Linta je u svom obraćanju, okupljenim bivšim i sadašnjim Privrednikovim stipendistima i gostima iz Hrvatske i regiona, između ostalog, rekao da Srbija ima pravo i obavezu da brine o Srbima van Srbije i da im pomogne u očuvanju njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta. On je istakao da je Vlada Srbije, na predlog predsednika Vučića, u sredu 12. decembra, donela odluku da isplati Privredniku sredstva za 25 stipendija za srpske učenike i studente u 2019. godini. Linta je podsetio da je Vlada Srbije, nakon posete predsednika Vučića Hrvatskoj isplatila sredstva za 20 stipendija u 2018. godini.

Linta je, nakon dodele stipendija novim stipendistima, prisustvovao panel diskusiji na temu Mladi između „mi“ i „oni“. On se javno suprotstavio provokativnoj tezi jedne od učesnica panel diskusije Mariji Selak s Filozofskog fakulteta u Zagrebu koja je tvrdila da su Srbija, JNA i krajiški Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku. Linta je jasno rekao da navedena teza o karakteru rata tokom 90-ih godina prošlog veka apsolutno nije tačna već da brojne činjenice jasno govore da je Tuđmanov režim izvršio agresiju na Jugoslaviju, JNA i Srbe u Hrvatskoj. On je istakao da se hrvatski narod još uvek nije suočio sa svojom ustaškom prošlošću što se vidi kroz brojne primere i da je porazna činjenica da, prema istraživanju Instituta društvenih nauka u Zagrebu, čak 71 odsto učenika završnih srednjih škola u Hrvatskoj ima pozitivno mišljenje o zloglasnoj NDH.

Kongresu su prisustvovali mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, poslanik u Hrvatskom saboru iz reda SDSS-a Boris Milošević i mnogi drugi.

Dan ranije, 14. decembra 2018. godine, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije Miodrag Linta posetio je episkopa gornjokarlovačkog Gerasima u vladičanskom dvoru u Karlovcu.

Tom prilikom razgovarali su o teškom položaju preostalih Srba u Eparhiji, kao i izgradnji pravoslavne crkve u Vrginmostu, za koju je, nakon posete predsednika Aleksandra Vučića ovom kraju, sredstva obezbedila Vlada Srbije.

Takođe, razgovaralo se i o mogućnostima obnove pravoslavnih svetinja u drugim delovima Eparhije. Posebna pažnja posvećena je temi zaštite poljoprivrednog zemljišta proteranih Srba i drugih oštećenih građana koji žive van Hrvatske.

Linta je predložio episkopu Gerasimu da naša crkva ima mnogo aktivniju ulogu u očuvanju srpske zemlje, sa čim se vladika složio. Linta je istakao da jedino SPC može da sačuva zemlju proteranih Srba iz Hrvatske.

„Od završetka rata 1995. godine do danas Hrvatska je otela više od 800 hiljada katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta građanima srpske nacionalnosti“, rekao je Linta i dodao da bi svakom proteranom Srbinu trebalo pružiti pravnu pomoć da svoju zemlju vrati u posed.

„U slučaju da Srbi nisu u stanju da obrađuju svoju zemlju jer žive izvan Hrvatske, treba im omogućiti da je mogu dati na korišćenje, na određeni vremenski period, Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, rekao je Linta. On je naglasio da će sa ovim predlogom upoznati i ostale vladike čija se sedišta eparhija nalaze na području Hrvatske.