Драган Гламочић, саветник председника Владе и председник Оперативног штаба за сузбијање нодуларног дерматитиса, представио је члановима Одбора мере које су предузете против болести квргаве коже код говеда. Гламочић је навео да је до сада извршена еутаназија над 532 грла, а највише на југу Србије, у Босилеграду, Бујановцу и Сурдулици.

„У зараженим подручјима вакцинација је готово завршена, а почела је вакцинација грла и у угроженим подручјима“, навео је Гламочић. Он је додао да је 400 000 доза вакцина послато као помоћ из Европске уније, а да се новац који је спремљен за надокнађивање штете због заразе, за који је издвојено око 25 милиона динара, већ послат најугроженијим газдинствима погођеним болешћу. Поред вакцинације, у зараженим подручјима извршена је и дезинсекција ради сузбијања болести која се преноси и уједом инсеката, попут комараца, мува и крпеља. Околне земље нису увеле мере забране увоза меса и млечних производа из Србије, сем из заражених подручја, речено је на седници, а болест није опасна по људе. На седници је наведено и да Управа за ветерину и Министарство унутрашњих послова на излазима, односно контролним пунктовима у зараженим подручјима, врше ригорозну контролу возила за превоз животиња, као и да злоупотреба јама на којима се врши уништавање посмртних остатака заражених животиња готово није могућа. На сузбијању нодуралног дерматитиса укључена су сва ресорна министарства, Војска Србије, а Оперативном штабу је помогла и Привредна комора Србије, научно истраживачке институције, представници факултета, Канцеларија за Косово и Метохију и Координационо тело Владе Републике Србије за општине Бујановац, Прешево и Медвеђу. Одбор се на крају расправе захвалио на напорима и мерама које су предузете на сузбијању нодуралног дерматитиса свим укљученим институцијама и појединцима са препоруком да се под несмањеном пажњом, предузете активности наставе, а да успостављени систем буде приправан за праћење могућих појава других болести. Одбор је такође препоручио да се сходно појави других заразних болести испита и могућност промене одређених закона.

Мере у вези заштите од града, члановима Одбора, образложио је Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије. Николић је образложио систем одбране од града и начине којима се Завод бори против поменуте природне појаве, као и да највећи изазов представљају финансијска средства за ангажовање стрелаца и за противградне ракете.

На седници је истакнуто и да потпуна заштита од ове природне појаве не постоји. Након исцрпне дискусије Одбор је донео Предлог закључка који предлаже надлежном Министарству и РХМЗ-у пуну и јединствену примену Закона заштите од града, обнову опреме и већу исплату средстава стрелцима за заштиту од града.

Одбор је такође препоручио да пре почетка годишње сезоне одбране од града допуни ракетама станице са неопходним резервама у предвиђеном броју и да се приликом планирања буџета обезбеди буџетска ставка у сврху финансирања одбране од града. Одбор је предложио и наставак субвенционисања противградне одбране и осигуравајућих кућа које се баве осигуравањем усева. С тим у вези, Одбор је на седници решио да поднесе Захтев Министарству за пољопривреду и заштиту животне средине којим тражи образложење, у што краћем временском року, о наредним корацима у циљу побољшања противградне заштите.

Трећа тачка дневног реда на седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду била је проблем заштите пољопривредне производње од претераног увоза, посебно у производњи млека, млечних производа, свиња и свињског меса. Томислав Топаловић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине обавестио је присутне о Одлуци Владе Републике Србије од претходног дана, да се продуже прелевмани о заштити од претераног увоза млека и млечних производа, свиња и свињског меса, до 31. децембра текуће године. Одлука је донета уз консултације са Привредном комором Србије и представницима Европске комисије, нагласио је представник ресорног министарства. Након образложења, Одбор је препоручио да се и убудуће посвети пуна пажња заштити домаће пољопривредне производње при томе не кршећи потписане споразуме и законе и подржао је потез Владе Репубике Србије о поменутим прелевманима.

У наставку седнице Одбор је донео Одлуку о образовању Пододбора за праћење стања пољопривреде у маргиналним и најнеразвијенијим подручјима Републике Србије.

На седници је још, изгласан Предлог закључка којим Одбор препоручује да се пољопривредницима омогући, у складу са прописима, несметан пласман сезонског воћа и поврћа и других пољопривредних производа, домаћег порекла, на територији Републике Србије, који не угрожава примене других закона од стране републичких, покрајинских и локалних надлежних органа.

Чланови Одбора сагласили су се да будуће министарство задужено за ресор пољопривреде, у свом називу и делокругу рада, треба да обухвати и шумарство и водопривреду, на шта треба обратити пажњу приликом предлагања и усвајања закона о министарствима.

Седници је председавао председник Одбора Маријан Ристичевић, а присуствовали су чланови Одбора Арпад Фремонд, Јасмина Обрадовић, Олена Папуга, Радован Јанчић, Мирослав Алексић, Велимир Станојевић, Марко Гавриловић, проф. др Миладин Шеварлић, Горан Јешић, Верољуб Матић, Милија Милетић, Данијела Стојадиновић, Жарко Богатиновић, Тијана Давидовац, мр Марко Миленковић и заменик члана Соња Павловић.