Žarko Obradović je ukazao na istorijsko prijateljstvo Srbije i Grčke i izrazio zahvalnost grčkom narodu za podršku i prijateljstvo u teškim vremenima. On je istakao i da je Srbija zahvalna na podršci koju prima od Grčke u procesu evropskih integracija, kao i na principijelnom stavu i nepriznavanju nezavisnosti tzv. države Kosovo. Obradović je naveo i da parlamenti naše dve države imaju dobru saradnju, koja bi mogla da se dodatno unapredi kroz intenzivnije odnose odbora nadležnih za spoljne poslove.

Govoreći o procesu evropskih integracija Srbije, kao spoljnopolitičkom prioritetu, predsednik Odbora za spoljne poslove je ukazao da najveći izazov na tom putu jeste rešavanje pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom. Srbija je posvećena dijalogu i iznalaženju kompromisnog rešenja, naveo je Obradović i dodao da Priština blokira dijalog, imajući u vidu da je pre više od godinu dana uvela takse od 100 odsto za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a da je izostala odgovarajuća reakcija međunarodne zajednice za taj čin. Još 2013. godine potpisan je Briselski sporazum, čiji je garant bila sama EU, i do danas Priština nije ispunila najvažniju obavezu, formiranje Zajednice srpskih opština, zaključio je Žarko Obradović.

Jorgos Katrugalos je istakao da je bitno da se konflikti u državama ovog regiona rešavaju mirnim putem i dijalogom, ističući dobar primer potpisivanja Prespanskog ugovora između Grčke i Severne Makedonije. Naveo je i da Grčka podržava pristup svih balkanskih država Evropskoj uniji, ukazujući da je to proces koji je započet još 2003. godine u Solunu.

Sagovornici su se složili da Srbija i Grčka treba da nastave dobru saradnju i uzajamnu podršku, kako na bilateralnom planu, tako i u multilateralnim formatima i međunarodnim organizacijama, naročito u Savetu Evrope.

Sastanku je prisustvovao i direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković.