Tom prilikom, istakao je značaj ljudskih i manjinskih prava u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, kao i ulogu Narodne skupštine u tom procesu. Takođe je podsetio da su ljudska i manjinska prava temelj svakog demokratskog društva, a da je jedno od osnovnih ljudskih prava i pravo na jednakost i zabrana diskriminacije koja se zasniva na nekom ličnom svojstvu, uključujući i rodni identitet i seksualnu orijentaciju.
Podsetio je da je usvojen Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, kao i drugi posebni zakoni koji sadrže načelo zabrane diskriminacije, a neki izričito predviđaju zabranu diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, kao što su Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o radu i Zakon o radiodifuziji. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, krivično delo učinjeno iz mržnje, između ostalog i po osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, predviđeno je kao otežavajuća okolnost, odnosno posebna okolnost za odmeravanje kazne.
Takođe je konstatovao, da iako je zakonodavni i istitucionalni okvir u velikoj meri uspostavljen, nesumnjivo je da to nije dovoljno. Brojni su primeri i konkretni problemi sa kojima se pripadnici LGBT zajednice svakodnevno susreću, od slučajeva fizičkog nasilja po osnovu stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije, do pretnji, govora mržnje i diskriminacije. Stoga je istakao da je neophodno da svi nadležni organi više rade na efikasnoj primeni usvojenih zakona.
Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović je zaključio da je reč o kompleksnom problemu koji zahteva širi pristup, te ova priča treba da bude proširena na promenu svesti u društvu u celini, a pre svega u porodici, školi, policiji i zdravstvu.