. Мени је циљ да размишљамо много о овим проблемима у којима се налазимо.
Овај документ који је настао није био предмет кабинета председника. О томе се расправља још од августа месеца. У томе смо учествовали сви ми.
Да ли постоје различита мишљења? Постојала су различита мишљења. Око чега? Око тога да не треба прекида преговоре техничке са ЕУ. Зашто? Зато што сматрамо да је то директна одлука да немамо даље више шансе да добијемо датум за отпочињање преговора. У свему томе смо се договорили око тога да будемо тактични и да тај део једноставно се тумачи на такав начин да се омогући да остваримо наше циљеве без последица по наше односе према ЕУ.
Значи, апсолутно одбијам да постоје било какви неспоразуми у суштинским питањима, а да ли постоје различита мишљења? Па постоје. То је нормално да постоје. Зато и постоје различите власти и законодавна и извршна и судска и постоји председник Републике, постоји Влада, постоје политичке странке. Нећемо ваљда сада ми овде да развијамо једноумље? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има госпођа Колунџија.
НАДА КОЛУНЏИЈА: Господине председниче Владе, ма колик пута ви овде поновили да се није видело у јавности да са том платформом нешто није у реду када је питање односа председника Републике и Владе, сви смо сведоци да се то на жалост видело.
Ако се ви љутите и вређате када вам неко постави питање шта ћете урадити како бисмо превазишли тај проблем, јер је питање којим се бави та платформа ужасно важно за све, ви пређите на лични терен, измишљате, оптужујете и покушавате од ове Скупштине и од ове седнице да направите заиста, извињавам се председнику, циркус.
Дакле, имамо легитимно право да вас питамо. Јасно је да је јавност узнемирена чињеницом да је око политике око Косова настао проблем који се види као проблем између две институције власти. Ако ви мислите да не смемо да вас питамо, онда је то друга ствар. Онда нам то лепо реците, па да ми знамо како ви замишљате парламентарни систем, демократију, како замишљате своју улогу, улогу Владе, улогу парламента и како замишљате свој однос према народним посланицима.
Немате разлога да посежете за личним увредама, при том измишљајући неке ствари и оптужујући људе за нешто што није тачно.
Не пада ми на памет да се вама правдам о својој прошлости. Ви имате довољно разлога да бринете о томе како ћете своју прошлост да оправдате.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Момир Стојановић.
МОМИР СТОЈАНОВИЋ: Уважени председавајући, господине премијеру, господо министри, ја сам у овом парламенту пре два месеца поставио Влади питање на које до данас нисам добио одговор. Пошто сам га упутио Влади, а не неком ресорном министарству, ја ћу га поновити.
Наиме, пре два месеца сам поставио питање да ли ће у склопу преиспитивања спорних приватизација бити и преиспитана криминална приватизација нишког предузећа "Нисал".

17/1 МГ/МЋ 18,10-18,20

Подсетићу да је то предузеће било једно од најуспешнијих предузећа пре приватизације, у металском комплексу и шта ће Влада предузети да заштити права мањинских акционара у том предузећу? То предузеће након приватизације све лошије послује, па је крајње време да Влада нешто предузме, а сада ћу то питање насловити министру привреде и финансија, надајући се да ћу на то питање добити одговор.
Моја данашња питања, са надом да премијер неће тако оштро одговорити, насловљена су министарствима чији министри данас нису овде, али насловићу премијеру. Прво питање се односи на Министарство културе и информисања, а тиче се најаве гашења нишке телевизије, једне од две регионалне телевизије које егзистирају данас у Нишу. У последња два месеца, у Нишу су угашене две регионалне телевизије. Пре тога је угашен Радио Ниш, станица која је имала традицију дужу од шест деценија. Стање у медијима, на читавом југу Србије је катастрофалан. Најављује се доношење сета медијских закона који предвиђају излазак државе из медија.
Имаћемо ситуацију у којој држава финансира први, други канал РТС, Студио Б, Радио 202, Радио Југославију, први, други канал РТВ, док ће јужно од Београда грађани плаћати телевизијску претплату, али неће имати своје телевизије, рецимо, у Крагујевцу или Нишу.
Радио телевизија Војводине, која има два милиона потенцијалних гледалаца, у којој ради више од 1.500 људи, док би шест регионалних јавних сервиса у централној Србији, предвиђених медијском стратегијом, имало четири милиона потенцијалних гледалаца, мање од 400 радника и сви заједно буџет 10 пута мањи од новосадског регионалног Јавног сервиса.
Зашто би Нови Сад имао два канала РТВ, са више од 1.500 људи запослених, а не дозвољава се да у Нишу постоји "Нишка телевизија" као регионални Јавни сервис, са 90 запослених и чији опстанак својим потписом тражи више од 35 хиљада грађана, који су предати овој Скупштини. Како се изнашла могућност за опстанак два канала Радио Београда, Радија Студиа Б, Радија 202, два канала Радија Нови Сад, а једино није било пара за Радио Ниш, који је имао мање од 15 запослених.
До када ће барем у медијском погледу, житељи југа Србије бити грађани другог реда? Колико дуго не функционише линк Националне телевизије, Националног јавног сервиса из Ниша и када је РТС имала последње живо укључење из Ниша?
(Председник: Време.)
Да ли ће се у години обележавања Миланског едикта, Ниш који је центар прославе, остати и без нишке телевизије?
ПРЕДСЕДНИК: Добићете одговор писаним путем од Министарства за културу и информисање.
Реч има народни посланик Риза Халими.
РИЗА ХАЛИМИ: Хвала господине председниче.
Министар Илић је прошлог месеца, на питање посланика из Врања, изнео да изградња деонице Прешево-Бујановац, деоница аутопута се не завршава због правно-имовинских проблема. На ту тему сам више пута постављао питање министру Мркоњићу, уназад три године и нисам добио одговор.
Чињеница је да на терену се и скоро четири године од свечаног отварања, још увек се изводе радови у старој траци, јер су ту поприличне конструкције. С обзиром да је то стара трака, ту није било никад правно-имовинских проблема.
Питање је када ће се то дефинитивно завршити, јер мислим да Коридор 10 у том делу има слепо црево? Тамо се апсолутно не одвија нормално саобраћај, поготово у ово време. Замислите оне покретне препреке по средини асфалтне траке, какав саобраћај ту може да се одвија?
17/2 МГ/МЋ

Затим, пошто је тај Коридор 10 у питању, наставио бих са питањем упућеном председнику Владе у вези са одлуком Савезне владе од 2005. године, о отварању три гранична прелаза на територији Прешева и једног на територији Трговишта. На територији Трговишта пре две године је отворен, а у Прешеву још увек ниједан гранични прелаз није отворен. Није отворен ни онај главни који повезује сва насеља Бујановца, Прешева са Липковом и Кумановом у Македонији. Још увек села која су на непосредној удаљености не могу нормално да комуницирају.
Мислим да је најприкладније да председник Владе да одговор на ову тему. Наши студенти који студирају на универзитетима Македоније у последње време имају озбиљних проблема, јер се враћају са граничних прелаза, иако имају пасоше. Тражим им се виза за боравак и ту се јављају проблеми што они морају ту визу за боравак да добију у македонској амбасади у Београду, која је удаљена скоро 400 километара. Тамо се враћају и по неколико пута. То кошта и само за боравиште људе то кошта и по 300 евра.
Тражим објашњење шта може и у том плану да се уради, да не би било оваквих проблема. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Мркоњић.
МИЛУТИН МРКОЊИЋ: Морам да се извиним господину Ризи Халимију и грађанима југа Србије, тачно је, делимично оно што је господин Илић одговорио.
Друго, тачно је да нисмо имали довољно средстава да тај посао завршимо. Према садашњем стању, ми ћемо га завршити у наредна четири месеца. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има премијер Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Нисам најбоље схватио господина Халимија, на кога се односи? Режим преласка границе са Македонијом је веома олакшан. Не требају чак ни пасоши, само личне карте.
Ако има било којих проблема, позивам га, пошто смо дуги низ година на тим проблемима заједно ангажовани да решавамо те проблеме, ако има неких нејасноћа око примене свих ових споразума и договора, међународних а и оних који су договорени у овом дијалогу у Бриселу, везано за Косово и Метохију. Исто као што се неки споразуми тичу Срба, тичу се и Албанаца, зато што постоји проблем у комуникацијама и није интерес ни Срба ни Албанаца да то неко схвати као границу, као административну границу. Спремни смо да заиста све оно што имамо као проблем, дефинишемо и решавамо.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Риза Халими. Изволите.
РИЗА ХАЛИМИ: Ова препрека и проблем који сам малопре изнео се тиче студената који бораве једне школске године, а сваког викенда се враћају. Од њих се тражи боравишна виза, не улазна. То се тражи на граничном прелазу и ту је проблем.
(Ивица Дачић, с места: Где се тражи?)
На македонској граници, гранична полиција враћа наше студенте и не могу да улазе у Македонију, ако немају ту боравишну визу, а има редован пасош или личну карту, ту је проблем.

18/1 БД/ЛЖ 18.20-18.30

Још сам поставио питање и тих фамозних граничних прелаза. Можемо их називати малограничним прелазима, како год хоћете. Лепо сам чуо одговор господину Балинту о тим односима са Мађарском. Овде сам више пута, када се буџет усвајао, питао зашто само са Македонијом у позицији буџета нема ИПА програма прекограничне сарадње ЕУ. У том контексту имамо и ову ситуацију да ни малограничних прелаза нема од 2005. године, иако је донета одлука, а људи треба преко лета да чекају сатима, да би ишли преко главног прелаза.
У контексту слободе кретања, наставио бих са проблемима и на релацији са Косовом. Бриселским споразумом о слободи кретања нису обухваћени ни Прешево ни Медвеђа. У нашем делу је само Бујановац, само Кончуј и то ствара огромне проблеме. Апсолутно не видим који је то разлог да ти прелази који су поприлично масовни, поготово Прешево, нису предвиђени тим споразумом. Шта ће се урадити да се то реши?
Даље, опет оне таксе фамозне. Постављам питање – да ли уопште негде у свету има сличне праксе, да од 105 евра месечно сада имамо недељно 20 евра? За одлазак до Гњилана или повратак мора се плати у току недеље 20 евра. Где има то у свету? Сада ће 1. јануара бити годину дана. Обећање је било још у јануару прошле године да ће то да се реши, али нема решења. Не видим сад где је ту проблем да се коначно, када толико говоримо о тој слободи кретања, тако да и у том делу мислим да су и ти проблеми, који изискују ажурност и траже ургентнија решења, јер се тичу свакодневног живота грађана. Замислите, 80 евра месечно неко ко није ни запослен или ко има плату 200 евра. То је катастрофално.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Бојан Ђурић. Изволите.
БОЈАН ЂУРИЋ: Уважени председниче, председниче Владе, чланови Владе, даме и господо народни посланици, прво, господине Дачићу, да вам се извиним. Малопре сам добацио са места да су Милошевићеве владе имале већу подршку него што је ова имала. Мислио сам да су оне имале већи број посланика или посланичких гласова у парламенту, а да нису завршиле славно и да се ви данас у свом послу, када овде исцрпно набрајате проблеме и заблуде прошлости, са којима се суочавате, углавном решавате те проблеме који су иницијално настали тих година када су Милошевићеве владе у различитим комбинацијама имале енормну подршку у парламенту, а у оном првом из 1990. године, чини ми се, подршку готово 200 посланика.
Дакле, тај број није увек мерило квалитета и успешности рада, као ни чињеница да је прошла Влада, о томе сте много говорили у кампањи, издржала читав мандат, очигледно није био репер њене успешности. Иначе, ова бракоразводна парница, која траје већ пет месеци између вас, осталих чланица владајуће коалиције који су били у прошлој влади, партија које су чиниле прошлу владу не би изгледало овако отужно и одвратно.
Надам се да вас нисам тим помињањем Милошевића инспирисао да га оволико помињете у својим говорима, пошто мислим да то радите на нечастан начин. Није моје да браним Милошевића, али мислим да није у реду да ДСС оптужујете да је изручила Милошевића. Они су се противили свим силама изручењу Милошевића. Изручили смо га ми, изручила га је партија Млађана Динкића, партија Расима Љајића и неке друге партије које данас седе са вама у Влади и сигуран сам да би то и данас учинили, као што бисмо ми такође учинили.
То је вама омогућило да након тога почнете да реформишете СПС и да правите раст на који сте данас толико поносни. Иначе, није тачно да је Милошевић ухапшен, а онда изручен супротно Уставу. Изручен је тачно у складу са Уставом, који је пробао да направи по својој мери 1990. године.
18/2 БД/ЛЖ

Коначно, на вашем месту не бих толико инсистирао на строгом поштовању Устава. Бојим се да би неко врло брзо могао да вас оптужи да излазите из оквира Устава када водите косовске преговоре. Либерално-демократска партија то никада неће учинити. Само, пазите да то не учини неко од ваших …
ПРЕДСЕДНИК: Господине Ђурићу, само вас молим да у складу са Пословником поставите јасно формулисано питање, јер вам је остало тридесетак секунди.
БОЈАН ЂУРИЋ: Не бих улазио у ваше когнитивне способности да ли можете да разумете јасноћу питања. Омогућите ми да пет минута говорим и да поставим питање. Дакле, још једном, пазите да вам нож у леђа не забију садашњи коалициони партнери.
Хоћемо ли конкретно на питања? Да ли као председник Владе можете на било који начин да контролишете и доведете у ред немогућег Вука Јеремића, који се лажно представља као председник света, који је колико ја знам, осим тога што је посланик, а у овај парламент није крочио од дана избора, на неки начин и службеник Владе, специјални саветник министра спољних послова, и финансира се оно што ради из буџета Србије? Ово за шта ви оптужујете данас ДСС, неке друге партије, када говоре против Европе, против интеграција Србије на много гори, бруталнији и примитивнији начин ради сваког дана Вук Јеремић у свом понашању, без обзира где се у том тренутку нађе.
ПРЕДСЕДНИК: Време.
Реч има председник Владе.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Када говоримо о ДСС, стварно их не нападам ни за шта. Не нападам став да ми треба да прекинемо европске интеграције. То је потпуно легитиман став. Одговарам на оптужбе које су долазиле претходних седмица, које су говориле о томе, чак су и скупови организовани у "Сава центру", где су говорили да је ово издајничка влада итд.
Свако има право да изнесе своје мишљење. Нисам спомињао ДСС да је изручила Милошевића. Говорио сам о том времену. Савезни уставни суд је, ако се сећате, доносио решења о томе да ли је то урађено у складу са законом, да ли постоји закон или не, да ли је то урађено или није урађено. Али, то је прошлост, не желим да се враћам на ту тему.
Оно што мислим да би у наредном периоду требало да буде практично заједничко за све нас, то је да пробамо да нађемо решење за све горуће проблеме, који ће моћи да нас поведу неколико корака напред. Ту заиста мислим да можемо да имамо сагласност већине политичких странака. То јесте теже него да се око свега, да тако кажем, свађамо, поларизујемо и да не буде у Скупштини.
Не знам да ли на неки начин ви очекујете да ја сада заиста конкретно одговарам на ова питања или да изразим неки свој став. Добро знате да Влада Србије функционише по принципу који је јасан, а то је да Влада води унутрашњу и спољну политику. Међутим, ми нисмо надлежни за Генералну скупштину УН, тако да не бих могао, бар за сада, можда у следећим променама Устава и то ставимо као надлежност.
Оно што мислим да је добро, то је да пробамо да то што је Вук Јеремић изабран на то место искористимо за нашу државну и националну политику, да искористимо, да то буде добар плус, додатак ономе што Србија ради. За то је неопходно и да постоји договор, координација, консултације, а то да ли ће он вратити мандат или не, стварно не бих улазио у те унутарстраначке односе у ДС, нити ми је то апсолутно намера.

19/1 AД/ВК 18,30-18,40

Уосталом, и ова Скупштина се изборила за то да мандати припадају појединцима а не политичким странкама. Али, мислим да би био ред да кажемо, без обзира шта неко мислио о Вуку Јеремићу, добро је и за Србију је заиста велика част што је грађанин Србије, бивши министар спољних послова, на месту председника Генералне скупштине УН. Мислим да, без обзира на страначке разлике, треба да подржимо да он ту функцију обавља најбоље што може, јер то ће бити и огледало и интерес целе Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Бојан Ђурић.
БОЈАН ЂУРИЋ: Не бринем за то да ли ће Вук Јеремић вратити мандат ДС, то ме уопште не занима, бринем за вас. Некако мислим да је вама тежа да одете за неколико недеља у Брисел, да постижете тешке споразуме, да се мучите, а да Вук Јеремић прича догодине у Призрену. Да ли мислите да то што ради вам помаже или да вам одмаже, господине Дачићу, да вам побољшава позицију, да вам олакшава? Не занима ме шта ради у ДС, занима ме шта ради као особа, лице, грађанин Србије, који је делимично плаћен из буџета Републике Србије.
Ево мало конкретних питања. Помињали сте свој експозе. Слушао сам га и тада пажљиво, мало касније сам га читао и једна од важних тачака је – наш стратешки циљ је да створимо друштво засновано на знању. Питам вас и господина Мркоњића, за ког мислим да је ресорно надлежан – које су вас тачно квалификације и фантастично знање господина Драгољуба Симоновића, новог директора Железница, мотивисале да му дате прилику да буде директор система које има 18.500 запослених?
Било је тешко наћи биографију господина Симоновића, међутим, он је већ данас почео да даје интервјуе и каже да је трећи степен студија завршио на Факултету за пословне студије у Бањалуци, а четврти степен на Факултету за предузетнички бизнис. Све то од 2008. године. На основу којих критеријума сте изабрали господина Симоновића? Знате ли да у његовој одлуци на сајту Железница Србије пише да се бира Драгољуб Симоновић Сима? Да ли је то вама озбиљно вођење државе?
На крају, тачно је, како сте рекли, егзекутива у Србији бицефална. Да објаснимо људима који нису студирали право или политичке науке, то значи двоглава, али то баш и не даје право председнику Републике да врши државни удар.
Не знам да ли сте, господине Дачићу, приметили данашњи интервју, односно изјаву господина Николића, особе која је као председник Републике, као друга глава те бицефалне егзекутиве, потписала Закон о јавним предузећима, која је рекла да је потпуно небитно да ли ће се директор јавних предузећа именовати на конкурсима, или ван њих, или без њих? То је шамар и вама као председнику Владе који сте потписали и послали у Скупштину Закон о јавним предузећима, господину Динкићу који је овде данима, уз најбољу вољу, ипак због коалиционог мира, није смео да каже које су то странке против департизације, односно расписивања конкурса.
Да ли мислите да ћете успети да реализујете оно што сте предвидели у свом експозеу? Да ли ћете успети да поделите ту правду о којој толико често говорите, да власт не сме да живи исувише добро када народ живи тешко, у ситуацији када особу овако мизерних квалификација именујете на место директора Железница Србије, предузећа које добија 130 милиона евра годишње субвенције и има преко милијарду евра губитака?
Како се осећају они други грађани Србије, оних неколико стотина хиљада који су остали без посла? Или, како се осећа сваки нормалан студент у овој земљи, господине Обрадовић је ту, са приватног или државног универзитета, када их овако понизите, када лице оваквих квалификација поставите за директора Железнице Србије? Милошевић то никада не би радио.
19/2 AД/ВК

ПРЕДСЕДНИК: Време.
Реч има председник Владе, господин Ивица Дачић.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Пошто су стално нова и нова питања, оно што је регулисано и начин на који је то предвиђено законом који је овде усвојен, то ће сигурно бити и спроведено. Тако да нема потребе за било каквим неким додатним разјашњењима. Наравно, свако може да има о појединим предлозима своје мишљење, што је нормално. Најважније је да у свему томе постоји системски закон који регулише ову област.
Поставили сте и нека друга питања и ако сада кренем да одговарам на сва питања, после не могу да вам одговорим и боље је да вам не одговарам сада, видећемо се после следећег месеца када буде било постављање посланичких питања. Наравно, можемо свакодневно да комуницирамо.
Није лако водити Владу где има много политичких странака и где понекад нисте у стању нити да стекнете увид у све оно што постоји као одлука Владе на различитим нивоима. Мислим да је ово суштинско и важно питање, системско, које је било регулисано и нашим коалиционим споразумом и нема никаквог разлога да се тај један принцип не поштује, принцип знања и рационалности, а страначка припадност да не буде одлучујућа.
(Бојан Ђурић, с места: Да ли Вук помаже или одмаже?)
Вук Јеремић? Ако говорите о Призрену и ово што сте рекли, знате шта, постоје народи који сваке године стално говоре – видимо се догодине у Константинопољу. Неки који су стално говорили у сваком говору – уосталом, Картагину треба разрушити итд.
Не мислим да то може много да наруши позицију Србије, зато што Вук Јеремић, у овом тренутку, не представља спољну политику Србије. Он Владу Србије нити утврђује нити води. То је његово мишљење као човека који је народни посланик и изабран је на место председника Генералне скупштине УН. Да ли се сада неко слаже са тим или не – волео бих, пошто сам рођен у Призрену.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Бојан Ђурић.
БОЈАН ЂУРИЋ: Видите, то и говорим. Изгледа да је господин Јеремић уверен да он води спољну политику ове државе и ове владе. Данас је имао сусрете у Пекингу и видим да говорим о томе да је његов посао да успостави одличне односе са новим младим лидерима Комунистичке партије Кине и ваше Владе. Мислим да ради ваш посао или посао министра спољних послова, па се само због тога бринем.
Друга ствар, није тако тешко одговорити на питање – да ли мислите да особа која се зове Драгољуб Симоновић, који има овакве квалификације какве сам навео, заслужује по једном критеријуму да буде директор предузећа Железнице Србије? О томе, како да вам кажем, није довољно добро објашњење да нисте за то знали. Ту Скупштину акционара именује Влада и њен председник је Зоран Анђелковић. Сетићете се Зорана Анђелковића, мислим да је он још увек функционер СПС.
Потпуно разумем ваш одговор да не можете да контролишете све односе у коалицији и функционисање коалиционе владе. Наљутили сте се када вам је неко овде на почетку рекао да можда нисте баш председник у пуном капацитету и да би можда требало да размислите о подношењу оставке. Пажљиво сам пратио, када сте после тога одговарали, ко је аплаудирао. Углавном је аплаудирала СПС, СНС није, а мени се чини да су се посланици ДСС надали да ћете некако у будућности или поднети оставку или бити замењени и да ће Влада имати другачију структуру. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Стефана Миладиновић.

19/3 AД/ВК

СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ: Поштовани председниче, уважени председниче Владе, поштовани министри, колеге народни посланици, питање које желим да поставим се односи на јавне агенције. Како је одсутан министар Селаковић, који је поред правосуђа, задужен и за послове државне управе, ово питање упућујем председнику Владе, господину Ивици Дачићу.
Од 2005. године, када је донет Закон о јавним агенцијама, основан је велики број ових независних тела. Оно што грађане јако збуњује јесте начин оснивања агенција, њихов број, надлежности и начин финансирања. Чињеница је да се агенције оснивају посебним законима и Владиним актима. Неке од њих јесу независне, док друге агенције функционишу као органи у саставу министарстава. Класификација свих ових агенција ни до дан данас није прецизно утврђена и то додатно збуњује и грађане и кориснике услуга, па и саму државну управу.
Сматрам да би било више него сврсисходно формирати неку врсту јединствене базе података о свим постојећим агенцијама и другим регулаторним телима из најмање два разлога. Као прво, да се коначно утврди тачан број свих регулаторних и независних тела чији је оснивач Република Србија, како би престале манипулације на ову тему и да грађани имају увид у информације, како би се отклонила заблуда да у Србији постоји велики број агенција са пуно запослених, који имају високе плате и не раде ништа.

20/1 АЛ/СУ 18,40-18,50


Напротив, већина основаних агенција, како је целој Влади познато, има веома значајне надлежности. Многе су основане ради усклађивања са тековинама ЕУ. Из ових разлога, а у циљу елиминисања многих проблема и предрасуда у вези са јавним агенцијама и осталим независним регулаторним телима постављам вам питање – да ли Влада Србије, односно надлежно министарство планира да у наредном периоду направи јединствени регистар свих агенција и то по основу начина оснивања, надлежности, начина финансирања, броју запослених и висини примања? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Господин председник Владе.
ИВИЦА ДАЧИЋ: Неке агенције су укинуте. Неке су спојене. О другима се разговара зато што није лако о овим стварима донети одлуку тренутно, односно без претходне расправе и консултација. Навешћу један пример. Донели смо одлуку на једној седници Владе и онда су одмах написали писмо из ЕУ и прва која је била на списку су нам одмах оспорили зашто је укидамо. Треба бити обазрив и пажљив, да то неко не протумачи да Србија не поштује нешто што су европске, не бих назвао тековине, Сузана каже – више препоруке. Нешто су тековине. Нешто су препоруке. Оно што су тековине мислим да не треба да има никаквих дилема око тога, а оно што су препоруке, што понекад зависи од појединог експерта који је био надлежан за ту тему, од тога да ли је било пара или није било пара за то финансирање и од тога ко је учествовао у реализацији ових пројеката, то треба добро анализирати и видети колико је могуће од свега тога укинути, а колико, да тако кажем, да се пронађе други начин да та област буде регулисана а да није неко посебно тело, као што је агенција.
У сваком случају, ово што сте предложили мислим да јесте добра идеја да се направи један добар предлог. Када смо дошли у ову ситуацију да расправљамо, сећате се да је то било на почетку мандата, имали смо практично организационе проблеме. Ко је у ствари надлежан у Србији и код кога се у ствари налази списак свих тела која постоје? Веома често смо једва долазили до тога која у ствари све тела у Србији постоје, између осталог и ове агенције.
Зато овај предлог неког регистра је добар да се направи евиденција шта све има од тих независних тела, регулаторних тела и шта би можда требало оставити, шта би требало укинути, а да нам при томе не настане већа штета него што би била штета од тога да је тај део финансиран из буџета Србије.
ПРЕДСЕДНИК: Народна посланица Стефана Миладиновић.
СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ: Само да се захвалим премијеру. Била ми је намера да кроз ово питање иницирам можда формирање те базе података. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Народни посланик Горица Мојовић.
ГОРИЦА МОЈОВИЋ: Поштовани господине председниче Скупштине, председниче Владе, госпође министарке и министри, даме и господо народни посланици, мало ћу да вратим културу у овај парламент кроз посланичко питање. Жао ми је што ту није министар Братислав Петковић, јер сам имала намеру да му се лично захвалим зато што на моје претходно посланичко питање је министарство доставило одговор пре истека законског рока, врло брзо и ефикасно, иако није у потпуности дат одговор, али не бих да закерам. Послаћу писано захтев да се тај одговор допуни.
Овог пута питала бих надлежно Министарство културе и министра Петковића – зашто се не примењује Закон о култури и то у области која предвиђа да се избор директора установа културе врши на јавним конкурсима? Сада је господин Дачић рекао на питање које је било везано за избор директора у јавним предузећима да је добро

20/2 АЛ/СУ

да смо донели један системски закон, да ће бити примењиван када су у питању јавна предузећа. Можда ја негде имам разумевања – тек смо донели тај закон и треба урадити вероватно нека подзаконска акта, именовати комисије итд.
Закон о култури усвојен је августа месеца 2009. године. Од 26 установа културе које је основала Влада РС у свима њима директорима су одавно истекли мандати или су вршиоци дужности. Не постоји ни један једини разлог да се не примењује Закон о култури да се расписују јавни конкурси. Не постоји ни један једини разлог да нова Влада и у овој области чини оно што ради и у области јавних предузећа, именује вршиоце дужности установа културе и то бар ово до сада што је урађено урађено је искључиво по страначком принципу. Нови вршиоци дужности не да не крију, напротив хвале се својом страначком припадношћу. Могла бих за неке да кажем да нису страначки, више су вишестраначки, јер их памтим из времена када су били у неким другим странкама и прошле и садашње коалиције. Променили су странке, али су остали у оним странкама које су на власти и добили су одговарајућа места, ваљда као награду за то.
Осим тога што се ни у овој области као ни у јавним предузећима не расписују јавни конкурси, иако ми је познато да су правна акта свих установа културе усклађена са новим законом, питање је када ће коначно Министарство културе и Влада Србије на основу Закона о култури донети сва потребна подзаконска акта како би коначно и овај закон могао да се примењује? Због тога што немамо подзаконске акте имамо много проблема у пракси. Имамо проблема у ономе што чини свакодневни живот у овој области. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Одговор ћете добити од Министарства културе у писаном облику.
Народни посланик Јадранка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Господине председниче, господо министри, хвала што сте овде као и увек последњег четвртка. То је заиста добар знак и чини ми се добра комуникација Владе и посланика.
Два питања која желим да поставим су заправо иницирана данашњом седницом Одбора за контролу служби безбедности, којим ја председавам, а која је имала за тему састанак са независним државним органима, представником ДРИ, Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Заштитником грађана или Омбудсманом. Одбор за контролу служби безбедности је показао ту иницијативу да у једном партнерском односу са независним државним органима, који јесу независни у свом раду, али који су мандат добили такође у овој скупштини и на истом смо послу и одговорни смо исто пред грађанима и пред овим парламентом. У том партнерском односу исказали смо жељу за сарадњом и онда сам схватила нешто што нисам знала и желим да поставим питање Влади.
Све три независне државне институције које се баве озбиљним питањима и које би требале да унапреде положај пре свега грађана Србије имају један за мене невероватан проблем, а то је неадекватан простор за рад. Они се не жале толико на буџетска средства која су издвојена за њихов рад иако су бројне представке грађана и озбиљни проблеми са којима су суочени и где покушавају да помогну грађанима, али нису у стању да због неадекватних просторија за рад чак ни попуне довољним бројем људи, људских ресурса потребних за реализацију њихових планова који су, понављам, од интереса за грађане Србије.

21/1 ТЂ/СМ 18.50-19.00

Према томе, ако бисте били љубазни да замолите посланике да се суздрже од причања док посланик поставља питање. Господине председниче, вама се обраћам. Захваљујем.
Мене интересује да ли постоји било какав план и могућност да Влада помогне у томе да се просторни капацитети ових независних државних органа на адекватан начин реше, с обзиром да је све већи број грађана који се ослањају на рад независних државних органа и ДРИ, и повереника, и заштитника грађана. Да би ове институције адекватно одговориле својим задацима и да би постигле резултате, оне морају да буду лишене брига о овакви техничким стварима.
Друго питање је упућено министру Љајићу и тиче се Правилника о техничким захтевима за уређаје и програмску подршку за законито пресретање електронске комуникације и задржавање података о електронским комуникацијама. Ту постоји велики проблем. Дакле, надзор над радом телекомуникационих оператера је веома отежан и готово онемогућен, с обзиром да не примењују обавезе прописане чланом 127. Закона о електронским комуникацијама. То значи да њих нико не контролише и да су управо они ти који могу несметано и незаконито да пресрећу комуникацију грађана и да при томе не испуњавају своје законске обавезе према државним органима чиме, по мом мишљењу, угрожавају националну безбедност Републике Србије и грађана.
Дакле, хоћу да знам шта се дешава са овим правилником. Говорим у својству председника Одбора за контролу служби безбедности. Ту се ради о СББ, који има око 700.000 корисника, Еунету, Вератнету. Доставићу све информације о томе, уколико постоји воља да се то питање реши. Очекујем да мора да постоји воља да се реши.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Представници Владе су ме обавестили да ће на ваше питање дати одговор писаним путем.
Реч има народни посланик Ранка Савић. Изволите.
РАНКА САВИЋ: Господине председниче, премијеру, министри, колегинице и колеге, спадам међу оне који сматрају да на крају сваке календарске године, свака одговорна влада треба да сумира резултате. Оно што је можда још битније, свака одговорна влада мора да има план и програм, мора да има неку визију, барем за наредну годину, односно да има визију о ономе шта ће радити у тој години.
Моје прво питање упућујем премијеру и оно се односи управо на план и програм, на визију запошљавања и отварања нових радних места. Мислим да не требам никог овде да подсећам да је сваки четврти грађанин у Србији незапослен, да је социјална слика потпуно катастрофална. Нормално, не очекујем одговор – по Уставу и закону да је право на рад најбитније људско право, него очекујем конкретан одговор – да ли ће у 2013. години за раднике Србије бити боље?
Друго питање, које је не мање важно, упућујем господину Динкићу и госпођи Ђукић-Дејановић. Наиме, од 1. јануара 2013. године, велики број радника који је запослен у предузећима у реструктурирању неће добити ону маркицу, односно неће имати здравствено осигурање. У синдикате дневно долази велики број људи који су очајни и који не знају шта да раде од 1. јануара. Морам, вас сигурно не морам да подсећам, али због грађана Србије, да кажем да долазе људи болесни од карцинома, дијабетичари, људи на дијализи.

21/2 ТЂ/СМ

Пре неколико дана у фабричкој хали ИМР био је велики проблем, јер је један радник претио самоубиством зато што не зна шта да ради после 1. јануара, јер има сина, који има 17. година, који одлази на дијализу. То је један огроман проблем пред којим Влада Републике Србије, ни синдикат, ни грађанско, ни цивилно друштво, нити било ко у овој држави може и сме да затвара очи. Знам да од 1. јануара фирме у реструктурирању морају барем два месеца да плаћају уредно доприносе. Министре Динкићу, већ сада вам кажем, јер знам поуздано, највећи број предузећа у реструктурирању неће моћи, јер уколико то буде радио, да исплаћује зараде за 63.000 запослених.
Овим путем апелујем на Владу Републике Србије да ово заиста схвати одговорно, да ово није моја мелодраматичност, али нажалост ја сам са људима који су у ово проблему.
(Председник: Време.)
Молим вас, све сте пустили мало дуже, а имам још једно битно питање.
(Предсдедник: Пустио сам вас три и по минута.)
Само Железара Смедерево…
ПРЕДСЕДНИК: Имате још три минута да поставите додатно питање.
Реч има министар Динкић. Изволите.
МЛАЂАН ДИНКИЋ: Покушаћу да вам одговорим. Направили смо план рада за наредну годину. На првој седници Владе после Нове године донећемо програм за подршку малим и средњим предузећима за кредите за ликвидност. Донели смо план за она предузећа у реструктурирању за које знамо да неће моћи да изврше своју обавезу и да обезбедимо новац за оверу здравствених књижица и да уплатимо уместо њих те доприносе које Фонд здравства са правом тражи. Знамо да нас то чека и спремили смо та средства и то ћемо урадити одмах после Нове године.
Нећемо седети скрштених руку и чекати годину и по дана да истекне период када се укида реструктурирање. Направили смо план и поделили смо неких 175 предузећа која се данас налазе у реструктурирању у четири групе.
У једној су она за које сматрамо да могу да буду државна, али самоодржива. Ту је, пре свега, РТБ Бор, "Петрохемија", војне фабрике. Њих ћемо задржати у државном власништву, али имамо годину и по дана рок да их учинимо способним да плаћају све – доприносе, порезе, струју, локалне накнаде, да буду на тржишту као државне компаније.
Како ћемо то успети? РТБ Бор то сада чини, али морамо да решимо дугове из прошлости кроз процес реструктурирања. "Петрохемија", инвестираћемо заједно са НИС-ом 60 милиона евра да би они постали позитивни и реструктурирати остале дугове.
Што се тиче других предузећа, имамо план да не чекамо да проблеми закуцају на наша врата за годину и по дана, него да ми проблемима кренемо у сусрет.
Да ли Србији треба фабрика пољопривредних машина, као што су ИМТ, ИМР? Сматрамо да треба, али да садашњи ИМТ, ИМР то не могу да ураде. Мислимо да у урбаним градским подручјима, као што су Нови Београд и Раковица, не може да ради нека озбиљна фабрика, али да ти радници имају искуства и идеје да спасимо ИМТ и ИМР тако што ћемо изградити нову фабрику са моделом трактора који ће се куповати и на домаћем и на страном тржишту. Комплетан трактор ће бити произведен у Србији, осим мотора који ће бити "Џон Диров". Поново ћемо правити комбајне. Србија је некада правила комбајне у "Змају". Наравно, у оном сегменту који можемо да освојимо и где видимо празнину.


21/3 ТЂ/СМ

Исто тако, пита господин Захарије Трнавчевић, на почетку, да ли Влада намерава да узме кредит за наводњавањем. Желим да обавестим посланика Трнавчевића и грађане да преговарамо са Владом УАЕ, да од њиховог фонда добијемо један повољан кредит где би један део употребили за чишћење постојеће каналске мреже у Војводини. Такође, у централној Србији, дуж Поморавља и Дунава, ради развоја ратарства, повртарства и воћарства, а други део да определимо пољопривредницима да могу да купују опрему за наводњавање, опрему за пластенике, односно да подигнемо интензитет пољопривредне производње и да тај новац искористимо да, услед тражње коју ћемо створити, подигнемо и производњу опреме за наводњавање у неким фабрикама, попут "Прве петолетке", која је такође у реструктурирању и која ће радити мењаче за овај трактор.
Такође, да покушамо, пошто "Војводина воде", а и "Србија воде", немају механизацију која је одговарајућег квалитета да могу да очисте канале и да прокопају секундарну мрежу да видимо да ли можемо да нађемо делимично решење за 14. октобар из Крушевца и да доведемо некога ко би у неком заједничком улагању, као што смо имали са "Заставом" покушао да покрене ту производњу.

22/1 АВ/МЈ 19.00-19.05

Такође, у фабрикама које имају гранични случај, као што су "Каблови" из Јагодине, покушаћемо да поставимо питање – зашто ЕПС данас не купује каблове из Јагодине, а купују их неке друге електропривреде? Да ли лош квалитет? Ако јесте, да ли имају лоше машине? Ако имају лоше машине, дајте да им купимо машине, да направе добре каблове. Ако је проблем цене бакра, да видимо са РТБ Бор да ли то може да се прилагоди.
Идеја нам је да у неким случајевима фабрику у реструктурирању не чекамо и не нудимо само на тендеру за који унапред знамо да можда нико неће да се јави у постојећем стању, него да улажемо свуда где постоји било каква тржишна перспектива.
Што се тиче "Железаре", то је вероватно најтежи случај, баш због тржишта. Неколико железара је у свету затворено, једна чак и у Кини, "Кошице" су затворене, сада их је Ахметов, Украјинац преузео и то није лако решити.
(Председник: Време.)
Руси су тражили продужење рока за тендер још два месеца. Међутим, морам да вам искрено кажем, ми спремамо и варијанту "Б". Не можемо бити сигурни шта ће се догодити, јер се овај тендер већ продужавао. Испитујемо колики су трошкови, уколико се Руси не би појавили, да држава ово покрене…
(Председник: Време, господине Динкићу.)
…шта би то значило и ако то не буде прескупо, то ћемо ми сами урадити, ако будемо морали, да би спасили радна места и ову индустрију.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Народни посланик Ранка Савић.
РАНКА САВИЋ: Ево, министре, мислим да ви увек волите када вам ја поставим питање, онда ви можете овако афирмативно да говорите, али искрено се надам да сада све то што сте рекли и обећали и радницима и грађанима Србије ће заиста у наредном периоду бити одрађено.
Оно што ја мислим, то вас сад поново питам - могу ли да сматрам да ће запослени у предузећима у реструктурирању од 1. јануара имати оверене књижице?
ПРЕДСЕДНИК: Министар Динкић.
МЛАЂАН ДИНКИЋ: Тако је. Ми ћемо у првих десетак дана изанализирати ситуацију и уплатити тај новац свуда где саме фирме не буду у стању. Што се тиче овог осталог, ово ће бити борба. Наравно, има пуно рада да би се остварило све ово што сам рекао. Ићи ћемо случај по случај. Провео сам прва четири месеца као министар финансија бавећи се, пре свега, јавним финансијама. Идеја је била да стабилизујемо јавне финансије, а да онда у следећој години направимо прелом и да покренемо здрав део привреде, а онај који нема перспективу, да видимо да ли макар део тога може да нађе неко тржиште и да ту помогнемо и да онда на крају имамо и трансферисање тога на стандард.
Ја ћу следеће године бити на терену, нећу бити у Београду, бићу по целој Србији са својим тимом, од фабрике до фабрике, са идејом да не идем само тамо где обично политичари иду да се сликају када су отварања, него да идем тамо где су проблеми. Не бежим од проблема, пуно их је. Не верујем да све могу да решим, нити ја, нити било ко живи на свету, али даћу све од себе заједно са Владом да највећи део проблема решимо.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Ранка Савић.
РАНКА САВИЋ: Још само бих, ако можете да ми одговорите – која је варијанта "Б" за "Железару" Смедерево?

22/2 АВ/МЈ

ПРЕДСЕДНИК: Извињавам се, можете коментар, али не можете постављати питање, јер министар више нема право да се јави да вам одговори. По Пословнику ви можете дати коментар у два минута. Нећете? Хвала.
Пошто је сада већ прошло 19,00 часова, завршавамо данашњи рад. Захваљујем се свима на учешћу, захваљујем Влади која је у овој години врло озбиљно и одговорно приступила већ четврти пут одговарању на посланичка питања.
Одређујем паузу од 30 минута.

Настављамо са радом у 19,30 часова.




















Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
среда, 16. октобар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја