Na početku sastanka, Nenad Čanak istakao je da u parlamentu postoji većinska podrška za proces pristupanja EU. Istakao je da on, kao predsednik Odbora za evropske integracije, dolazi iz opozicione partije, koja takođe podržava evropski put Srbije.

Po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja 55 odsto stanovništva podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, a reforme više od 70 odsto stanovništva. Predsednik Odbora istakao je i da su poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji nepovoljna za ceo Balkan i Evropu, ali da je stav Republike Srbije da se ovo pitanje mora rešavati mirnim putem i dijalogom. Proces dijaloga sa Prištinom usporilo je kršenje pravila slobodne trgovine, od strane Prištine, uvođenjem taksi od 100 odsto na robu iz Srbije, odnosno kršenje odredaba Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini, naveo je Čanak.

Poslanici Bundestaga zanimali su se na koji način dva parlamenta mogu da sarađuju, odnosno da se umreže na različitim nivoima, kako bi se postiglo jačanje demokratije, demokratske strukture i rada parlamentaraca, te da li Narodna skupština kao zakonodavno telo aktivno kontroliše rad Vlade Republike Srbije. Interesovanje su pokazali i za uključivanje civilnih društava u rad Narodne skupštine, medijsku slobodu i podršku mladima za uključivanje u politički život.

Takođe, interesovali su se za saradnju Ministarstva za evropske integracije i Odbora za evropske integracije, odnosno da li postoje projekti na kojima zajednički sarađuju. Posebno su se osvrnuli na sve veći porast kineskih investicija u oblasti infrastrukture na području čitave Evrope.

Predsednik Odbora je istakao da Narodna skupština ima svoje mehanizme kontrole rada Vlade Republike Srbije, ali da postoji prostor za dodatno unapređenje kontrolne funkcije parlamenta.

Na temu uključivanja civilnog društva u procesu evrointegrcija, naveo je primer Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, koji okuplja oko 700 nevladinih organizacija i sa kojima je Odbor sarađivao u postupku razmatranja 20 predloga pregovaračkih pozicija koje je dostavila Vlada.

Članica Odbora za evropske integracije Dušica Stojković, upoznala je poslanike Bundestaga sa demokratskim mehanizmima koji postoje u Narodnoj skupštini, pomenuvši istraživanja CRTE, koja pokazuju da je Narodna skupština jedna od najtransparentnijih institucija. Takođe, navela je da kroz neformalne grupe koje postoje u Skupštini, poput Ženske parlamentarne mreže, Zelene stolice i Ekonomskog kokusa, nevladine organizacije učestvuju u procesu odlučivanja.

Član Odbora Nataša Vučković, koja je kao predstavnica opozicije, govorila o formalnim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, istakla je da vladajuća većina, na razne načine ometa rad opozicije i kao primer navela je da je trenutno na dnevnom redu sednica sa 62 tačke, koje se razmatraju kao jedna, ostavljajući za istu, samo pet sati za raspravu. Navela je i Predlog za promenu Ustava koji je ušao u skupštinsku proceduru, a koji se odnosi na promenu sudstva, a za koju, po njenim rečima, stručna javnost smatra da neće pomoći poboljšanju pravosuđa. Istakla je i to da Narodna skupština do sada nije raspravljala o procesu evropskih integracija na plenarnim sednicama, na šta se obavezala 2014. godine.

Na kraju sastanka zaključeno je da će dva parlamenta nastojati da ostvare direktnije kontakte, kako bi se uspostavila bliža saradnja kako poslanika, tako i stručnih službi.

U razgovoru su učestvovali i narodni poslanici Zvonimir Đokić i dr Muamer Bačevac.