Filipovski je navela da Srbiji glavno spoljnopolitički nije prestao da bude članstvo u Evropskoj uniji i da pored teškoća na koje Srbija nailazi u procesu evropskih integracija, neće odustati od toga da poboljša životni standard građanima. Ona je istakla da u izazovnim vremenima sa kojima se susreće cela Evropa, Unija Srbiji mora poslati dodatni impuls, kao i da regionu trebaju opipljivi potezi iz ove evropske zajednice, po pitanju njenog proširenja. Zamenica predsednica Odbora je podsetila da je Srbija proces pregovora o članstvu započela 2014. godine, kada je predviđeno da se pregovara o 35 poglavlja, a da je nova metodologija pregovora u vidu klastera usvojena 2021. godine. Ukratko je objasnila i nadležnosti Odbora i Narodne skupštine u ovom procesu koja se tiču kontrolne uloge u procesu harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Filipovski je na temu pregovora istakla da je 17. oktobra 2022. godine šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Emanuel Žiofre uručio predsedniku Narodne skupštine Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, u kom je ocenjen manji ili veći napredak Srbije u svim oblastima osim u usklađivanju sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom Unije, kao i da je 4. novembra održana sednica Odbora za evropske integracije na kojoj su članovi Odbora raspravljali o Izveštaju, zajedno sa ambasadorom i ministarskom za evropske integracije, te da će se o donetim zaključcima koji su tom prilikom doneti, raspravljati i na sednici Narodne skupštine.

Filipovski je govorila i o dijalogu Beograda i Prištine, koji stagnira jednostranim potezima prištinskih Albanaca, koji kako je naglasila, na dnevnom nivou ugrožavaju mir i stabilnost u ovom delu Evrope. Podvukla je da Srbija pokušava da uradi sve što je u njenoj moći kako bi pomogla svojim građanima u Južnoj pokrajini i da će nastaviti da se zalaže i da poštuje Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, odnosno poštovanje međunarodnog javnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

Hopenšted se zahvalio članovima Odbora na izdvojenom vremenu, naglašavajući da Nemačka podržava integracije Srbije, ali i celog Zapadnog Balkana, jer kako je rekao Evropska unija nije potpuna bez zemalja ovog regiona. On je dodao da Unija ne predstavlja samo ekonomski benefit za zemlje pristupnice, već zajednicu koja deli iste vrednosti po pitanju mira i demokratije. Zahvalio se na stavu Srbije koja je osudila agresiju Rusije na Ukrajinu i dodao da razume složenu poziciju koju Srbija ima po ovom pitanju. Dodao je da su potezi Rusije nedopustivi i da Evropa mora biti jednoglasna po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.

Filipovski je istakla da je Srbija vojno neutralna država i da je za njeno rukovodstvo iznad svega najbitniji interes njenih građana. Osvrnula se na činjenicu da je Srbija zemlja koje je platila visoku cenu raspadom Jugoslavije i prošla trnovit put, koji je uključivao i agresiju i uvođenje sankcija, te poučena iskustvom, čvrsto stoji iza stava da su dijalog i mir jedina rešenja za zemlje sa otvorenim pitanjima.

Poslanik Bundestaga iskoristio je priliku da sa članovima Odbora razgovara i o migrantskoj krizi i organizovanim strukturama trgovine ljudima, a članovi Odbora Milan Radin i Goran Milić ukazali su Hopenštedu na akcije Ministarstva unutrašnjih poslova koji su u proteklom periodu imali više sprovedenih akcija, u kojim su se bavili baš ovim pitanjem. Ponovili su i da se Srbija ozbiljno bavi ovim pitanjem i da se migranti smeštaju u prihvatne, azilne i tranzitne centre.