10. децембар 2015. Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години

10. децембар 2015. Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години

Четвртак, 10. децембар 2015.

Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години

Председница Народне скупштине Маја Гојковић сазвала је Пету посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години, за четвртак, 10. децембар 2015. године, са почетком у 11.00 часова.


За ову седницу председница Народне скупштине је утврдила дневни ред са једном тачком: Обраћање Народној скупштини Јоханеса Хана, комесара Европске уније за суседску политику и преговоре о проширењу.

По завршетку обраћања комесара Европске уније за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханеса Хана, председница Народне скупштине Маја Гојковић закључила је Пету посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)


(Седница је почела у 11.20 часова. Седницом председава Маја Гојковић, председник Народне скупштине.)

*
* *

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, поштовани министри, ваше Екселенције, господине Девенпорт, отварам Пету посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години.
Ову посебну седницу сазвала сам да би се Народној скупштини обратио комесар Европске уније за суседску политику и преговоре о проширењу, господин Јоханес Хан.
Част ми је да, у име народних посланика и у своје име, поздравим господина Јоханеса Хана, као и чланове делегације Европске уније који присуствују овој седници.

Сада молим господина Јоханеса Хана да узме реч и да нам се обрати.
ЈОХАНЕС ХАН: Председниче Владе, председнице Скупштине, поштовани посланици, велика ми је част што имам прилику да се обратим парламенту Србије.
Још једном, заправо, као на позорници, морамо повремено да поновимо текст.
Поштована председнице, министри и амбасадори, даме и господо, пре свега, желим да се захвалим на томе што сте ми уприличили добродошлицу аплаузом. Обично добијем аплауз пошто одлазим из парламента. Пошто сам добио аплауз на самом почетку, желим да вам се захвалим на том малом симболу.
Бити овде није случајно у овом тренутку, зато што ће наредног понедељка Европска унија и Србија отворити прва два преговарачка поглавља, Поглавље 32, Поглавље 35 и Поглавље 32. Поглавље 32 је о финансијској контроли, а Поглавље 35 односи се на нормализацију односа Београда и Приштине.
Међувладина конференција 14. децембра обележиће почетак суштинског дела процеса приступања и нашег процеса придруживања, што је коначни циљ, и на тај начин идеја о изгледима Србије да приступи европској породици више неће бити само идеја, већ један конкретан и остварив циљ.
То је резултат, даме и господо, поштовани посланици, резултат наших заједничких напора и ваше и наше снажне посвећености.
Као што је и у Извештају Комисије од 10. новембра оцењено, Србија је остварила велики успех на свом путу ка Европској унији.
Дозволите ми да истакнем интензиван рад на окончању акционих планова о владавини права, о кључним споразумима са Косовом, као и важне кораке предузете у циљу унапређења регионалних веза и јачања односа са земљама у суседству.

1/2 БД/ЦГ

Влада Србије је наставила и са амбициозним привредним и структурним реформама, које ће, уверен сам, допринети стварању повољнијег пословног окружења, обновити раст, унапредити конкурентност и створити нова радна места. Први охрабрујући резултати већ се могу видети.
Импресиониран сам и позитивним и хуманим начином на који су Србија и њени грађани поступали са незабележеним бројем избеглица и миграната, који су под тешким околностима пристизали у ову земљу.

2/1 ТЂ/ВК 11.25-11.30

То веома ценимо, како државе чланице и ЕУ, и пружаћемо подршку Србији у суочавању са овим изазовом, као што смо чинили након поплава прошле године. Све горе поменуто захтева храброст и напор и показује колико је Србија способна и спремна да оствари резултате. Са наше стране, такође, смо марљиво радили како би подржали и мотивисали Србију да тежи свом стратешком циљу, чланству у ЕУ.
Сећам се своје прве посете Србији. То је било пре годину дана у својству комесара за преговоре о проширењу. Том приликом сам истакао колико сам посвећен европском путу Србије и озбиљно сам то мислио.
Предстојећа међувладина конференција показаће да ЕУ испуњава своје обавезе онда када земље остваре потребан напредак. Требало би сада искористити овај повољан тренутак. Децембар 14. означиће почетак једног процеса и уверен сам да ће се ови процеси наставити, а истовремено омогућити темељно спровођење неопходних реформи. Оно што је сада потребно јесте потврђивање преузетих обавеза и одлучан наставак реформи, посебно у области правосуђа, борбе против корупције, слободе изражавања која је са становишта ЕУ неприкосновена и од суштинског значаја ЕУ. Такође, неопходне су реформе у јавној управи, потребна је борба против дискриминације и економски развој и реформе.
Једнако је важан и даљи напредак у нормализацији односа са Косовом, који је кључан за даљи напредак у приступним преговорима. Србији су потребне ове реформе, не због ЕУ, већ зато што оне могу модернизовати Србију и донети корист њеним грађанима. Српска администрација биће ефикаснија, грађани Србије имаће приступ бољим јавним услугама, њихова деца бољем образовању и бољој здравственој заштити, привреда ће расти тако што ће пословни сектор одлучно наставити да се развија у повољнијем окружењу у којем су правила транспарентна и где нема простора за корупцију.
Поштовани посланици, државе чланице тренутно процењују припремљеност Србије у свим областима које су обухваћене правним тековинама ЕУ. У свим тим областима знам да можемо рачунати на Србију и да ће Србија и њена Влада остварити одрживи напредак у свим областима.
Парламент Србије је кључни чинилац у овом процесу. Ово је место где се консензус о најважнијим питањима процеса европских интеграција остварује и даље гради. Морам посебно истаћи значај постизања широког партијског и јавног консензуса о наредним корацима у процесу европских интеграција. На тај начин ће се обезбедити трајне реформе.
Овај парламент је институција која обезбеђује и висок степен усаглашености са правним тековинама ЕУ. Знам да сте током протеклих годину дана примили импресиван број законских предлога и да многи тек пристижу, што значи да нећете бити беспослени. Пред вама је још доста тога што је потребно урадити, али биће важно определити довољно времена за све припремне радње, посебно консултације са другим чиниоцима, међународним партнерима и наравно комисијом.
Ова скупштина је форум у којем се реформе разматрају, преиспитују, дискутују, али на крају доносе и одлуке. У том смислу, хитан поступак би требало користити само у заиста хитним случајевима и у потпуно оправданим изузецима. То је од суштинског значаја за обезбеђење поштовања према владавини права и све укупно инклузивност процеса приступања.

3/1 МГ/БМ 11.30 – 11.35

Парламент Србије би требало да има главну улогу у надзору извршне власти и да надгледа делотворно спровођење реформи на терену у блиској сарадњи са независним регулаторним телима.
Такође, дужни сте и да широј јавности објасните овај процес, процес европских интеграција више се конкретизује за све у Србији. Не представља реалност само за администрацију, цивилно друштво, пословне људе, студенте, истраживаче, постаје реалност и за друштво у целини и све грађане у Србији, пошто ове реформе задиру у све већи број различитих сектора и утичу на бројне аспекте свакодневног живота.
Још једно питање које је од изузетног значаја је регионална сарадња и добри односи са суседима. У том смислу желим да констатујем конструктивну посвећеност коју Србија показује. Процес проширења требало би да овом региону пружа упориште сигурности за изградњу даље стабилности. Ми једноставно не можемо да приуштимо било какво назадовање у смислу оспоравања реформи или слабљења или прекидања успостављених регионалних веза.
Овим долазим до пресудног елемента регионалне сарадње, то је програм, агенда повезивања. И изградња и повезивање саобраћајне и енергетске инфраструктуре је у самој бити наших напора. Бечки самит и свеукупни берлински процес створили су позитиван замајац и помогли земљама у региону да остваре значајан напредак.
Обавезе које су Србија и друге земље преузеле на самиту сада треба да се у потпуности спроведу. Оне се не односе само на инфраструктурне инвестиције, већ и на пратеће мере којима ће се ослободити њихов пун потенцијал попут једноставне процедуре на граничним прелазима, интероперабилности и планови одржавања инфраструктуре.
Србија је такође један важан спољно политички партнер ЕУ. Ми смо импресионирани одговорним председавањем Србије ОЕБС-ом током 2015. године и успешном организацијом прошлонедељног министарског самита овде у Београду.
Поштовани посланици, ми смо изградили унију и нема разлога зашто не бисте аплаудирали, то је заиста велики догађај. Морам рећи да је заправо овај аплауз за запослене који су урадили јако пуно и уложили пуно напора, радили доста водећи рачуна, био је заиста један велики напор, још један доказ квалитета ваше јавне администрације. Хвала вам пуно.
Вратићу се на говор, поштовани посланици, ми смо изградили унију коју чини 28 држава чланица, која је постигла незабележени степен економских и политичких интеграција, унију која је пре свега место у којем мир и стабилност преовладавају, а рат је постао незамислив.
Како славимо Међународни дан људских права, а ми то данас обележавамо, дозволимо да не заборавимо да је унија заснована на заједничким вредностима, на демократији, на фундаменталним правима и на владавини права. Али, стабилност било да је политичка, економска или финансијска као концепт је јако крхке природе. Ми смо претрпели најгору финансијску и економску кризу од Другог светског рата. Наше суседство од Украјине до Сирије, преко Блиског истока до северне Африке и даље је нестабилно. Бројни изазови су пред нама од тероризма и миграција до енергетских несташица.

4/1 АЛ/MJ 11.35-11.40

У свету у којем све више зависимо једни од других ови изазови нису искључиво европски. У питању су глобални изазови које морамо решавати заједно као Унија и заједно са вама, са Србијом зато што је европска Србија део наше заједничке мисије и не треба сумњати у то.
Читава Европска унија, односно њене институције и 28 држава чланица постојано подржавају европску перспективу Србије. Из тог разлога ми знатно инвестирамо у Србију. Европска унија пружа највише помоћи Србији са око 200 милиона евра помоћи годишње. Не рачунајући незабележних 170 милиона које је Европа обезбедила након прошлогодишњих драматичних поплава, којих се још увек јасно сећам, пружили смо и непосредну финансијску и хуманитарну помоћ Србији приликом прилива избеглица и блиско сарађујемо са српским властима на средњорочној и дугорочној помоћи.
Европска унија је и главни партнер Србије када је у питању трговина, инвестиције и повољни кредити. Ми такође инвестирамо и у српску омладину. Узгред буди речено, најбоља инвестиција које једно друштво може да учини.
Више од 1.600 српских студената биће корисници разних програма до краја 2015. године. Надам се да ће се овај број увећавати у наредним годинама зато што су данашње младе генерације управо те које ће обликовати сутрашњу Европу.
Пред нама је доста посла, али уверен сам да ћемо заједно као партнери и пријатељи успети да спроведемо наредне кораке без тешкоћа и ускоро отворимо једно ново поглавље у нашој заједничкој историји и уведемо Србију тамо где припада, у европску породицу. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Још једном у своје име, у име посланика Народне скупштине Републике Србије захваљујем се господину Јоханесу Хану на његовом данашњем обраћању.
Закључујем Пету посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2015. години.

(Седница је завршена у 11.40 сати.)

Видео (1)

Четвртак, 10. децембар 2015. | Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2015. години 10.12.2015.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 1 2 3 4 5 6