Среда, 27. април 2011.

Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом

Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић одредила је среду, 27. април 2011. године, са почетком у 11.00 часова, као Дан за одговарање на посланичка питања у вези са актуелном темом:
„Продаја Телекома Србије - мотиви и последице“, коју је предложила Посланичка група Демократска странка Србије – Војислав Коштуница.


Посланичка група Српске радикалне странке предложила је да министри и други функционери у Влади Републике Србије одговарају на посланичка питања у вези са актуелном темом:

„Дефинисање политике Републике Србије премаАутономној покрајини Косово и Метохија на основу резултата досадашњих разговора преговарачког тима са привременим институцијама самоуправе у Приштини.

На постављена питања одговарали су председник Владе и министар финансијаМирко Цветковић, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и шеф Преговарачког тима Србије Борислав Стефановић.

Овлашћени представник, народни посланик Ненад Поповић истакао је да се Посланичка група Демократска странка Србије-Војислав Коштуница категорички противи најављеној продаји Телекома Србија, као стратешког ресурса за развој домаће привреде. Навео је дасу у већем броју развијених европских земаља оваква предузећа остала у већинском државном власништву.

У прилог томе, рекао је да Телекомзапошљава велики бројстручњака, са домаћих универзитета и домаћих коопераната. Нови власник ће научно-истраживачки рад задржати у својој земљи, а нашиће стручњаци остати без посла. Поповић је нагласио да је Телеком у 2010. Годиниостварио профит од 17 милијарди динара, највећи у Европи и 30 одсто већи него претходне године, а инвестирао је у техничко-технолошко пословање 16 милијарди динара, тако да ова компанија не заостаје у развоју.

Премијер Мирко Цветковићодговорио је да се сваки од наведенихаргуменатаможе оповргнути, каои да би профит Телекома могао да буде искоришћен у проширење техничке базе, с обзиром на то да су тој компанији потребна нова улагања.

Понаваљајући да не видиразлог за продају компаније која добро послује,народни посланик Ненад Поповић је подсетио да је Телеком компанија са мешовитим власништвом и да20 одсто власништва има грчка компанија ОТЕ, фирма ћерка највеће европске компаније Дојче Телекома, која већ утиче на менаџмент и развој техничко-технолошких решења.

Премијер Цветковић је рекао да циљ Владе није да се из продајеТелекома финансирају буџетске потребе, већ да се та средства реинвестирајуу развој индустрије и даља техничка унапређења.

Народни посланик Иван Андрић поставио је питање како ће бити утрошен новац од продаје Телекома.

Премијер Цветковић је одговорио да ће се један деосредстава користити за враћање дуга ове компаније, а већи деобиће уложен у инфраструктуру.

Народни посланик Иван Андрић нагласио је важност ефикасног трошења средстава добијених од приватизације Телекома и изнео очекивање да ће Влада припремити план утрошка ових средстава.

Премијер Цветковићје рекао да не постоји бојазан од ненаменског и неефикасног трошења средстава од продаје Телекома, као и да ће са тим јавност бити упозната.С тим у вези, рекао је да је фискалнаполитика под контролом и да ће Србија наставити преговоре са Међународним монетарним фондом и закључити нови аранжману августу или септембру.

Народни посланик Ненад Поповић поновио је да све светске компаније научно-истраживачки рад држе у својим земљама и оценио да би средства од продаје Телекома требало да се улажу у регионално ширење компаније.

Народни посланик Јоргованка Табаковић поставила је питање премијеру да ли је држава Србија овим покушајем приватизације признала да државно власништво није проблем сам по себи, већ да нема снаге да успостави механизме ефикасног управљања својом имовином. Подсетила је дасе као купац Телекома Србије појављује Телеком Аустрија, који је у државном власништву. Оцењујући да инфраструктуру треба изузети од продаје, Табаковић је подсетила да је 1997. године, приликом продаје ове компаније, држава признала грешку, коју сад понаваља.Предложила је да се профит компаније не преноси у буџет, већ да буде реинвестиран.

Премијер Цветковић је рекао да се поступак приватизације Телекома Србије води транспарентно и да су изјаве појединих политичара не само некоректне, већ и штетне по државу.

Народни посланик Јоргованка Табаковићподсетила је да је закључком Владе објављена приватизација Телекома, а да притом у том процесу нису разграничене надлежности министарстава за финансије и за економију и регионални развој.

Премијер Цветковић је истакао да је за вођење поступка приватизације Телекома Влада ангажовала финансијског саветника City banc,познату консултантску фирму.

Народни посланик Велимир Илић је питао због чега јепродужен рок за пријаве на тендер, а премијер Цветковић је рекао да је о учињено на предлог финансијског саветника.

Подсећајући да је после приватизације Телекома 1997. године новац утрошен „на куповину изборне победе или социјалног мира“, а не у инфраструктуру,народни посланик Бојан Ђурић је поставио питање колика су дуговања Телекома Србија другим јавним предузећима. Такође је питаокако је потрошен новац од приватизације НИС-а.

Премијер Цветковић је одговорио да је део средстава од продаје НИС-а пренет АП Војводини, а другим делом су финансиране доспеле кредитне обавезе и текући дефицит буџета. Средства од продаје Телекома водиће сена посебном рачуну и биће сачињен план њиховог утрошка.

Народни посланик Јоргованка Табаковић поставила је питање у чијем интересу се приватизује Телеком, као најпрофитабилнијакомпанија у Србији.

Премиер Цветковић је одговорио да ако је Телеком профитабилан у државном власништву, онда ће бити још профитабилнији у приватном власништву, јер је у најбољем државном интересу да се приваизују све компаније и повећа њихова ефикасност, атиме и животни стандард грађана. Такође је нагласио да је буџет Србије стабилан и да ова трансакција нема везе са текућим буџетом нити са финансирањем предизборне кампање.

Народни посланик Јоргованка Табаковић подсетила је даТелеком није државна компанија, већакционарско друштво, са 20 одсто приватног капитала. Рекла је да би стотине младих људи који раде у компанијипо основу уговора и доприносе њеном развоју требало да добију стално запослење, а за то није потребна приватизација.

Народни посланик Зоран Красић оценио је да су теме о којима је речу Дану за одговарање на посланичка питања повезане, јер се, како је рекао, две најбоље ствари у Србији, Косово иМетохија и Телеком Србија,продају. Србија се налази у раскораку између одредаба које прописује Устав и својих виталних интереса и захтева које пред њу поставља Европска унија, рекао је Красић.

Народни посланик Александра Јанковић истаклаје да је Демократска странка Србије предала Влади петицију против продаје Телекома, коју је потписалопреко 100.000 грађана. Продаја ове компаније је противуставна и у супротности и са законима о приватизацији и о концесијама. Против јединог понуђача, Телекома Аустрија, како је навела, воде се истраге због сумњивих послова, а треба да стекне монопол у овој важној инфраструктурној делатности.

Премијер Цветковић јерекао да се ова трансакција води у складу са Уставом и правним системом. НИС је приватизован на основу међудржавног споразума и сада остварује добре резултате,док је приватизација Телекома транспарентна, спроводи се на основу тендераи од ње се, такође, очекује још боље пословање.

Народни посланик Ненад Поповић је указао даНИС није продат, већ је део гасно-нафтног споразума између Србије и Русије. Телеком је у полуприватном власништву и требало би да се постепеноприватизује, са иницијалном јавном понудом за још 20 одсто, па би и даље остао државно власништво.

Народни посланик Милан Лапчевић је поставио питање на основу чега је Влада одобрила даље преговоре са Телекомом Аустрија, ако не испуњава услове тендера, односно не нуди 1,4 милијарде евра за куповину 51 одсто Телекома Србија, плус инвестиције. По његовој оцени, пошто аустријски понуђач није испунио услове,тендер је требало поништити, а не продужавати рокове и настављати преговоре.

Премиер Цветковић је одговорио да неће бити прихваћена нижа понуда за продају Телекома.

Народни посланик Драган Стевановићје замерио премијеру што се позива на подршку стручне јавности продаји Телекома кад она не постоји и указао је на сумњиве послове којима се бавио изабрани консултант Владе City bank.

Народни посланик Зоран Шами оценио је да Влада није требало да нудипродају Телекома,а како није добила одговарајуће понуде, штитећи углед земље, требало је да прогласи тендер неуспелим и отвори нови тендер.

Народни посланик Владан Јеремићоценио је да је продаја Телекома економски погубна одлука у време економске кризе и поставио питање зашто је продужаван рок тендеру.

Премијер Цветковић је рекао да је Телеком Француска одустао од куповине и да је једини преостали купац Телеком Аустрија.

Народни посланик Гордана Чомић је питала шта ће се десити у случају да продаја Телекома не успе и да ли ће, у случајупродаје,он имати монопол у овој области.

Премијер Цветковић је одговорио да ће у случају да не успе продаја Телекома Влада изаћи са планом даљих активности. Почеће подела бесплатних акција грађанима и запосленима у вредности од око 22 одсто Телекома, чиме ће се значајно смањити добит државе. Такође, у наредним годинама могу се очекивати ниже стопе профита. Доминантна позиција Телекома на тржишту није спорна, рекао је премијер,а Влада ће се против злоупотребе монопола борити законима.

Народни посланик Александар Пејчић поновио је питање да ли је Влада чврсто одлучила да прода компанију Телеком Србија и колика је њена тржишна цена.

Премијер је рекао да је Влада одлучила да је прода по утврђеној минималној цени, а договорена не може да буде објављена до 4. маја, док траје тендер.

Народни посланик Лидија Димитријевићпоставила је питање да ли Влада имастратегију решавања проблема у јавним предузећима која годинама послују са губицима.

Премијер Цветковић је рекао да у Србији има око 550 јавниих предузећа, од којих је већина локалних. За десетак великих јавних предузећа на нивоу Републике припремају се стратегије за излазак из кризе.

Овлашћени представник предлагача друге теме у Дану за постављање посланичких питања, народни посланик Вјерица Радета, поставила је питање ко је овластио преговарачки тим Србије дапреговара о подели Косова, што је усупротности саУставом Србије који гарантује територијалну целовитост Републике.

Вјерица Радета је замерила што овој расправи не присуствује председник Републике Борис Тадић, који је, како је истакла, најпозванији да одговори на питање зашто је Србија ушла у преговоре са Приштином и одустала од Резолуције СБ УН 1244 и решавања питања статуса и самим тим ушла у признавање противправне незавности Косова.

Шеф преговарачког тима Владе Србије Борислав Стефановић нагласио је дациљ преговора Београда и Приштине није и неће битипризнање једнострано проглашене независности Косова, већ решавање конкретних проблема са којима се суочавају грађани ове покрајине. Говорећи о досадашњим преговорима, рекао је да сесрпски преговарачки тим јасно држи Устава Србије и свих резолуција Народне скупштине у којима пише да је Косово и Метохија саставни део Србије.

Стефановић је рекао да се у преговорима решавају конкретна питања и проблеми грађана, да свако од њих садржи и питање статуса, о чему је став Београда и Приштине дијаметрално супротан.

Представник Владе је истакао да је српска страна спремна да разговара о свим питањима, али да та спремност на разговор не значи да ћекршити Устав.

Народни посланикИван Андрићрекао је да Либерално демократска партија подржава преговоре Београда и Приштине, у уверењу да ће допринети нормализацији односа и омогућити решавање животних проблема грађана Покрајине.

Приликом поновног јављања, народни посланик Вјерица Радета рекла је да Стефановић није одговорио на питање ко је овластио наш преговарчки тим да разговара о подели Косова. Такође, оценила је и да ови преговори значе посредно признавање самопорокламоване државе Косово, што је један од услова за улазак Србије у Европску унију.

Шеф Преговарачког тима Борислав Стефановић је истакао да је подела Косова само једна од тема о којој је Београд спреман да разговара и да скупштинска резолуција о Косову даје за то довољно простора. Ми нисмо променили наш интерес и оно зашта се залажемо, већ само тактички приступ, рекао је Стефановић. Нагласио је да сетиме, истовремено,не одустаје од става да је Косово и Метохија саставни део Србије и да је наш циљ-улазак у ЕУ, а не нарушавање интереса Срба на Косову и Метохији.

Народни посланик Вјерица Радета је одговорила да ни у једној резолуцији илидругом документу који је усвојила Народна скупштина није отворена могућност поделе Косова. Зато се разговори о тзв. практичним питањима користе као увод у признање противправно проглашене независности Косова.

Поздрављајући преговоре Београда и Приштине, народни посланик Јован Дамјановић је указао на тежак положај Рома на Косову. Представник Владе Стефановићрекао једа је дијалог и започет са циљем да се српском народу, али и припадницима ромске и албанске националне заједнице, решавају конкретни животни проблеми, у складу са европским стандардима.

На тешке услове у којима живе грађани у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа скренуо је пажњу народни посланик Риза Халими. Оценио је да у дијалогу Београда и Приштине мора да буде речи и о непризнавању диплома Приштинског универзитета у Србији, непризнавању права на дечји додатак за децу рођену после 1999. године и пензијског стажа оствареног на територији Косова пре 1999. године.

Народни посланик Велимир Илић поставио је питање због чега су Министарство за Косовои Метохију и друга ресорна министарства изузети из преговора, које води Министарство спољних послова.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић је одговорио да то министарство у највећој могућој мери помаже нашем преговарачком тиму, додајући да то чине и друга министарства.

Народни посланик Слободан Самарџић поставио је питање да ли у преговорима Београда и Приштине учествују представници УН или УНМИК-а и, ако не учествују, зашто је Влада на то пристала и ко ће у том случају поднети извештај УН о разговорима.

Шеф преговарачког тима је одговорио да су, према Резолуцији Генералне скупштине УН,учесници дијалога представници Владе Србије и привремених институција из Приштине, као и представници ЕУ као посредници и домаћини. Наша страна је у неколико наврата тражила званично учешће представника УН у преговорима и на томе ће инсистирати.

Народни посланик Љубомир Краговић оценио је недопустивим да, ни после три рунде преговора Београда и Приштине, чланови Одбора за Косово и Метохију немајуинформацију о овим разговорима и како се спроводи политика утврђена у Народној скупштини.

Борислав Стефановић је рекао да је овај одбор информисан о току преговора, те да је преговарачки тим именовала Влада Србије и да заступа државни интерес.

Народни посланик Драган Стевановић поставио је питање у којим границама ће Србија ући у Европску унију.

Представник Владе је рекао да на Косову и Метохији постоји међународна управа коју представљају УНМИК и ЕУЛЕКС и да је на снази Резолуција 1244. Одговарајући на питање из Упитника Европске комисије, Србија је јасно дала до знања да је Косово и Метохија део територије наше државе.

Народни посланик Гордана Чомић поставила је питање да ли преговарачки тим има увид у извештаје невладиних организација које се баве стањем људских права на Косову и Метохији.

Борислав Стефановић је рекао да се у припремама за дијалог користе извештаји невладиних организација, медија и организација цивилног друштва, како би се стекла што потпунија слика о стању људских права на Косову и Метохији.



Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31 1 2 3