U uvodnom izlaganju, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Marija Obradović istakla je da rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restruktuiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.

Obradović je upoznala prisutne sa zaključcima četvrte Nacionalne konferencije, istakavši da se jedan od zaključaka odnosi na proces implementacije ROB-a, koji je u toku, kao i važnost praćenja njegove primene.

Drugi zaključak se odnosi na izgradnju kapaciteta i znanja za primenu ROB-a u lokalnim samoupravama, stvaranjem preduslova za vođenje rodne analize i rodne statistike.

Treći zaključak se odnosi na uspostavljanje saradnje odbornica sa izvršnim lokalnim organima koji prave nacrte budžeta, a četvrti zaključak se tiče formiranja ženskih odborničkih mreža i razmene informacija sa Ženskom parlamentarnom mrežom.

Aleksandra Vladisavljević informisala je prisutne šta je Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno i šta je sve urađeno u ovoj godini, istakavši da proces uvođenja ROB-a traje dugo, oko 9 godina, a kulminirao je donošenjem izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, kada je rodno odgovorno budžetiranje postalo sastavni deo i obaveza za sve budžetske korisnike u procesu planiranja. Takođe, istakla je da je se rodno odgovorno budžetiranje pre svega odnosi na finansiranje onih delatnosti u kojima su više zastupljene žene i objasnila da se ne radi o posebnim budžetima za žene i muškarce, već o tome da li postojeća preraspodela sredstava podjednako odgovara potrebama žena i muškaraca u jednoj zajednici. U nastavku izlaganja, navela je da, u postavljanju ciljeva i pripremi programa, korisnici budžetskih sredstava treba da koriste relevantne nacionalne strategije i analize, kao što je Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine sa Akcionim planom za period od 2016. do 2018. godine.

Dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava istakla je da je Konferencija koja je održana, kroz panele i konstruktivne diskusije, dala veliki doprinos u sagledavanju rodno odgovornog budžetiranja. Navela je da je, na osnovu predloga Ministarstva finansija i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, 28 direktnih korisnika budžeta Republike Srbije bilo uključeno u „Pilot projekat uvođenja rodno odgovornog budžetiranja“.

Poseban akcenat je stavljen na subvencionisanje preduzetništva koje vode žene u poljoprivredi, privredi i nauci navela je Tomić.

Nenad Jeftović, predstavnik Parlamentarne budžetske kancelarije naveo je da je kancelarija nastala kao zajednički projekat Vestminsterske fondacije za demokratiju i Narodne skupštine Republike Srbije, koja ima za cilj da pruža stručnu i tehničku podršku pre svega Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodnim poslanicima i stručnoj službi. Kao jedan od ciljeva, istakao je Jeftović, je i pružanje stručne pomoći Ženskoj parlamentarnoj mreži, kroz analizu budžeta sa stanovišta rodne ravnopravnosti i kroz analizu ekonomskih pokazatelja.

Ela Ki Simić, predstavnica Ministarstva finansija navela je da je, od 28 direktnih korisnika budžeta koji su uključeni u „Pilot projekat uvođenja rodne ravnopravnosti“, 25 ispunilo zakonsku obavezu kao i da je predviđeno da se do 2020. godine zaokruži proces postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja za sve budžetske korisnike na svim nivoima vlasti.

U nastavku radionice, članice Mreže i predstavnici nevladinog sektora vodili su konstruktivnu debatu i izneli svoje predloge i sugestije, kako bi rodno odgovorno budžetiranje doprinelo još boljem pozicioniranju žena u društvu.