Председник Одбора пожелео је добродошлицу делегацији и изразио задовољство због постојања удружења која се баве неговањем српске традиције, културе и целокупног идентитета српског народа у региону и шире. Истакао је и да у Одбору постоји свеукупан консензус и синергија у раду по питању очувања и неговања националних интереса српског народа у дијаспори и да ће, у складу са својим овлашћењима, Одбор радити на доношењу ефикасног законодавног оквира из ове области.

Костић је додао да је у протеклом периоду Одбор за дијаспору и Србе у региону поново покренуо Иницијативу за отварање конзуларних представништава у Дрвару, Куманову, Скадру и Беранама, пред Министарством спољних послова Републике Србије и обавестио да се за сада, у најскоријем року, очекује именовање почасног конзула у Дрвару. Уједно, председник је за пролеће наредне године најавио и организовање скупа у Народној скупштини, са циљем успостављања још чвршће сарадње између матице и дијаспоре, као и побољшања њиховог положаја. На крају је указао представницима Савеза да држава, кроз различите фондове, омогућава српским удружењима да користе новчана средства у циљу неговања српског идентитета и традиције.

Делегација Савеза удружења, предвођена председницом Ранком Срдић Милић упознала је присутне са радом Савеза истакавши да, упркос томе што је млада организација која је основана у мају 2015. године, броји око 10 000 званичних чланова, окупљених у 15 организација. Додала је да Савез има за циљ првенствено да кроз бројне културно-уметничке и традиционалне манифестације, али и привредну сарадњу, активно ради на уједињавању и очувању идентитета српског народа како у завичају тако и у целом региону. Представници Савеза су на крају изразили наду да ће Одбор узети активно учешће у успостављању и ојачавању међусобне сарадње Савеза са сличним удружењима, као и око успостављања контаката са надлежним органима и појединцима у циљу помоћи око обнове српских храмова и споменика културе у завичају.

Заменик председника Одбора Миодраг Линта истакао је да је од изузетног значаја оснивање кровних организација које раде на очувању националног идентитета Крајишника. Указујући на важност јачања културног и духовног јединства српског народа, очувања сећања на жртве, као и интеграцију повратника у српске општине у Босни и Херцеговини, Линта је нагласио да се само заједничким наступом може постићи да Срби у региону буде битан фактор одлучивања у региону. Закључио је да би било добро и организовати донаторску конференцију, по узору на конференцију о Сребреници, чиме би се обезбедила новчана средства за четири западно крајишке општине у којима су Срби већинско становништво, а то су Грахово, Дрвар, Гламоч и Босански Петровац.