Predsednik Parlamenta Švedske Andreas Norlen je u svom pozdravnom obraćanju istakao da su nacionalni parlamenti stub EU i da će posvećenost Švedske principima vladavine prava i jačanju uloge nacionalnih parlamenata ostati visoko na agendi tokom predsedavanja Švedske. Predsedavajući Odboru za evropske poslove Parlamenta Švedske Hans Volmark je nakon usvajanja dnevnog reda predstavio rezultate sastanka Trojke i program plenarnog KOSAK sastanka koji se održava od 14. do 16. maja 2023. godine u Stokholmu.

Prvu sesiju pod nazivom ”Šta EU može uraditi u oblasti organizovanog kriminala?“ predstavila je komesarka Evropske komisije za unutrašnje poslove Ilva Johanson koja je istakla da organizovan kriminal predstavlja značajnu pretnju za bezbednost, kako u okviru EU tak i van granica EU.

Zamenica predsednice Odbora Dubravka Filipovski je u okviru prve sesije istakla da je ovaj sastanak još jedna prilika da zajednički sagledamo ključne aspekte razvoja naše saradnje, u svetlu novih događaja i izazova u Evropi i šire, ali i razvojnih šansi koje su pred nama. Istakla je da smo svi svesni koliko je organizovani kriminal veliki problem u svim državama koji škodi međusobnom poverenju građana i poverenju u javne institucije. Kada govorimo o Srbiji, broj novih istraga i pravosnažnih presuda je znatno povećan kao i saradnja i razmena obaveštajnih podataka u regionu, istakla je D. Filipovski. Borba protiv organizovanog kriminala koja spada u Poglavlje 24 u pregovorima sa EU je veoma važna i proaktivan odnos koji Srbija ima u ovom pitanju ostaje od ključne važnosti za suzbijanje prodiranja kriminala u politički, pravni i ekonomski sistem, zaključila je u svom obraćanju D. Filipovski.

Tokom druge sesije prioritete švedskog predsedavanja EU predstavili su Kristijan Danijelson, državni sekretar u Ministarstvu za evropske integracije i Otmar Karaš, potpredsednik Evropskog parlamenta.

Predsednica Odbora E. Kovač je istakla da prioriteti predsedavanja Švedske odražavaju stavove koje ta zemlja dugo zagovara unutar EU, a koji takođe odgovaraju na aktuelne geopolitičke i ekonomske izazove sa kojima se EU suočava. Dugogodišnja posvećenost Švedske evropskom putu Zapadnog Balkana reflektuje se kroz razvojnu saradnju sa većinom zemalja u regionu. Švedska je u Srbiji ukupno treći najveći donator, a svakako najveći u oblasti zaštite životne sredine. E. Kovač je istakla da smo svesni stava Švedske da države koje žele da uđu u EU bi trebalo da imaju velike mogućnosti za to, ali bi prethodno trebalo da ispune stroge kriterijume za članstvo. Srbija je svesna izmenjenih okolnosti i da je nakon 24. februara i početka rata u Ukrajini akcenat EU na spoljnoj politici i da će usklađenost sa sankcijama EU prema Rusiji biti merilo napretka u procesu pregovora. E. Kovač je istakla da nema polemike oko toga da li Srbija deli zajedničku bezbednosnu viziju Evrope, i da je pokazala podršku i solidarnost sa Ukrajinom. U svom obraćanju istakla je da je Srbija ne samo osudila rusku agresiju i nije podržala referendume u četiri regiona, već i ekonomski i humanitarno pomaže Ukrajinu, osudila je u međunarodnim organizacijama rusku agresiju i dala punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine. “Srbija veruje da je punopravno članstvo u EU dostižno i da obećanje iz Soluna predstavlja realističan i ostvariv cilj”, istakla je E. Kovač. Ispunjavanje kriterijuma na putu do punopravnog članstva ostaje jedan od ključnih spoljno-političkih prioriteta, koji je ujedno i strateški cilj svih vlada Srbije u proteklih 20 godina. U trenutku kada je i EU na svojevrsnom testu i kada jačaju stavovi o potrebi unutrašnje prekompozicije, naša poruka je da reforma EU mora biti paralelna sa procesom proširenja, zaključila je E. Kovač.