18. јул 2013. Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

18. јул 2013. Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

Четвртак, 18. јул 2013.

Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години

Председник Народне скупштине др Небојша Стефановић сазвао је Пету посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години, за четвртак 18. јул 2013. године, са почетком у 10 часова.


За ову седницу председник Народне скупштине утврдио је дневни ред са једном тачком и то:

1. Обраћање Народној скупштини господина Штефана Филеа, комесара Европске комисије за проширење и суседску политику.

(Седница је почела у 10.20 часова. Седницом председава Небојша Стефановић, председник Народне скупштине.)

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо, поштовани народни посланици, отварам Пету посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години.
Ову посебну седницу сазвао сам да би се Народној скупштини обратио комесар Европске комисије за проширење и суседску политику, Његова екселенција господин Штефан Филе.
Част ми је да у име народних посланика и у своје име поздравим Његову екселенцију господина Штефана Филеа и, поред њега, остале чланове делегације, а то су: господин Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији; госпођа Јана Лолић Шинделкова, заменик шефа Кабинета комесара Европске комисије за проширење и суседску политику; госпођа Миријам Феран, шеф Одељења за Србију, Генерални директорат ЕК за проширење; госпођа Марта Гарсија Фидалго, Одељење за Србију, Генерални директорат за проширење; господин Лука Бјанкони, шеф Одељења за политичка питања, Делегација Европске уније у Републици Србији; госпођа Санда Бабић, саветник за политичка питања; госпођа Дубравка Савић, руководилац пројекта у Информативном центру Делегације ЕУ у Републици Србији; и госпођа Анка Падурару, портпарол комесара Европске комисије за проширење и суседску политику.
Такође поздрављам и представнике дипломатског кора, као и представнике Одељења за европске интеграције Народне скупштине, који су присутни на галерији Велике сале Дома Народне скупштине.
Сада молим Његову екселенцију, господина Штефана Филеа, комесара Европске комисије за проширење и суседску политику, да узме реч.
ШТЕФАН ФИЛЕ: Поштовани председниче, почасни посланици, даме и господо, желео бих да вам најтоплије захвалим, господине председниче, на позиву који сте ми упутили да се данас обратим Скупштини, скупштини коју поштујем. Част је да будем овде у овом историјском тренутку.
Двадесет и осмог јуна Европски савет је отворио преговоре о приступању са Србијом. Отварање преговора о приступању има велики значај не само за Србију, већ и за читав регион западног Балкана. Овај корак је постао могућ само зато што је Србија остварила и показала резултате, а списак достигнућа је импресиван.
Мада би ретко требало да говоримо о претходним остварењима, дозволите ми, ипак, да се мало осврнем на прошлост. Када сам се прошли пут обратио овом парламенту, у марту 2011. године, Комисија је припремала мишљење о кандидатури за чланство Србије и тада сам навео осам приоритетних области у којима је прогрес неопходан како би Србија била у могућности да отвори преговоре о приступању.
Били сте успешни у остваривању резултата који су били неопходни; сада морате да наставите да радите на свим овим питањима са истим жаром и истрајношћу, како бисте окончали правовремено све задатке.
Дозволите да се подсетимо. Приоритет број један била је реформа правосуђа. Након одлуке Уставног суда у јулу 2012. године, Влада и ова скупштина поставиле су правосудну реформу на врх својих приоритета. Поздрављам недавно усвојену, нову стратегију, за период 2013–2018. године, која би, заједно с акционим планом и неколико законских аката, требало да створи здраву и свеобухватну основу за успешно окончање реформе правосуђа. То је, пре свега, у интересу грађана Србије. На тај начин ћете формирати чврст темељ за предвидљивији законски оквир, који је неопходан за унапређење привлачности Србије за инвеститоре.
Дозволите ми у овом тренутку да се осврнем на једно конкретно питање. Ми поздрављамо напоре који су уложени у реформу Кривичног законика, која се односи на злоупотребу службеног положаја. Знате да се позивам на бивши члан 359, где је злоупотреба у спровођењу узроковала многе забринутости. С тим у вези, коначни циљ мора да буде пуна, кредибилна реформа, а не само формална реформа. Очекујемо да видимо преиспитане све претходне поступке када су у питању приватна пословања на индивидуалној основи, у складу са новим законским оквиром.
Када је приоритет број два у питању, а то је борба против корупције, Србија је била најактивнија по све три ставке које сам навео у марту 2011. године.
А. Нова стратегија је финализована и усвојена је од стране вашег парламента почетком јула. Интензивнији рад на акционом плану је у току. Када је у питању стратегија правосуђа, овај рад је остварен уз широке консултације са свим чиниоцима и у блиској сарадњи са Европском комисијом.
Б. Пре две године сам истакао значај имплементације, неопходности да се остваре конкретни, опипљиви резултати, доследни током времена и кредибилни када је у питању процесуирање и завршница процеса. Видимо кретање и значајне помаке у овом правцу и надам се да ће се овај охрабрујући тренд и наставити.
В. Србија је остварила резултате и у трећој области коју сам поменуо, тако што је усвојила нови закон о јавним набавкама који утврђује, стабилне процедуре које ће елиминисати корупцију из процеса јавних набавки.
Трећи кључни приоритет је била измена изборног законодавства. Састав вашег парламента, видимо да трећину чине жене, јесте сведочанство о значају успешности ових реформи. На челу многих одбора су жене, како из коалиционих, тако и из опозиционих партија.
Дозволите ми овде да покажем своју захвалност и поздравим бившу председницу Одбора за европске интеграције Милицу Делевић. Такође поздрављам именовање њене наследнице Наташе Вучковић.
С обзиром на то да ће Споразум о стабилизацији и придруживању ступити на снагу након лета, ваш задатак биће да копредседавате парламентарним одбором за стабилизацију и придруживање, чији ће инаугурални састанак бити организован у Београду у наредним месецима.
Уопштено говорећи, ми поздрављамо сада редовну праксу одржавања у парламенту јавних слушања о кључним законским предлозима. Било би добро ако би и Влада и парламент могли да се договоре да се усвајање закона по хитном поступку сведе на минимум.
У вези са четвртим приоритетом, а то је обезбеђивање адекватног функционисања независних регулаторних тела, Скупштина заиста сматра да је рад ових тела изузетно значајан, а то потврђује именовањем високих званичника и обезбеђивањем значајне интеракције у оквиру својих парламентарних одбора.
Ми желимо да се таква блиска сарадња настави и у будућности, на основу поверења и поштовања улоге ових независних тела. Много тога још увек може да се учини када је у питању примена и спровођење њихових сазнања и њихових препорука.
Такође, остварен је и значајан напредак у области петог приоритета, а то је законско разјашњавање када су у питању имовинска права, и шестог приоритета, када су у питању заштита људских и мањинских права. Понављам, добар рад и успех остварен до данас не сме се зауставити.
Констатовали смо недавно усвојену Стратегију о антидискриминацији и Акциони план за инклузију Рома. Надамо се да ћемо видети да ће се ови акти транспоновати и у проактивне приступе од стране државних институција и на конкретне мере на терену.
Дозволите ми да се мало задржим овде и да поновим да су кључна очекивања од стране Комисије, када су у питању реформе, да се реформе наставе, да буду одрживе током времена. То захтева пажњу, ресурсе, доследност и, пре свега, значајну политичку вољу и смернице.
Ценим то што је овај парламент постао активнији у вршењу надзора над радом Владе, јер на тај начин омогућава да се кључна питања разматрају у јавности и доприноси се већем јачању јавног поверења.
Дозволите ми сада да наставим. Међу осам приоритета које сам истакао пре две године, седми је испуњен још у лето 2011. године, а то је била, ако се сећате, пуна сарадња са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.
Осми приоритет јесте процес који је и даље у току, а тиче се активног учешћа Србије у регионалној сарадњи и помирењу, и одлучног и храброг ангажовања у нормализацији односа са Приштином.
Мишљење Комисије које је потврђено у закључцима Савета је јасно показало да Србија мора да направи корак напред ка видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом. То је захтеван процес, али је то истовремено и процес за који је преко потребно да се оствари консолидована стабилност у региону и отворе нове могућности за све људе који живе у Србији и на Косову.
То је заиста био велики преокрет који је дубоко реформисао имиџ Србије у политичким круговима широм Европе. То је земља која се суочава са прошлошћу и прихвата своју европску будућност.
Поздрављам то што је ова скупштина редовно разговарала у дијалогу који је био у току и у исходима дијалога изразила свесрдну подршку договору усвојеном у априлу. Желим да одам почаст српском руководству на визији и храбрости. Са задовољством и са пуним поверењем ишчекујемо наставак ангажовања Србије у дијалогу и његовом спровођењу.
Поштовани посланици, даме и господо, позивајући се на ових осам кључних приоритета, Србија је сада отворила врата једној потпуно новој фази у односима са ЕУ. У сржи одлуке која је усвојена 28. јуна јесте кредибилност процеса проширења. Европска унија испуњава своја обећања када земља кандидат предузме све неопходне кораке ка остваривању и усклађивању са критеријумима о чланству и остваривању резултата када су у питању реформе.
Од сада надаље, процес европских интеграција ће постати све више конкретан и опипљив за све у Србији. То је посебно значајно за администрацију, цивилно друштво, пословне људе, студенте, истраживаче, али је такође важно и за друштво у целини и биће значајно за све грађане Србије.
С обзиром на то да реформе које се спроводе из европске агенде дотичу велики број сектора, директно или индиректно утичу на многе аспекте свакодневног живота грађана Србије, важно је да процес придруживања не остане у ексклузивном домену експерата у државној администрацији, већ да заиста буде јавно власништво.
Промене ће бити лагане и прогресивне. Грађани не би требало да очекују чуда на самом крају овог процеса, када Србија буде заправо постала држава чланица ЕУ, већ би грађани требало да постепено осете промене које произлазе из придруживања и усклађивања са европским стандардима. То ће они моћи да осете у својим свакодневним животима и током самог процеса преговора, током којег ће Србија испуњавати све више и више критеријума за чланство, који ће довести до постепеног унапређења живота грађана Србије, а то је заправо циљ. Грађани Србије треба да осете конкретну промену, конкретно побољшање свог животног стандарда и важно је да ово побољшање буде неповратно.
Дозволите ми, на крају, да поменем важну улогу цивилног друштва у овом процесу. Она је двострука. Пре свега, они ће бити део процеса преговора у проналажењу решења и изазова, а осим тога, наставиће да надзиру спровођење реформи законодавства, заједно са Владом и парламентом, и биће томе чврсто посвећени и биће укључени у све фазе, заједно са свим другим чиниоцима, и на тај начин допринеће да овај процес буде иреверзибилан, а реформе одрживе.
Ми ћемо отворити преговоре о поглављима 23. и 24, о правосуђу и фундаменталним правима. Бићете једна од првих земаља где ће овај нови приступ бити примењен, у корист ваше земље и ваших грађана.
Уверавам вас да то неће бити само вежба којом ћете штриклирати све што је остварено, већ ћете стварати законе и оснивати институције којима ћете мењати животе ваших грађана. Дозволите ми да потврдим и још једном подвучем да ће ове бенефите и повољности осећати ваши грађани током процеса, а не само на крају.
Искуства са другим државама кандидатима показало нам је да је овај трансформативни процес захтеван, а понекад и болан, али такође омогућава економски развој и социјални развој, развој друштва у целини. Најочигледнија мера јесте унапређење трговине и пословних могућности и јачање јединственог тржишта, што ће се пресликати на повећање запослености и нове могућности запошљавања.
Поштовани Парламенту, наредне недеље Комисија ће представити нацрт преговарачког оквира државама чланицама. Након што државе чланице размотре овај оквир у складу са јунским закључцима требало би да се усвоји и потврди од стране Европског савета, тако да се прва конференција о приступању са Србијом одржи најкасније у јануару 2014. године.
У међувремену, скрининг ће почети у септембру, а данас ће званичници Комисије проћи кроз читав процес преговора на семинару са српским званичницима.
Дозволите ми коначни коментар. Процес преговора је веома захтеван. То је процес за који је неопходан континуитет и одлучност током низа година. Из тог разлога ЕУ посматра приступање као питање које захтева национални и партијски консензус. Србија је већ добар пример за то. Обезбеђен је партијски, страначки консензус о бројним питањима и кључним одлукама када је у питању европска будућност.
Знам и верујем да је ова земља спремна и жељна да се ангажује, уз значајне и доследне напоре. То је због тога што је коначни циљ веома амбициозан. Циљ је да се Србија припреми да заузме своје место као чланица ЕУ. Дозволите ми да вас уверим да ће Европска комисија бити с вама раме уз раме и помоћи вам да остварите овај амбициозан и веома значајан циљ. Хвала на пажњи.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем господину Штефану Филеу.
Закључујем Пету посебну седницу Народне скупштине Републике Србије у 2013. години. Хвала.
(Седница је завршена у 10.40 часова.)

Видео (1)

Четвртак, 18. јул 2013. | Пета посебна седница Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 18.07.2013.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
уторак, 15. октобар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја