14. март 2013.  Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом

14. март 2013. Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом

Четвртак, 14. март 2013.

Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом

Председник Народне скупштине мр Небојша Стефановић одредио је четвртак 14. март 2013. године, са почетком у 16 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом: „Безбедност хране у Републици Србији и здравље грађана – стандарди и одговорност за њихово спровођење“, коју је предложила Посланичка група Либерално демократска партија.


На постављена питања одговарали су Расим Љајић, потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, Горан Кнежевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Зорана Михајловић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине, Братислав Петковић, министар културе и информисања, Славица Ђукић Дејновић, министарка здравља, Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања и Никола Селаковић, министар правде и државне управе.

Посланичка питања у вези са актуелном темом постављали су следећи народни посланици: Чедомир Јовановић, Александар Југовић, Арпад Фремонд, Ђорђе Стојшић, Душан Петровић, Петар Петровић, Злата Ђерић, Владимир Маринковић, Љубица Милошевић, Бојан Ђурић, Никола Јовановић, Милица Војић Марковић, Снежана Богосављевић Бошковић, Борислав Стефановић, Верољуб Арсић, Захарије Трнавчевић, Олгица Батић, Карољ Чизик, Радослав Комленовић, Ранка Савић, Драгана Ђурковић, Милетић Михајловић, Јована Механџић, Јадранка Јоксимовић, Радмила Геров, Бранислав Митровић, Донка Бановић, Петар Кунтић и Биљана Илић Стошић.

ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)

27/1 АЛ/ЉЛ 16.05-16.15

ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо народни посланици, на основу предлога Посланичке групе ЛДП, а у складу са чланом 209. Пословника Народне скупштине, одредио сам четвртак, 14. март 2013. године, са почетком у 16.00 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом.
Актуелна тема у вези са којом ће чланови Владе одговарати на посланичка питања јесте – БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И ЗДРАВЉЕ ГРАЂАНА, СТАНДАРДИ И ОДГОВОРНОСТ ЗА ЊИХОВО СПРОВОЂЕЊЕ.
Подсећам вас да је Посланичка група ЛДП затражила да на посланичка питања у вези са овом актуелном темом одговарају: Ивица Дачић, председник Владе, Сузана Грубјешић, потпредседница Владе, Горан Кнежевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Славица Ђукић Дејановић, министар здравља и Расим Љајић, министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.
Генерални секретар Владе Републике Србије је писаним путем обавестио Народну скупштину да данашњој седници нису у могућности да присуствују: Ивица Дачић, председник Владе и Сузана Грубјешић, потпредседник Владе.
На основу упита одређеног броја других чланова Владе, одлучио сам да позовем и њих да могу да присуствују овој седници, што сматрам да повећава одговорност коју Влада показује према Народној скупштини.
Пошто ће на питања одговарати само министри који су позвани и наведени у тексту, мислим да нико не треба да буде против тога да су наведени чланови Владе присутни овој седници.
Пре него што пређемо на постављање посланичких питања, дозволите ми да вас подсетим на одредбе Пословника Народне скупштине који се односе на начин постављања посланичких питања у вези са актуелном темом.
Право да постављају питања имају сви народни посланици. Право да први постави питање има представник предлагача, затим пријављени председници односно овлашћени представници посланичких група, почевши од представника бројчано најмање посланичке групе, па до бројчано највеће посланичке групе и народни посланици према пријавама за постављање питања, а до истека укупног времена за давање одговора.
Народни посланици подносе председнику Народне скупштине пријаве за постављање питања у писаном облику до почетка одговарања, а усмено у току трајања одговарања. Народни посланик може да постави највише три питања. Одговарање на посланичка питања може трајати најдуже 180 минута, а обавља се без обзира на број присутних народних посланика у сали. Време у оквиру кога народни посланик усмено поставља питања износи највише три минута, одговор на то питање највише пет минута. После одговора народни посланик који је поставио питање може да постави још највише два потпитања, у укупном трајању до два минута, а одговор на ово потпитање може да траје укупно до пет минута.
Након тога, на постављање питања имају право и други народни посланици, према редоследу пријава. У току трајања постављања питања и давања одговора, сходно се примењују одредбе Пословника, с тим што нису дозвољене реплике и указивање на повреде Пословника.
У складу са тим, молим народне посланике да поднесу пријаве за постављање питања.
Прелазимо на постављање питања.
Реч има председник Посланичке групе ЛДП Чедомир Јовановић.
27/2 АЛ/ЉЛ

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине председниче, поштовани потпредседници, представници Владе, прво желим најјасније да вам кажем да смо запрепашћени и немојте то схватити лично, говорим о политици, безобразлуком владајуће коалиције. Нама није била потребна ова седница да би је свели на политичко позориште. Ако је нека странка настојала да се озбиљно понаша у тренутку велике кризе која је погађала сваког човека у овој земљи, то је била наша странка. Ми нисмо желели да проблем безбедности хране у Србији сведемо на политичке глупости и бесмислене страначке ратове. О томе смо желели отворено да разговарамо и то нам је ускраћено.
Господине Кнежевићу, када је овде бирана Влада, ми за Владу нисмо гласали, али сам говорећи у име наше странке врло јасно рекао да поштујемо сваког ко је спреман као личност да преузме одговорност у оваквом тренутку. Где је председник Владе? Где је министар финансија? Колика је вредност извоза српског аграра била у прошлој години? Била је две и по милијарде евра. Колика ће бити у овој? Где је он данас? Дачић има времена за позирање на Копаонику. Иде у Брисел. Где је потпредседница Владе за европске интеграције?
Слушајте добро, представници владајуће коалиције, неке чињенице. Закон о безбедности хране прописује формирање стручног савета за процену ризика у области безбедности хране а ради постизања високог нивоа заштите здравља и живота људи. Није формиран и не постоји. Не постоји систем брзог обавештавања ни узбуњивања. Зато имамо "Твитер", па онда министар Кнежевић пред камерама доказује исправност млека тако што испија чаше млека и уверава нас као грађане да и ми треба тај пример да следимо. Тако је било у средњем веку – ставите роба поред стола па прво он проба храну, па ако преживи, сви други за столом једу.
Правилници. Правилник о квалитету хране за животиње, као и други правилници о квалитету специфични за поједине групе производа нису усклађени са европском регулативом. Правилник о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и њихове мешавине није у складу са европском регулативом, јер се од 2005. године ништа није променило. Правилник о декларисању и означавању упакованих намирница није у сагласности са европском регулативом. Закон о генетички модификованим организмима подразумева многе измене и сада није усаглашен са европском регулативом.
(Председник: Време.)
Време? Због тога је ово глупост од седнице, господине Стефановићу. Објасните људима у Србији…
ПРЕДСЕДНИК: Господине, имате право да у оквиру ваша три минута поставите било које питање члановима Владе, међу којима се налазе три министра која су ресорно потпуно везани за ову тему. Имате право да добијете одговор.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Господине Стефановићу, ми желимо да се проблем реши.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите, поставите питање. Ви сте искористили три минута. Имаћете право након одговара неког од министара, ако се неко од министара јави да одговори.

28/1 ТЂ/ЦГ 16,15-16,25

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Шта овај човек може да уради са оваквом седницом? Шта? Смените га на седници свог главног одбора и тако уверите Србију да је нормална земља. Направили сте лудницу од овога.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Јовановићу, немојте користити такав речник.
Ако нисте поставили ни једно питање, не можете, наравно, имате право, ако министар одговори на питање или ако сматрају да нисте формулисали питање, на још два минута и два додатна потпитања.
Да ли ви господине Кнежевићу желите реч? (Да.)
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Да бих пружио прилику господину Јовановићу да постави потпитање, да не остане ова седница у сенци овога што је он рекао, рекао бих само пар уводних ствари, а то је да желим да се захвалим свима онима који су инсистирали да се ова седница одржи, јер ћемо на овој седници ја и моје колеге бити у прилици да објаснимо неке ствари, да дамо неке информације о систему безбедности хране у Србији.
У медијима је било јако пуно неистина, јако пуно инсинуација, лоше пренетих ствари. Хтео сам да верујем на почетку да је то само случајно и да ће се то прекинути, да ће се постићи консензус како да превазиђемо ову ситуацију. Међутим, очигледно је да се ради о једној добро организованој политичкој кампањи, где се покушава уништити српски сељак, српска пољопривреда и српско село.
У даљем току ћу покушати да одговорим на сва она питања са свим подацима која су везана за Министарство пољопривреде, а ту су и остале колеге које ће сигурно покушати да одговоре на питања из њиховог ресора. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Чедомир Јовановић.
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Слажем се у великој мери са вашом констатацијом, господине Кнежевићу, да се све ово претворило у политичку прљавштину у којој ми живимо, преживљавамо и ево, хвала богу, ви и ја на ногама смо.
Знате шта? Одговорност за функционисање система је највеће на оној страни која пресудно утиче на његово функционисање. Побројао сам вам правилнике који су превазиђени и празнине које су остале због тога што се не примењује Закон о безбедности хране на прописан начин. То није карактеристика мандата ваше Владе, али је то ваша одговорност.
Прво питање – на какав начин ћемо заштитити српски аграр? Угрожена је производња, сточарство, ратарство, млинско-пекарска индустрија, индустрија пива, стигли смо до јабука које су отровне. Потребно је подхитно, због економије ове земље, предузети врло конкретне мере. Сада, колико знамо, имате у Србији око 1.200.000 тона кукуруза који је у клипу и пола милиона у зрну. Тај у зрну је у силосима и он је помешан са оним токсичним.
Да ли сте спремни да формирате радне групе, да искорачите из тог рата СНС, ДС? Мене баш брига за ваше међусобне односе и сваког нормалног човека у овој земљи, који живи од аграра или се храни, не интересују ваша препуцавања. Формирајте тимове, успоставите склад и неопходну сарадњу са покрајинском Владом, ангажујте институте, факултет и уверите јавност да знате да урадите оно што најављујете већ недељама. Нико у овој земљи данас не верује и не разуме разлику између Правилника о квалитету и Закона о безбедности хране. Тачно је да смо одрасли по одређеним стандардима који су у међувремену промењени, али дајте делујте на разуман начин. Ово није седница на којој ми можемо до тог разума да дођемо.
Прво вас питам да ли сте спремни да предузмете конкретне мере и које мере ћете предузети како би заштитили кукуруз који се налази у Србији, омогућили његову прераду, вратили неопходно поверење потрошача и омогућили произвођачима
28/2 ТЂ/ЦГ

да могу да наставе да раде свој посао? Србија је једина европска земља у којој је овако велики хаос.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Овај постојећи систем безбедности хране устројен је већим бројем закона и подзаконским актима од којих је један од најважнијих Закон о безбедности хране, а који је усвојен 2009. године. На крају, заокружен је овим чувеним, фамозним правилником о којем сви говоримо данас. То је Правилник о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње усвојен 2011. године.
Ради се о прописима који су усвојени у циљу усклађивања нашег законодавства са стандардима ЕУ, али без довољно осећања за реалност и без довољно осећања за прилагодљивост и спроводљивост тих стандарда у Србији. Пре усвајања тих стандарда, деценијама раније, имали смо потпуно другачији систем, када је држава била већински власник и у производњи и у промету и када је имала много веће ингеренције што се тиче контроле хране. Овим правилницима који су донети у периоду од 2009. до 2011. године дошло је до суштинских промена.
Првенствено одговорност за квалитет хране имају произвођачи, док је држави намењена улога контролора тог система и реакција, ако се не спроводи тај систем самоконтроле. Овај систем безбедности хране показује мањкавости у читавој европској заједници. Имали смо ових дана прилику да видимо разно-разне афере које се догађају у Европи, од појаве коњског меса у говеђим кобасицама до пронађене свињетине у храни која је намењена за муслиманско тржиште. Овде се у нашем окружењу, па и у читавој Европи, појавио афлатоксин у млеку. Чули смо јуче податак да су кифле у Пољској сољене ризлом. Да не помињем у претходном периоду и болести лудих крава и све остало што се догађало.
Тај проблем очигледно постоји, а он је посебно изражен у Србији због сиромаштва у којем се Србија налази. Посебан проблем представља недостатак националне референтне лабораторије о којој се прича већ дуже време. За њу смо добили, од 2003. године, негде око осам милиона евра донација и која је већ два пута била свечано отварана. Као што знате, до дана данашњег, та референтна лабораторија не функционише.
Наравно, има проблема у организацији самог посла, у инспекцијским службама, јер већ годинама уназад имамо премали број инспектора, да не говоримо о томе како су они плаћени и са каквом опремом раде. Такође, системски, ти инспектори се налазе у више министарстава и у више управа.
Радимо на предлогу реорганизације инспекцијских служби, али верујте да то није посао који може да се уради преко ноћи. Овде смо, као администрација, у Министарству пољопривреде тек неких седам месеци. Суочили смо се са огромни проблемима које смо решавали и признајем да, то је део моје одговорности, нисмо стигли да се позабавимо овим стварима и да нас је читав овај случај мало затекао.
Имали смо проблеме са консолидацијом финансија, са исплатама пољопривредницима, а која су дугована из претходних година. Радили смо на помоћи пољопривредницима који су погођени сушом. Знате да смо имали елементарну непогоду, сушу.

29/1 МО/МЋ 16.25 – 16.35

Радили смо на системским законима који би омогућили пољопривредницима да у дужем временском периоду могу да планирају своју пољопривредну производњу и да у дужем временском периоду могу да рачунају на инвестиције и све оно чиме они могу да побољшају, не само свој рад, него и комплетну пољопривреду и друштвени бруто производ.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Љајић. Изволите.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Врло кратко на овај део питања који се односи на резерве кукуруза у робним резервама. Тачно је ово што је господин Јовановић рекао, од 150 до 160 хиљада тона кукуруза у складиштима кукуруза за робне резерве, 31% је заражено и токсично. Те количине су издвојене у посебним ћелијама. Већ је отпочео процес детоксикације тих количина, а преостала количина биће подељена фармерима, 300 килограма по грлу стоке. Неких 30 хиљада тона ће бити подељено. Редовно ћемо вас обавештавати и о даљим контролама, с обзиром да смо се договорили са Министарством пољопривреде да извршимо још једну ванредну контролу, како би утврдили да ли су ове количине стварне, јер оне јесу за сад на папиру, као и да ли су поново реалне количине кукуруза које су токсичне.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Југовић.
(Иван Андрић, с места: Ми имамо право још једном.)
Дозволите да вам прочитам још једном одредбе Пословника које дефинишу постављање питања.
Време и оквир у коме народни посланик поставља питање износи најдуже три минута, а одговор на то питање најдуже пет минута. Након тога, народни посланик, који је поставио питање, може да постави још највише два потпитања, у укупном трајању до два минута, а одговор на ново потпитање може да траје укупно до пет минута. Након тога, право на постављање питања имају други народни посланици, према редоследу пријаве.
Дакле, ово се разликује од седнице на којој се постављају питања Влади, када народни посланик има право и на треће потпитање. Значи, нисте у праву.
Господине Југовићу, изволите.
АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Поштовани председниче Народне скупштине Републике Србије, поштовани министри, поштоване колеге и колегинице, добро је што ћемо данас имати прилику да говоримо о овој веома важној теми, о безбедности хране, међутим, за наш посланички клуб то неће значити копање политичког рова, нити политичку борбу, већ могућност да кренемо у сусрет евентуалним сличним проблемима који нас могу очекивати у будућности.
Србија је у протекле две деценије прошла кроз турбулентан период. Систем је било немогуће, или није постојало довољно воље због политичких елита, успоставити на прави начин, па смо зато и у овој области показали у претходном периоду да је потребно да се мењамо, да усвајамо европске стандарде, европске вредности, да покушамо на други начин да организујемо државу, како бисмо функционисали као савремене земље западне Европе. Нама се за те две деценије на рафовима, у слободној продаји на улици нудило, продавало све и свашта. Квалитет хране није контролисан и сви се добро сећамо тог периода.
Европска унија је инсистирала, а ово је појединачан пример који је на најтранспарентнији начин показао све проблеме у којима се Србија налази, ЕУ је усвојила стандарде да афлатоксина у млеку може бити 0,05%. Ми смо, идући ка ЕУ, јер је ЕУ од нас то захтевала, а уједно и наша жеља да постанемо чланица ЕУ на то нас је

29/2 МО/МЋ

приморала, прихватили тај стандард. Тај стандард је, према свим лабораторијама, према свим медицинским анализама, онај који је најоптималнији да би млеко могло да се користи, да се употребљава приликом прехране деце и људи.
Зато мислим да се налазимо у ситуацији када би Министарство здравља требало да нам да неке одговоре. Мислим да министарка здравља Славица Ђукић Дејановић, мислим да је и њена професија докторска обавезује да појасни претходне изјаве, када је афера са млеком била актуелнија него што је сад, да нам објасни шта то значи и да ли ће се оформити тимови који ће нам тачно рећи колика је количина афлатоксина штетна по здравље. Рећи ћу јој да не могу прихватити њену оцену да ће грађани морати сами да процене да ли ће пити млеко или не. Дакле, шта је то у будућности што ће министарство учинити како би се успоставили критеријуми шта је здраво за нашу децу и за грађане Србије, а шта не?
ПРЕДСЕДНИК: Хвала, господине Југовићу.
Реч има министарка Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Уважени господине председниче, цењени потпредседници, даме и господо народни посланици, када парламент своју надзорну функцију обавља на овај начин, имам велико осећање задовољства. Тема и питања која су ми сада конкретно постављена јесу нешто већ дуже у етру и производ су дела реченице коју сам изговорила када сам, без обзира што је, наравно, Министарство пољопривреде непосредно задужено да прати исправност млека као хранљиве материје, све што се тиче здравља у обавези да са својим сарадницима из Министарства здравља, не само анализирам, него учиним и све на унапређењу здравља и одређивању врло стриктних, јасних и конкретних корака у вези са тим.
Желим да кажем да ни једног момента грађани због афлатоксина М1 нису били здравствено угрожени. Део изјаве који сам заправо дала, а коментаришући да и сама са својом породицом користим млеко, се односио на тај део. Други део је био да је направљена атмосфера панике. Светска здравствена организација дефинише здравље не само као физичко, ментално и социјално благостање, већ и одсуство различитих других негативних елемената. Дакле, компонента психолошког, па и панике је такође део бриге Министарства здравља. Објашњење је било да они који имају страх, а чекају резултат лабораторије из Холандије, ако неколико дана не пију млеко, неће се десити ништа страшно, као што сигурно нема штетних последице за оне који га пију. Истргнуто из контекста деловало је да сам рекла да грађани треба сами да се определе, као да Министарство здравља и струка немају јасне ставове.
Афлатоксин је токсична супстанца. Има, познато је, и канцерогено и тератогено и мутогено дејство. Утиче на имунитет, али у енормним количинама и код кумулираног дејства. Стандард који је дат и који је сасвим на месту, 0,05 микрограма по килограму, је стандард земаља ЕУ и ми треба да тежимо том стандарду. Али, ако се претходни кораци не стандардизују, онда је просто немогуће испоштовати овај стандард и због тога смо заправо ушли у ситуацију која је била највише панична, највише политичким разлозима инспирисана, а не реалним опасностима по здравље. У том смислу, надам се да сам бар делимично одговорила на питања која сте поставили, али сам спремна да саслушам и још два минута допунских потпитања и да дам одговор. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има господин Југовић. Изволите.

30/1 МЗ/ЛЖ 16.35-16.45

АЛЕКСАНДАР ЈУГОВИЋ: Поставио бих допунско питање, пошто мислим да одговорност за функционисање државе лежи на целој Влади, поставио бих питање и министру за унутрашњу и спољну трговину господину Расиму Љајићу.
Пошто се добро зна да је пољопривреда, једина привредна грана која нам у будућности може донети сигуран профит, шта ми можемо учинити у будућности, а посланички клуб СПО и ДХСС се максимално за то залаже, како више не би пољопривредни произвођачи, сточари, били под ударом немара претходног наслеђа, немара претходних влада, немара свега онога што нас је пратило годинама уназад и последица које се појављују спорадично и које се, чини ми се, највише односе и највише ударају по леђима српског сељака.
Ви, министре, сигурно знате да доста људи из Србије одлази у Беч или у друге престонице Европе како би тражили храну по њиховим супермаркетима, по њиховим трговинским ланцима, сматрајући да је храна у земљама ЕУ квалитетнија од оне која се дистрибуира у Србији.
Да ли ће министарство пооштрити контролу, у смислу да све оне велетрговине које увозе артикле из земаља ЕУ, из Азије, из свих делова света, да ли ће пооштрити критеријуме за увоз те хране и да ли ће се проверити квалитет те хране, пошто постоје индиције и то се видело најбоље са афлатоксином и шпекулације да могу поједине намирнице које немају довољан стандард квалитета, да буду на нашем тржишту потрошене и да буду производ нечије жеље да дистрибуира у Србију све оно што не би могао у земље ЕУ?
ПРЕДСЕДНИК: Министар Љајић има реч.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Најпре желим да појасним да, по Закону о заштити потрошача и Закону о општој безбедности производа, тржишна инспекција министарства је надлежна за контролу индустријских и непрехрамбених производа. То је у складу и са важећим европским стандардима у овој области, значи, све што није храна, јесте у надлежности контроле тржишне инспекције и Министарства трговине.
Ви сте споменули квалитет хране. Желим да подсетим, такође по овим законима, везано и за Закон о безбедности хране биљног и мешовитог порекла, Закон о безбедности пића, Закон о заштити биља, Закон о заштити животиња, да је то у надлежности различитих ветеринарских и фитосанитарних инспекција, док у надлежности Министарства здравља налази се Закон о безбедности хране, односно Закон о санитарном надзору, затим здравствене услуге уређује Закон о здравственој заштити, а безбедност лекова уређује Закон о лековима и медицинским средствима.
Дакле, не бежим од тога да одговорим на ваше питање, апсолутно не бежим од одговорности, као члан Владе, али вам говорим чињенице које су у складу и са законима нашим, али и са међународним стандардима у овој области. Према томе, нисмо никакав изузетак, када се ради о компарацији са земљама ЕУ.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Народни посланик Арпад Фремонд има реч.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштовани председниче, председништво, поштовани министри, даме и господо народни посланици, одмах на почетку желим да кажем да посланичку групу СВМ је најважније да се што пре дође до решења што се тиче квалитета млека. Сматрамо да је уместо политичке борбе потребна политичка сарадња, и то у интересу свих нас. Сматрамо да је свакако забрињавајуће да је постојала у неким производима већа количина афлатоксина у млеку од дозвољеног нивоа, а са друге стране, сматрамо да места за панику нема и није је ни било.


30/2 МЗ/ЛЖ

Поздрављамо одлуку да прописи о дозвољеној концентрацији афлатоксина у млеку од 0,5 микрограма по килограму, које тренутно примењује Србија, буду враћени на претходни ниво, односно на 0,05 микрограма по килограму. Ако желимо да будемо чланица ЕУ, онда у процесу придруживања морамо наше прописе да ускладимо са прописима ЕУ, да би наши пољопривредни произвођачи и наше компаније били спремни на тржишну утакмицу која их чека у ЕУ.
Питање за господина Кнежевића је – када ће Влада Републике Србије дозвољени ниво афлатоксина у млеку да врати на старо?
Даље, чули смо да је било затворено више од 70 газдинстава, односно фарми с којих се откупљивало сирово млеко. Интересује нас, да ли могу пољопривредни произвођачи да рачунају на неке одштете од Министарства пољопривреде, односно како намерава Министарство пољопривреде да им помогне?
Чули смо и то да планирате да дајете кукуруз из робних резерви, и то 300 килограма по грлу музних крава, као и зеолита. Интересује нас, како напредујете са овим послом?
Знамо да је предложено индустријама млека да преузму све количине млека са фарми, без обзира на његов квалитет и да оно млеко које не одговара прописаним стандардима предају на третирање, у складу са законом предвиђеним начином нешкодљивог уклањања. Млекаре су набавиле и брзе дијагностикуме за испитивање млека на месту откупа, са циљем да убудуће сумњиво млеко буде на време искључено из промета и да не стигне до продавница.
Питање за вас, господине Кнежевићу, како је до откупа млека које садржи више афлатоксина од дозвољеног уопште дошло? Да ли су надлежне институције вршиле свој посао, односно да ли су надлежни у млекарама вршили свој посао?
На крају, желим да кажем да сматрамо да је независна лабораторија крајње решење за спречавање оваквих појава. Велики је проблем да не постоји независна лабораторија где би се контролисало млеко. Млекаре контролишу на неки начин саме себе. Питање је - када ће независна лабораторија коју финансира, односно већ је финансирала ЕУ, почети са радом и да ли ће једна лабораторија да проверава исправност млека у целом региону? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Кнежевић има реч.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Поставили сте много питања, не знам да ли ћу стићи у ових пет минута да одговорим. Али, покушаћу, јер је то отприлике и суштина, чини ми се, читаве данашње расправе. Наравно, по Закону о безбедности хране, ви знате да је произвођач одговоран за квалитет те хране, а Министарство пољопривреде ради редовне службене контроле према свом програму и својим правилиницима.
У 2012. години је урађено 608 контрола за проверу количине афлатоксина у млеку. Све те провере су биле, све те контроле су биле негативне. Такође, у јануару месецу 2013. године, извршили смо 40 службених контрола и такође су и оне биле негативне. Тек негде у фебруару месецу 2013. године, надлежни орган БиХ је објавио да су у млеку из Хрватске пронашли недозвољену количину афлатоксина и да смо ми, наравно, на основу тог њиховог дописа одмах реаговали и спровели истрагу о томе и утврдили смо да ниједан, одговорно тврдим, литар тог млека није увезен у Србију.
Након шире појаве у окружењу афлатоксина, и ми смо предузели одређене радње, тако што смо издали налог за ванредну контролу, где смо у тој ванредној контроли узели 302 узорка млека од 37 произвођача. Иначе, провере се код нас раде у Институту за хигијену и технологију меса. Од та 302 узорка 37 произвођача, 48 лотова или 48 серија млека показало је резултат који је био на граници дозвољене количине афлатоксина.
30/3 МЗ/ЛЖ

Пошто се десило у више случајева да један исти узорак млека имамо три резултата, од којих је један добар а један катастрофално лош, ми смо одлучили да тих 48 серија, 48 лотова млека повучемо превентивно из наших продавница са наших рафова. То је и учињено, а ти узорци су послати у Холандију на суперконтролу. Истог дана сам о томе обаветио и јавност, одржао конференцију за медије и обавестио их о осталим мерама које спроводи Министарство пољопривреде. То је да је наложена ванредна контрола кукуруза, ванредна контрола сточне хране и сировог млека, и то 1.725 контрола на линији откупа у фабрикама сточне хране, мешаонама и у пољопривредним газдинствима.

31/1 ЈЈ/ВК 16,45-16,55


Такође, дато је упутство и произвођачима и прерађивачима млека како да се понашају у оваквој ситуацији. Формирана је радна група од врло квалитетних стручњака из читаве Србије која ће да предлаже министарству даље мере. Влада Републике Србије је прихватила два закључка на предлог Министарства пољопривреде да оним фармама и газдинствима која су затворена, оно што је рекао малопре и колега Љајић, да се омогући по 300 килограма кукуруза из робних резерви и одређене количине зеолита, како би се што пре превазишла та токсичност.
Такође смо донели закључак да и даље премирамо млеко као помоћ пољопривредницима, а са друге стране, не можемо натерати, али смо се договорили са прерађивачима млека да они наставе са откупом млека како произвођачи сами не би имали велике штете.
Следећи потез који сам предузео јесте да сам позвао своје колеге министре пољопривреде из окружења, значи из БиХ, Републике Српске, Хрватске, Македоније, разговарао сам са колегом из Мађарске, разговарали смо јер они имају потпуно исти проблем и имају потпуно исти начин решавања тог проблема. Само што се у неким земљама мало ћути о томе, решава се можда на неки политички и другачији начин, а то је код нас постао политички проблем и мислим да то није добро.
Током ванредне инспекцијске контроле привремено је ван откупа, односно затворено је 405 пољопривредних газдинстава и фарми са 6153 грла. То су махом мале фарме, мали произвођачи са 3, 5, 7, 9 крава.
Могу да вам кажем један пример из средње-банатског региона где је затворено 15 фарми са укупно 33 грла. Значи, негде просек изнад два грла. Наставићу када будем имао прилику.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Фремонг.
АРПАД ФРЕМОНД: Поштовани председниче, председништво, господине министре, даме и господо народни посланици.
Господине министре, хвала вам на датим одговорима. Надам се да ће се захваљујући интервенцијама Министарства пољопривреде, односно Владе ситуација смирити. Оно што је изузетно важно, поздрављамо одлуку да ће Влада вратити ниво афлатоксина млека на старо. Добро је да ће до тога доћи у скорије време, надамо се томе.
Интересује ме када ће до тога доћи? Добро је и то што планирате да делите кукуруз из робних резерви сточарима који имају проблема са афлатоксином. Надам се да ће бити кукуруза и за оне сточаре, пољопривредне произвођаче који нису проблема са афлатоксином у млеку али имају проблема због тога што имају мало сточне хране и мала количина сточне хране им је остала, надам се да ће и за њих бити нешто.
Апелујем на вас господине министре, још једном, да отворите независну лабораторију што пре где би се контролисало не само млеко, него и сточна храна, а наравно и остали прехрамбени производи, јер је то крајње решење за спречавање оваквих појава. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Мислим да после дугог времена лагања европске зоне, званичника и донатора, да смо по први пут онако сели и својски се договорили на који начин да превазиђемо проблем националне референтне лабораторије. Значи, као што сам рекао уложено је само из ЕУ негде преко осам милиона евра у претходних 10 година и ништа није урађено.


31/2 ЈЈ/ВК

Ми смо предвидели буџетом за 2013. годину и 2014. годину негде око 450 милиона динара које ће бити довољне. Расписали смо тендер ових дана за куповину неких апарата за националну референтну лабораторију и очекујемо да у првом кварталу 2014, године већ имамо прву лабораторију независну, значи, референтну лабораторију
за млеко. Очекујемо да отворимо још две, једна би требала да буде у Нишу а друга би требала да буде у Новом Саду.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Ђорђе Стојшић.
ЂОРЂЕ СТОЈШИЋ: Уважени господине председниче, представници Владе, даме и господо народни посланици, прво и пре свега поставио бих питање вама господине Стефановићу због чега није позван нико из покрајинске администрације, с обзиром да је покрајински секретар господин Јешић први указао на овај проблем? Мислим да је било елементарно да га позовемо да присуствује седници и можда каже неко своје мишљење, а по члану 89. имате ту могућност по Пословнику да га позовете. С обзиром да је врло активно учествовао у свему овоме, мислим да сте требали то да учините.
Што се тиче саме теме безбедности хране, по нама, ово је само крајња последица нечега што је системски проблем и указује на то да систем овакав какав је, а он је предвиђен Законом о безбедности хране, апсолутно не функционише. У више наврата смо указивали на то да би Војводина морала да има надлежности из области аграрне политике коју би морала на неки начин да креира и да инспекцијске службе такође буду делом макар у надлежности покрајинске администрације.
Тако да би моје питање било и у овом правцу с обзиром да је и министар из Војводине - да ли постоје нека размишљања на ту тему? Мислим да је и он то поменуо у свом излагању, инспектори нити су добро опремљени кадровским, нити технички, седе по општинама као Јапанци после рата 60 и неке године где чекају да их неко позове из Београда а не могу ни возила да региструју. Ово је проблем који је на неки начин само произашао из једног лошег система који све и да су најспособнији људи у Београду, не може бити решен на прави начин.
Такође, још једно питање за господина Кнежевића и господина Љајића, а тиче се једне много озбиљније теме којом ћемо се бавити, бар ми из ЛСВ. С обзиром, да је безбедност хране овде на дневном реду – да ли је тачно, иако је у Србији забрањен увоз ГМ житарица и меса, да ли је дозвољен увоз меса из земаља у којима се стока храни ГМ храном и да ли ми вршимо такве контроле? С обзиром да наши произвођачи никако не могу бити конкурентни са неким фармерима у Бразилу, Аргентини итд. који управо у исхрани користе ГМ житарице и ако знамо да је наш сточни фонд такав какав је и у нестајању, да ли се уопште неко бави том темом и да ли постоје неке контроле?
ПРЕДСЕДНИК: Пре него што дам реч господину Кнежевићу само да вам кажем одговор на ваше прво питање упућено мени.
На основу члана 209. председник Народне скупштине на предлог посланичке групе може најмање једанпут у току месеца одредити дан када ће поједини министри у Влади, дакле, не друге личности, него министри у Влади одговарати на посланичка питања у вези са актуелном темом. С друге стране, одговоре на питања могу давати само они чланови Владе које је одредио предлагач.
Дакле, данас на овој седници могу одговарати само они министри које предлагач навео у тексту свог дописа и захтева да се сазове седница, посебна седница, постављања посланичких питања. Дакле, господин Јешић не би могао бити овде да одговара на питања јер није министар Владе и зато што није наведен у захтеву посланичке групе ЛДП као особа која би давала одговоре на та питања.
31/3 ЈЈ/ВК

Господине Кнежевићу, изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Слажем се са вашом констатацијом да је ово само последица једног система који је успостављен можда прерано, можда пребрзо и можда на начин који није био можда довољно добар.
Када сам разговарао са произвођачима млека управо око овог правилника о нивоу афлатоксина од 0,05 неки од њих су се и чудили.


32/1 ВС/ИР 16,55-17,05

Значи, они људи нису били упознати са тим да ће тај правилник бити уведен, нити им је дат одређени рок да се прилагоде томе. Тако да се ја као што сам рекао, слажем се са тим да овај систем треба допунити не променити из корена, јер то су европска мерила, европске вредности којима ми тежимо. Међутим, наша унутрашња инфраструктура није још прилагођена томе.
Значи, треба да га доградимо, треба да урадимо промену Закона о безбедности хране и пратећих шест закона на којима се већ ради радна група коју сам формирао министарству као што сам рекао. Треба да радимо на реорганизацији инспекцијских служби и наравно, на националној референтној лабораторији која ће у млеку бити са једне стране, старати се о квалитету млека, пре свега због премија који имају права да добију произвођачи са квалитетнијим млеком, а са друге стране и око безбедности млека.
Значи, предвиђамо да буду три такве лабораторије једна у Београду, једна у Новом Саду, једна у Нишу. Значи, биће неке децентрализације и сигурно ће то дати много, много бољи квалитетније резултате.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Љајић.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Ви знате да по садашњем закону дозвољен је увоз оних производа који садрже максимално до 0,9% генетски модификованог садржаја. Ваше питање на месту, јер дуго се већ води дебата о томе да ли се врши контрола тих производа, да ли се прекорачује та доза, односно граница од 0,09. Ми смо код министарства у више наврата затражили од инспекција које контролишу увоз тих производа и добили смо уверавања да се врше стриктне контроле управо оних производа који садрже до 0,9 генетски модификованог садржаја.
Ми иначе морамо да радимо на измени овог закона. Те измене неће ићи у правцу да дозволимо производњу генетски модификованих организама, остаће изричита забрана производње. Оно што ћемо такође урадити, значајно ћемо пооштрити ову врсту контроле за увоз свих врста производа, посебно оних који садрже до ових 0,9%. Урадићемо све оно што су урадиле све земље у процесу приступања СТО и на то имамо право, дакле, увођење читавог низа рестриктивних мера како би обезбедили увоз безбедне и здраве хране.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Стојшић.
ЂОРЂЕ СТОЈШИЋ: Везано за мој коментар, а тиче се покрајинског секретара, господина Јешића, члан 89. каже да на седници Народне скупштине, поред народних посланика учествују председник и чланови Владе, овлашћени представници и други предлагачи закона, директор Републичког секретаријата за законодавство, као и друга лица која председник Народне скупштине позове.
Мислим да је на неки начин, иако можда не би одговарао на питања, али је господин Јешић могао да изнесе нека своја сазнања и ставове, с обзиром да је ово тема која се тиче јавности и здравља свих грађана, тако да у том смислу је био мој коментар. Везано за Закон о безбедности хране, а ово што је поменуо министар Љајић и тиче се генетски модификоване хране, члан 36. каже да мере безбедности хране и хране за животиње које примењују друге државе, сматраће се истоветним мерама прописаним у Републици Србији, ако земља извозница објективно докаже да су научно засноване и да се њиховом применом обезбеђује одговарајући ниво заштите живота и здравља људи који се у Републици Србији од људи захтева.
Мислим да тренутно ми и даље увозимо не житарице које су генетски модификоване ван овог дозвољеног нивоа, али увозимо месо које је произведено, а исхраном животиња, генетски модификованих житарица и нисам сигуран каква је лабораторијска процедура да се увози то месо, јер је далеко јефтиније од онога што су
32/2 ВС/ИР

од онога што су наши пољопривредници и сточари у могућности да произведу и мислим да је то тема којом би требало да се бавимо, па скрећем пажњу, с обзиром да смо имали иницијативу из више удружења из Војводине која су нам скретала пажњу на ту ствар.
ПРЕДСЕДНИК: Само да вам кажем везано за ово. Ви би у начелу били у праву, да ова седница није дефинисана одредбама Пословника које су у поглављу 14. Поглавље 14. зове се – поступак контроле над радом Владе и не односи се на редовне седнице парламента.
Дакле, односи се искључиво на посланичку контролу, контролу рада Владе Србије, при чему ја сматрам да надлежни одбори скупштине могу много шире да расправљају о овој теми и могу позивати много шири круг личности које би могле да дају одговоре на различита питања о интересу Народне скупштине и у том смислу, подржавам да свако буде позван у ову скупштину и да да одговоре на питања, само што у овом случају то не би било могуће.
Да ли неко од министара жели да одговори?
Следећи пријављени је народни посланик Душан Петровић.
ДУШАН ПЕТРОВИЋ: Господине председниче, даме и господо министри, поштоване колеге, неколико пута док је ова озбиљна криза трајала сам рекао и то желим да кажем још једном, да није било непосредне опасности за здравље људи и ту се ја са колегом Арпадом слажем, није било места ни паници и због тога није добро што се направила оваква слика какву смо имали.
Мислим да, ако је већ негде морало да избије, нешто у систему безбедности хране, добро је да се деси тако да у суштини нико није угрожен.
То је између осталог питање и за министарку здравља, за госпођу Ђукић-Дејановић, да ли можемо да се на овакву оцену можемо ослонити.
Што се тиче господина Кнежевића и господина Љајића, имам ту за обојицу питања. Оно што мене господине Кнежевићу занима јесте шта све би се поново предузело или шта је могло да буде предузето од септембра или октобра, ако се ја добро сећам, када смо видели први пут, када смо добили информације да имамо ово гљивично обољење које касније проузрокује појаву афлатоксина, јер мислим да је то суштина ствари.
Како ћемо се ми поставити према свему овоме, ако опет будемо имали сушну годину и ако у августу и септембру будемо видели да ће нас мање или више задесити слична ситуација какву смо имали и ове године.

33/1 ГИ/СУ 17,05-17,15

Оно што и даље чврсто верујем јесте да смо остали у ситуацији да имамо 1500 или 1700 агронома који су се широм Србије налазили на услузи пољопривредницима, великим и малим и да смо задржали онакав систем саветодавне службе какав је био успостављен, сигуран сам да би ризик од наступања овакве ситуације био далеко мањи и да би комуникација између надлежних државних институција и пољопривредника била далеко боља.
Оно што мислим да би господин Љајић, а можда и господин Кнежевић могли да нам кажу јесте какве су процене штете која је наступила, штете за пољопривредне произвођаче, пре свега за произвођаче млека, а с друг е стране и штете за прерађиваче.
Оно што мислим да је такође врло важно да кажем јесте да је Правилник промењен. У то време сам био министар пољопривреде и потписао сам тај Правилник. Можемо ту различите оцене да имамо, да ли је то било дозрело или не, али, у сваком случају, и ово што је министар Кнежевић рекао, преко 600 провера је вршено у току 2012. године и није било афлатоксина. Дакле, сви који су се налазили у системе производње и прераде имали су више него довољно времена да се прилагоде новом Правилнику, али природне околности су биле такве да овај проблем није постојао, тако да мислим да је врло важно да ову јако непријатну ситуацију, за оне који су имали штету врло болну, искористимо и да видимо шта ћемо радимо следећи пут када нам се ово деси. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Славица Ђукић Дејановић. Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Да, посланик Петровић је констатовао нешто што је чињеница. Није било опасности по здравље, али поштовање одређених стандарда, укључујући, наравно, и стандард да треба тежити што нижим вредностима афлатоксина М1 у млеку је нешто што је заиста неопходност ка којој морамо ићи као друштво.
То, наравно, није тако једноставно и без претходних стандарда који се односе на стандардизацију везану за поједине супстанце, не само афлатоксин, у сточној храни, просто није могуће доћи до оне вредности која би била најмања, али оно што су стручна тела Светске здравствене организације радила, оно што су стручњаци наших реномираних институција ових дана говорили и на медијима, мислим пре свега на токсикологе ВМА, на стручњаке институција за јавно здравље, на стручњаке инспекцијских служби, јесте да граница 0,05 микрограма по килограму и 0,5 микрограма по килограму битно не повећава, односно не даје различит ризик за разбољевање и оне ефекте који на дуже стазе могу бити непожељни по стање здравља.
Један од параметара је и чињеница да у периоду од 10 година, када је у нашој земљи било дозвољено да концентрација афлатоксина буде 0,5 микрограма по килограму од 2000. до 2010. године, говори у прилог оваквом ставу. Наиме, у том периоду није дошло до повећања карцинома јетре. Напротив, дошло је до смањења, а ипак смо имали ову вредност. То, наравно, не значи да глобалне процене које већ постоје о томе да је добро ићи на што ниже вредности и стандарде, треба да некако занемаримо. Оне морају бити наш приоритет и због тога тзв. алара препоруке, а које значе да тај проценат афлатоксина треба да буде толико низак колико год је то могуће, односно што је ниже то је боље, јесте циљ коме морамо тежити.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Прво бих одговорио за ове асистенте саветодавце. Ви и ја се по том питању не слажемо из неколико разлога. Да, они су нам потребни, али не на тај начин и не у толиком обиму. Мислим да је то довољно за данашњу расправу. Тај пројекат је завршен још прошле године. Ми желимо да ангажујемо један број тих
33/2 ГИ/СУ


људи. Неки дан сам разговарао са њиховим представницима и они ће у најскорије време кроз нови неки пројекат за који су средства обезбеђена у буџету за 2013. годину, бити ангажовани, пре свега на овом пројекту афлатоксина и на пројекту наводњавања. Мислим да су то два изузетно значајна пројекта и један део тих стручњака ће сигурно бити ангажован у наредном периоду.
Што се тиче евентуалне превентиве и онога о чему се причало, да је још јесенас дошло до контаминираности кукуруза који је довео до ових проблема са млеком и да је, наводно, Министарство пољопривреде игнорисало такво упозорење, то је потпуна неистина.
Знате, Директорат за здравље из Брисела је у 10 месецу 2012. године јавио о 760 тона зараженог кукуруза пореклом из Србије. Наравно да смо ишли путем свих тих папира и тражили извештај и тражили да видимо на који начин то може да се разреши. Дошли смо до тога да је тај кукуруз извезен из Старе Пазове и да је преко два месеца стајао у Хрватској. Питање је на који начин и питање је како је ускладиштен, тако да није била могућа следљивост и утврђивање порекла тог кукуруза. То је једини проблем који смо имали у 2012. години са тзв. зараженим кукурузом.
Крајем новембра 2012. године директор једне од лабораторија из Суботице, која није акредитована за испитивање афлатоксина, је у свом ексклузивном интевјуу једном листу "Мађар Со" изашао са податком да је 70% меркантилног кукуруза у Србији бербе из 2012. године заражено афлатоксином.
Наравно, наши медији жељни сензације, жељни тиража пренели су ту информацију. Знате, када је више пута поновљена неистина, постаје у једном тренутку и истина.
Ми смо одмах након тога формирали једну међуресорну комисију и у оквиру министарства смо оформили радну групу која је била састављена од пољопривредних, ветеринарских и фитосанитарних инспектора и ванредно преконтролисали сва јавна складишта, највеће силосе и фабрике сточне хране. Том приликом смо утврдили да је зараженост кукуруза око 7%. Тим поводом одржали смо и конференцију за медије и обавестили јавност и предузели мере у циљу спречавања ширења панике међу грађанима.
Мислим да су у читавој тој причи из октобра и новембра прошле године допринела изузетно три лобија. Један лоби је извознички, који ће причом о отрованом кукурузу и отрованом млеку довести себе у позицију да оствари огромне профите увозом кукуруза и увозом сировог млека. Друго лоби, о којем је малопре причао и колега Стојшин је ГМО лоби. Трећи лоби је политика и жеља неких политичких странака да угрозе село и да угрозе сељака и да покушају да направе проблем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Љајић. Изволите.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Што се тиче размера штете као последице ове афере, крећу се врло различито. Одокативно се дају процене те штете. Једино чиме располажемо то су процене Привредне коморе Србије, да би укупна штета од почетка кризе до њеног окончања могла да буде између 100 и 125 милиона евра.
Оно што смо ми кроз наше анализе дошли до података јесте да је значајно опао извоз млека и млечних производа. Укупно тржиште, ви то боље знате од мене, у области млекарске индустрије је вредности неких 590 милиона долара, а од тога извозимо 70 до 90 милиона, зависно од године до године. Неке млекаре су потпуно обуставиле извоз. Намерно не спомињем имена овде тих млекара. Друга велика млекара је смањила извоз чак за 37,8%, следећа 42,5%, затим 29,5%. Дакле, значајно је мањи извоз него прошле године, што није само, истина, резултат ове афере.
33/3 ГИ/СУ

С друге стране, промет у малопродаји је такође значајно опао. Ми смо анализирали овде шест највећих трговинских ланаца. Опет нећу да спомињем њихова имена, али углавном је промет опао од пет до чак 27% од почетка кризе до данас.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Петровић. Изволите.
ДУШАН ПЕТРОВИЋ: Господин Кнежевић и ја водимо ову полемику око саветодаваца. Мислим да смо имали знатно смањене ризике и око ове ствари и око неких других тема, већу шансу људи који се баве пољопривредом да више зараде, него што зарађују да у 3.000 села сада им помажу 1.700 агронома.
Врло ми је важно што је господин Љајић рекао. Дакле, 100 милиона евра или 80 милиона евра или 120, буџет за агрономе не би био већи од две милијарде динара годишње, али о томе ћемо полемисати и ми и људи који се тиме баве као својом основном делатношћу на факултетима и који дају добре предлоге за унапређење система.


34/1 МГ/СМ 17.15-17.25

Оно што господине Кнежевићу мислим да је врло важно, дакле, мислим да је битно да се испита ово о чему сте ви рекли. Претпостављам да сте то све и покренули и врло би било битно да се сузбије, мислим у националним размерама, штетно деловање оваквих интересних група уколико заиста то може да се поткрепи доказима, и било би битно да се ослободимо тога.
Што се системског приступа тиче, оно што мислим да би могао да буде добар наук из свега овога када, и ако нам се деси, не само око афлатоксина, већ и око других ствари, да систем безбедности хране, који је такав, у ствари, ви би рекли произвођачи су ти који сносе ризик, па морају и да контролишу то све, да је врло битно да држава наложи превентивно обавезне контроле у оним ситуацијама за које се испостави да могу да буду ризичне. Мислим да када смо се са тим срели тамо негде јесенас, или ако се са тиме сретнемо и ове године, свакако би било добро донети неку одлуку о обавезним анализама, тамо где се ризици појављују, па да онда избегнемо сву ову силну штету и узнемирење јавности. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Ево само врло кратко. Да, управо то и радимо. Ево сада је баш у току контрола међуресорна, значи, између Министарства трговине и Министарства пољопривреде, значи, поново контролишемо силосе и јавна складишта из два разлога.
Прво да утврдимо колике имамо уопште количине кукуруза које можемо ставити у употребу, и са друге стране, да видимо колико је то кукуруза, јер имамо једну слободну процену да је то неких 31% заражен афлатоксином и да видимо зашта то може да се користи.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Петар Петровић. Изволите.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Господине председниче, даме и господо министри, чланови министарства, даме и господо посланици, већ месецима пратимо преко разних медија расправу у Србији о томе да ли се у Србији пије здраво млеко, или не.
Као припадник Јединствене Србије која у свом програму на првом месту ставља бригу за наталитет у Србији, за децу, за омладину, итд. Врло нам је важно да наша одојчад, наша деца, наши млади, па и они други у старијим и позним годинама пију квалитетно и здраво млеко.
Међутим, не можемо да се отмемо утиску да је ова такозвана афера афлатоксина помало дигнута на врло високи ниво, из политичких или политикантских разлога, а да није било места да се о томе толико расправља.
У неким другим земљама на које би ми морали да се угледамо и када дође до оваквих, да кажем малих проблема у повећању процента афлатоксина у млеку, се ипак то решава на један другачији начин, значи без помпе, без политичких игара, итд.
Имамо утисак ми из Јединствене Србије да овде иза брега нешто се друго покушало да ваља, односно да је неко покушао да мале фармере, мале пољопривредне произвођаче који живе од производње млека, ставе у други план, а да на њихово место ускоче неки увозници, увозни лоби су још увек утицајни, јаки и да желе да преко леђа напаћеног и осиромашеног српског сељака дођу до одређене користи.
Јединствена Србија се томе противила, противиће се увек, јер ми смо за то да нам се село развија, да нам се омогући да сељак може да живи од свог рада, да произвођач, фармер, који има неколико крава може да живи од тог млека, али истовремено се залажемо да то млеко буде здраво, јер нема сигурно никог у овој сали који жели да српско дете користи млеко које није здраво.

34/2 МГ/СМ

Постављамо питање да ли је дете у Америци, Русији и у Кини у другачијем положају ако пије млеко које у себи има више према одређеним сазнањима афлатоксина? Из тог разлога постављам два питања.
Једно је да ли у Србији грађани Србије и дете Србије једе здраву храну, односно да ли пије здраво млеко и коме да верујемо у том погледу јер ако један политичар каже да се у Србији производи лоше млеко, а један врхунски токсимолог који је признат и ван граница ове земље каже да треба да попијемо неколико десетина тона млека, да бисмо дошли у опасност да се разболимо од повећаног процента афлатоксина, коме веровати? Ми из Јединствене Србије више верујемо признатим стручњацима него неким политичарима, а рекао бих политикантима.
Друго питање је да ли има статистички податак о томе да је од када је смањен проценат афлатоксина у млеку пре две, три године, дошло до смањења броја оболеле деце у Србији или је случај обрнут. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Чини ми се да смо о безбедносном аспекту утицаја афлатоксина на различите категорије и добне групе већ дали довољно информација. Добро је што нас посебно занима тема и што фокусирамо нашу пажњу ка најмлађима, дакле питање хране за одојчад и млека које користи одојчад.
Према Закону о безбедности хране који је донет 2009. године Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је одговорно за одређене активности инспекцијске послове млека. Међутим, Министарство здравља је задужено за контролу дијететских производа где спада и храна за одојчад и малу децу, храна за особе са дијетом, за мршављење, храна за посебне медицинске намере, за оне који су и толерантни на глутен, замену за со за људску исхрану, соли, адитиви, арома, езимски препарати неживотињског порекла, као и помоћна средства неживотињског порекла, вода за пиће и вода за јавно водоснабдевање становништва је такође у ингеренцији инспекцијских служби Министарства здравља.
У вези са тим могу рећи да у претходном периоду посебно у време за које су посланици заинтересовани, границе до којих је било афлатоксина М1 у млеку за одојчад никада нису прелазиле 0,025 микрограма по килограму.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Није баш моја тема што се тиче овог здравственог дела али Влада Републике Србије од премијера, првог потпредседника, министра пољопривреде, до министра здравља добила један допис од доктора Живорада Вуковића научног саветника Института за нуклеарне науке Винча из Београда. Замолио бих вас, трајаће 25 секунди да вам само прочитам неке делове његовог писма.
Као научни радник који се деценијама бави проблемима заштите животне средине и имплементације међународних и домаћих стандарда у делатности од значаја за националну безбедност и здравље грађана, знам колико је мало потребно да се решавање конкретних проблема може лако претворити у ирационални медијски случај са вишеструко штетним последицама.


34/3 МГ/СМ

Сматрао сам да је важно да се чује реч стручњака и научника који ће и помоћи да се изнађу решења у складу са државним интересима заснована на искуствима у санирању последица катастрофа и елементарних непогода које се свакодневно дешавају на различитим локацијама наше планете.
Једно од таквих искустава у нашој земљи је и санирање последица катастрофалног акцидента на нуклеарној електрани Чернобил 1984. године. Међународна заједница на предлог врхунских стручњака за ову област се организовала на доношењу прописа којима се дозвољава концентрација радио нуклеида у животној средини и животним намирницама, привремено повећају десет пута у временском периоду од две године. Показало се да су тадашњи прописи били делотворни и да су минимизирали штетне последице таквог акцидента.

35/1 БД/МЈ 17.25 - 17.35

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Петар Петровић.
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ: Пошто је тема данашње седнице безбедност хране у Републици Србији и здравље грађана, стандард и одговорност за њихово спровођење, нико до сада или је можда неко само успут поменуо и заштиту и других производа, а не само млека.
Ми се данас налазимо у пољопривреди у време почетка пролећних радова када се у великој мери користе разне врсте пестицида и инсектицида у воћарству, ратарству итд. и они у многоме могу да утичу на квалитет и на исправност хране која се производи у Србији.
Моје питање, у име Јединствене Србије, Министарству пољопривреде јесте да ли ће се појачати контрола увозника који увозе разна заштитна средства, пестициде, инсектициде и остале, с обзиром да домаћа производња не може да задовољи потребе српске пољопривреде, српског воћарства и ратарства за тим? Да ли ће се пооштрити контрола, с обзиром да има случајева да се увозе ове врсте заштитних средстава у великим бурадима, да тако кажем, у великим паковањима, па се онда препакују у Србији у мала паковања?
Питање је да ли је то тако довољно и да ли се ту не смањује проценат јачине тих пестицида на дејство на разне инсекте? Зато долази до тога са српски произвођач у воћарству или ратарству, знајући за раније периоде када су били варани и лагани у погледу јачине тих заштитних средстава, да увек стави већу количину за своју потребу, да би заштитио свој воћњак или неки други свој ратарски производ, па долази до тога да се земљиште затрује, да воћарство трпи одређене последице.
Зато понављам питање – да ли ће бити појачана контрола од стране министарства, односно инспекцијских служби, да имамо праве инсектициде и пестициде у оним количинама и оној јачини која је потребна за заштиту у воћарству и ратарству?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Неки дан сам добио податак од својих стручних служби да се Србија налази међу водећим земљама у Европи по потрошњи пестицида по глави становника и по хектару. То је забрињавајући податак. Вероватно један део иде и у сиву економију, па се и шверцује и извози, али и да је тако и да је половина тога, опет би подаци били забрињавајући.
Ми ћемо са прогнозно-извештајним службама, које се сада шире и које раде такву контролу, ускоро имати те податке и бићете обавештени о томе и наравно да ћемо радити на контроли тога, јер то је исто колико и афлатоксин, можда још и много, много, штетније и има још и горе последице по националну економију.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Злата Ђерић.
ЗЛАТА ЂЕРИЋ: Даме и господо народни посланици, поштована господо министри, поштована јавности Србије, оно што смо данас, постављајући питања министрима по питању безбедности хране, заједнички могли да уочимо, то је да храна пре свега није нигде безбедна, а да то јесте једна интенција свих нас, јер се нас овде тиче наше место под сунцем, а то је Србија.
Добро је да је министар изнео неке податке које ће јавност Србије данас сигурно на други начин примити управо зато што долази из овог високог дома, пре свега, чији су интереси били да се подигне једна оваква афера. Сваки проблем који настане у пољопривреди, настаје дуже него што је каренца и отклања се много дуже него што је каренца. Они који се баве пољопривредом знају тачно о ком тајмингу говорим.


35/2 БД/МЈ

Међутим, оно што желим да поставим као питање и министру пољопривреде и госпођи министру здравља, то је да је управо у току израда једног правилника на коме раде Управа за ветерину и ветеринарски научни институти, а то је правилник о програму мера о здравственој заштити животиња. Обзиром на употребу хормона и антибиотика у здравственој заштити животиња, мислим да би било врло добро, односно надам се да је Министарство здравља спремно својим научним капацитетима да се укључи у израду једног оваквог правилника, јер здравље животиња се директно одражава на здравље људи, кажем опет, управо због употребе антибиотика и употребе хормона.
Надам се да постоји воља оба министарства да се при једном овако важном проблему укључе сви научни капацитети који стоје на располагању у овом тренутку Влади и надам се да ћемо о томе добити неку праву информацију, у овом тренутку, да јавност Србије буде обавештена о томе колико је та сарадња могућа.
Друго што бих питала господина министра, управо је отворио једно питање, а то је реконструкција инспекцијских служби. Дакле, да ли постоје неки рокови у којима види могућност реализације, реорганизације инспекцијских служби које су веома важне, јер јачање капацитета службене контроле је веома важно у овом тренутку Србији? Оно што сматрам је да у Србији треба од овог тренутка, у сарадњи са медијима о којима смо већ много говорили, покренути као важно питање, то јесте управо јачање свести, подизање свести грађана о безбедности хране.
Дакле, безбедност хране је глобални проблем, она постоји и да се не би манипулисало са подацима, са бројкама код неинформисаних грађана, код грађана који немају довољно изражену свест о томе шта јесте битно, а шта је небитно, односно шта није битно, потребно је подизање свести и то управо из ових најреферентнијих кућа – Министарства пољопривреде и Министарства здравља, који су позвани да о овом проблему брину. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Питање сарадње појединих министарстава је нашло можда своју пуну примену не само у овим околностима када смо решавали проблем афлатоксина, већ наравно и када доносимо различита подзаконска акта.
Тема за коју се ви интересујете јесте тема Министарства пољопривреде, али сигурно да је за здравље грађана изузетно значајно шта је са хормонима у намирницама животињског порекла и сигурно да давање сагласности на сва акта нашег министарства Министарству пољопривреде подразумева да ћемо укључивати наше стручне тимове, републичке стручне комисије и најкомпентентније стручњаке, чији представници седе са моје десне стране, како бисмо донели акта која су крајње у интересу здравља грађана.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Око реконструкције ових инспекцијских служби, знате да то не зависи нити само од Министарства пољопривреде, нити од Министарства здравља. Не каже се џабе – колико пара, толико музике.
Ми смо на почетку године дали план пријема радне снаге за ову годину и ево сада у марту месецу расписујемо конкурс, где ћемо примити 39 нових инспектора у стални радни однос. Имамо огромних проблема у тој служби. Узмите само да за једног инспектора треба пет година да би се он обучио, да би радио, а ми већ имамо један велики део људи који су пред пензијом.


35/3 БД/МЈ

Према томе, покушавамо то да обнављамо, покушавамо да урадимо, али у зависности од јако пуно фактора са стране. Ове године, чини ми се, треба да примимо укупно 211 људи, од којих ће један велики део бити инспектори управо на терену, јер они су нам управо због безбедности хране најинтересантнији и најважнији.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Љајић.
РАСИМ ЉАЈИЋ: Ви сте покренули једно питање које је врло важно и које нас чека, без обзира да ли ову или неку следећу Владу, а то је реформа инспекцијских служби иначе у Србији. И прошли пут смо причали овде, када је било речи о измени Закона о трговини, везано за тржишну инспекцију. Постоје два модела о којима се већ дуже време размишља, али још увек нема одлуке којим путем кренути у ту реформу.
Као што знате, имамо читав низ инспекција у Србији, а да једна са другом немају никакву координацију, нема сарадње, нема повезивања тих инспекција и зато се размишљало или о формирању генералног инспектората који би био кровна институција за све инспекције или други модел, да остану садашње инспекције, али са далеко бољом и ефикаснијом координацијом међу њима него што је сада случај.
Према томе, то нас чека пре или касније, невезано за санитарну, тржишну или пољопривредну инспекцију. То је један велики посао. Велика реформа мора да се догоди у инспекцијским службама, да би оне биле значајно ефикасније него сад.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народна посланица Злата Ђерић.

36/1 АД/ЦГ 17,35-17,45
ЗЛАТА ЂЕРИЋ: Захваљујем се на одговорима министара. Мислим да је јавност Србије управо желела да чује нешто овако конкретно и нешто што може да буде обећавајуће у периоду који је пред нама. Свакако, апелујем на медије да се више баве оним што ће бити заиста информативно за грађане а не само сензационалистичким натписима.
Осврнула бих се на једну кратку констатацију коју је рекао министар Кнежевић, за мене као народног посланика и као грађанина је то био интересантан податак, чак не мора ни да га прокоментарише, али је рекао – отварамо референтне националне лабораторије и сигурно да ће у овом периоду, свакако у мандату ове Владе очекујем да се то реализује.
Један занимљив податак, два пута је раније отварана лабораторија национална референтна, која никада није почела да ради. То је занимљив податак за грађане, и то треба да се зна. Хавла вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Владимир Маринковић. Изволите.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Уважени председниче, поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, моје питање ће бити усмерено на господина Кнежевића. Колеге посланици су током данашње дискусије говорили о европским стандардима, о прописима у оквиру којих се и наша земља усклађивала, и то нећу понављати.
Хоћу да кажем да у нашој пољопривредној производњи и на нашим њивама да афлатоксин није познат од јуче нити од прошле године, он је одавно, не само код нас у земљи него и у многим развијенијим земљама света присутан.
Мислим да када је у питању афлатоксин у млеку фокус стављен на погрешан аспект и да морамо да се бавимо једном свеобухватном стратегијом која би дефинисала производњу здраве хране, контролу квалитета и безбедности хране. Знам да Министарство пољопривреде за седам месеци није могло нити имало времена да донесе једну такву свеобухватну стратегију.
Прво питање би било усмерено на то – да ли се једна таква стратегија ради и да ли ће она моћи у пуном капацитету да се имплементира? А не да говоримо у оквиру тога шта ћемо да радимо ако се оваква ситуација понови, него да урадимо све превентивно како у оваквој ситуацији и оваквим стварима у Народној скупштини а и у другим круговима не би расправљали, него у научним круговима и у круговима министарстава која су надлежна за ова питања и ове проблеме.
Друго питање се односи на то да је чињеница да наши пољопривредни произвођачи користе зеолит као превентиву у спремању сточне хране. Сам зеолит не може сасвим комплексно да реши проблеме токсикације пољопривредних производа. Односи се на антибиотике, на пестициде, на тешке метале, на мико токсине и на радиоактивне честице. Зато је потребно приступити комплексном решавању тог проблема.
Нас у СДПС интересује – да ли постоје, поред зеолита, још неки препарати који су ефикасни и који се могу примењивати и решавати проблем не само афлатоксина, већ свих токсина у храни биљног порекла коју конзумирају како животиње тако и људи. Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Горан Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Једна од наших обавеза по извештају Европске комисије о напретку Србије у 2012. години јесте управо била и стратегија, а друга ствар је била Закон о подстицајима. Као што знате, Закон о подстицајима смо усвојили пре одређеног времена, тако да наши пољопривредни произвођачи могу сада више година унапред да планирају своју пољопривредну производњу, што је сада сигурно јасно.
36/2 АД/ЦГ

С друге стране, формирали смо једну радну групу за писање стратегија и за прављење стратегије, што је била обавеза још из 2009. године по Закону о пољопривреди. На жалост, није урађена до данас. Наравно, оно што сте рекли и ви, циљ је да та стратегија буде примењива. Све ово остало је лук и вода. То је, у принципу, оно што смо имали у неком претходном периоду, не само из области пољопривреде него и из неких других области, а разговарао сам и са колегом Селаковићем, где 10 – 15 закона из права и правосуђа не може уопште да се примењује, из неких других области. Тако и неки правилници, стандарди из области пољопривреде нису могли да се примењују.
Жеља нам је да направимо такав закон који ће бити примењив, јер само такав закон може да донесе, односно стратегија може да донесе бољитак и да донесе искорак свима нама. Као што смо сви закључили, пољопривреда, то је врло јасно, је наша стратешка грана, заједно са енергетиком.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Славица Ђукић Дејановић. Изволите.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Органски и неоргански апсорбенти су супстанце које повуку разне материје, елиминишу их, немају никаквих нежељених дејстава и, заправо, врло ефикасно могу решавати проблеме. То је део одговора на ваше постављено питање.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Владимир Маринковић. Изволите.
ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Уважени министре Кнежевићу, моје питање је – када можемо да очекујемо да се формирају међуресорске радне групе које ће боље, интензивније координирати рад министарстава у оваквим питањима? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: То је мало пре рекла и колегиница Славица Ђукић Дејановић, да ћемо сигурно направити такве тимове и да без једне координације, не само у законодавном делу него и у овом делу примене, значи, у инспекцијским службама, морамо имати не само координацију него морамо направити неку реорганизацију, евентуално направити и другачију поделу и можда мењати Закон о министарствима и све друго.
Показало се да ово показује, хајде да кажемо, најблаже речено, некоординираност у некој акцији, тако да је врло тешко то све устројити.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Љубица Милошевић. Изволите.
ЉУБИЦА МИЛОШЕВИЋ: Поштовани господине председниче, поштовани чланови Владе, даме и господо народни посланици, јасно је због којих разлога је сазвана ова седница и да је тема више него актуелна. Последња дешавања везана за млеко су изазвала велике полемике у јавности, али и велику конфузију међу потрошачима, обичним грађанима који се свакако не разумеју, нити желе да прате техничке правилнике о исправности хране и пољопривредних производа који се налазе на нашем тржишту, већ желе да буду сигурни да се хране производима који нису опасни по њихов живот и живот њихове деце.
Све контрадикторности информација којима смо били изложени у вези са нивоима афлатоксина у млеку и да ли су они штетни или не, никоме нису били од користи, ни самој држави, која је изгубила рејтинг својих пољопривредних производа за које су поједине земље забраниле увоз, па смо тако остали без извозних девизних прихода, ни произвођачима, ни запосленима у млекарској индустрији, који су смањењем потрошње остали без уобичајених прихода и зараде, без обзира да ли је производ одређене млекаре заиста и био контаминиран, ни самим грађанима, који нису имали истинита сазнања о томе чије млеко има дозвољени ниво афлатоксина, па су дуже времена решавали најосновније животне намирнице.
36/3 АД/ЦГ

Овде није само у питању млеко, с обзиром да нико у јавности није помињао нити поклонио пажњу чињеници да се ти афлатоксини у још опаснијим концентрацијама могу наћи и у месу и у месним прерађевинама које купујемо у продавницама.
Сведоци смо да је штампа писала о појави паразита у одређеним врстама риба, о појави свињске куге на појединим фармама, о наводима да наше јабуке имају недозвољен и велики степен пестицида у себи, да појединци прерађују фабрички отпад у чоколаде итд, а да са званичног места, ми као грађани, нисмо имали никакве потврде или деманте за ове натписе који свакако никога не могу оставити равнодушним.
Стога су моја питања упућена пре свега на Министарство здравља и на министарку Славицу Ђукић Дејановић, а то су – шта ће Влада предузети да се подигне ниво безбедности квалитета свих врста хране конкретно? Да ли ће се коначно донети стриктна законска и подзаконска правила којима ће бити јасно дефинисани квалитети прехрамбених производа, како би се избегло ширење конфузије у јавности?

37/1 АЛ/МЋ 17,45-17,55

Да ли ће се радити на сузбијању илегалне производње продаје и шверца хране, те да ли ће се спровести поступци и утврдити да ли су постојали пропусти и одговорност произвођача и инспекцијских органа у већ поменутим аферама? Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Афлатоксин М се метаболише тако да је за пола сата његова концентрација у крви максимална, за сат је у јетри. Релативно брзо се елиминише из организма и то путем жучи 60%, а остале количине путем урина и млека. То практично значи да га у месу не може бити.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Мене нисте питали, али ја се извињавам, морао бих нешто да кажем на вашу реченицу да све ове афере и писање у медијима није добро донело Србији. Да, наравно. Наравно, био сам, искрено разочаран у наше медије и уопште у наш приступ читавој овој афери, читавом овом случају када су ми у гостима били министри пољопривреде из окружења.
Верујте ми, потпуно исти резултати, потпуно исти проблем - Босна и Херцеговина 1.125 узорака, 192 неисправна, Хрватска затворена преко 600 фарми, Република Српска преко 200 тона млека из Мађарске под кључем, јер има високу количину афлатоксина. Да ли смо чули у јавности нешто да се тамо догађа? Чули смо као агенцијску вест. Прошло је два дана, сели су, направили консензус, договорили се на који начин то да превазиђу и једино што је могуће и направили најмање штете и својим пољопривредницима, својим сељацима и прерађивачима и извозницима и читавој држави.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Љубица Милошевић.
ЉУБИЦА МИЛОШЕВИЋ: Захваљујем се министрима госпођи Ђукић Дејановић и господину из Министарства пољопривреде. Свесна сам да апсолутно стопостотну контролу свих врста хране од њиве до трпезе, од апсолутно сваког произвођача и трговца није могуће постићи. То не могу ни много развијеније државе од наше. Управо се ЕУ недавно догодило да се коњско месо продаје уместо говедине.
Али, на другој страни сви делимо опште прихваћени став да се ове појаве морају свести на најмањи могући начин и минимум за рад безбедности становништва. У овој последњој афери, посебна је истицана штетност контраминираног млека по децу и њихов развој. С тога, имам пар додатних питања. Да ли су већ забележени случајеви оболелих услед наведених неисправности хране? Да ли ће се предузети адекватне мере да се спречи та токсинација и да ли се разматра могућност да се уведе посебан систем производње надзора и снабдевања млека за децу, тј. да се одреде поједине млекаре који би производиле млеко које би било у потпуности лишено сумње да садржи афлатоксине како би родитељи били сигурни у исправност овог млека и да наравно његова цена не буде драстично изнад тржишне? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Афлатоксикозу никада нисмо регистровали, никада није било никаквих нежељених ефеката у том смислу.
Што се тиче хране за одојчад, већ сам дала неколико информација од којих је да је и даље на врло ригидној граници од 0,025 микрограма по килограму млека, заправо је дозвољена концентрација овог токсина, а никада није и у овом периоду за који смо заинтерсовани била детектована већа концентрација, те мислим да није било никаквих разлога за размишљање о томе да смо угрожени. Да ли треба радити на организовању лабораторијског рада са највишим могућим стандардима? Да ли специјализоване лаборатотрије треба да функционишу на начин да не морамо слати
37/2 АЛ/МЋ

своје узорке било где ван земље, сигурно се ту слажемо. Потребно је, али када доносимо буџет као основни закон који доносе народни посланици морамо мало размишљати о томе да се налазимо у оваквим околностима и због тога што су издвајања за инспекцијске послове, за наше лабораторије доста скромна и онда се наше жеље не подударују са реалним финансијским потенцијалом најчешће.
Наш стручни потенцијал у овој области је заиста изванредан.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Бојан Ђурић.
БОЈАН ЂУРИЋ: Председниче, чланови Владе, даме и господо народни посланици, трудићу се да будем врло конкретан.
Прво питање је за господина Стефановића – зашто ову седницу нисте сазвали за 5. март, за када је по Пословнику тражила посланичка група ЛДП, него тек 10 дана касније, а успут сте нам из иностранства слали поруке да се боримо за јефтине политичке поене?
Друго питање је – како сте омогућили да на данашњој седници не буду ту они који су по Пословнику позвани, пре свега мислим на председника Владе Ивицу Дачића и госпођу Грубјешић, али много више ме занима зашто није ту господин Дачић? Примили смо обавештење преко секретара Скупштине, а њој је писмо послао господин Одаловић да је господин Ивица Дачић на службеном путу. На ком је тачно службеном путу и где је господин Дачић?
Моје треће питање је – господине Кнежевићу, ја не мислим да сте ви најгори министар у овој Влади. Нажалост, то не говори много о вашим квалитетима, то говори много више о томе колико су ниски квалитети неких од ваших колега, између осталог и оних који су овде данас позвани и дошли на ову седницу без икаквог реда и икаквог смисла правећи и од нас и од себе неку врсту показивања одговорности Владе. Ту су министри који не могу да одговарају. Зашто још не мислим да сте ви, господине Кнежевићу, најгори министар? Док год су министри Никола Селаковић или господин Бачевић не можете бити најгори. Поменули сте господина Селаковића. Тачно је ...
ПРЕДСЕДНИК: Господине Ђурићу, ово није седница која ... поготово када прозивате министре који немају могућност да вам одговоре.
(Народни посланик Иван Андрић добацује с места.)
Извините, господине Андрићу, само хоћу да кажем да водим седницу и седница се води по Пословнику. Молим вас, немојте добацивати.
БОЈАН ЂУРИЋ: Господине Стефановићу, тече моје време. Шта то радите?
ПРЕДСЕДНИК: Ваше време ћемо вратити. Немојте се секирати. Хоћу да вас упозорим да не кршите Пословник.
Дакле, ви овде треба да поставите питање које се тиче теме која је наведена у сазиву.
БОЈАН ЂУРИЋ: Нисмо на Мегатренд Универзитету.
ПРЕДСЕДНИК: Изричем вам опомену и молим вас да се вратите на тему.
БОЈАН ЂУРИЋ: Нико још увек умро од онога што се десило са млеком и безбедношћу хране, господине Кнежевићу, али ипак постоји неки ред. Тај ред сте дуговали овој земљи, као што дугују и неки други министри чији другови каче на "Фејсбук" страници пушку којом је убијен премијер ове земље.
Господине Кнежевићу, колико тачно још има правилника за које ви у овом тренутку процењујете да нису усклађени међусобно и да у блиској будућности могу да производу штетне последице сличне овој?

37/3 АЛ/МЋ

Четврто питање је – због чега сте допустили када сте већ мењали један правилник да не промените и друге правилнике и да у овој ситуацији још увек имате околности или правило да храна за говеда сме да се држи десет пута мање афлатоксина него млеко за људе и децу?
Како можете, господине Кнежевићу ...
ПРЕДСЕДНИК: Време.
БОЈАН ЂУРИЋ: Ви не умете ни да бројите, ни то нисте научили на том вашем факултету.
ПРЕДСЕДНИК: Изричем вам другу опомену.
Господине Кнежевићу, да ли желите реч? (Да.)
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Желим реч.
Господине Ђурићу, вероватно вас неће задовољити одговор, али да кажем да сам рекао да због одређених објективних околности нисмо стигли још да урадимо за ових седам месеци све што је потребно. Радимо на томе. Надам се да ћемо у неком релативно кратком року моћи то да урадимо. Имамо преко 100 различитих правилника чије се последице тих правилника, неких од тих правилника могу приметити тек у пракси. Управо је то Правилник о афлатоксину који је донет 2011. године и права велика суша, елементарна непогода у 2012. години је изазвала проблем да он практично не може да буде примењив.

38/1 ТЂ/ЛЖ 17.55-18.05

Значи, да смо имали прошлу годину уредну, као што смо имали сваке године, не би се можда ни појавио овакав проблем. С тим што ми сваке године, према једној научној студији коју смо добили, имамо прилике између 5-10% афлатоксина у кукурузу, због неадекватног чувања, због различитих других ствари.
Тако да, ево, значи, радимо на томе. Покушаћу да вас обавестим писменим путем. Не могу тачно да вам кажем, имамо стотине правилника. Кажем вам да радимо на изменама Закона о безбедности хране, који је готов, и још шест или седам пратећих аката. То је практично већ у доради. Очекујемо да кроз јавну расправу то завршимо и да врло брзо буде у Скупштини, а што се тиче ових правилника, биће сигурно још пуно, пуно посла.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Бојан Ђурић.
БОЈАН ЂУРИЋ: Желео бих да укажем, господине Кнежевићу, на још једну ситуацију. Да ли ви осећате неку врсту одговорности? Из овог сте могли да изађете на много елегантнији начин.
Паралелно са афером млеко, односно безбедност хране, десио се и проблем са леком, или је то нека врста суплемента, исправиће ме госпођа Ђукић Дејановић, Фолнак који је врло важан у исхрани, поготово трудница. Министарство здравља и надлежна агенција су у том случају реаговале на много бољи и квалитетнији начин, који је омогућио да тај лек превентивно буде повучен, или једна тачно одређена серија, са рафова апотека, и да се након тога и све остале количине уведу. Дакле, могуће је и у оваквим условима, у оваквом сиромаштву, спровести закон. Ви сте ово пребацили на политички терен, покушавајући да из тога извучете неку врсту политичке користи и због тога смо ми реаговали на овај начин.
Друго питање – да ли сте ви добили захтев ЛДП у коме јасно пише да ми очекујемо листу не усклађених прописа? Можда бисте онда могли да ми одговорите, већ данас, колико то има не усклађених правилника? Нисте ми одговорили на ово питање за говеда. Мислим да је то врло опасно.
Све што ми политичари имамо је реч и кредибилитет и због тога трпимо оволику штету. Ово није питање, ово је молба за вас. Немојте да говорите тако о својим колегама из региона, довешћете и њих и нас у проблем. Све време имплицирате да су они радили неку врсту преваре са својим резултатима и да су се договорили, постигли консензус и да због тога нису имали проблеме. Не постоје овде само агенције. Свако ко прати хрватске вести или медије видеће колико је проблема имао ваш колега Јаковина са овим предметом и неким другим предметима. Молим вас немојте то више да радите. Одговорите ми на ова питања, ако сте у могућности. Не знам зашто сте се господине Стефановићу толико нервирате, причамо о конкретном проблему. Нисам поменуо ни слинавку ни шап.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Нисам овај пример из окружења рекао, нити мислио да су они направили неку превару или да су желели неког да преваре. Говорио сам о неком националном консензусу, говорио сам о неким стварима које су битне, не само за једну политичку групу, једну интересну групу, него које су битне за читав народ и за све грађане. Код нас је то пребачено на политичку сферу и то се очигледно види. Не може нико да ме убеди да није политика, ако се изађе у јавност са непоузданим и нестручно узетим резултатима, који нису проверени. Тако се изађе још и преко Твитера и у све дневне новине са великим насловима да је млеко отровано, опасно по живот. Након тога следи, да се нико не увреди, патетична изјава како трујемо нечију децу, па када ја поменем да имам четворо деце и да моја деца пију млеко, онда сам ја монструм који трује своју децу и речено је да су моја деца велика. То ме је иницирало да кажем да то јесте једна политичка ствар и да се води на терену политике.
38/2 ТЂ/ЛЖ

Са покрајинским Секретаријатом за пољопривреду смо седели много пута и разговарали о свим актуелним стварима. Сели смо када је била у питању суша, па смо донели заједничке мере. Сели смо када је била у питању огромна инвестиција Уједињених Арапских Емирата око наводњавања, па смо сели и договорили се. Осамнаестога стижу резултати у ПДФ формату, где је у фотошопу нешто брисано и то одмах излази на Твитеру, излази сутра у новинама, а сада треба да разговарамо и да видимо на који начин да то превазиђемо. Да, желели смо то да урадимо, али мислим да са друге стране нисмо имали саговорника који је хтео то да превазиђе на тај начин, него је изабрао неки други, по мени врло некоректан, а пре свега инициран политиком.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Господин Ђурић је поменуо Фолнак, лек који се користи за лечење анемије. У једној апотеци у Нишу, наш инспектор за лекове је установио, најпре посумњао, а касније Агенција за лекове и утврдила, да тај облик лека који се налази у тој апотеци није имао уобичајену, односно потребну концентрацију фолне киселине, активне супстанце због које се даје. Због тога је повучен. Није било ништа планирано. Ради се о редовним активностима које раде инспекцијске службе Министарства здравља.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Никола Јовановић.
НИКОЛА ЈОВАНОВИЋ: Господине председавајући, даме и господо народни посланици, даме и господо представници Владе, данас на дневном реду у овом највишем дому политике имамо једну тему која апсолутно није политичка. Тема је здрава храна, здраво млеко. Мислим да ни представници опозиције, ни представници позиције немају интереса ни политичког да кроз овај проблем скупљају неке политичке поене.
Оно што је последњих дана веома узбудило српску политику, а и обичан народ је то да се у штампи помиње веома токсична материја која изазива карцином јетре, која се налази у одређеној гљивици, која је у зараженом кукурузу.
Интерниста сам, гастроентеролог и врло добро знам шта је карцином јетре. Карцином јетре настаје код болесника који имају цирозу, који имају хепатитис Б и хепатитис Ц. Мислим да употреба млека са дозом која је у Америци 0,5, у ЕУ 0,05, као што је рекла малопре госпођа министар, не изазива токсично дејство на обољење јетре. Имамо доста људи који годинама употребљавају алкохол, пију ракију, вињак и добију цирозу. Појави се код доктора и први савет је прекинути са алкохолом. Шта пију? Пију млеко. Да ли мислите да ако неко ко има цирозу пије млеко годину, две да ће да добије карцином јетре зато што је пио млеко у коме постоји проценат од 0,5 или 0,05?
Моје питање, ради јавности, је да ли је у свету испитивано колико дуго и која количина млека је потребна да би се изазвало неко токсично дејство на организам, невезано да ли су у питању деца или одрасли? Сам тај клиренс тих токсичних материја кроз организам је веома кратак. Појашњења која су из Министарства пољопривреде, односно ветеринарске инспекције говорили је да два или три дана не храњења стоке том зараженом материјом, то су концентрати, да ли је тако, у којима се то налази, стока неће заражени кукуруз да једе, имате елиминацију те материје. Моје питање, ради јавности, је да ли постоје подаци колико, која концентрација, колико дуго и количински?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Славица Ђукић Дејановић.

39/1 МО/ВК 18,05-18,15

СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Стручњаци кажу да такве студије нису рађене, оцене би биле паушалне, али оно што јесте чињеница, то је да уз познате елементе постоје имуномодулаторни, канцерогени, тератогени, мутагени утицаји афлатоксина у великим количинама на организам, на човека. Чињеница је да и индивидуални одговори и индивидуална својства имају изузетно велику улогу у етиопатогенези хепатичних болести. Тако да, особе које имају цирозу јетре или хепатитис Ц су већ у неупоредиво већем ризику од других и сигурно је, можемо закључивати онда, да иста концентрација не делује потпуно исто, али тај индивидуални одговор је и те како битан. Но, из чињенице да нема студија у свету из ове области, можемо закључити да се мало бавимо схоластичким питањима. Да ли може бити ђаво и на врху игле?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Милица Војић Марковић.
МИЛИЦА ВОЈИЋ МАРКОВИЋ: Хвала, господине председниче.
Јако брзо ћу да говорим, јер имам много материјала и много питања на која бих хтела да добијем одговоре у име грађана Србије.
Дакле, грађани Србије с правом страхују шта им се налази у тањиру, јер што се безбедности хране тиче, афера стиже аферу. Потпуно погрешне реакције и решења Владе Србије у случају контаминираног кукуруза, рекли сте. Открио нам је аферу Брисел, па Италија, па затим млека, које је после врло озбиљне приче пребачено на политички терен и где су се две политичке странке утркивале која ће коју да надговори, не бринући о томе колико су грађани уплашени шта им се дешава. На крају, сада ова прича о јабукама које су са пестицидима, где смо добили информацију од Русије. Све је то довело до тога да су грађани заиста пуни неповерења и према произвођачима, с једне стране, а богами и према држави, која очигледно мора да обезбеди систем безбедности хране, али се ту не сналази.
Нећу да говорим о томе колика је и каква штета нанета нашој пољопривреди. Мислим да је трајна штета. Мислим да је штета пре свега у томе што смо изгубили силни углед у свету, али богами и материјално нисмо мало изгубили. Сада се већ говори о штети од неколико стотина милиона евра. Иако надлежни упорно тврде да је храна безбедна и да они врше контроле, морам да поставим питање - где они то контролишу храну, ако ми немамо националну референтну лабораторију? Ако ми буду одговорили да имамо за то 47 разних акредитованих лабораторија, које су углавном у приватном власништву, онда морају да ми одговоре још на једно питање, а то је – како је онда могуће да исти узорак који се да, у овом случају млеко, добије потпуно дијаметрално супротне резултате и сто посто различити? Онда, када већ говорите о томе, одмах ми одговорите и чињеницу везану за старе правилнике по којима се испитује све и свашта на одређене производе, али се не испитује када је у питању месо, рецимо хормони, антибиотици, тешки метали врло ретко, скоро занемарљиво.
Закон о безбедности хране, осим националне лабораторије, каже да је за потпуну примену закона потребно формирати и национални савет за безбедност хране. Упозоравам вас да је закон донет пре три године. Прошла Влада, наравно, ништа није урадила, а седам месеци ни ова Влада. Молим вас, у име грађана Србије, водите рачуна о роковима и поштујте их.
Сада питање господину Кнежевићу – зашто је при контроли безбедности хране из увоза, ради се о биљној и животињској храни мешовитог порекла, промењена директива? Ви сте је променили у октобру месецу 2012. године. Сада се максимално може узети само 150 узорака. Морам да кажем, просто да можемо да пратимо, да је у прошлој директиви месечно једна лабораторија обрађивала 750 узорака. Ко је и на основу којих критеријума донео овакву одлуку?
Сада нешто о месу, пошто том темом хоћу да се бавим. Према изјави бивше министарке Дулић Марковић, од јула 2009. до августа 2011. године увезено је преко 40 милиона килограма меса које је од животиња храњених ГМО храном. Имам одговор који ми је доставила надлежна служба, а каже да није надлежна да контролише, већ је надлежна земља порекла, а две земље порекла имају дозвољену ГМО храну и немају потребу декларације. Одговорите ми на ова питања. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Почећу оно што сам записао.
Говорили сте о систему безбедности хране, за коју смо рекли да представља одређени проблем и да мора да претрпи одређене измене. Да, радимо на томе. Када ће бити? Очекујем да ће у најскорије време бити, јер треба да урадимо још неколико ствари.
Говорили сте о 49 акредитованих лабораторија. Чини ми се да имамо потписано 42 уговора са акредитованим лабораторијама. Немамо националну референтну лабораторију. Ваше питање је било – како то да смо добили различите резултате? Чак смо у једној лабораторији, у којој смо радили тих 302 узорка, добили од једног узорка млека три различита резултата. Ради се о милијардитом делу килограма. То су вероватно врло осетљиви апарати, за које наше акредитоване лабораторије вероватно још нису спремне, јер се и афлатоксин тек од скоро испитује, тако да могу да кажем да вероватно нису ни они још изверзирани у тим стварима.
Чак резултати које смо добили из Холандије од, по нашим информацијама, једине акредитоване лабораторије за млеко у Европи, добили смо резултате који имају толеранцију плус минус 29%. Према томе, и они стављају одређена одступања, тако да је то вероватно случај и са нашим лабораторијама.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министарска Славица Ђукић Дејановић.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: У нашој земљи има акредитованих лабораторија за поједине намирнице, за млеко такође и млечне производе. Оно што јесте чињеница, то је да када се поштују лимити за концетрације афлатоксина у млеку, самим тим је обезбеђена сигурност коришћења хране и за све млечне производе, али јесте чињеница да је концентрација овог токсина у млечним производима три до пет пута већа него у самом млеку, али је обезбеђена сигурност. Управо су зато битни ови лимити.
С друге стране, нама релативно блиска и по менталитету и по много чему, Италија има за поједине производе, на пример за тзв. тешке сиреве, пармезан на пример, дозвољену концентрацију од 0,45 микрограма у односу на неке друге сиреве, где је концентрација 0,20 грама, због тога што штите свој национални производ.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Милица Војић Марковић. Изволите.
МИЛИЦА ВОЈИЋ-МАРКОВИЋ: Хвала.
То је само делимично оно што хоћу да питам.
Следећа ствар је опет везана за месо и за рад ветеринарске службе, на који ја упозоравам већ неколико година, јер је очигледно да је ова служба, која треба да буде прва на бранику јавног здравља грађана, јер брине о здрављу животиња и производа животињског порекла, о млеку, месу, јајима и свим производима који иду од њих, растурена и очигледно не постоји систем. Седам месеци практично мере нису донете. Ветеринари животаре од данас до сутра и нису укључени у ову контролу.
Да вам кажем податак да од 400 ветеринарских инспектора, господине министре, које имате, 80 њих има лиценцу. По закону мора свако од њих да има лиценцу да би могао самостално да ради. Сада вам само 80 њих има лиценцу, а ипак самостално ради. Он треба да доноси одлуке од којих зависи здравље грађана Србије.
Онда, да ми одговорите на следећу ствар. Правилник који имате и који каже да је дозвољено да се у људској исхрани нађу састојци који у ЕУ нису дозвољени ни у храни кућних љубимаца, цитирам, изјава је бившег републичког ветеринарског инспектора Мирослава Стојшића. Значи, ништа нисам измислила и волела бих да добијем чињенице и информације од вас. Јер, пазите, само овај мали детаљ овде што имам папира, то су информације које сам скупила о разним ужасима – пустили у продају канцерогено месо итд. Дакле, од тога како ћете вратити ветерину у легалне токове, јер овог тренутка имате потпуно у сивој зони и кланичарску индустрију једну трећину и све остало, од тога зависи здравље грађана Србије.
Ветеринари кажу следеће. У августу месецу прошле године могли су вам на основу здравља животиња рећи да се спрема епидемија афлатоксина. Када смо већ код тога, молим вас, одговорите ми колика је количина афлатоксина дозвољена у месу и у јајима, зато што бих волела да упоредим са оним што имам о подацима Белгије, Немачке, Француске и других земаља. То је занимљиво грађанима Србије.
Иначе, за мене је мало чудно да нешто што се зове токсин није токсично. Извините и хвала вам.

40/1 МЗ/ИР 18,15-18,25

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Немам све податке и не могу стварно да вам одговорим на већину ових ваших питања. Доставићу вам, ако се не љутите, одговоре врло брзо. Хвала вам лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народна посланица Снежана Богосављевић Бошковић.
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ: Поштовани господине председниче Народне скупштине, уважени министри у Влади, даме и господо народни посланици, и ја бих желела да поставим питање министарки здравља проф. др Славици Ђукић Дејановић. И поред тога што сте ви, госпођо министарка, од саме појаве проблема повећаног нивоа афлатоксина у млеку и с тим у вези постављеног питања штетности истог по здравље становништва, инсистирали да се о томе изјасне стручњаци компетентни за ову проблематику, то није довољно озбиљно схваћено.
Наши грађани и наша јавност били су оптерећени различитим информацијама и различитим тумачењима насталог проблема, од којих су многа, без сумње, била и политички мотивисана. Све то имало је за последицу стварање у јавности атмосфере узнемирености, збуњености, страха и панике.
Због тога сматрам да је изузетно важно и значајно то што сте ви данас у Народној скупштини и што сте показали спремност да нама народним посланицима и нашим грађанима пружите праве информације и изложите ваше виђење здравственог аспекта овог проблема.
Полазећи од наведеног, а при томе имајући у виду да министарство које ви водите брине и о здравственој превенцији наших грађана, желим да вам поставим следеће питање, ви сте већ делом и одговорили на њега, али зарад јавности наших грађана замолила бих вас да нам још једном објасните - колико је заправо по здравље људи штетно присуство афлатоксина у млеку и какве могу бити последице његовог присуства у повећаним концентрацијама? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Славица Ђукић Дејановић има реч.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: Слажем се да је било доста нејасноћа и да, када се струка не слуша, да су онда интерпретације сваког човека када је здравље у питању и те како разнолике и, нажалост, често прожете и неоснованим страховима. Али, оно што јесте истина, то је да ми у систему здравствене заштите ове земље имамо институције које раде на васпитно-образовном раду, због чега је Министарство здравља оценило, у моменту када је прича о афлатоксину почела да буде интерпретирана од оних који немају довољно стручног знања, да институције, а то су заправо и институти за јавно здравље, заводи за јавно здравље, 23 институције тог типа функционишу у нашем систему и они заправо, између осталог, треба да обавештавају општу популацију о томе шта значи јавно здравље, шта може бити ризик по јавно здравље, који су то реални проблеми. Дакле, у неку руку, васпитно-образовне активности су, посебно у таквим околностима, на њима.
Оно што је Министарство здравља учинило, уз апел да се заиста слуша струка и да политичари уступе место стручњацима око сузбијања страха везано за коришћење афлатоксина М1, то је и да је ангажовало заиста руководиоце свих ових институција за јавно здравље да раде свој посао, чиме је заправо постојала реална могућност да кроз институције система је најкомпетентније особље у њима, грађани дођу до правих информација.
Можда је ово прилика да замолимо и медије да пропрате рад ових институција које су неправедно у последњих 10-ак година и више запостављене.

40/2 МЗ/ИР

ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Борислав Стефановић има реч.
Извињавам се, хоћете ли ви, имате право?
Извињавам се, касно се пријавила колегиница, па сам због тога вама дао реч.
Снежана Богосављевић Бошковић има реч.
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ: Желела бих да вам се захвалим, госпођо министарка, на датом одговору.
Истовремено бих вас замолила за још једно допунско питање. На њега сте делимично већ одговорили, али опет, зарад наших грађана и наше јавности, замолила бих вас да нам појасните и још једном кажете – да ли постоје и да ли су вам познати резултати истраживања о томе који период коришћења млека са нивоом афлатоксина до 0,05 и оног са нивоом до 0,5 микрограма по килограму се може сматрати штетним по здравље људи, посебно по здравље деце? Какве све негативне последице то може имати? Захваљујем се.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Славица Ђукић Дејановић има реч.
СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ: И 0,05 и 0,5 микрограма по килограму млека су апсолутно безбедни нивои, али треба да тежимо, у складу са принципима о којима сам малопре говорила, што нижим нивоима, управо због свега онога о чему смо говорили, да се концентрације у млечним производима повећавају, да постоје индивидуалне склоности ка одређеним разбољевањима и да свакако морамо знати да у кумулираним ефектима постоји могућност и тератогеног и мутагеног и канцерогеног дејства.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Борислав Стефановић. Изволите.
БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Хвала председниче.
Ми из ДС постављамо неколико питања.
Прво, чињеница је да у Министарству пољопривреде месецима, министре, сте игнорисали стручњаке који раде у вашем министарству и потпуно се нисте интересовали за овај проблем. У септембру сте знали да је 37% кукуруза заражено афлатоксином. Зашто нисте моментално реаговали и предузели адекватне мере? Зашто у том случају нисте реаговали по правилнику? Зашто сте дозволили да у целој афери страдају мали произвођачи кукуруза и млека? Зашто и да ли уопште имате кукуруза у робним резервама за санацију овог проблема?
Одговоре на питања о неисправности млека давала је СНС, а не Министарство пољопривреде, Министарство здравља и Влада и они су политизовали аферу. Моје питање је – зашто? Нисте наставили откуп од малих произвођача као што је то радила Хрватска, него сте затворили, а потом уништили стотине произвођаче, пребацујући одговорност на мале произвођаче. Одговорни сте за угрожавање здравља становништва, министре, а пре свега сте дрско и промишљено угрозили здравље наше деце, зарад ко зна чијих интереса.
Када ћете, министре, поднети оставку? Или када ће вас на седници главног одбора "српске нестручне странке" сменити? Да ли сте уопште свесни колику сте штету по српску пољопривреду и српску економију направили својим незнањем, нестручношћу и бахатошћу? Коју ћете другу нестручну особу поставити уместо вас, министре Кнежевићу? Вероватно имате ту информацију.
Зашто сте враћали ниво на 0,05, ако је 0,5 у реду, како сте рекли? Зашто у овој земљи не раде инспекцијске службе? Зашто ми не знамо шта се увози од хране у нашу земљу и шта нам раде институти за јавно здравље и зашто они не функционишу?


40/3 МЗ/ИР

Да ли је тачно да је министар Динкић то укинуо и да ми данас немамо никакву контролу, да је Србија као канта за ђубре за разно смеће које наша деца треба да једу? То су питања за сада, министре. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Хвала.
Министар Кнежевић има реч.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Прво, само мало око политике. Не знам да ли сте обавештени да је "српска нестручна странка" победила на овим изборима, то би вам требало бити јасно, а ви ћете имати, као бројне фракције, прилике на следећим изборима да поново дођете до поверења грађана и да покушате поново да управљате јавним пословима. Како сте управљали јавним пословима у претходном периоду, види се и сада по потпуно урушеном систему и по свим оним последицама које имамо и до дан данас.
Ваше прво питање, игнорисање стручњака из септембра месеца 2012. године, о 37% зараженог кукуруза. Не, није стигла до мене таква информација.

41/1 ЈЈ/СУ 18,25-18,35

Малопре сам вам рекао када сам први пут, значи тек у октобру и новембру месецу дошао до података о том кукурузу. Одмах затим оформио радне групе које су биле састављене од стручњака из читавог министарства и који су дошли до података да је проценат кукуруза зараженог афлатоксином 7%.
Да ли имамо кукуруза у робним резервама? Имамо, негде око 180.000 тона, између 150.000 и 180.000 тона. Сад је подељено нешто пољопривредницима, 300 килограма по грлу. Такође смо и ту по трећи пут већ оформили комисију да видимо колико је то кукуруза заражено, јер је неки дан била изјава у медијима директора Дирекције за робне резерве, који је изјавио да је негде око 31% кукуруза заражено.
Када ћу поднети извештај? Извештај сам поднео и премијеру, и председнику своје странке. Какве ће они санкције и да ли ће уопште поднети неке санкције, или на Влади или на Главном одбору, то је на њима. Ја сам потпуно спреман да они оцене моју одговорност у читавом овом случају. То уопште није спорно и то сам рекао већ првог дана, за све оно што се догађало министарству за ових седам месеци.
Зашто је враћен ниво афлатоксина на 0,5? То је једно врло интересантно питање. Можда ће трајати мало дуже. Не знам да ли имам времена, председниче, али покушаћу да скратим максимално.
С једне стране имамо Правилник о максималној количини афлатоксина у млеку који износи 0,5, а са друге стране имамо произвођаче млека који ни у свесрдну подршку државе не могу да постигну тај стандард. Ми знамо да је стандард од 0,05 микрограма по килограму афлатоксина у млеку европски стандард, стандард ЕУ, али је ЕУ, заједно са Јужноафричком Републиком, изузетак у свету. Значи и Русија, и Кина, и САД, Индија, Латинска Америка, три четвртине света пије млеко које има стандард од 0,5.
Дакле, постојала је дилема да ли се слепо држати овог правилника који имамо са европског са 0,05 и онда бити спреман на следеће последице. Те последице су да угрозимо животну егзистенцију десетине хиљада малих произвођача млека, сточара, који живе од млека од своје две, три краве и од њих направимо социјалне случајеве, да би сутра о њима држава требала да води рачуна и да им се дају средства из буџета којих, наравно, немамо хронично, јер сте, између осталог, и ви у претходном мандату добро раскрчмили ту касу.
Даље, друга последица је да дневно уништавамо стотине хиљада литара млека које се у највећем делу света сматра исправним. Треће, да изазовемо еколошки проблем, јер већина фармера не би се сигурно излагала трошку да носи то своје неисправно млеко, тзв. неисправно млеко да носи на неку другу дестинацију, него би га уништавали ту негде у близини, што би изазвало еколошку катастрофу.
Четврто, да ли смо толико богати да можемо да преполовимо број музних грла, које је већ у време вашег мандата преполовљен и то много пута? Да створимо, практично, црно тржиште млека, јер ако не може да иде у званичну употребу, знате како то већ иде по нашем добром српском обичају, ишло би на црно тржиште. Да ли смо довољно богати да онда на рафовима имамо страно млеко, које је вероватно много скупље и које би сигурно утицало на животни стандард наших грађана?
Кад смо све то сагледали и све те економске последице које произилазе из само једног правног акта, постало је јасно да правилник треба макар привремено мењати. Прва суша која је погодила Србију, значи 2012. године, показала је да је правилник из 2011. године потпуно неприменљив и да се ништа неће догађати ако у Србији у одређеном периоду наставе да пију млеко са количином афлатоксина од 0,5 милиграма по килограму, јер тај исти стандард има, као што сам рекао, и три четвртине света.
41/2 ЈЈ/СУ


Сматрао сам да као министар пољопривреде имам право и обавезу да заштитим, пре свега, наше сељаке и нашу пољопривреду и то сам урадио, стављајући у овим ванредним околностима једну ванредну меру, а то је смањење стандарда са 0,05 на 0,5, а видели сте да смо се консултовали и са свим стручњацима из медицинских наука, пре свега са Медицинског факултета, са "Батута" и ВМА. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Молила бих вас министре да се убудуће придржавате овог времена од пет минута, а дозволила сам вам зато што је значајна тема.
Реч има Борислав Стефановић. Изволите.
БОРИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ: Сложићете се да је све значајно, тако да очекујем да и мени продужите за минут. У сваком случају министре вама је јако познато да ми највећу количину млека извозимо у Црну Гору, Македонију и БиХ, а не у Америку. Зашто сте нам онда наметнули амерички стандард за млеко? У Америци постоји и ГМО, постоје антибиотици у месу и у млеку. Хоћете то следећи пут да кажете и онда да правдате да то најразвијеније државе раде? Можда је то испуњење обећања председника Николића да ће Србија бити црна рупа на тепиху Европе тако што нам дижете афлатоксин на 0,5 што је јединствено у историји овог континента да је било који министар на било ком месту учинио?
Не постоји никакво оправдање за то што сте урадили и не постоји могућност да се покријете иако сте рекли прво да цела Влада стоји иза тога, а после сте рекли да сте ви лично одговорни. Ми бисмо волели да знамо да ли сте ви лично одговорни или цела Влада. Ми мислимо да је цела Влада одговорна. Ако ви мењате правилник, онда га ви промените у оквиру вашег министарства.
Оно што је сигурно тачно је да сте три пута формирали комисију како кажете, чиме потврђујете да сте нестручни. Потврђујете да сте српска нестручна странка. Јесте, победили сте на изборима и многи су побеђивали на изборима у Србији и те ствари се мењају, министре.
Лепо вас питам, да ли ћемо ми вас икад више видети у овој скупштини? Да ли ћете поднети оставку? Да ли имате грижу савести због онога што сте направили? Да ли ће вас сменити нова Централна отаџбинска управа? То мене занима да ми одговорите, јер је јавности познато шта сте направили. Кажете да нисте информисани о кукурузу у септембру. Поуздано знамо, министре, и ви и ја да сте имали неколико колегијума у министарству и да су вам људи упорно то саопштавали, а ви сте то упорно игнорисали. Упорно сте игнорисали зато што имате државног секретара који се бави ловом. Зато што кад год се окренете лево и десно не можете стручног човека да нађете у овој земљи, у СНС.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Имате прво лоше инсајдере. Пошто водимо записнике са свих колегијума, ја ћу вам доставити те записнике, па ћете имати прилику да се уверите да нисмо имали ни у септембру, ни у октобру, ни у новембру уопште ту тему на дневном реду.
Рекли сте да сам потврдио нестручност наше странке. Може бити, али ми смо тек на почетку мандата и имамо јако пуно посла пред собом, урадили смо доста посла и неће нас нити политиканти, нити они који лоше мисле својој земљи и свом сељаку спречити у томе. О вашој стручности, било је и прилике и биће можда прилике да разговарамо, али пре свега о вашој стручности су се изјаснили грађани ове земље.

41/3 ЈЈ/СУ

Показали сте колико сте знали и колико сте умели. Није то ништа страшно бити у опозицији, чекајте неку другу прилику, па ако будете коначно оформили једну странку, имаћете можда успеха на тим изборима.
Што се тиче извоза нашег млека, наравно, да све млекаре које извозе раде те комерцијалне послове и они са својим партнерима у иностранству разговарају и какве уговоре постигну, такви уговори ће бити и спроведени.

42/1 ВС/СМ 18.35-18.45

Имам честе састанке са произвођачима млека, видели сте пре неки дан да су се и они залагали и произвођачи млека за то да овај стандард остане бар неко време, док се не стекну услови да се он промени.
Према томе, они ће сигурно извозити и даље, имаће наравно, губитке, али мислим да ће највеће губитке имати управо од политиканства, које је кренуло из ваше странке.
Што се тиче лобија који су заинтересовани за све ово, за читаву ову ствар, да то сам поновио више пута, понављам и сад, али не стоји та примедба ни мени ни мом Министарству, него стоји пре свега вама који сте ову аферу практично разгорели.
Значи, то је ГМО лоби, то је увознички лоби, и пре свега, најважнији, то је политички лоби једне фракције Демократске странке која жели да још који месец, још који тренутак задржи своје фотеље, поготову у Војводини, не узимајући у обзир уопште мишљење грађана Војводине, а мишљење грађана Војводине ће врло брзо бити показано.
Војводина је од онога што се називало локомотива развоја ове државе, постала последњи вагон тог воза који жури према Европи, а у том вагону сте нас довели ви и ваша политика. Војводина има највећи број незапослених, Војводина има највећи раст, односно најмањи раст бруто друштвеног производа.
Према томе, побрините се имате доста сигурно проблема ваших, па размишљајте и о томе, а да ли ће мене неко сменити, или да ли ћемо се више гледати не зависи сигурно од вас, јер да зависи од вас, ја сам већ осетио много пута како би прошао у животу. Хвала вам.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господине Стефановићу, немате право, реч има народни посланик Верољуб Арсић.
Дакле, господине Стефановићу, имали сте право да поставите питање у трајању од три минута. После тога сте имали право да поставите два подпитања у трајању до највише два минута. Ви сте то искористили. Господин Стефановић је већ два пута говорио.
Дакле господине Арсићу, вратићу вам време.
ВЕРОЉУБ АРСИЋ: Даме и господо народни посланици, господине министре, разумем своје колеге народне посланике из Демократске странке, очигледно су јако нервозни, зато што једну аферу која је пласирана међу грађане Србије и које су они сами изазвали, полако почиње да буде разоткривана пред српском јавношћу.
Што се тиче питања, волео бих да може министар да одговори на следеће питање, пошто Европска унија донела тај чувени правилник о количини афлатоксина са 0,5 је повисила стандард на 0,05 промила, колико знам тамо је прелазни период за примену тог једног правилника био две године, а у Србији је био два дана.
Највећи проблем око примене правилника, који је донела Демократска странка 2011. године је био тај што је неприменљив, а неприменљив је из више разлога, основни разлог његовог непримењивања јесте недостатак референтне националне лабораторије која би испитивала квалитет млека и других животних намирница, односно хране.
Пошто се већ дуже времена прича о томе да ми ту лабораторију имамо, али она је још увек у повоју и није рођена за протеклих 12 година док је Демократска странка ведрила и облачила у Србији.

42/2 ВС/СМ


Волео бих да нам надлежан министар одговори зашто та национална референтна лабораторија није почела са радом, да би могао да се примењује правилник који је донела Демократска странка, који је неприменљив, исто тако волео бих да знам да ли постоје могућности и узорци млека из 2010, 2011, 2012. године, да се и они пошаљу на анализу у неку другу лабораторију, да се утврди исправност тог млека, док је Демократска странка вршила власт.
Потпуно сам сигуран да би резултати било потпуно идентични, ето то би засад био мој први круг питања.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Ево, могу врло кратко да одговорим, пошто имам податак из Канцеларије Европске уније, Национална референтна лабораторија не ради, она је кренула са оснивањем још 2003. године, ЕУ је према њиховим обрачунима укупна средства која ЕУ до сада утрошила на успостављање Дирекције за Националну лабораторију у Батајници износе око осам милиона евра.
Немам тачне податке колико је то било још из нашег буџета, знам само да сам у августу месецу обилазећи све те делове Министарства затекао и кров који прокишњава, затекао и људе који нису баш били спремни да много раде, тако да ћемо у врло кратком року урадити тамо неке ствари.
Значи, као што сам рекао, нека средства смо одредили да се то заврши, очекујемо помоћ страних донатора и даље и по нашим прорачунима имамо динамички план, да би до краја 1. тромесечја 2014. године та лабораторија могла да проради.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Господин Арсић, изволите.
ВЕРОЉУБ АРСИЋ: Господине министре, значи, ми немамо државни орган који врши испитивање контрола квалитета животних намирница, и оно што смо имали, изгледа да је нетрагом нестало, значи сада, колико сам разумео то раде приватне лабораторије.
Моје следеће питање је – да ли неко контролише те приватне лабораторије?
Да ли ће лабораторије које више пута имају значајно одступање резултата од оних који су реални, пошто је јавна тајна да су те приватне лабораторије под утицајем увозничког лобија.
Интересује ме, да ли сте приликом ове контроле млека, односно слања у друге референтне лабораторије, да ли сте послали и млеко из увоза, а ако нисте, зашто нисте, зато што сматрам да и млеко из увоза ни по квалитету ни по стандардима не одступа од домаћег млека, осим по цени и у интересу је оних који га увозе, само да стрпају што више пара у свој џеп.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Изволите министре.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Врло кратак одговор на ваша питања. Значи да, код нас постоје 42, не постоје националне лабораторије, постоје 42 акредитоване лабораторије, акредитацију даје акредитационо тело и оно им даје дозволе за рад.
Што се тиче млека из увоза, ми смо као што сам рекао послали 302 узорка од 37 произвођача и од тога је 48 лотова или 48 серија стављено одмах ван промета, док нисмо сачекали резултате из Холандије.


42/3 ВС/СМ


Резултати из Холандије су такви да једна трећина тог млека је потпуно спремна за употребу и потпуно исправна за употребу и по европским мерилима, а остале две трећине су по нашим новим стандардима такође за употребу.
Међутим, пошто је онда важио други пропис, ми ћемо те две трећине млека уништити.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић.

43/1 ГИ/МЈ 18.45-18.55


ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Поштовани народни посланици, поштовани министри, незнање је мајка страха. Онога ко не зна лако је уплашити. Тај ће да подлегне паници, што се догодило почетком ове 2013. године. Томе су допринеле, наравно, и многе новине, које су из тиражних разлога намерно прећуткивале суштину ове појаве, која је стара и присутна у свим земљама где се гаји не само кукуруз, него и све житарице.
Реч је о томе да постоји једна гљива, један плесан која се зове "Aspergillus flavus" која у процесу метаболизма ствара афлатоксин. Тај токсин не може да се уништи, разгради на високим температурама, али може да се одстрани и спречи да доспе у млечни апарат, у виме и млечне жлезде краве. Један од тих препарата је "Sony" који су урађени на принципу, односно од зеолита, једне веома јефтине, нешкодљиве силикатне материје која не кошта много, а лако, ако се унесе у концентрат, може да се смањи ниво афлатоксина и других токсина о којима ми не говоримо, а који су такође штетни и за домаће животиње, па могу да буду такође штетни и за људе.
Министар и Министарство пољопривреде је погрешило што октобра месеца 2012. године, кад се појавила тврдња да је наш кукуруз заражен овом гљивом и плесни, а она је чудна по томе што, за разлику од других плесни, веома се шири, њој погодују управо високе температуре какве смо имали у лето прошле године, није реаговала на тај начин да је позвало стручњаке, попут професора Марије Шкрињар са Технолошког факултета у Новом Саду, која о томе зна сасвим довољно, затим Радмилу Ресановић са Ветеринарског факултета, који би рекли да може да се смањи присуство афлатоксина смањи, редуцира на један сасвим подношљив ниво. О томе овде уопште није вечерас било речи, него се и даље наставила препирка о томе да ли је требало задржати 0,5 микрограма или можда прихватити оно што је у ЕУ, 0,05. Дакле, то је једна велика грешка из које су настале овакве последице.
(Председавајућа: Време.)
Морам да вам кажем да као новинар никада нисам писао ни о свињском грипу, ни о птичијем грипу.
(Председавајућа: Време, господине Транвчевићу. Приводите крају.)
Дозволите да вам кажем нисам другим речима ширио, него сам ишао и питао те људе. Када сам неки дан био код госпође Шкрињар за емисију "Знање на поклон", питао сам - госпођо Шкрињар, да ли су вас звали из Министарства пољопривреде..
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Морам да вас замолим да завршите. Пола минута сте дуже причали.
Да ли неко од министара жели да одговори? (Не.)
Немамо одговор министара.
Дакле, следећа на реду је народна посланица Олгица Батић.
(Народни посланик Захарије Трнавчевић добацује с места.)
Господине Трнавчевићу, ако наставите да довикујете са места дужна да вам изрекнем опомену.
Имали сте право да постављате питање, као и остали народни посланици, у времену до три минута. Молим вас да се придржавамо Пословника сви заједно.
Реч има народна посланица Олгица Батић.
(Народни посланик Захарије Трнавчевић добацује с места.)
Господине Трнавчевићу, изричем вам опомену.
Реч има министар Горан Кнежевић, изволите.

43/2 ГИ/МЈ

ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Ево, поштујући године господина Трнавчевића и наше дугогодишње пријатељство и, наравно, ваше знање, ја ћу да вам кажем да смо само формирали радну групу стручњака да прати ситуацију и да предлаже министарству даље мере и да користимо зеолит мешан са кукурузом. То раде наше пољопривредне стручне службе. Значи, не дајемо пољопривредницима да сами они то раде, него наше пољопривредне стручне службе, наши ветеринари то раде и онда односе такву готову храну код пољопривредника.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Захарије Трнавчевић. Имате право до два минута. Изволите.
ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ: Господине Кнежевићу, ради се о томе да би ово требало да се угради у Правилник о сточној храни, да се, без обзира на стање, на инцидентне ситуације, каква је била у 2012. години, у концентрату налази зеолит због тога што је он нешкодљив за животињу и не доспева уопште ни у млеко, ни у месо итд.
Још једну ствар да вам кажем, господине Кнежевићу. Стигла је вест да је из Русије у плодовима јабука и другога воћа нађени недозвољени рецидив хемијски препарат. Саветујем вам да дате налог да се редовно испитују ти плодови, јер оно што је здраво за странога купца, биће здраво и за нашега потрошача, а нећемо се бламирати и долазити у ситуацију да нам враћају пошиљке или стављају такве тешке приговоре. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Ево само једна реченица. Никад се не може контролисати сваки примерак сваке намернице. Постоје планови предвиђени, планови узорковања који се из године у годину коригију. Пре 20 година се није истраживао афлатоксин, сад се истражује, тако да се и то мења. То је једна жива ствар коју морамо пратити.
Слажем се са овим да уградимо и у неке правилнике и да вршимо што више и више контрола. То зависи, као што сам мало пре и објашњавао, и од организације службе и од новаца и од 1000 других ствари.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народна посланица Олгица Батић. Изволите.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Хвала.
Уважена председавајућа, поштовани чланови Владе, колико знам, одржавање ове седнице предложила је ЛДП. Сада их не видим. Не знам да ли неко од вас овде види да су они присутни? Толико о томе колико њих уопште занима тема безбедности хране у Србији и здравље грађана.
Пошто се овде врло често дешава да политичке странке својатају одређена питања и одређене теме као своје, онда без лажне скромности могу да кажем да је прво о теми афлатоксина причала ДХСС, да сам у Скупштини прво питање о млеку и афлатоксину поставила ја управо испред ДХСС. За све оне који не знају, могу да погледају стенографске белешке и да изврше увид у то. То је бар лака и проверљива чињеница.
На Трећем ванредном заседању, дана 12. поставила сам вам посланичко питање и вама и министарки здравља. Подсетићу господина Кнежевића управо да је ДХСС поднела амандмане на Предлог закона о буџету управо са циљем да се обезбеди како здравствена заштита, надзор над болесним животињама и људима, исто тако и болестима које се преносе путем хране, па да се у том циљу обезбеде већа средства из буџета за ветерину, јер је ветеринарска служба управо та која је задужена за како
43/3 ГИ/МЈ


следљивост производње, тако и животиња, промета животиња и хране животињског порекла, као и за пружање гаранција за извоз млека, меса и других животињских производа. Наравно, ти амандмани нису прихваћени наравно да се не љутим због тога што нису прихваћени.
Такође, на Предлог закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју поднела сам два амандмана која се директно односе на ветеринарску службу и директно се односе на производе животињског порекла, између осталог, и на млеко. Такође ни та два амандмана опет нису прихваћена и опет нисам љута што их нисте прихватили.
Истина је да сам тада имала критички однос према, али видите да га данас немам и то без трунке цинизма говорим и искрено.
Оно што сам подносила и што сам предлагала конкретно се тиче ветеринарске службе. У то је упућен и неки ваш државни секретар који је био присутан на Одбору за пољопривреду. Знам будући да сам присуствовала. Све те савете давали су ми људи који су у ветерини више од 30 година, који су најеминентнији стручњаци. То је тзв. тај мој савет стараца, чије сугестије радо прихватам, и који ме припремају како за седнице Одбора за пољопривреду, тако и за све друге.
Наравно да сте правовремено реаговали. Истина, додуше мало касно и неспретно, бар у медијима, али боље икад, него никад. Послали сте узорке на право место. Нисте калкулисали. Такође, сменили сте неке од оних који су и требали да буду смењени, али остали су и неки присутни у вашем министарству као што је рецимо... Конкретно питање за вас јесте како то да државни секретар на Одбору за правосуђе, који се одазива на презиме Голубовић, даје потпуно нетачне и неистините податке који се тичу ветеренираских станица?
(Председавајућа: Време.)
Ево, завршавам. Моје конкретно питање је када је ветеринарима и шта је плаћено од септембра месеца до данашњег дана?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има ми

44/1 МГ/ИП 18.55-19.05

ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Немам тако појединачно сврстане податке. Могу да вам кажем да смо ми подређени мерама. Тако имамо отприлике сврстане податке, да смо ми остали дужни нешто из генетике, наравно четврти квартал за млеко и да смо, у принципу, са 99% измирили све своје обавезе из 2012. године и све обавезе из 2011. године. То је податак који ја имам из министарства. Тачно шта је плаћено, мислите ветеринарским службама или коме? Ево, опет морам вама, већ трећи пут, да кажем ево проверићу и одмах ћете добити одговор врло хитно. Немам податак стварно, овде код себе.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има народни посланик Олгица Батић.
ОЛГИЦА БАТИЋ: Ево, даћу вам податак. Није им ништа плаћено од новембра 2012. године до данашњег дана. Проверите и у Народној банци, проверите свуда где можете, па ћете доћи до тога истог.
За крај, наравно, оно што желим да кажем јесте да не можете на овоме да се опустите и да на овоме све остане, јер после свега следе и анализе меса, присуство нутрита и нитрата, канцерогених супстанци и будите сигурни да тек следи анализа производа као што су: јаја, месо, прерађевине. Ако то ја знам, онда сам сигурна да ви тек то треба боље од мене да знате.
Наравно, моје додатно питање је шта је са шефовима пољопривредне инспекције? Шта су они радили све ово време и колика је њихова одговорност управо у оваквој афери која је делом, наравно, исполитизована?
Зашто и да ли уопште постоји вакцина против класичне куге свиња? Јер, уколико нам се случајно ове године десе поплаве, онда се она не лечи. То претпостављам да знате. Наравно, теренски ветеринари представљају елитни део овог друштва, они су свој посао часно радили. Очекујем да ми дате одговор на оно претходно постављено питање. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Министар Кнежевић, има реч. Пријавите се само, молим вас, још једном.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Дакле, од 11. месеца нису плаћени, а не од септембра, је ли тако? Тако сте рекли? Видећемо то ових дана. Имамо средстава на рачуну, тако да мислим да неће да буде ту неких посебних проблема.
Што се тиче шефа пољопривредних инспекција. Ми радимо промену систематизације. Очекујемо нова кадровска решења и очекујемо да Влада, можда на следећој или тамо на оној седници, усагласи, односно да дâ сагласност на нашу систематизацију, па ћемо онда моћи да радимо и та кадровска решења.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Госпођо Батић, немате више права на постављање питања.
Реч има народни посланик Карољ Чизик.
КАРОЉ ЧИЗИК: Поштована председавајућа, цењени министри, даме и господо, имам питања за министра пољопривреде господина Кнежевића.
С обзиром на чињенице да је прошлогодишњи род у нашој земљи био веома неквалитетан, суша и високе температуре су допринеле да наше пољопривредне културе подбаце и у квантитету и у квалитету. Разноразне биљне болести су узимале маха, нападале су пољопривредне културе којима је, због тешких услова, имуни систем био ослабљен. На тај начин цео прошлогодишњи род је био лошијег квалитета од уобичајеног са мало повећаним садржајем микотоксина.
Ви као министар пољопривреде морали сте бити упознати са овом ситуацијом. Стручњацима је било јасно да када стока конзумира такву сточну храну ти токсини ће да прелазе у месо, у јаје, у млеко, па преко тога у људске организме. Ви као
44/2 МГ/ИП

министар пољопривреде, какве сте превентивне мере предузимали да до таквих штетних последица не дође? Ту не мислим на елегантно дизање дозвољене горње границе афлатоксина у млеку са 0,05 на 0,5 микрограма по килограму.
Пре свега мислим на такве мере које су предузимали нпр. у суседној Хрватској. Тамо су паорима подељени материјали који их саветују шта треба да ураде у таквој ситуацији. Паорима су организовали едукације.
Јасно је да је ова незахвална ситуација у коју смо упали могла бити веома лако избегнута са мало пажње и стручности. Тачно је да је вредност горње границе афлатоксина од 0,05 микрограма млека у ЕУ уведена 2006. године и то са разлогом да се на тај начин одбране од увоза млека из трећих земаља.
Раније је свуда важила граница од 0,5 микрограма по килограму. Јасно је да се нико од млека неће разболети, али се разболела наша пољопривреда. Смањена је потрошња млека, извоз млека је смањен, доводи се у питање квалитет извезеног кукуруза. Губици се мере милионима евра. Опет, не знам по који пут, казну плаћају сиромашни паори Војводине.
Ко је крив због тога? Опозиција, јавни медији, штампа који једна чекају сензације да од бубе направе слона? Или је крива Влада која управља овом земљом. Влада која има све институције у рукама? Влада која треба да руководи овом ситуацијом.
Да резимирам господине Кнежевићу, два конкретна питања. Прво, шта сте ви предузели као превентивну меру да се ова ситуација избегне? И, ко је крив за ову ситуацију у коју смо сада доспели? Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Говорили сте прво да је род у 2012. години подбацио у квантитету и квалитету. Јесте, и свима је јасна и позната чињеница из добро познатих разлога, катастрофална суша која се не памти. Било је суша и ранијих година, у одређеним сегментима, на одређеним подручјима, али овако да захвати читаву територију никада није било.
Произвођачи су се сналазили на различите начине. Неко ко је имао заливне системе је сигурно боље прошао и то треба да буде наша стратегија у наредном периоду и то радимо. То је као што видите једна од тачака уговора у области пољопривреде, где ћемо са Уједињеним Арапским Емиратима највећи део средстава искористити за ревитализацију и изградњу нових заливних система и да покушамо да отклонимо последице тих елементарних непогода. Оно прошле године је била елементарна непогода.
Шта смо урадили превентивно? Када смо добили прве индиције око тога шта може да се деси, оформили смо радне групе од стручњака које су саветовале шта у принципу да радимо као Министарство и као службе.
Са друге стране, могу да вам кажем да су пољопривредне стручне службе у току јесени и у току зиме имале предавања са пољопривредницима, баш између осталог једна тема је била и појава афлатоксина.
Ступили смо у контакте и са свим организацијама произвођача. Ту имамо велики проблем, јер не можемо још као што синдикати имају репрезентативност, ми желимо да и те пољопривредне асоцијације и удружења имају своју репрезентативност да би знали са киме да разговарамо и у ком смислу. Разговарали смо са некима, имали смо те теме на дневном реду, али нико није очекивао да ће доћи до овога.
Покушали смо да санирамо колико смо могли. Пре свега, овим мерама о којима смо говорили. Значи, да држава помогне да се из робних резерви сваком оном пољопривреднику где је затворено пољопривредно домаћинство обезбеди 300
44/3 МГ/ИП

килограма здравог кукуруза по грлу. Да му се обезбеди одређена количина зеолита за које наши ветеринари кажу да је најбоље средство и то је оно што смо успели да урадимо у претходном периоду.
Надамо се да ће ова година бити што се тиче пољопривреде много успешнија и боља и надамо се да ћемо системским мерама пре свега, Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју омогућити да наши пољопривредници у наредном периоду направе један искорак много већи него до сада.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има господин Чизик.

45/1 БД/ЦГ 19,05-19,15

КАРОЉ ЧИЗИК: Господине министре, поставио сам питање - какве сте превентивне мере предузели да не дође до ове ситуације? Ви сте одговорили делимично на то, а објашњавали сте шта сте урадили после тога кад је скандал већ избио. Желео бих да вас питам, пољопривредне стручне службе и ти пољопривредни саветодавци којих је било не знам колико, мислим 450 њих које сте ви распустили, њихов рад, да су они остали у радним односима и да су они радили даље са паорима, са газдинствима, мислим да би они могли у великој мери да допринесу да до такве ситуације не дође. Нисте ми одговорили на питање - ко је крив за ову ситуацију у коју смо дошли?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Не могу вам одговорити ко је крив. Има вероватно пуно сегмената који нису добри. Чули смо и данас код постављања питања од система како је постављен до организације служби, до тога да немамо националну референтну лабораторију и много других ствари које су тако урађене до сада. Пре свега, тај систем се мора допуњавати и мора се у наредном периоду направити таквим да буде много ефикаснији него што је сада.
Што се тиче саветодаваца, асистената, ја сам мало пре о томе имао размену мишљења са господином Петровићем. Ми се и даље не слажемо око тога, значи око начина њиховог ангажовања, броја, хајде да кажемо можда из једног најједноставнијег разлога, зато што пара у буџету за то није било. Ове године смо обезбедили једну количину пара у буџету и ми ћемо покренути један сличан програм где ћемо ангажовати агрономе, људе од струке који ће радити на пројекту не само афлатоксина, него и оног што је много значајније, оног стратешког, што сам рекао мало пре, а то су заливни системи, јер мислим да без тога нема нам среће.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала. Господине Чизик немате више права на постављање питања.
Реч има народни посланик Радослав Комленовић.
РАДОСЛАВ КОМЛЕНОВИЋ: Поштована председавајућа, уважени министри, даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, пре него што кренем са мојим питањем, моје питање је мало специфично, а не видим ту министарку здравља. Рекао бих да је наша колегиница, народна посланица из Јединствене Србије, још пре пет месеци, то је било мало чудно питање, поставила концентрацију афлатоксина у кукурузу и баш је напоменула да приликом конзумирања хране животиње, нарочито краве, то може да се рефлектује на млеко, тако да бих се овог пута извинио госпођици Олгици Батић.
Моје посланичко питање се односи на предлог за завршавање изградње акцелераторске инсталације "Тесла" која мислим да је веома битна за грађане Србије, што се тиче здравља. Оно што ме је иницирало да поставим овакво питање је допис Института "Винча" који се 6.2.2013. године обратио Одбору за образовање, науку, технолошких развој, информатичко друштво и Одбору за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије, са молбом да што пре размотре проблем о успостављању индустријске производње, радиофармацеута за ПЕТ камере у Институту и њихову регуларност коришћења, о медицинским инсталацијама Републике Србије. У Србији су до сада инсталиране две ПЕТ камере у Институту за онкологију Војводине, Сремској Каменици и Клиничком центру Београд.
Међутим, у Србији још увек не постоји за производњу радифармацеутика зе ПЕТ камере. Зато ови скупљају рђу и користе само када се радиофармацеутик набави из иностранства, увозна цена је 600 евра по пацијенту. Ова цена је знатно виша од цене

45/2 БД/ЦГ

по којој би се он производио у Институту "Винча", која би износила 250 евра по пацијенту.
Изградња АИТ је отпочела у новембру на основу одлуке Владе Републике Србије, која је донета 9. августа 1989. године, дана 1.11.2007. године. Влада Републике Србије је донела одлуку да се прекине финансирање и изградња АИТ из буџета Србије и да се она настави на основу клиничког дуга Русије према Србији.
Из свега овога јасно произилази да је нужно да се у Србији што пре изгради центар за индустријску производњу радиофармацеутика, поготово због тога што је за достизање одговарајућег европског стандарда нужно да се у Србији инсталира још пет камера. Успешним завршавањем тог сложеног посла, омогућило би се знатно повећање броја тачних дијагноза обољења, нарочито малигних. Тиме би се значајно повећао како број излечених пацијената, тако и ефикасност здравствених услуга у Србији.
Дана 23. марта 2011. године, приликом своје посете Србији, господине Владимир Путин, тадашњи председник Владе Русије је изјавио следеће - ми сматрамо да се једним од важнијих праваца деловања јавља сарадња у сфери високотехнолошких области, и кажем данас, што се тиче атомске енергије, да смо ми спремни да испоручимо опрему, изградимо центар за производњу радиактивних изотопа за медицинске сврхе …
(Председавајућа: Време.)
… извршимо обуку српских специјалиста у тој области. Само ћу поставити питање. Питање се односи на сва три министарства. Само ћу још да кажем да је 15.11.2012. године у Москви одржано 11. заседање Међувладиног комитета за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу Србије и Русије. Питање се односи на Министарство образовања, науке и технолошког развоја, Министарство здравља и Министарство финансија и привреде, које гласи – докле се стигло у реализацији тих захтева, у виду огромне користи коју би имали грађани Србије при лечењу најтежих болести, али и у даљем развоју науке и технологије Републике Србије?
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Ово је седница са актуелном темом. Говоримо о посланичким питањима са актуелном темом и на дневном реду је безбедност хране. Дакле, та питања која сте поставили, овде немамо представнике Владе који би могли да одговоре на та питања.
Реч има народна посланица Ранка Савић.
РАНКА САВИЋ: Госпођо председавајућа, колегинице и колеге, господо министри, ево, имати на располагању три минута за овакво значајну тему као што је безбедност хране коју користе и грађани Србије, иначе порески обвезници, дакле сви они који финансирају све ове институте и институције које су апсолутно у обавези да брину о нашој безбедности јесте таман толико да говорите, а да у ствари не кажете ништа.
Слушајући ову данашњу расправу заиста сам у једној великој дилеми. Молила бих и министра да ми каже да ли у ствари афлатоксин има позитивно дејство на здравље грађана Републике Србије, јер слушајући и народне посланике и слушајући и објашњења и одговоре, заиста постављам питање – да ли у ствари у оном тренутку када држава Србија из обавезе према грађанима Србије буде у стању да обезбеди афлатоксин на нивоу од 0,05%, у ствари онда ми треба да тражимо да се он врати на 0,5%, јер то је потпуно једнако и потпуно исто? Сва објашњења данас иду управо у том правцу.
Међутим, имајући мало времена и желећи да га искористим на право време, поставила бих министру једно питање, а које се односи на интервју или изјаву коју је данас у "Привредном прегледу" дао др Зоран Милошевић из Института за јавно здравље

45/3 БД/ЦГ

у Нишу, који је рекао да је у вези са овим обавестио и надлежно министарство, а који врло јасно каже да у последњих шест месеци храна коју увозимо у Србију улази без икакве контроле. Фитосанитарна инспекција је до пре пола године морала да проверава исправност прехрамбених производа у сваком шлеперу који прелази нашу границу. Међутим, од пре пола године инспектори имају обавезу да овакве провере раде само једном у шест месеци.
То значи да је довољно да провере само један шлепер, а да читави контигенти неког производа након тога буду увезени без икакве провере. Мислим да овој изјави др Зорана Милошевића не треба ништа додавати. Заиста бих волела да ми министар одговори на ово питање.

46/1 АД/ЛЖ 19.15-19.25

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Министре, да ли желите да одговорите? Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Желим да одговорим.
Мало сте цинично поставили ово питање да ли је сада афлатоксин позитиван и да ли ћемо враћати ово. Рекао сам јасну дилему коју смо имали у Министарству и коју сам имао ја као министар.
Значи, са једне стране имамо правилник који је практично неупотребљив. С друге стране, имамо уништавање пољопривреде. Значи, потпуно уништавање пољопривреде, поготово малих пољопривредника, сточара који немају ни недељу, ни празник, ни одмора, ви то знате врло добро,који имају две, три, пет, седам крава и који живе од тога. Имамо и једну формалност где, у принципу, после консултација са здравственим стручњацима нема неких, вероватно, битних разлика, мада смо сада чули да нема разлика на здравље становника.
Према томе, нисам имао ту дилему ни једног тренутка. Предложио сам, и то већ други пут кажем, то није донела Владанего Министарство пољопривреде доноси тај правилник. Донели смо правилник по којем смо стандард за афлатоксин у млеку практично смањили на 0,5 микрограма по килограму.
Што се тиче изјаве, чини ми се да сте рекли Зорана Милошевића, не бих коментарисао. Не бих коментарисао. Мислим да је неозбиљно од мене да коментаришем изјаве по новинама, јер сам и сам у својој првој и другој реченици рекао да је већина медија допринела да ова афера дође до оваквих граница и да направи толику огромну штету држави.
Према томе, није истина да се не узимају узорци, а за остало, не бих да коментаришем.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Хвала.
Госпођо Савић, изволите. Само се пријавите још једном.
РАНКА САВИЋ: Пошто ми скоро двадесет или тридесет дана стално говоримо о млеку., моје питање је - шта је са месом? Дакле, оне краве чије млеко користимо и у коме се налази афлатоксин, значи, не мене него грађане Србије интересује - шта је са месом које конзумирамо, шта је са сиром, кајмаком, јајима, кукурузним брашном?
Оно што ме такође интересује и што сам поводом ове афере са афлатоксином у млеку по први пута чула, шта је количином афлатоксина у кикирикију, пистаћима, индијском ораху, у свим тим производима? Јер, опет, морам на медије, другу информацију немам, ниво афлалтоксина, по писању медија, у овим производима је десетоструко већи од самог нивоа афлатоксина у млеку.
Оно што бих поставила као питање – да ли и на који начин се контролише гардероба која се продаје? То је гардероба увезена из Кине, пошто су такође до мене дошле информације да је ту пуно проблема, почев од сировинског састава, боја, фарбе која се користи у гардероби коју увозимо. Шта је са играчкама које се такође купују по кинеским продавницама и кинеским пијацама? Да ли су ти производи под контролом и да ли и на тај начин контролишу те производе, водимо рачуна о најмлађима?
ПРЕДСЕДНИК: Министре Кнежевићу. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Што се тиче овог последњег питања играчака и одела, нисам ту баш на свом терену. Колико знам, то ради тржишна инспекција, они су задужени за то.
Што се тиче афлатоскина у месу, њега не може бити. У осталим намирницама се не ради, јер је предуслов да би се нашао у намирницама много већи ниво афлатоксина у млеку. Мислим да је о томе колегиница Славица малопре говорила много опширније него ја сад.
46/2 АД/ЛЖ

ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Драгана Ђуковић. Изволите.
ДРАГАНА ЂУКОВИЋ: Хвала.
Поштовани председниче, поштовани министре, даме и господо народни посланици, имам данас два питања. Једно је питање у ствари упућено министру трговине, господину Љајићу, али пошто он није ту, надам се да ћу добити одговор, рећи ће када буде у прилици. Друго питање је везано за пољопривредну, односно упућено је господину Кнежевићу.
Дакле, за министра Љајића питање, пошто ми некако у последње време и последњих година долазимо у ситуацију да тек када извеземо неком храну и када та храна оде негде, из тих држава практично добијамо сигнал да са храном нешто није у реду, или да има афлатоксина, или неких других пестицида итд, па ме интересује – колико се и у којој мери контролише то што извозимо и да ли то што извозимо код нас остаје као храна која је и даље безбедна, односно храна коју и даље једемо?
Друго питање је за вас, господине Кнежевићу – ко може да нам гарантује уопште да, неко је данас спомињао каренцу, да ли неко може у ствари да нам гарантује да она храна коју данас купујемо на пијаци није отровна, с обзиром на то да не знамо колику контролу имате над произвођачима који изађу сутра на пијацу, данас прскају и изађу сутра на пијацу па продају производе? Колико се то контролише? Да ли ће се у наредном неком периоду више пажње обраћати на то колико сте у могућности, односно колико је држава у могућности, с обзиром на то да је у питању здравље свих нас? Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: То је посао тржишне и санитарне инспекције. Мислим да они то раде редовно и вероватно узоркују то. Када би се нешто појавило, они би алармирали.
Што се тиче првог питања колико се и у којој мери контролишу извозни производи, па нам се враћају онда са нечим? Знате, имали смо скоро проблем са кукурузом. Појавила се једна вест да је у Доњој Саксонији хиљаде тона контаминиране хране стигло из Србије, кукуруза. На страну то што смо добили од наше управе царина Србије податак да у читавој 2012. години до 1. марта 2013. године ниједан грам кукуруза није изашао из Србије у Немачку. То бих остави по страни. Онда смо се мало позабавили тим прописима како иде код извоза меркантилног кукуруза и како то иде, вероватно, код свих других производа.
То су потпуно комерцијални односи без учешћа државе. Значи, одговорност за робу до границе или до предаје купцу има извозник, а касније има онај увозник који има могућност да унајми неку контролну кућу и да онда преконтролише ту робу. Ако је она исправна да је прими, ако није исправна да је врати назад.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има госпођа Ђуковић. Изволите.
ДРАГАНА ЂУКОВИЋ: Нисам тражила реч. Захваљујем се министру. Вероватно сам остала пријављена у систему. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Госпођа Ружица Игић, није ту.
Реч има народни посланик Милетић Михајловић. Изволите.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Поштовани председниче, господо министри, даме и господо народни посланици, желео сам да поставим питање министарки здравља, госпођи Славици Ђукић Дејановић, али свеједно, није ту. Поставићу питање министру Кнежевићу, уз претходно констатовање неких чињеница и неких мишљења које имамо као СПС.

46/3 АД/ЛЖ

Сматрамо да је питање заштите животне средине глобално питање које све више и више мора да заокупља пажњу светске јавности, наравно, и наше. У име онога што су услови и квалитет живота данас, али свакако и због онога што је сутра, јер ту нашу животну средину на глобалном плану остављамо нашој деци.
У ужем смислу је и питање заштите и квалитета животних намирница, што је актуелно питање код нас и што свакако јесте много већи проблем него што о њему причамо. То је сигурно.

47/1 МО/ВК 19,25-19,35

Мислимо да би можда у функционисању и у контроли онога што је квалитет и исправност животних намирница требало да се успостави већа координација и одговорност између различитих министарстава, државних органа, стручних институција и да то, наравно, буде усклађено, не на основу волунтаристичких принципа и поставки, већ на основу легислативе, на основу закона и правилника који обавезују.
Сматрамо да би Министарство здравља требало да има шире и веће надлежности у контроли исправности животних намирница, узимајући у обзир свеукупне ресурсе и стручне потенцијале који овај ресор и делатност има, као и да би требало преиспитати одређене надлежности које сада постоје у оквиру одређених министарстава. Свакако је важно то веће повезивање међусобних ресора у циљу успешности и адекватне контроле, јер би пре свега било потребно превентивно деловати, а не да се Министарство здравља после бави лечењем и санирањем последица због ових проблема које имамо.
(Председник: Време.)
Само кратко. Овде је речено да смо имали референтну лабораторију за коју смо још 2003. године добили средства. Моје питање, господине министре Кнежевићу, гласи – зашто та средства нису приведена намени и ко је за то одговоран?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Није на мени да кажем, пошто не знам, наравно, али знам само да су огромна средства потрошена или су нестала. Ми смо по службеној дужности предали надлежним органима одређене упите, тако да ће се неко сигурно ових дана и ових месеци позабавити том темом, па ћемо онда видети где је то. Имамо различитих информација, али не бих да говорим о ономе рекла – казала, јер мислим да би било сувише неозбиљно.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Милетић Михајловић.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ: Свакако да би требало то видети, јер од 2003. године до данас, значи десет година, имамо да је, негде сам прочитао, 12 милиона евра било у намени за ову референтну лабораторију. Не знам да ли је тачан податак, ви сте рекли осам, али свеједно. Вероватно је Република Србија делом уложила средства у све то и требало би одговорност за ово што се данас дешава пренети на те који нису извршили оно што је требало да се уради када је реч о овој лабораторији.
Још једну констатацију бих дао, да је граница од 0,05, као европски стандард, преамбициозна за наше прилике и заправо говори о томе да ми веома површно усвајамо законе, површно усвајамо правилнике, постављамо норме у циљу уподобљавања истих са европским законима и нормама и мислимо да смо тиме завршили посао. Много тога треба упоредо са усвајањем закона и правилника да радимо, а пре свега на плану онога да то буде имплементирано и на плану промене свести.
Према томе, узалудно је говорити, ми посматрамо проблем само формално и површно. Морамо другачије све то да посматрамо и другачије морамо да радимо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има народни посланик Јована Механџић.
ЈОВАНА МЕХАНЏИЋ: Добро вече, поштоване даме и господо народни посланици, колеге, председавајући, министре. До сада смо чули доста инсинуација о политиканству и пребацивању кривице са Владе и Министарства пољопривреде на ДС. Мени је заиста жао што покушавате своју нестручност и недостатак квалификација да свалите на бившу владу. Жао ми је што уопште морамо да причамо о квалитету хране у овом дому, јер у ову ситуацију нисмо ни морали да дођемо да ви и ова влада нисте изабрали да заташкавате проблем, да доведете у опасност здравље људи и да се коцкате
47/2 МО/ВК

економијом наше земље. Лоше сте поступили. Пали сте на најважније испиту. Пали сте на испиту здравља људи, а пали сте и на испиту економије наше земље, коју сте вашим нечињењем и неблаговременом реакцијом угрозили, тиме што сте срушили цену нашег кукуруза и тиме што сте срушили кредибилитет нашег млека на тржишту у региону.
Да вратим тему у свакодневни живот, ако вам ово није довољно свакодневно. Хајде да покушате да умирите родитеље који су забринути јер не знају какво млеко пију њихова деца. Дајте одговор зашто нисте на време спречили да ниво афлатоксина порасте у млеку. Ако је већ дошло до тога, зашто раније, јесенас нисте решавали ту ситуацију, ако сте већ, као што сте признали, били упознати са њом?
Тражимо да министар пољопривреде и ова влада сносе одговорност за потезе које су повукли, за то што су у најмању руку збуњивали народ, што су их дезинформисали и што су због своје нестручности заташкавали информације везане за ниво афлатоксина у кукурузу и млеку током протеклих недеља и месеци. Тражимо исто тако одговорност Владе и министра пољопривреде за потезе које нису повукли и за оно што нисте урадили.
Зшто нисте благовремено реаговали јесенас и зашто нисте предузели адекватне мере да 37% кукуруза зараженог афлатоксином, односно гљивицама, третирате и снизите ниво ове канцерогене материје? Министре, знали сте још јесенас за овај проблем и зашто га нисте тада решавали? Иако вам је, министре, скренута пажња, иако је и тада у јавности било информација на ову тему, зашто јесенас нисте третирали кукуруз зеолитом?
Да вас подсетим, ради се о животном питању, ради се о томе чиме хранимо нашу децу и о томе да родитељи треба да брину о још једној ствари која заправо треба да буде регулисана од стране државе и контролисана од стране државе. Немојте на ово питање одговарати еврофанатизмом у доношењу прописа, кобајаги стандардима које не можемо да испунимо. Немојте одговарати на ово питање нападом на ДС, јер нисте у праву.
Аргументи које сте дали у досадашњим одговорима у најмању руку су неозбиљни и неквалификовани и нестручни. Понашали сте се конфузно и родитељи су због тога веома забринути, не знају шта да раде, да ли деца да пију млеко или не, а имају од вас опречне информације. Нико не говори, на пример, о кумулативном дејству млека које конзумирају наша деца и, на крају крајева, ми сами.
Да поновим питање, зашто нисте благовремено реаговали јесенас у октобру, односно у новембру, када сте већ признали да сте тада били свесни ове ситуације и последица које ова ситуација може да има на наше животе и на животе наше деце?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Могао бих да поновим већину ствари које сам рекао малопре, пошто сте и ви поновили већину питања која су већ постављена, а на која сам одговорио, па ћу укратко да вам кажем.
Што се тиче одговорности, да, ја сам спреман и рекао сам вам да сам понудио оцену своје одговорности и премијеру и председнику своје странке, која ме је делегирала на ову функцију. На њима је да одлуче и прихватићу сваку такву одлуку.
Тврдим одговорно да, што се тиче закона, прописа и правилника, нико у министарству није направио ни једну једину грешку, да су испоштоване све процедуре и да је све у складу са правилницима и програмом какав је зацртан у министарству још ранијих година.


47/3 МО/ВК

Заташкавање. Волео бих, ако будете имали времена и ако вас то интересује, да вам доставим пресклипинге и да вам доставим саопштења Министарства пољопривреде. Буквално после сваког догађаја или после сваког сегмента у догађањима у овој читавој афери Министарство пољопривреде се оглашавало. Сада је ту оно питање са почетка – на који начин су то преносили медији? На који начин је јавност то прихватала? На који начин су се понашали, и ту можда треба поставити питање одговорности, управо функционери ДС, који су уместо да покушају да заједно са министарство разрешавају проблем, тај проблем распаљивали и тиме збуњивали народ?


48/1 ТЂ/СУ 19,35-19,45

Што се тиче не чињења, могуће да је било неких ствари, да се нешто није учинило на вре, али и даље спорим ваше податке, које ви имате, о 37% зараженог кукуруза. Не знам одакле вам то. Замолио бих вас да ми доставите ако имате. Ми имамо податак, који сам рекао, из једне лабораторије из новембра месеца, која није уопште акредитована за афлатоксин, која је рекла да је заражено 70% кукуруза и то није рекла званично обративши се министарству, или неком званичном органу, него су то изјавили преко медија у интервјуима неким листовима.
Реаговали смо конфузно. Проверили смо начин на који смо реаговали у претходном периоду. Рекао сам да смо то проверили управо са колегама из окружења. Потпуно исто смо реаговали, као и они и то је једини могући начин на који може да се сузбије све ово што се догађало.
Кумулативно дејство на децу и пијење млека, мислим да је колегиница Славица у два наврата одговорила на то питање и не бих да прихватим на себе такву одговорност да о томе говорим. Имам овде нешто из канцеларије ЕУ, па би, евентуално, можда могао нешто да вам прочитам, али ако будем нашао у међувремену тачно реченице које гласе, што се тиче тог кумулатива.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Јована Механџић.
ЈОВАНА МЕХАНЏИЋ: Хвала вам на одговорима, ако су то били одговори на питања која сам поставила. Само сте поменули, односно поновили оно што сте до сада рекли и ви се браните саопштењима, али морам да вам кажем да саопштења у свакодневном животу грађанима не значе ништа, поготово ако третирају информације на најразличитије начине, односно дају сваки пут другачију информацију. Дакле, саопштења која сте давали као Министарство пољопривреде и министар само доприносе збуњивању и једној атмосфери неповерења, коју сте креирали у јавности по овом питању.
Рекли сте да заједно треба да решавамо ово питање. Нажалост, ова седница је уследила 10 или 14 дана после захтеваног датума. То је једна ствар. Друга ствар, колико знам, покрајински секретар вам је послао допис, информације којима је располагао и није реаговао пре него што је сачекао одговор од вас, који није добио. Према томе, толико о заједничком решавању проблема. Да подсетим, ви нисте реаговали у оном тренутку када вам је покрајински секретар упутио информације које је имао.
Што се процента зараженог кукуруза тиче или који садржи афлатоксин, министар Љајић је поменуо проценат кукуруза са афлатоксином који постоји тренутно у робним резервама. Према томе, молим вас да проверите са њим исправност ваших информација.
Што се кумулативног дејства тиче, погледаћу белешке ове седнице. Не верујем да је министарка Ђукић Дејановић о томе причала. Морам да вас подсетим да ниво афлатоксина у неким земљама за децу у млеку износи 0,025%. Дакле, упола је мањи од онога што је за одрасле препоручљива граница. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Само мало још да допунимо ово око покрајинског секретара за пољопривреду. Све време се провлачи и у јавности једна теза да је Министарство пољопривреде игнорисало упозорење Секретаријата за пољопривреду и секретара за пољопривреду, односно да ништа нисмо ни предузели, док покрајински секретар није изнео резултате својих истраживања јавности. Ово је потпуна, потпуна, потпуна неистина. Морам да кажем 10 пута.
Ако хоћете баш хронолошки, господин Јешић је 18. фебруара послеподне Министарству пољопривреде послао факс, потписан са његове стране, у коме нам каже да је урадио анализу 35 узорака млека и да већина узорака показује недозвољену
48/2 ТЂ/СУ

количину афлатоксина. Ми смо тренутно реаговали на његов захтев и тражили да нам пошаље резултате. Он нам је послао 35 ПДФ фајлова извештаја једне од лабораторија из којих се видело неколико ствари.
Прво, испитивање је нерепрезентативно за доношење општих закључака о стању млека у Србији и да су резултати на граници. Малопре сам вам говорио већ да у најбољој светској лабораторији толеранција је 30%, а код нас и много више. Овде је била толеранција од неких можда 6%, 7%, па и 10%.
Даље, узорке млека узимало је нестручно и неовлашћено лице за тај посао. Када то кажем, то може да изгледа овако мало наивно, али постоји, наравно, посебна процедура, постоје посебно обучени људи и постоји посебна опрема на који начин се узимају узорци.
Треће, узорковано је и краткотрајно млеко, тако да док стигну резултати, не може се извршити провера да ли је то тачно или није тачно. Четврто, оно што сам и малопре рекао, у појединим пољима у добијеним ПДФ фајловима мењани су софтверски, највероватније фотошопом, што доводи у сумњу комплетну аутентичност тог материјала.
Но, и поред тога, ништа није било спорно, није било спорно да седнемо и да разговарамо око тога. Скренута је пажња, то се догађа 18. фебруара. Сутрадан, 19. фебруара нама стижу резултати од 320 узорка и то се зна. Значи, чекамо сутрашње резултате. За сутра смо већ заказали састанак са произвођачима млека, са прерађивачима млека и планирали смо састанак са покрајинском администрацијом како бисмо завршили тај посао на најбољи могући начин.
Међутим, истог тог дана, осамнаестог, када су послати ти резултати, излазе резултати на Твитер налогу са речима – отровно, опасно по здравље, човек који то попије може на лицу места да падне мртав.
Према томе, сутрадан, такође, дневне новине све објављују те резултате. Ако хоћете поштено, нису могли то да добију ујутру, па ујутру да објаве, него је то сигурно објављено дан раније. Да су хтели сарадњу, они би ту сарадњу добили, као што су имали, малопре сам то поменуо, врло успешну сарадњу кад се тицало суше, кад се тицало наводњавања. Увек смо седели са свим надлежним органима АП Војводине, разговарали о проблемима и покушавали да их решимо на заједнички начин.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Јадранка Јоксимовић.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Господине председниче, прво изражавам велико незадовољство тиме што је, нисте ви били у сали, нисте председавали, ваша колегиница, заменица, дозволила да председник посланичке групе ДС СНС акроним преведе са "српска нестручна странка". Разумем ту врсту асоцијације, која у недостатку боље аргументације постоји, али системом асоцијација можемо да дођемо и до "дилетантске странке", "демолиране странке", "деструктивне странке". Имам читав низ асоцијација за ДС, али не бих на тај начин… Жалосно је. У сваком случају бих волела да чујем ту бољу аргументацију од те.
Што се тиче господина Кнежевића, који је овде присутан, помало сам незадовољна и том врстом апологетског наступа, где се само нешто објашњава онима који су покрајинског секретара, коме овде нико име не помиње, то је господин Јешић, високи функционер покрајинске ДС, још је у сазиву и мандату претходне владе против њега покренуто 19 предкривичних поступака, који сте ви, када кажем ви, мислим на ДС, која је тада била окосница Влада, поставили и оставили за високог функционера који је узбуњивао јавност. Како је узбуњивао јавност?


48/3 ТЂ/СУ

Постављам питање господину Кнежевићу и целој Влади – како ће одговарати они који су на најбруталнији начин, пошто је доказано и проверено да нема директног утицаја на здравље ни потрошача, ни грађана, који су били конзументи млека, који је био инцидент са тим афлатоксином, због суше и свега осталог, то је потпуно јасно, узбуњивали јавност и најрањивији део нашег грађанства, а то су мала деца и то су старији људи, којима је због последица дугогодишње владавине ДС остало да попију литар млека, ако могу и један килограм хлеба?


49/1 МЗ/СМ 19.45-19.55

То је питање које, колико год звучи демагошки, јесте питање које је за мене значајније и од пољопривредника и од пољопривреде у Србији, иако је то изнимно значајно. Мене интересује, ко ће да одговара за узбуњивање и панику у јавности? Знате ја сам вегетаријанац, моја се исхрана базира на млечним производима. Не једем месо па једем млечне производе и лично нисам имала ту дилему. Можда сам упућенија од других или ми је приступ информација бољи него осталим грађанима, али мајке које су чекале децу годинама можда, па су поставиле питање себи да ли ће да дају млеко беби коју су једва донеле на свет. То нису небитне ствари.
Мене интересује ко ће да одговара за узбуњивање јавности. Могу да поставим још читав низ питања овде, веома важних, веома значајних, али пошто је време ограничено, молим вас да ми кажете - шта се дешава са тим и да ли, на било који начин, ова влада покушава да заштити, пре свега, грађане Србије?
ПРЕДСЕДНИК: Министар Кнежевић има реч.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Наравно, то је наш основни циљ и наша основна идеја, да заштитимо наше грађане и за ово ће неко одговарати. Одговараће за узбуњивање јавности, одговараће за материјалну штету коју је начинио овој земљи и одговараће за још пуно ствари. Али, није то нити на Министарству пољопривреде, нити на Скупштини, него за утврђивање те одговорности постоје органи који ће то сигурно утврдити.
ПРЕДСЕДНИК: Изволите.
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ: Сада само неколико ствари, које бих такође поставила као додатна питања, мимо ове политичке димензије овог проблема.
Дакле, 2009. године је донет Закон о безбедности хране и колико сам се информисала, сва овлашћења која су била на заводима за јавно здравље, којих је било 24, од тога 12 је имало врхунску опрему, 12 је имало одличну опрему, су делегирана, дакле, пренета на Министарство пољопривреде. Министарство пољопривреде у том тренутку није имало ни техничке капацитете, ни оспособљено људство, да на најбољи могући начин и у најбољој пракси спроводи ове послове које су радили институти за јавно здравље.
Интересује ме - каква је ситуација сада, 2012. године, да ли је ту нешто урађено и да ли Министарство покушава да оснажи те капацитете или је можда решење да се то врати на институте за јавно здравље? Дакле, мене то интересује као грађанина, јел постоји бољи начин или боља пракса да унапредимо контролу безбедности хране? Имам још минут.
Даље ме интересује, помињана је нека Национална референтна лабораторија. Молим вас да ми кажете колико средстава је тадашња Влада добила од ЕУ? Спекулисало се у јавности о 15 милиона евра, ако нисам у праву, молим вас да ме исправите, тако сам прочитала. Да ли је та лабораторија започета? Да ли је довршена? Ако није, зашто није? Где је новац који је узет из фондова ЕУ за тај пројекат? Ко је одговоран, уколико се то није завршило?
Што се тиче лоби група, лоби групе постоје, ви сте помињали неке. Није спорно да велике компаније и фирме лобирају, али је задатак и обавеза државе да заштите своје привредне ресурсе, свој привредни потенцијал и пољопривредну производњу, као компаративну предност Србије. Према томе, у том смислу апсолутно треба да се борите против лоби група које наносе штету пољопривредној производњи Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Министар Кнежевић има реч.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Да, борићемо се. Указали смо, тачно смо рекли децидирано које су те групе и борићемо се против њих.
49/2 МЗ/СМ

Што се тиче националне референтне лабораторије, ЕУ је 2003. године донирала значајна средства за успостављање референтне лабораторије која још увек није функционисала. Ово је једна од замерки коју је Европска комисија поновила у више наврата.
Конкретни подаци, иначе, подаци су из Канцеларије ЕУ. У реконструкцију и опремање Дирекције за националне референтне лабораторије у Батајници, у првој фази успостављања комплекса, из ЕУ фондова уложено је око пет милиона евра. Такође, из ИПА фонда 2010. године програмског циклуса, кроз пројекат набавке лабораторијске опреме, возила за пренос лабораторијског материјала и јачања административних капацитета у Дирекцији за националне референтне лабораторије Републике Србије. Укупним буџетом предвиђено је још 6,5 милиона евра. Пројекат је требало да се спроведе кроз два уговора, твинингом вредним 1,5 милиона евра и средствима за набавку опреме која износе пет милиона евра, и то за опрему за аналитичку лабораторију, за општу лабораторијску опрему, затим за опрему за фитосанитарну лабораторију, за возила за узорке, као и за опрему за течну хроматографију.
Реализовано је 1,5 милиона евра за јачање капацитета Дирекције и та компонента пројекта је у току, као и набавка дела опреме у износу од 1,6 милиона евра. Остале набавке су суспендоване. Према томе, укупна средства која је ЕУ до сада утрошила на успостављање Дирекције за националне лабораторије у Батајници износи око 8 милиона евра, с тим што нам је део средстава суспендован. Разговарамо сада са њима, покушавамо са донаторима, као што сам рекао, да поново успоставимо изгубљено поверење и на основу тог изгубљеног поверења да остваримо одређена средства јер, као што сте видели, то је један од врло, врло важних сегмената у систему безбедности хране у Србији.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Сања Јефић Бранковић није ту.
Народни посланик Олена Папуга није ту.
Народни посланик Радмила Геров има реч.
РАДМИЛА ГЕРОВ: Захваљујем. Поштовани министри, народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, ЛДП је тражила да се закаже овако једна посебна седница, на којој ћемо овде у парламенту разматрати о безбедности хране. Ми сматрамо да је то јако важно питање за све грађане ове земље и да одговоре на питања да ли је исправно млеко у Србији или није, да ли је риба затрована или не, не можемо добити из таблоида и из медија, него одговоре на та питања треба да добијемо овде у парламенту.
Ми смо сматрали да тема везано за повећани ниво афлатоксина у млеку не може да буде политизована. Из тог разлога, за нас је неприхватљива и заиста срамотна изјава народног посланика Олгице Батић, да данас овде у парламенту нису били присутни посланици ЛДП, а седница је заказана на наш захтев. То је госпођа Батић изјавила у тренутку када сам ја разговарала са председавајућом Весном Ковач. Сматрам и схватам потребу неких народних посланика да се додворе владајућој коалицији, али им то не даје право да обмањују грађане да посланици нису у сали, када јесу.
С друге стране, ми смо сматрали да је потребно да премијер ове земље буде присутан на седници када се расправља о безбедности хране, као и министар Сузана Грубјешић. Заиста је неприхватљиво да четири сата, колико траје већ ова расправа, нисмо добили одговор на питање, нити од председника парламента, нити од министара који имају право данас да одговарају на питања, на ком је то службеном путу премијер ове земље Ивица Дачић данас и где се налази госпођа Грубјешић, па нису данас овде у парламенту?

49/3 МЗ/СМ

Неприхватљиво је и то, председниче Скупштине, да када сте дали одговор посланику ЛСВ, из ког разлога нисте позвали покрајинског секретара за пољопривреду, да кажете да је овај захтев за ову седницу поднела ЛДП, па да у том смислу нисте могли да позовете покрајинског секретара. Истовремено сте себи дали за право, што имате по Пословнику, да позовете остале министре у Влади, који овде седе четири сата, ми њих немамо право ништа да питамо, нити они имају право нама било шта да одговоре. Оно што је најбитније, они немају никакве везе са овом темом. Заиста не схватам чему они овде служе данас, сем да представе да се и они брину за безбедност хране.
Прво питање које имам за вас, господине Кнежевићу. Обзиром да је 2009. године донет Закон о безбедности хране, кажите ми – да ли је и када или није, формиран стручни савет за процену ризика у безбедности хране? Колико подзаконских аката до сада није донето, везано за овај закон? Колико правилника до сада није донето? Колико правилника не одговара стандардима и треба да их промените? Због чега нисте поступили у складу са чланом 7, који каже – начело предострожности, у тренутку када се десио проблем са млеком?
ПРЕДСЕДНИК: Само да вам кажем, госпођо Геров, нисте у потпуности рекли оно што сам дао као одговор, пошто се ово одвија у поглављу 14. – поступак контроле над радом Владе. Министри Владе могу да присуствују седници.

50/1 ЈЈ/МЈ 19.55-20.05

Ово није седница којом се контролише рад Покрајинске Владе, него Владе Републике Србије, и министри који су изразили жељу да присуствују седници, не видим шта је то лоше за Народну скупштину, да министри дођу и да кажем буду део расправе, односно макар прате расправу у којој народни посланици постављају питања члановима Владе.
Да кажем, мени је драго да смо имали прилику да у овом сазиву парламента, на захтев једне опозиционе посланичке групе сазовемо седницу са актуелном темом и да то већина прихвати, сазове и да ми имамо данас, да ће сваки посланик који је на списку моћи да постави питање. Мислим, да то није била честа пракса у овом парламенту раније, и драго ми је да мењамо парламентарну праксу на боље, и да се овај парламент понаша далеко одговорније него што су се дешавали у неким претходним сазивима.
Министре Кнежевићу, хоћете ви нешто да одговорите?
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Само један податак, пре него што одговорим на ово питање врло кратко. Значи, говорите о 2009. години, о Закону о безбедности хране који је усвојен. Могу да вам кажем само податак да је у периоду од 1.5.2009. до 15.12.2009. године, увежене су количине од 241 хиљаду, односно 24.115 тона дијамонијум фосфата који има повећани ниво радиоактивног урана. Значи, један врло озбиљан податак, који сам сад добио од колеге који сигурно не треба да прође тако незапажено.
Иначе, нисмо до дана данашњег основали стручни савет за процену ризика. Ради се на томе, један од државних секретара је преузео на себе обавезу, тако да очекујемо да у неко најскорије време имамо и тај стручни савет за процену ризика.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Радмила Геров.
РАДМИЛА ГЕРОВ: Захваљујем министру на одговору, али ми кажите, пошто нисте, знате ли отприлике, макар када ће формирати тај стручни савет? Ви сте најавили то да планирате измене Закона о безбедности хране, кад то планирате да буде на дневном реду овог парламента?
Садашњи Закон о безбедности хране у њему постоје неко начело транспарентности и обавештавање јавности, по коме сте ви били у обавези да кад постоји сумња јасно обавестите грађане везано за податке о храни, односно врсти хране, ризику коју она представља итд, што сматрам да нисте урадили у прописаном року и да је између оставки због тога наступило такво једно неповерење и од стране грађана, како млеко пију.
Још једно питање које желим да вам поставим везано је за програм мониторинга безбедности хране, као и начин и поступак службене контроле. Ви сте тај програм требали да донесете, па бих хтела да вас питам да ли јесте или нисте? Ако јесте када? Која су средства била потребна за финансирање таквог програма, то је у складу са чланом 69. поменутог закона? Које мере ће се предузети у случају присуства микробиолошких, хемијских и биолошких контаминената, структура органа организација за спровођење програма и друге параметре од значаја за спровођење програма?
Потпуно сам свесна када сте ви рекли да немате довољан број инспектора на терену. То је заиста велики проблем. Ако држава и ово министарство не могу да контролишу велике произвођаче, на који начин онда сви грађани који купују робу на пијаци, пољопривредне производе, могу да буду сигурни да су ти производи безбедни. Ова ситуација која је везана за враћање јабука из Русије са великом количином пестицида, да ли можете са сигурношћу да тврдите да остале јабуке које имамо у нашој земљи, које се налазе по продавницама и пијацама немају тај ниво пестицида опасан по здравље грађана?
50/2 ЈЈ/МЈ

ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Горан Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Питали сте за измене Закона о безбедности хране и мислим да сам то рекао више пута у данашњем заседању Скупштине да су те измене практично готове, да се уз те измене самог закона раде још измене шест или седам закона и других подзаконских аката и да ће у најскоријем року то бити на Влади Републике Србије, што значи да ће доћи на разматрање у Скупштину Србије.
Што се тиче информисања јавности, јесте обавеза по Закону о безбедности хране, обавеза министарства. По мојим сазнањима ми смо испунили ту своју законску обавезу и редовно смо информисали јавност о свему томе.
Програм службене контроле. Да, постоји, сваке године се доноси, свака управа, свака дирекција доноси и то се усваја и по том програму службене контроле се врше контроле у оквиру контроле намирница.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Бранислав Митровић.
БРАНИСЛАВ МИТРОВИЋ: Захваљујем господине председниче, господо министри, ми смо данас чули много констатација, много питања, много одговора на тему безбедности хране и управо су одговори оно што грађани Србије данас очекују од одговорних људи. Али, какви су одговори грађанима Србије потребни. Потребни су им стручни, компетентни и разумљиви одговори како би код њих одагнали све оне недоумице и све оно што их збуњује последњих дана.
Србија је земља и то није никаква новост, која испред себе имам један период у коме треба да реши многе проблеме, многе неусаглашености, да уреди многе системе и да уреди овај систем о коме ми данас говоримо, систем безбедности хране. Управо у том систему безбедности хране стоје питања као што су и млеко и месо и све оно остало што свакодневно користе наши грађани, али постоје и питања која су данас посланици постављали, питање ГМО, питање заштите пестицида, увоз неконтролисан или контролисан тих пестицида.
Управо оно на чему сви ми, наравно компетентни људи, Влада, треба да ставе акцента у наредном периоду. Значи, стручним, компетентним, разумним одговорима да обавести грађане Србије и да одговоре на сва та питања како управо они неодговорни политичари који покушавају да искористе, да кажем, неки проблем у нашем друштву, желе да прибаве на лак начин политичке проблеме.
Сигуран сам и очекујем од ове Владе и сви грађани Србије да ћемо у наредном периоду имати управо такве одговоре. Моје питање за господина Кнежевића јесте питање које се тиче Закона о безбедности хране, тачније члана 48. којим се предвиђа да субјекти у пословању хране имају обавезу да осим тога што су обавезни да користе добру произвођачку и хигијенску праксу да примењују ХЦЦП. Значи, моје питање јесте да ли постоји информација о контролама свих тих субјекта у пословању храном? Колики број и процента њих у тим контролама користи ХЦЦП, а сви знамо зашто је он битан управо у целом процесу. Захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министра Кнежевић. Изволите
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: У складу са тим чланом 48. Закона о безбедности хране постоји контрола, не могу вам рећи тачно сада податке, могу вам то доставити, а са вама се првим делом вашег излагања се у потпуности слажем. Значи, стручни, квалитетни и одговорни људи и стручни и квалитетни одговори на сва питања. Мислим да је Министарство у том смислу било довољно децидирано јер смо одмах на почетку рекли да млеко у нашим рафовима је добро и здраво за употребу и нема никаквих последица по здравље наших грађана.


50/3 ЈЈ/МЈ

То је оно основно што највероватније интересује све наше грађане. Оно што је друго, да код измене овог правилника здравствено људи нису ништа оштећени, а циљ измене овог правилника и смањење тог стандарда на 0,5 микрограма по килограму је пре свега разлог јесте спасавање наше пољопривреде, малих пољопривредника, сточара, оних који живе од тога и који крваво раде и зарађују тај свој новац.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Донка Бановић.
ДОНКА БАНОВИЋ: Хвала.
Драге колеге, поштовани министри, претпостављам да сте ви чули да се овај инцидент, да кажем, око млека назива млечни рат, односно да то грађани доживљавају делом и као сукоб две политичке странке, највеће из позиције и највеће у опозицији.

51/1 ВС/ИП 20.05-20.15

Рекла бих да су две највеће жртве овог млечног рата поверење грађана а поверење се јако тешко гради. Са друге стране, углед целокупне пољопривреде у Србији и пољопривредних произвођача, да не говорим о финансијским губицима.
То су у овом тренутку две највеће жртве. По природи нисам злонамерна, иако сам посланик опозиције, тако да сам добронамерна и ову данашњу седницу доживљавам као прилику да Влада Републике Србије на челу са министром пољопривреде увери све нас овде посланике, али да увери и грађане Србије и потрошаче да ће уложити напор да се поврати поверење, да наша храна буде безбедна, да нестане страх о томе да нећемо знати какве све отрове или не дај Боже отрове садрже наши прехрамбени производи и пољопривредни производи.
Дакле, ја ову седницу схватам тако. На нека питања која сам ја припремила, ви сте дали одговор, тако да ја нећу то понављати. Враћамо се стално на овај закон из 2009. године, Закон о безбедности хране, који је имао намеру да успостави тај систем следљивости, а следљивост значи да пратите сваку фазу производње, било да је пољопривредни производ или неки други индустријски производ који се користи у исхрани. Ви сте навели доста разлога и ја вам верујем да је то тако, да је пуно проблема и да овај систем никада није ни заживео. Следљивост је то када ви пратите од прве фазе. Да је тај систем постојао, ми бисмо одмах у првој фази видели какав је квалитет сточне хране, па се тај проблем никада не би развио у ово што је данас постао.
Дакле, очекујем од вас да уложите напор и да успоставите тај систем следљивости. На који ћете начин ви то уредити, не знам, ви сте одговорни. Да ли ћете укључити поново институте за јавно здравље који су измештени из читавог овог процеса, то остаје на вама. Оно што хоћу да замерим, то је начин на који сте комуницирали са грађанима и мислим да то треба да поправите.
Да ли је ту било злонамерности или не, не знам, али мора да буде већа доступност информација за свакога. Ваш државни бивши, сада државни секретар је говорио о томе да ће се сваке недеље, мислим да је говорио да ће то бити понедељак, организовати конференција за штампу, за новинаре, али и за удружења потрошача.
Ја очекујем од вас да побољшате ту врсту комуникације и да ли сте на то спремни.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Хвала лепо. Рекли сте доста добрих ствари, доста конструктивних предлога и наравно да је највећи проблем ова следљивост која није постигнута. Надам се да ћемо поправком ових закона, изменама и допунама успети да нешто урадимо. Комуникација са грађанима изгледа да није била довољна чим је дошло до свега овога, да тако кажем, да искористим најблажу реч, и није била на довољно високом нивоу, али верујте да смо баш ушли управо у млечни рат који се водио из свих оружја не бирајући средства и не бирајући начин на који ће противник да буде рањен или уништен, тако да је било врло тешко у таквим ситуацијама и условима бити сам против јавности, сам против бројних медија којима се зна ко им је власник и ко њима управља тако да прихватамо ту обавезу са великим задовољством да, да ли понедељком или уторком, договорићемо се да комуницирамо са грађанима преко конференције за медије, где ћемо позвати и Удружење потрошача, Асоцијацију потрошача и са њима такође делити информације које ми имамо, јер мислимо да је то лакши начин да пребродимо већину од ових ствари које се догађају.
Слажете се и ви сигурно са мном да је постојао консензус, не само политичке јавности, него и стручне и било које друге да би ми много лакше и на много безбеднији и јефтинији начин, јер ово је врло скупо, на много јефтинији начин пребродили ово још много раније.
51/2 ВС/ИП

ПРЕДСЕДНИК: Госпођа Бановић.
ДОНКА БАНОВИЋ: Хвала на одговору. С обзиром да сам ја посланик из ДСС, ја веома добро разумем како је то када медији не желе да пренесу то што сте изјавили или када се медији злоупотребљавају да вас оцрне.
Волела бих да искористим прилику, с обзиром да је ту министар културе, да му поставим једно питање које нема везе са овом врстом загађења о чему је данас било речи…
ПРЕДСЕДНИК: Да, али он неће моћи да вам одговори на овој седници.
ДОНКА БАНОВИЋ: Мислим да ће моћи.
ПРЕДСЕДНИК: Не, неће моћи, зато што на седници која је посвећена питању безбедности хране, министар културе не може да одговара, зато што одговоре могу да дају само министри који су назначени само за то.
Ја ћу врло радо да сачекам тај писмени одговор. Дакле, ми говоримо о безбедности хране, а безбедност хране је једнако здравље.
Госпођа Ђукић Дејановић, министар здравља је у једном свом обраћању навела дефиницију здравља из Повеље УН. Не могу да цитирам који су то све сегменти који чине здравље и здравог човека, али је сасвим сигурно да је то и духовно здравље. Моје питање је иницирано великим бројем питања, углавном удружења родитеља, просветара, да ли, а они се обраћају парламенту, а парламент ту не може много да учини, али ја питам министра за културу и информисање, да ли министарство може да смањи духовно загађење које сваки грађанин ове земље доживљава.
Нажалост, претворило се да оног тренутка када укључите телевизор у кући, да он постаје велики загађивач. Из те кутије се у наше домове емитује простаклук, неваспитање, некултура итд.
Повод силних дописа јесте што су људи у штампи сазнали да се поново спремају два ријалити шоуа, а то су "Фарма" и "Велики брат". Таман смо се мало одморили, односно надали се да се то више неће емитовати, да не спомињем неке друге емисије, а на велика врата чак учествујемо и у томе ко ће да буде учесник тог ријалити шоуа. Молим вас, министар културе да смањи духовно загађење.
ПРЕДСЕДНИК: Добро је што је министар културе био присутан на овој седници.
Народни посланик Петар Кунтић.
ПЕТАР КУНТИЋ: Уважени народни посланици, господо министри, после овог данашњег слушања, сасвим је евидентно да штета која је учињена неадекватним и неблаговременим чињењем по питању појаве афлатоксина, нанела штету фармерима, јер данас фармери не могу да продају своје млеко откупним станицама или продају само 50% онога што произведу. Нанета је штета пољопривредним произвођачима, јер је цена кукуруза драстично пала са 29 или 30 динара на 21 динар, што их води у катастрофу, јер је и онако била катастрофална суша и од оно мало приноса, неће добити ништа новца сада када продају своје производе.
Држава је на губитку, јер нећемо имати и оно мало производа што смо имали на сигурна тржишта кукуруза, нећемо извести ништа, јер је евидентно да ми то не можемо да извеземо и наравно да су проблеми потрошача, јер ни данас не знају какво млеко пију и која је разлика између 0,5 и 0,05. Неко вече сам био у Мађарској, близу станујем тамо и није ми то проблем и тамо нема проблема, око овога, јер све лоше млеко су извезли тамо где је 0,5, можда су и код нас извезли, ја то не знам, али у Мађарској на рафовима, еуфорија не постоји, јер је јасно дефинисано које млеко може да иде на рафове, а које не може да иде на рафове.


52/1 ГИ/ЦГ 20.15-20.25

Међутим, сад не бих више око тога, јер ће истећи време. Постављам питање - да ли постоји одрживи план изласка из ове кризе? Дакле, мука је велика. Видите да малтене нема излаза, али да ли постоји, пошто је евидентно да тих 300 кг исправног кукуруза није довољно да се заврши тај посао, јер вам пољопривредници по 21 динар неће дати кукуруз из чардака.
Друго питање је везано за безбедност хране. Комплетна заштита у Србији се ради са веома модерним препаратима за заштиту биља. Ти препарати су, визуелно гледано, на нивоу "спејс шатла", а контролу онога што је на том поврћу, воћу или било којем производу је на нивоу оне ракете Јурија Гагарина. И једни и други иду у свемир, а нама се дешава да нам се врати јабука и ко зна шта ми једемо на поврћу.
Више не треба уопште говорити да се поврће и воће пере да би било чисто од пестицида, јер ти пестициди и нису на површини поврћа и воћа, већ су унутра, пошто се сад сви стопостотно прскају сеистемицима. Дакле, ту је један огроман простор и мене интересује шта Влада ради по том питању.
Треће питање које ме интересује јесте да ли је заиста реална информација коју сам добио јуче, да због ових грешака око афлатоксина и оних тешких метала на житарицама које су извезене у Македонију, да ћемо добити на годину забрану извоза житарица?
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић. Изволите.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Ви сте рекли да је нанета непроцењива штета не чињењем Министарства и пољопривредницима и држави и да су сви на губитку.
Цитирао бих један сајт који се зове "Аграрије", који уређује једна бивша министарка пољопривреде, а која је иначе, чини ми се, можда ћу погрешити, извињавам се ако сам погрешио, и саветник покрајинском секретару за пољопривреду. Она каже три ствари: 1) хитно ставити забрану на промет свог млека произведеног у Србији; 2) хитно увести млеко из ЕУ и 3) дозволити увоз сточне хране као најадекватније и најјефтиније замене за кукуруз. То говори на свом сајту дан раније пре него што је покрајински секретар изнео своје резултате. Мислим да ово и вама и грађанима говори јако пуно тога, не улазећи уопште у то да је господин Јешић изрекао једну реченицу око које треба да се позабаве многи, а то је да су му нуђене паре да прећути читаву ову аферу и да нешто уради. Према томе, молим вас, све остало мислим да је излишно после цитирања овог.
Иначе, да ли постоји одрживи план који ради држава? Да, постоји одрживи план. Појачавамо мониторинге сточне хране, самог млека. Пооштравамо ниво хигијенских услова у јавним и осталим складиштима, унапређујемо међусобну комуникацију стручних инспекцијских служби, чак и у региону. Радимо на изменама многих закона, правила, прописа, тако да имамо дугорочну стратегију и мислим да ће дугорочна стратегија уродити плодом.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Кунтић.
ПЕТАР КУНТИЋ: Уважени господине министре, заиста нисам био упознат са сајтом "Аграрије". Није то било питање. Питање је било управо ово што сте одговорили. Када саберете колико има грла и по 300 кг исправног кукуруза, онда ћете видети да нема довољно кукуруза да се заврши ова акција, али о томе сада нећемо лицитирати.
Нисте ми одговорили по другом питању, које није везано за појаву афлатоксина, а то је да ли постоји план контроле резидијума на нашем воћу или поврћу које се мора радити због тога што то више није исто оно воће и поврће као пре десет година, јер ни један пољопривредник, чак ни онај најмањи, више не ради са контактним

52/2 ГИ/ЦГ

пестицидима, већ са сеистемицима, а то се налази унутра и мора се испоштовати и каренца и сви остали прописи. То се може испоштовати само контролом. Ако нема контроле десиће се оно о чему је говорио посланик са ове стране.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Врши се контрола и на воћу и на поврћу према плану Управе за заштиту биља, програму извештајних служби. Значи, ради се редовно и мислим да ту не треба да буде никаквих проблема.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Биљана Илић Стошић.
БИЉАНА ИЛИЋ СТОШИЋ: Поштовани председавајући, поштоване колеге посланици, господо министри, поштовани грађани, актуелна дешавања у вези са млеком поново су на најочигледнији начин показала да делови наше политичке елите за интересе сопствене државе маре барем декларативно само када њихово учешће у власти прелази 125 посланика у парламенту.
Поистовећујући државу са влашћу, припадници још званично највеће опозиционе групације контаминирали су јавни простор далеко изнад свих дозвољених политичких стандарда. При томе је исправност млека само повод, а интерес грађана тек пуки инструмент већ увелико раштимованог политичког оркестра у покушају да се прикрију дисонантнији тонови које производи нови диригент, који уместо палицом, изгледа да диригује батином и производи аферу за афером. Једног месеца кривично пријављују посланике, другог се оклизну на гњилу банану чувану у сопственом шпајзу, а трећег грцају о млеку, помоћу којег желе да испливају на врх политичког казана из соса који су закували сами у властитој кухињу. Права сапунска опера којој се сталну дописују нове епизоде, иако је гледалаца све мање.
Дојучерашњи мајстори политичког спина престали су да прате истраживања јавног мњења, па и даље упорно игноришу податке о сопственом срозавању на историјски минимум и то све уз ризик да са садашњих 13 спадну на фамозну 0,05 бројку, коју ових дана раугују до границе политичке безсловесности.

53/1 МГ/ЛЖ 20.25-20.30

Наравно да свака странка има право да уништава саму себе све до коначне елиминације са политичке сцене. Питање је овде одговорности за јавно изговорену реч. када нападају политичке противнике то се сматра легитимном политичком борбом у којој победника одлучују искључиво грађани, али када се ти исти грађани узнемиравају непровереним, нетачним или злонамерно интерпретираним подацима, а при томе се сопственој економи наноси немерљива штета, онда такве радње имају неко друго име, санкционишу се у институцијама независним од политике.
Макар, ми у недоглед о томе расправљали у парламенту, који је се неретко искључиво користи као јавна сцена за сопствену политичку промоцију. Чак и када се маскира најширим интересима грађана, међу којима је и оних 22.000 који имају један оброк дневно, међу којима је скоро 12.000 деце. Они се нису сувише уплашили наводно контаминираног млека зато што га ни немају на свом јеловнику. Барем тако кажу званични подаци објављени поводом Дана социјалне правде, обележеног у фебруару, о чему се не сећам да је опозиција тражила да се расправља. Да се неко не би сетио ко је најзаслужнији што је Србија сиромашна земља са веома богатим грађанима, неколицином наравно.
Тренутак је да се захвалимо министру пољопривреде, господину Кнежевићу што се иако обасут унутрашњом ватром све време пошао крајње рационално водећи рачуна о добробити свих, и одгајивача и прерађивача, а нарочито грађана. Да је тако сведоче резултати истраживања јавног мњења, да грађани нису насели на покушај ширења панике због чега се ..
ПРЕДСЕДНИК: Морам да вас замолим да завршите пошто улазимо у четврти минут.
БИЉАНА ИЛИЋ ТОШИЋ: …Због чега у уређеним друштвима сноси одговорност, на чему ћемо ми инсистирати. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Кнежевић.
ГОРАН КНЕЖЕВИЋ: Само у најкраћем да се не бих понављао. Можда једна врло значајна информација за крај. Прво, оно што сам требао да кажем на почетку, а мислим да сам више пута кроз расправу рекао, млеко у рафовима наших продавница је здраво и нема никакве опасности по здравље грађана.
Друга ствар која је изузетно важно је да користим ову прилику да позовем све пољопривреднике да се до 31. марта упишу у регистар пољопривредних газдинстава и тако остваре право на овогодишње субвенције. Ове године је тај крајњи рок дефинисан законом и он неће продужаван.
Хвала свима који сте били истрајни и сачекали ове сате. Хвала на питањима и на прилици што сте ми омогућили да грађанима а и вама објасним и појасним неке ствари из надлежности Министарства пољопривреде. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала министре.
Пошто више немамо пријављених за посланичка питања, дозволите ми да се захвалим свим члановима Владе који су давали одговоре на посланичка питања у вези са актуелном темом.
Завршавамо раду у дану за одговарање на посланичка питања. Хвала на учешћу.
Настављамо са радом сутра у 11,00 часова.

( Седница је прекинута у 20,30 часова.)


























Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3
уторак, 15. октобар
  • Нема најава за изабрани датум

Цео календар догађаја