У саставу делегације Одбора за европске интеграције биле су Елвира Ковач, председник Одбора и Дубравка Филиповски и др Ана Јаковљевић, чланови Одбора.

Састанку Коференције КОСАП присуствовале су делегације одбора за европске интеграције парламената земаља чланица КОСАП, као и друге делегације парламената у својству посматрача и специјалних гостију.

У уводном делу састанка, обратили су се Борис Пејовић, потпредседник Скупштине Црне Горе, Њ.Е. Оана Кристина Попа, ЕУ амбасадор у Црној Гори, Маида Горчевић, министар за европске послове Црне Горе и Амер Капетановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу.

Прву сесију „Нова ЕУ перспектива: геополитички утицај на политику проширења“, отворили су уводним излагањем Гордана Ђуровић, професор Економског факултета Универзитета Црне Горе и Предраг Зеновић, главни преговарач Црне Горе са Европском унијом.

Након уводних излагања, обратиле су се парламентарне делегације чланице КОСАП као и друге присутне парламентарне делегације. Председник Одбора за европске интеграције, Елвира Ковач, истакла је да је за успешну регионалну сарадњу врло важно да постоји успешан КОСАП. Истакла је да се процес европских интеграција значајно променио од Солунског самита, као и да се не сме занемарити ни замор који је у Европској унији дуго постојао, када је реч о процесу проширења ЕУ. Подсетила је да је Србија у приступним преговорима већ десет година, да је спремна да отвори Кластер 3, што је Еврoпска комисија констатoвала, по трећи пут, у својим извештајима о Србији. Напоменула је да је, на жалост, рат у Украјини скренуо пажњу Европске уније на значај политике проширења, а која се односи највише на очување мира и стабилности.

Кључни говорници током друге сесије „Регионална сарадња и повезаност“, били су Петер Фелтен, амбасадор Немачке у Црној Гори и Демуш Шаша, представник Института за европске политике.

Елвира Ковач је током ове сесије навела да је неопходно радити на јачању регионалне сарадње. Уз представљање предности Отвореног Балкана, указала је да је економска сарадња и побољшање стандарда оно што очекују грађани. „Јачање сарадње значи јачање наших појединачних економија и побољшање животног стандарда грађана. Економска интеграција Западног Балкана је у фокусу регионалне сарадње.“, навела је. Посебно је указала на то да Берлински процес, након десет година постојања, још увек нема Парламентарну димензију, иако су лидери Западног Балкана на Самиту у Познану 2019. године у закључцима навели да сматрају да је важно укључити људе и њихове представнике у дијалог Берлинског процеса.

Изразила је захвалност Савету за регионалну сарадњу који пружа подршку члановима КОСАП-а, на коју ће се ослонити и Народна скупштина Републике Србије, која је следећа председавајућа овом Конференцијом, као и захвалност Немачкој организацији за међународну развојну сарадњу ГИЗ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) која у име немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ) подржава регионалне активности у оквиру Мреже секретаријата парламентарних одбора за европске интеграције.

Након завршених сесија, чланови КОСАП-а су започели расправу о усвајању Нацрта заједничке изјаве са 19. састанка Конференције КОСАП. С обзиром да су делегације Албаније и тзв. Косова, која учествује као посматрач, у неколико наврата злоупотребиле Пословник о раду КОСАП-а, Дубравка Филиповски, чланица Одбора за ЕИ је интервенисала и истакла да је злоупотребљена конструктивност делегације Србије као и да покушај измене Нацрта заједничке изјаве неће бити прихваћен од стране Србије. „Косово и Метохија је јужна српска Покрајина. Чланство Западног Балкана у ЕУ није упитно, али предлог члана делегације Албаније је неприхватљив јер тзв. Косово не може бити члан КОСАП-а као део територије Србије. Не приступате неутрално статусно, Србија неће дозволити да тзв. Косово буде члан нити Савета Европе, нити КОСАП-а. Београд и Приштина треба да наставе разговоре о нормализацији односа, као што је предвиђено Поглављем 35.“ објаснила је Дубравка Филиповски.

Заједничка изјава није прихваћена због инсистирања делегације Албаније на амандману који се тицао проширења КОСАП-а новим чланицама, без претходног поштовања процедуралних радњи.