Na Konferenciji je razgovarano o ulozi i odgovornosti parlamenata u Berlinskom procesu, kao i o aktuelnim izazovima u procesu pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, sa posebnim osvrtom na mobilnost mladih, priznavanje diploma, međupovezanost i transport.

U uvodnom delu sastanka parlamentarcima su se obratili: Gramoz Ruci, predsednik Parlamenta Republike Albanije, Rudina Hajdari, predsednica Odbora za evropske integracije albanskog Parlamenta, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RSS) i Luiđi Soreca, šef Delegacije Evropske unije u Albaniji. U radu KOSAP učestvovali su i Belinda Baluku, albanska ministarka za infrastrukturu i energetiku i Zlatko Kramarić, ambasador Republike Hrvatske u Albaniji. Oni su istakli da Zapadni Balkan treba da bude region koji razvija mir, slobodu i bezbednost, racionalno koristi resurse i kapital i jača svoju konkurentnost. Iskazana su očekivanja od unapređene metodologije proširenja EU i nada da će u toku predsedavanja Hrvatske Savetom EU biti nastavljen proces proširenja, i da će sa Albanijom i Severnom Makedonijom biti otvoreni pregovori o pristupanju. Zaključeno je da region mora da pokaže političku posvećenost i ispuni svoje obaveze u procesu evropskih integracija, ali i da EU mora pružiti jasniju evropsku perspektivu regionu i zadržati politiku proširenja visoko na agendi Unije.

U okviru prvog panela, parlamentarci su razgovarali o mobilnosti mladih, problemu njihove nezaposlenosti i demografskim i migracionim trendovima u regionu. Istaknuta je važnost unapređenja kvaliteta obrazovnog i sistema obuka, preduzimanja aktivnih mera za poboljšanje radnog ambijenta i podsticanje preduzetništva, te podsticanja mobilnosti mladih u regionu, kao glavnih preduslova za bolji život mlade populacije. Naglašena je i potreba jačanja poverenja mladih u perspektivu regiona i mogućnosti koje on nudi, kao i njihovog aktivnog uključivanja u glavne društvene i političke procese. Pozdravljena je regionalna inicijativa za međusobno priznavanje diploma i iskazana podrška radu Regionalne kancelarije za saradnju mladih, koja je formirana u okviru Berlinskog procesa.

Nenad Čanak je rekao da je Albanija dobar primer zemlje koja je napravila veliki napredak nakon što je pola veka bila zatvorena zemlja. Smatra da se u 21. veku ljudi više ne dele po rasnoj, verskoj ili nacionalnoj osnovi, već se dele na obrazovane i neobrazovane. Odnos Evropske unije prema Albaniji i Severnoj Makedoniji je doveo u pitanje poverenje evroentuzijasta prema Evropskoj uniji, koji smatraju da odnos Unije prema regionu nije dobar. Zapadni Balkan ima veliki broj obaveza koje mora da ispuni u procesu pristupanja, s tim da zauzvrat ne dobija ništa, što nas dovodi u situaciju da nemamo odgovor na kritike evroskeptika. Veliki broj građana odlazi sa Zapadnog Balkana zato što nemaju poverenja da će se ova situacija poboljšati. Stoga je potrebno poslati poruku Evropskoj uniji, kao i Evropskom parlamentu, da ćemo mi svoj deo posla uraditi, ali da i oni treba da ispune obećanja koja su dali. Evropska unija mora da shvati da će Zapadni Balkan biti konstruktivni deo Unije ili će biti žarište nestabilnosti. Rekao je da Republika Srbija čvrsto stoji na putu ka Evropskoj uniji.

Drugi panel, posvećen pitanjima međusobne povezanosti na Zapadnom Balkanu, bio je obeležen diskusijom o regionalnim transportnim i energetskim projektima povezivanja, kao i o merama za podsticanje slobodnog kretanja ljudi, roba i kapitala u regionu. Parlamentarci su istakli značaj regionalne ekonomske saradnje za jačanje konkurentnosti regiona, ali i naglasili da fokus mora biti pre na kvalitetnim i održivim, nego na brzim rešenjima. Oni su kao posebno važan element povezivanja istakli i digitalno povezivanje regiona, pa su pozdravili rad na Digitalnoj agendi za Zapadni Balkan.

Dubravka Filipovski je istakla da su evrointegracije ključni spoljnopolitički prioritet Republike Srbije, koja podržava svaki napredak u rešavanju otvorenih pitanja, jer to doprinosi našem bržem putu u Evropsku uniju. Privredni rast i ekonomski razvoj Srbije i ostatka regiona nisu mogući bez očuvanja regionalne stabilnosti i unapređenja dobrosusedskih odnosa. Potrebno je da se ubrza ekonomski razvoj, pospeše strane investicije, podigne konkurentnost i poveća izvoz, ali i podstakne rast preduzetništva. Navela je prioritete Republike Srbije u oblasti transporta i infrastrukture i dodala da će obezbeđivanje finansijskih sredstava za velike infrastrukturne projekte kao i implementacija reformskih mera povezivanja, biti veliki izazov za Srbiju i ostale susede sa Zapadnog Balkana. Stoga će bliska saradnja Zapadnog Balkana i EU biti jedan od prioriteta i neophodnost, kako bi se transportna mreža ovog dela Evrope razvila jednako kao i u drugim njenim delovima i omogućila nesmetani transport robe i putnika, utičući na ubrzani ekonomski razvoj svakog od učesnika u ovom procesu. Osvrnula se i na temu mobilnosti mladih navodeći da u Srbiji u IT sektoru, ali i u drugim sektorima nedostaje veliki broj radnika. Predstavila je i statistiku u vezi priznanja stranih školskih dokumenata u Republici Srbiji kad su u pitanju diplome iz regiona.

Na šesnaestom KOSAP usvojena je Zajednička izjava, kroz koju je podržana inicijativa za aktivno uključivanje parlamenata u Berlinski proces, čime bi se dodatno jačala međusobna saradnja parlamenata u regionu i njihova saradnja sa Evropskim parlamentom i zemljama članicama Unije.