Imajući u vidu da ovo nije njihov prvi susret, zamenika predsednika Odbora prof. dr Stojmirovića zanimali su razlozi zbog kojih „stari“ studenti nisu još uvek diplomirali i zbog kojih se traži produženje roka studiranja.

Predstavnici studenata, mahom sa fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao najvažnije razloge za produženje roka studiranja naveli su nisku prolaznost na ispitima kod pojedinih profesora, spajanje, odnosno, preklapanje više ispitnih rokova, kao i visoke troškove obnove godine studiranja. Takođe, istakli su da fakulteti ne žele da izađu u susret njihovim zahtevima, te se s toga ponovo obraćaju nadležnom skupštinskom Odboru, jer smatraju da oni studenti koji su upisali studije po starom programu ne bi trebalo da imaju ograničenje u pogledu trajanja studiranja. Oni su prof. dr Stojmirovića upoznali i sa statističkim podacima o broju studenata koji su potpisali zahteve od 2014. godine do danas, a čiji se broj kreće od 8.245 u 2014. godini do nešto preko 3.000 u 2019. godini. Na sastanku su izneti pojedinačni primeri sa određenih fakulteta i ukazano da, iako na Univerzitetu u Beogradu postoji dogovor da se ne naplaćuje obnova godine, praksa je potpuno drugačija. Predstavnici studenata su zaključili da je jedini način da studije završe produženje roka studiranja, kao i da primedbe da je program po kome rade zastareo ne stoje. Oni su zatražili da se uvaže pravila i zakoni po kojima su fakultete upisali i da ograničenje za „stare“ studente ne postoji.

Prof. dr Ljubiša Stojmirović dao je podršku zahtevima predstavnika studenata i naveo da nikome ne treba stati na put koji je sam izabrao i poručio da znanje koje imaju niko ne može da im ukrade. On je savetovao da nastave sa svojim obraćanjem fakultetima i medijskom promocijom zahteva.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Medicinskog, Filološkog, Pravnog, Ekonomskog, Filozofskog i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavnici Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, kao i Medicinskog fakulteta u Nišu.