24. maj 2019. Predsednik Odbora Miodrag Linta sa predstavnicima dela udruženja Srba iz Severne Makedonije

24. maj 2019. Predsednik Odbora Miodrag Linta sa predstavnicima dela udruženja Srba iz Severne Makedonije

Petak, 24. maj 2019.

Predsednik i članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu razgovarali sa predstavnicima dela udruženja Srba iz Severne Makedonije

Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta i članovi Odbora Marjana Maraš, Blaža Knežević i prim. dr Vlado Babić, razgovarali su u Narodnoj skupštini sa predstavnicima dela udruženja Srba iz Severne Makedonije, na njihovu inicijativu, o položaju Srba i aktivnostima organizacija Srba u Severnoj Makedoniji, kao i o potrebama za podršku iz matice.


Predsednik Odbora Miodrag Linta, pozdravljajući predstavnike 10 udruženja Srba iz Severne Makedonije, naveo je da sve srpske organizacije i udruženja treba da imaju međusobni dijalog i da se dogovaraju oko ključnih stvari koje su u vezi sa opstankom našeg naroda u svim državama regiona gde su Srbi manjina. Linta je naglasio da se srpska zajednica u Severnoj Makedoniji nalazi u teškoj situaciji od raspada nekadašnje Jugoslavije i da država Srbija treba da se aktivnije uključi u rešavanje ključnih problema, kao što su obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, zaštita duhovne baštine i nacionalnog identiteta.

Predstavnici udruženja Srba iz Severne Makedonije su, u razgovoru sa predsednikom i članovima Odbora, ukazali na probleme sa kojima se suočava srpska zajednica, kao i na aktivnosti i projekte koje realizuju ova udruženja Srba.

Naveli su da su Srbi konstitutivan narod te države, ali da je većina Srba nezadovoljna svojim statusom i položajem, svojim predstavnicima u organima vlasti i odnosom matice prema njima.

Tokom sastanka je istaknuto da je informisanje na maternjem jeziku od izuzetne važnosti i da postoji emisija na srpskom jeziku „Vidik“, koja se emituje tri puta nedeljno u trajanju od 30 minuta na javnom servisu Severne Makedonije, ali u neadekvatnom terminu i da je potrebna jača podrška kako bi se program kvalitetnije realizovao. Ukazali su i na postojanje dva internet portala na srpskom jeziku, SRBTEL i Spona.

Govoreći o obrazovanju, istakli su da postoje tri osnovne škole u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku (Staro Nagoričane, Tabanovce i Kučevište), kao i da je ponovo uvedena mogućnost da se u svakoj školi srpski jezik i kultura izučava kao izborni predmet u trećem razredu osnovne škole. Tu je bitno da se obezbedi dobar nastavnički kadar, koji bi kvalitetno podučavao srpske đake, jer su predstavnici srpskih udruženja istakli da je često slučaj da srpski jezik predaju nastavnici kojima to nije maternji jezik. Ukazali su i na problem lošeg kvaliteta udžbenika na srpskom jeziku, koji nisu lektorisani. To je jedan od značajnih razloga opadanja broja srpskih đaka koji pohađaju nastavu na maternjem jeziku, konstatovali su predstavnici udruženja Srba.

Sagovornici su se složili da je održavanje ovakvih sastanaka sa predstavnicima udruženja Srba iz Severne Makedonije izuzetno važno i da je bitna stalna komunikacija sa državom Srbijom.

Predsednik Odbora je zaključio da će u narednom periodu sazvati posebnu sednicu Odbora koja će biti posvećena položaju Srba u Severnoj Makedoniji, i na koju će biti pozvani svi predstavnici civilnog sektora, dva srpska poslanika u Sobranju i članovi vladinog sektora iz reda srpske zajednice.

Sastanku su prisustvovali i u razgovoru učestvovali Žarko Nikolić iz Udruženje za promociju kulturnog nasleđa Srpske zajednice u Makedoniji SRBTEL, Nataša Stančić iz Srpskog kulturnog informativnog centra „Spona“, Biljana Todorović Georgievska, novinarka emisije „Vidik“ MTV,Nena Ristić Kostovska ispred Udruženja žena Srpkinja u Makedoniji, Časlav Jovanović iz Ujedinjene srpske zajednice, Živka Mišić Hristovska iz Kola srpskih sestara Kumanovo, Sonja Trajković Andonov ispred Udruženja Srba i Makedonaca KUD „Branko Čajka“, Živojin Trajanović iz Srpskog nacionalnog saveta, Bora Ristić iz Udruženja za negovanje srpskih spomenika u Makedoniji, dr Vaso Radivojević ispred Srpsko makedonskog društva „Srma“ i Željko Đekić.