„Ponovo se u pisanim medijima mogu pročitati stravični opisi ovog događaja sa pozivanjem na „saznanja od nadležnih“. Danima se naša javnost do sitnih detalja obaveštava o zlostavljanju maloletnog deteta od strane oca, ne vodeći računa o tome kako se to dete oseća kada na naslovnim stranama čita o nesreći koja ga je zadesila. Da li mediji na ovaj način pomažu detetu ili je cilj ovakvog izveštavanja privući pažnju i povećati tiraž? Ovakvim izveštavanjem postiže se samo to da javnost bude zgrožena, kako samim gnusnim opisom zločina, ne ulazeći u istinitost iznetih navoda, tako i senzacionalističkim izveštavanjem koje ne vodi računa o žrtvi, pa čak ni u slučaju kada je to dete. Takođe, ako su tačni navodi medija da su podatke dobili od „nadležnih“, postavlja se pitanje odgovornosti za iznošenje ovih informacija u javnost, što nanosi dodatnu bol žrtvi i sigurno ne može da doprinese sudskom rešavanju ovog slučaja.

Svakako da su mediji važni u borbi protiv svake vrste nasilja, a pogotovo ovakvog monstruoznog seksualnog zlostavljanja vlastitog deteta. Međutim, cilj bilo kakve medijske kampanje treba da bude zaštita žrtava. Zato apelujem na medije da pronađu prikladniji način da javnost upoznaju sa ovakvim događajima. S druge strane, veoma je važno da su škola, učenici, nastavnici i psiholozi, reagovali na pravi način čim su došli do saznanja da postoji sumnja seksualnog zlostavljanja deteta i na taj način sprečili moguću još veću tragediju.“