Јавном слушању су присуствовали, поред чланова Одбора и народних посланика, представници Владе и ресорног Министарства финансија, Народне банке Србије, Фискалног савета, Државне ревизорске институције, Мисије ОЕБС у Србији и Националног конвента о ЕУ.

Представник предлагача, министар финансија Синиша Мали, образлажући предлог Буџета за 2026. годину, истакао је да је упркос изазовима, сачувана макроекономска стабилност и раст економије. Пројекција раста БДП за наредну годину је три одсто, навео је он и додао да је и предлог дефицита три одсто, у складу са договором са ММФ.

Министар Мали је нагласио да су два основна стуба буџета за 2026. годину, као и претходне године: подизање животног стандарда грађана (раст плата, пензија и минималне зараде) и наставак капиталних инвестиција, чиме се подизањем квалитета инфраструктуре подиже и квалитет живота грађана и атрактивност наше економије.

Министар финансија је указао и да је у прилогу буџета за наредну годину припремљен и тзв. „зелени буџет“, где су набројани сви пројекти који су везани за очување животне средине, као и Грађански водич, у циљу бољег информисања грађана о начину припреме и трошење државног буџета. Напоменуо је и да је пре месец дана почео да ради интерактивни портал при Министарству финансија, у циљу унапређења транспарентности и ближег односа са грађанима Србије.

Гувернерка Народне банке Србије др Јоргованка Табаковић изнела је оцену да је Предлог закона о буџету за 2026. годину заснован на макроекономском оквиру који одражава актуелне трендове и изгледе раста српске економије. „Подржавамо пројектовање фискалних прихода уз уважавање принципа опрезности, као и планирану структуру расхода којом се подржава очување финансијске стабилности, јачање енергетске сигурности и реализација инфраструктурних пројеката“, истакла је Табаковић. Она је додала и да је овај предлог буџета рађен у значајно измењеним геополитичким и геоекономским околностима, у којима се појачавају изазови вођења економске политике.

Председник Фискалног савета проф. др Благоје Пауновић изнео је оцену да предложени буџет за 2026. годину задржава континуитет фискалне политике из 2025. године. Предложени буџет предвиђа фискални дефицит у висини од 337 милијарди динара, навео је он и додао да ће учешће фискалног дефицита у БДП остати на нивоу од три одсто, те да не прелази границе које би негативно утицале на макроекономску и фискалну стабилност земље.

Председник Савета Државне ревизорске институције Ивица Гавриловић представио је присутнима завршни рачун буџета за 2024. годину. Навео је да је, у оквиру ревизије завршног рачуна буџета, спроведено 22 ревизије, нагласивши да је тиме обухваћено 75 одсто расхода и издатака. Детаљно је представио налазе ревизија.

У наставку, уследила је расправа на којој су учесници јавног слушања разменили своја мишљења и ставове.