Председница Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић истакла је у свом обраћању да је, за боље разумевање проблема са којима се суочава српски народ на Косову и Метохији, важно истаћи да на територији АП КиМ постоји 1.300 цркава, манастира, локалитета и културних целина, које представљају културно и историјско наслеђе Срба. Стање безбедности Срба на подручју АП КиМ оптерећено је бројним проблемима, уз присуство аката насиља над Србима. Када говоримо о заштити верских објеката, говоримо о заштити културних добара, односно, заштити националне баштине, што представља нашу обавезу, навела је Николић. Она је додала да су тренутне мере заштите српске културне материјалне и нематеријалне баштине на КиМ неефикасне и да је последњи час да се заштити због опасности од њеног губитка услед тешких и небезбедних услова у којима се одвија живот Срба на КиМ. Она је додала да то није само обавеза Републике Србије, већ и међународних организација, јер се ради о територији која се налази под међународним протекторатом, те позвала на укључивање парламентарне дипломатије у ове процесе. Николић је значајан део свог излагања посветила улози парламената у очувању културног наслеђа, са посебним акцентом на надзорну улогу када је у питању заштита верских објеката, и ову прилику искористила да упути апел међународној заједници да заштити српски народ, као и да заштиту српских верских објеката на Косову и Метохији подигне на највиши ниво.

Члановима делегација обратили су се уводним говорима и министар културе Никола Селаковић и Милена Парлић, помоћница директора за сарадњу СПЦ и бригу о културном наслеђу у Канцеларији за Косову и Метохију.

Министар Селаковић истакао је важност ЦЕИ као једног од стубова регионалне сарадње који доприноси остваривању регионалног дијалога. Министарство културе позвало је све земље чланице ЦЕИ да дају свој допринос у области нематеријалног културног наслеђа током председавања Србије ЦЕИ ове године. Он је истакао да је заштита културних добара важна за очување памћења и националног идентитета. Такође, заштита културног наслеђа од уништавања представља предуслов за заштиту самог наслеђа. Српска културна баштина на КиМ је једна од најугроженијих добара на свету данас, навео је Селаковић, додавши да се суочава са уништењем, али уз неприкривену тенденцију брисања идентитетског својства српског културног наслеђа, односно, „културоцид“. Селаковић је појаснио да „културоцид“ подразумева уништење културног идентитета кроз три етапе, физичко уништење и забрану културе, фалсификовање историје и брисање културе, као и отимања онога што није уништено и присвајања као наслеђе злочинца. Он је додао да је ово савршен злочин и да је на КиМ данас он у завршној фази, која најављује нови циклус насиља. Ако је култура одраз човечности и доброте, онда је насртај на њу злочин против човечности, закључио је министар. Он је поручио да ће Србија наставити да се обраћа међународним организацијама како би се културно и историјско наслеђе српског народна на КиМ заштитило.

Милена Парлић, помоћница директора за сарадњу СПЦ и бригу о културном наслеђу у Канцеларији за Косову и Метохију упознала је посланике са уништавањем светиња и фалсификовањем историјских чињеница на КиМ, као и са СПЦ као чуваром српског наслеђа на КиМ и посебно са активностима које српске институције спроводе на очувању националног, верског и културног идентитета Срба на КиМ.

Посланици националних делегација у ПС ПД ЦЕИ разменили су мишљења о очувању верских објеката, који немају само верску функцију, већ су део националног и универзалног наслеђа, посебно они који се налазе на листи УНЕСКА.