Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Detalji aktivnosti
25. avgust 2015. Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju sa izvestiocem Komiteta za politička pitanja i demokratiju PSSE
Utorak, 25. avgust 2015.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju razgovarao sa izvestiocem Komiteta za politička pitanja i demokratiju PSSE
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun razgovarao je danas sa izvestiocem Komiteta za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Augustinom Kondeom (Augustin Conde) o pitanjima ostvarivanja ljudskih prava, uspostavljanju demokratskih standarda i borbi protiv korupcije i kriminala na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun upoznao je izvestioca Kondea sa aktivnostima Odbora, istakavši aktivnu ulogu narodnih poslanika u kreiranju politike Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji. On je ponovio da Srbija ne vidi nikakvu perspektivu u jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, što smatra aktom secesije i presedanom u međunarodnom pravu. Drecun je dodao da su za Srbiju institucije na KiM privremene lokalne institucije, a nikako državne, i da je Rezolucija 1244 i dalje aktuelna za našu zemlju.
„Stabilni odnosi Beograda i Prištine su važni za kvalitet života svih građana na KiM, važni su za Srbiju i njene evropske aspiracije, kao i za saradnju u regionu. Proces normalizacije odnosa, koji je rezultirao Briselskim sporazumom, shvatamo kao najbolju evropsku perspektivu za ceo region“, istakao je Drecun.
On je ocenio da je na KiM upadljiv nedostatak demokratskog kapaciteta za ostvarivanje ljudskih prava, kako srpske zajednice, tako i drugih nealbanskih zajednica, posebno Roma, ali i mladih Albanaca koji ne vide svoju budućnost na KiM. On je naveo da se na Kosovu ne poštuju osnovna ljudska prava, posebno pravo na život i rad, ugrožavaju sloboda kretanja i bezbednost, a kosovska policija i pravosudni organi diskriminišu nealbansko stanovništvo. Neprocesuirani zločini nad Srbima, ali i fizički napadi na Srbe povratnike šalju jasnu poruku raseljenima da se ne vraćaju na Kosovo, naveo je Drecun.
„Potrebno je da Srbi imaju institucionalni okvir, priznat od Prištine i Brisela, koji će omogućiti održiv život na KiM, što predstavlja Zajednica srpskih opština, a kojoj se Priština protivi“, zaključio je Drecun.
Takođe, Drecun je dodao da je u institucijama u Prištini prisutna korupcija, ali i da su iste povezane sa kriminalnim strukturama, proizašlim iz paravojne organizacije OVK, čiji su predstavnici uključeni u politički život na KiM.
„Ono što zabrinjava jeste da su kriminalne strukture jače od institucija i međunarodne zajednice na Kosovu i pretvaraju ga u sigurnu teritoriju za kriminal. Na Kosovu se stvara i radikalno krilo islamizma, tolerisano i podržavano od vodećih albanskih političara, što predstavlja poseban problem“, zaključio je Drecun.
„Stabilni odnosi Beograda i Prištine su važni za kvalitet života svih građana na KiM, važni su za Srbiju i njene evropske aspiracije, kao i za saradnju u regionu. Proces normalizacije odnosa, koji je rezultirao Briselskim sporazumom, shvatamo kao najbolju evropsku perspektivu za ceo region“, istakao je Drecun.
On je ocenio da je na KiM upadljiv nedostatak demokratskog kapaciteta za ostvarivanje ljudskih prava, kako srpske zajednice, tako i drugih nealbanskih zajednica, posebno Roma, ali i mladih Albanaca koji ne vide svoju budućnost na KiM. On je naveo da se na Kosovu ne poštuju osnovna ljudska prava, posebno pravo na život i rad, ugrožavaju sloboda kretanja i bezbednost, a kosovska policija i pravosudni organi diskriminišu nealbansko stanovništvo. Neprocesuirani zločini nad Srbima, ali i fizički napadi na Srbe povratnike šalju jasnu poruku raseljenima da se ne vraćaju na Kosovo, naveo je Drecun.
„Potrebno je da Srbi imaju institucionalni okvir, priznat od Prištine i Brisela, koji će omogućiti održiv život na KiM, što predstavlja Zajednica srpskih opština, a kojoj se Priština protivi“, zaključio je Drecun.
Takođe, Drecun je dodao da je u institucijama u Prištini prisutna korupcija, ali i da su iste povezane sa kriminalnim strukturama, proizašlim iz paravojne organizacije OVK, čiji su predstavnici uključeni u politički život na KiM.
„Ono što zabrinjava jeste da su kriminalne strukture jače od institucija i međunarodne zajednice na Kosovu i pretvaraju ga u sigurnu teritoriju za kriminal. Na Kosovu se stvara i radikalno krilo islamizma, tolerisano i podržavano od vodećih albanskih političara, što predstavlja poseban problem“, zaključio je Drecun.