Четвртак, 28. април 2011.

Посланичка питања

Народни посланици су 28. априла 2011. године, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, поставили више питања Влади Републике Србије.



Народни посланици су 28. априла 2011. године, у складу са чланом 205. став 1. Пословника Народне скупштине, поставили више питања Влади Републике Србије.

На постављена питања народних посланика одговарали су: потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић, министар одбране Драган Шутановац, министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић, министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић, министар здравља Зоран Станковић и министарка правде Снежана Маловић.

Посланичка питања поставили су народни посланици: Риза Халими, Синиша Стаменковић, Велимир Илић, Наташа Мићић, Слободан Самарџић, Јоргованка Табаковић, Марина Томан, Срђан Николић, Константин Арсеновић, Бајрам Омерагић, Мирослав Маркићевић, Марија Бугарчић, Донка Бановић, Зоран Антић и Гордана Пауновић - Милосављевић.

Народни посланик Риза Халими подсетио је присутне да је Влада Републике Србије 9. априла 2009. године донела Одлуку о уређењу Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, чиме је требало да се обезбеди остваривање циљева Владиног програма из 2001. године. Народни посланик је поставио питање шта ће Влада да уради како би ова Одлука почела и да се примењује у пракси, јер су прошле две године од њеног доношења.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је навео податак по коме је од 2000. године, у општине које су у надлежности Координационог тела, уложено мимо буџетских средстава између 50 и 60 милиона евра додатних средстава за решавање инфраструктурних и осталих проблема. Ђелић је констатовао да то свакако нису довољна средства, али показује да Република Србија даје специфичну пажњу том делу земље. Он је нагласио да је у протеклих 10 година уложен специфичан напор, да се већи број наших грађана албанске националности укључи у државне службе. Расположиви подаци показују да је пре 10 година било запослено два до три представника албанске националне мањине у нашој полицији, а сада их је око 300.

Народни посланик Синиша Стаменковић поставио је питање када ће и под којим околностима Влада извршити заустављање демографског егзодуса и привредног опадања источне Србије и када ће се осигурати равномерни развој земље на целој територији. Министру за инфраструктуру и енергетику је поставио питање када ће се и под којим условима Влада обавезати и објавити уредбу о јавном тендеру или концесијском конкурсу за отварање комерцијалне саобраћајнице стручне линије међународним пловним путем Дунавом, од Новог Сада, преко Београда до Ђердапа, односно Кладова. Министарству животне средине и просторног планирања народни посланик је упутио питање које се мере предузимају ради санације штете од континуираног загађења ваздуха, воде и земље, флоре и фауне, људи и животиња на територији општина Голубац и Велико Градиште, а које годинама у назад долазе из Румуније. Стаменковић је поставио питање и када ће се извршити поправка оштећења на коловозним саобраћајницама на правцу Зајечар – Неготин, као и у селима општина Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Доњи Милановац, Текија и Кладово.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је навео да је Република Србија изабрана да координира у два домена дунавске стратегије. Први домен је инфраструктура, у којој ће заједно са Словенијом координирати питање друмског, железничког и ваздушног транспорта, а Румунија ће заједно са Аустријом координирати сам Дунав као пловни пут. Други домен, економију знања, координираће ректор новосадског Универзитета, заједно са колегом из Словачке. Такође, купљена су и два нова брода за експлоатацију у циљу туризма, и то у Кладову и Великом Градишту. Ђелић је обавестио присутне да је покренут, дипломатским путем, дијалог са Румунијом око загађења које долази са румунске стране.

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић је додао да је Влада прогласила, нека од места у источној Србији приоритетима, у којима се од средстава Министарства економије и приступних и предприступних фондова, реализују инвестивције које би требало да развију туризам у тим крајевима, па самим тим и да подигну животни стандард грађана. Такође, Влада је донела план по коме би у наредном периоду требало да један од приоритета буде развој мреже, полу аутопутева, као што је полу аутопут од Параћина до Зајечара.

Народног посланика Велимира Илића је интересовало зашто после избора нове Владе и доношења Закона о министарствима није урађен ребаланс буџета. Илић се обратио и министру економије и регионалног развоја констатацијом да се не сме дозволити продаја Телекома, после тендера који није успео.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је објаснио да је искоришћена погодност и могућност коју отвара Закон о буџетском систему, да се за одређени износ средстава у буџету прође кроз буџетску резерву и поново формира нови буџетски фонд. На тај начин функционишу министарства.

Народна посланица Наташа Мићић поставила је питање у којој фази се налази поступак поводом кривичне пријаве поднете новембра прошле године, у вези са расветљавањем политичке позадине убиства премијера Ђинђића. Мићић је, позивајући се на недавну одлуку Владе да из буџета финансира повезивање седам година стажа радницима јавних предузећа поставила питање, да ли је Влада икада донела неку одлуку у корист приватног сектора или намерава да штити само јавни сектор.

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић је објаснио да се повезивање радног стажа, које је Влада урадила, односи на друштвена или државна предузећа. Ћирић се сложио са констатацијом народне посланице да би Влада требало и мора да подржи и приватни сектор. Он је истакао да Влада мора подједнако да води рачуна и о приватном и о државном сектору. Он је најавио да ће Влада у наредном периоду усвојити меру која ће искључиво важити за приватни сектор, а то ће бити стимулативни програм запошљавања, по коме ће приватне фирме које запосле нове људе плаћати упола мање порезе и доприносе за те новозапослене.

Народни посланик Слободан Самарџић је позивајући се на заједничко саопштење и став са тројног састанка Турске, БиХ и Србије у Карађорђеву, да ове три државе подржавају сувереност и територијални интегритет, изразио недоумицу имајући у виду да је Турска признала Косово као независну државу. Он је прецизирао да се из сопштења не зна да ли је Турска спремна да повуче своје признање КиМ или је, Србија спремна да повуче свој став да КиМ спада у територијални интегритет Србије. Самарџић је затражио тумачење наведеног става из саопштења.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је објаснио да је тројни сусрет представљао неформални састанак у смислу да није део неких званичних активности, и да је, као многи такви сусрети, како су истакли учесници, допринео да се на разне начине виде перспективе, као и да се решавају проблеми.

Народна посланица Јоргованка Табаковић поставила је питање да ли је могуће добити списак свих приватизација и стечајева од оснивања Агенције за приватизацију, уз прецизирање који је директор Агенције био у време одређених продаја предузећа или стечајева, као и где су сада запослени директори Агенције за приватизацију. Табковић је поставила питање и како је могуће да од много пријављених, заинтересованих потенцијалних купаца за приватизацију Телекома, стигне једна једина понуда и то на изузетно ниску цену која је објављена за продају 51% капитала.

За питања о Агенцији за приватизацију, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић је одговорио да ће лично доставити списак народној посланици. Што се тиче продаје Телекома, став читаве Владе је да се Телеком неће приватизовати, односно продати испод 1,4 милијарде евра.

Народна посланица Марина Томан је поставила питање којим критеријумима су се надлежни државни органи руководили када су добили одобрење да се у близини стамбених објеката у Ковачици изгради центар за рециклажу индустријских отпада који имају својства опасних материја са сакупљачком станицом за секундарне сировине.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је одговорио да ће народну посланицу о свему известити писаним путем.

Народног посланика Срђана Николића је интересовао ефекат мере ограничења највише цене хлеба и забране извоза пшенице, као и шта Влада и надлежно Министарство чине на контроли квалитета пољопривредних производа.

Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић је подсетио да је Влада донела одлуку прописану уредбом, да је највиша утврђена цена хлеба ''Сава'' у малопродаји 54,22 динара. Петровић је образложио да овом уредбом није ни на који начин угрожена економска утакмица, ни у погледу овог артикла, као ни целокупна пекарска производња, јер се за све друге врсте хлеба цене слободно формирају.

Народни посланик Константин Арсеновић поставио је питање када ће се решити проблем редовног примања пензије за 47 црногорских војних пензионера.

Министар одбране Драган Шутановац је подсетио да је ово питање покренуто још 2009. године. Највећи део њих је остварио своје пензионо право у Црној Гори и добио пензије у Црној Гори, међутим Црна Гора је једним законом, донела одлуку да се променом пребивалишта губи стечено право на пензију. По сазнању да постоје људи који су изгубили то право, Министарство је формирало правни тим и понудило тим људима сву правну помоћ за покретање тужбе пред Међународним судом у Стразбуру за накнаду штете коју су имали и исплате њихових пензија. Међутим, пошто је пензиони систем у Србији у много бољем стању него што је у Црној Гори, они су одлучили да не покрену тужбе против Црне Горе, већ да покрену иницијативе у којима се позивамо на хуманост, не би ли дошли до права добијања пензија у Србији. Целу иницијативу тада је покренуло Министрство рада и Шутановац је додао да ће се Министарство одбране потрудити да помогне Министарсвту рада да се нађу средства за њихове пензије.

Народни посланик Бајрам Омерагић је поставио питање да ли је Влада направила акциони план за економски развој Санџака. У којој је фази изградња гасовода Александровац – Брус – Тутин - Нови Пазар. У којој је фази изградња железничке пруге Рашка - Нови Пазар. Четврто питање је било о изградњи аутопута Београд- јужни Јадран и изградњи регионалног пута Нови Пазар – Тутин – Сјеница - Љиновићи. Министру здравља Омерагић је упутио питање да ли се планира отварање Завода за јавно здравље у Новом Пазару. Министру просвете је упутио питање зашто се не формира школска управа у Новом Пазару за шест санџачких општина.

Министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић је одговорио да Коридор 11 иде по планираној динамици. Тренутно је у реализацији деоница између Уба и Лајковца, 12,5 километара, а рок за завршетак радова је 1. април наредне године. На пут од Тутина, преко Пазара до Сјенице и околне путеве, у овој години, до сада, је уложено око 300 милиона динара. За ову трасу је предвиђено да се обезбеди и турски кредит. А што се тиче обилазнице око Пазара, она је ушла у програм за завршетак у овој години. Што се тиче енергетике, оба пројекта су планирана за реализацију у току наредних година. Истовремено, има пуно интересената за Електрану у Штављу.

Министар здравља Зоран Станковић је нагласио да оног тренутка када се направи предлог за оснивање завода за јавно здравље, биће и дискутовано о том предлогу.

Народни посланик Мирослав Маркићевић је поставио питање, пошто је прошло више од 30 дана од реконструкције Владе, шта је Влада у том периоду урадила на побољшању стандарда грађана.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић је истакао да је Република Србија у сваком моменту кризе која је захватила регион и Европу одржала стабилоност. Ђелић је истакао да је три дана после реконструкције Владе, водећа рејтинг агенција ''Стандард импур'' побољшала рејтинг наше земље и то због тога што је политичка и економска стабилоност очувана и што је перспектива у доменима инвестиција за нашу земљу боља него за неке друге земље у окружењу. Он је подсетио и да је недавно ступио на снагу нови Закон о социјалној заштити који је обезбедио да скоро 600.000 грађана добије социјалну подршку из буџета.

Народна посланица Марија Бугарчић је поставила питање да ли ће Влада субвенционисати извоз малина.

Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душан Петровић је подсетио да је прошле године малина имала изузетно високу цену, али и да Србија зависи од тога каква је продукција малина у Пољској и у Чилеу. Он је изразио уверење да Министарство и Влада пажљиво прате шта ће се десити са ценом малине, као и да ће предузети све што је у њиховој моћи како би заштитили интересе произвођача малина.

Народна посланица Донка Бановић је питала зашто министар спољних послова Вук Јеремић никада не долази на овакву седницу. Повод за ово питање је тај што је Влада, односно Министарство спољних послова упутило писмо 19. априла генералном секретару УН Бан Ки Муну, у коме тражи од Савета безбедности да одреди известиоца за случај трговине органима на КиМ. Народну посланицу је интересовало шта Влада предузима како би обезбедила подршку чланица Савета безбедности, да се истрага о злочинима на Косову води под окриљем УН, као и зашто је потребна истрага под окриљем УН.

Министарка правде Снежана Маловић је одговорила да прво треба заштитити сведоке уколико желимо да дође до утврђивања истине. Друго, у овом случају се ради о територијама различитих земаља и о територији КиМ, али и о територији Албаније, где су пронађени логори и због тога је закључак да би се таква истрага и случај могли најбоље да процесуирају од стране суда који би био ад хок формиран, и који би био у инеграцији и под надлежности Савета безбедности УН. Маловић је додала да ће на део питања народна посланица добити одговор у писаном облику.

Народни посланик Зоран Антић је поставио питања у вези са новим Законом о безбедности саобраћаја на путевима и његове примене у пракси, као и чијом наредбом је донета одлука о новим регистарским таблицама.

Министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић је подсетио присутне да је Закон донет у сарадњи министарства унутрашњих послова и за инфраструктуру и енергетику, као и да су резултати Закона већ данас добри. Мркоњић је додао да је за питања у вези са новим таблицама надлежно искључиво Министарство унутрашњих послова и да ће та питања бити прослеђена министру Дачићу.

Народна посланица Гордана Пауновић - Милосављевић поставила је више питања у вези са дешавањима у здравственом систему Србије, као и о односу здравственог система Србије према корисницима здравствених услуга.

Министар здравља Зоран Станковић је потврдио да је вакцина против беснила било, али да у случају који је забележен у Куршумлији, надлежни епидемиолог није знао поступак како се долази до вакцине. Министар је додао и да је за месец и по дана обишао више здравствених центара по Србији како би се уверио у којим условима раде здравствени радници и закључио, да је стање, имајући у виду колико се средстава одваја за здравствену заштиту, много боље него што то многи мисле. Такође, министар Станковић је нагласио да се мора правити разлика између Министарства здравља и Републичког завода за здравствено осигурање.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3